← Previous · All Episodes · Next →
Aleksandar Đurić S3E43

Aleksandar Đurić

· 02:00:36

|
Arsenije:

Babiću deri, kliknuo sam ga, jesam. Opalaaa.

Dragan:

Dobar dan dobrodošli u još jednom epizodu Zalet podkasta. Ovo je podkast o dizajnu digitalnih proizvoda, sa mnom je Arsenije Ćatić kao i uvek, Dragan Babić, a danas...

Arsenije:

Imamo gosta. Veličina.

Dragan:

Aleksandar Đurić. I Alek Đurić, jesmo tako dogovorili? Tako smo dogovorili.

Arsenije:

Alek Đurić. I puštamo naš intro.

Arsenije:

Intrać. Pa pa pa pa, pa pa pa pa pa, pa pa pa pa pa. Nemoj razgovarati. Pa pa pa pa, pa pa pa pa, pa pa pa pa pa, Pa pa pa Prošo intro

Dragan:

Robota sam odradio brate

Arsenije:

Alek, dobrodošao

Alek:

E, bolje vas našao

Arsenije:

Dosta smo se dugo dogovarali za ovu epizodu. Ali bile su neke...

Dragan:

A te su najbolje.

Arsenije:

Da, da. Bile su neke životne okolnosti, ali mnogo nam je drago da si sada ovde. I baš pre nego što smo upalili snimalicu, smo malo vrteli u krug, koliko se dugo poznajemo i mi smo zapravo, možemo da kažemo kolege sa faksa, ali tako to je? Pa jeste, da. Fakulteta nas je spojio na neki način, kasnije su vam se putanje preplitale.

Arsenije:

Ti si pre svega dizajner, dizajn menadžer, kažeš dovoljno, to je to.

Alek:

Pa da, kad me neko pita čime se baviš, šta radiš, ja sam dizajner, mislim da je uvek tako nekako i najlakše da objasnim ljudima, sad naravno karijera me negde navela da idem u tu stranu menadžmenta, leadershipa i tu sam negde završio za sada.

Dragan:

To je klasika, jel tako? Mislim to se, to je putanja u većini.

Alek:

Pa jeste da, mi smo sad skoro, ajde da kažem predno 6 meseci redizajnirali neku našu karijer mapu i dali smo negde mogućnosti da ako želiš da budeš IC

Dragan:

Da imaš prostora

Alek:

u nekim poznijim godinama da tu ima i rasta i ima i odgovornosti i ima izazova, ali za mene negde ja sam uvek išao bar tom nekom tendencijom i motivacijom da budem menadžer, lider.

Arsenije:

E, aj samo ovaj, Ja bih voleo da stavimo, ja i moj više kolega govoru da stavimo prstić tu gde želimo da stanemo pa da se vratimo. Aj samo ono kratko kako si ti došao do te tačke gde si sada menadžer tima?

Alek:

Pa dobro moja putanja je onako šarenolika. Ja sam imao iskustva i u agenciji, i u outsourcingu, i u startupima, i u većim agencijama, velikim konsultanskim kućama i onda sam završio Toptalu. Ali inicijalno ja čak i kao klinac nisam imao neku ljubav prema dizajnu koja je neka klasična usmerena ka umetnosti. Bio sam vrlo zagrižen za grafite i taj neki moment crtanja grafita, skica,

Dragan:

Koji ti je tag bio brate?

Alek:

Fler. Da, I bio sam član UPC-a, Urban Painting Clan-a.

Arsenije:

Ovo, to se poznajete, ulice se poznaju.

Dragan:

Brate, jel ti meni veruješ da se ja tog perioda života ne sećam

Arsenije:

Baš se pitam zašto

Dragan:

Znam, znaš, kao neke ljude znam i sećam se nekih stvari, ali sam toliko stvari pozaboravljao da je to neverovatno.

Alek:

Pa dobro, sada da li

Dragan:

Dal sam potisnuo ili nemam pojma šta, ali... Ovaj, nemam pojma.

Dragan:

Baš čudno.

Alek:

U momentu srednje škole, ja sam u srednje škole onako malo zalutao nekim tim klinačkim izazovima i godinama, i moja majka je sela sa mnom i otac, ali prevashodno majka, i oni su onako, budući sam išao u gimnaziju, sledeći korak

Alek:

je bilo neko studiranje, ja sam bio onako, ne znam šta ću da studiram. I ne moram da. Da, da, da.

Arsenije:

Klasika, klasika.

Alek:

I onda majka moja je, pa kao je, crtao si grafite dosta i šarane skice, slova, jel bi probao dizajn. Kao dizajn? Šta je to?

Alek:

Okej. Izučio malo, uradio ono neko inicijalno testiranje, nikakve, nikakih dodira s Photoshopom tada, sa Adobe alatima i došao sam onako kao baš neki svež ruki u generaciju. A bukvalno začetkom faksa tu sam baš dosta zahvalan fakultetu jer nije me fakultet naučio nekim veštinama koje su hard, ali me je okružio super ljudima. Tako se to na primer ima.

Dragan:

To je vrednost školovanja, institucionalizovanog. To je to, soft skills, naučiš da se malo mučiš, da malo zaobilaziš probleme, da biraš probleme, da upoznaš ljude,

Dragan:

kreneš

Dragan:

da gradiš mrežu i to. Ali, malo je najedno očekivati da ćeš ti ući u tu školu i da će te škola ispljunuti kao dizajnerčinu.

Arsenije:

To se neće dostati. Ono što sam tebe da kažem, sad postoji neka kontrateža, ne znam bar je takav moj utisak, privatni je faks, a s druge strane niko od nas nije bio dete iz neke love, razumeš? I sad kao... I svi smo mi tu negde kao nekako bili, jebate, samo da završimo faks I da krajamo da radimo da bi mogli da otplatimo ovaj fakultet. I zato smo se stalno cimali.

Arsenije:

Sad, možda je to jedna strana, druga strana, možda je zaista grupa bila tako nekako anomalična i te da kažeš dve, tri generacije, ti si malo mlađi od me, a ne ali dve, tri generacije koje su stalno nešto radili, stalno smo se negde viđali i sad da li će to biti ono neki ono sajt, neki startup, neki šta god, neka instalacija, sada ekipa tih 40-50 ljudi je nešto haslovala.

Dragan:

Ja stvarno verujem brate da se desi nešto na nekom nivou, neobjašnjivom, i dođe to vreme kada preovladava neki stav i misao ljudima da prave stvari. I recimo, mi smo prošli kroz, odnosno bili smo aktivni u doba domaćih startupa. Znaš kao zaluđivali smo se i bili smo kao kako brate probajš to da nekao.

Arsenije:

Da da ne postoji ne

Dragan:

Neko kaže jesi ti normalan.

Arsenije:

Sve je moglo. Treba nam ovo možete ne da napravimo startap. Može. Šta? To je napravio set.

Arsenije:

Pa to

Alek:

ćemo mi za mesec dana

Dragan:

da prejebemo sve

Alek:

Jeste, pa to je i to.

Arsenije:

Evo kako će nam, kako dobro priča engleski kao cimamo u ovog ortaka on će

Arsenije:

sve napiše to je to nema ko ga zna da nam nešto snimi a ovaj ortaki je fotoaparat cimaš njega i pojavi se snimi svi su neki projekat jaj pa ne znam

Dragan:

pa ne mogu pa znaš

Alek:

To je po meni iskreno nešto što i danas i fali. To je malo ta neka odvažnost, hrabrost koju mislim da danas tu je, ne mogu kažem da ne postoji, ali u našoj generaciji i okolo baš je postojala ta neka energija i ja sam lično zahvalan na tome jer je za mene to neka, da me pite šta je startup kultura, ja bih opisao to, to je za mene startup kultura.

Dragan:

A jel imaš neku možda ideju ili neki nagoveštaj zašto je to prestalo ili zašto se ne dešava danas u toj meri?

Alek:

Pa, rekao bih da je svaka profesija malo zrelija, bar u toj oblasti. I mislim da sa tom zrelošću dolazimo do toga, zrelost uvek nosi neke procese, neki red, neki onako uredan pristup.

Dragan:

Da, uređenije je sve to I onda možeš...

Alek:

I onda iz te urednosti nekada se upadne u tu zamku da sve mora da bude perfektno da moramo da nađemo uvek nekog najboljeg stručnika za rešavanje problema a zapravo put start-upa i mislim da je to zapravo vrlo usko i za put dizajnera, put je neuredan. Znači onako ideš i levo i desno i kad...

Dragan:

I nazad bogami.

Alek:

I nazad, bravo, i nazad, to si

Arsenije:

super rekao. To si jako lepo ti rekao I ti lepo isto, obojica ste lepo rekli...

Alek:

Hvala kolega.

Arsenije:

Zato što mislim da danas, kao dizajnom se smatra neka jako fina profesija. To je sve nekako, aha evo šta trebam da uradim i kako ću ja tu da se pozicioniram, kao sve našto cheat sheet, sve postoji šablon, šema postoji za sve i kao to i sad kad to ne krene tako kako je neko zamislio, kuku majko

Arsenije:

a šta ću a gde ću. A to što

Dragan:

Pa to što Alek kaže, danas je mnogo veća šansa da krene tako i da tako funkcioniše, da se zaposliš kao dizajner i jednostavno sve bude onako kako si očekivao. I da se samo nadovežem na to što si ti rekao kao razlog zašto se to stvaranje ne dešava toliko. Ljudi imaju mnogo više prilika danas. Ti danas možeš

Dragan:

da završiš

Dragan:

u školi da očekuješ

Dragan:

da ćeš se zaposliti čak u domaćoj kompaniji kao dizajner. Kada smo mi dolazili, ti brate, znaš kao...

Alek:

Pa nisu ljudi znali šta radi.

Dragan:

Ne znaš gde udaraš,

Dragan:

ne znaš uopšte ni šta treba da radiš, ne znaš kako treba da izgleda tvoj posao. Ti samo si digao ruku i prijavio se, e ja bi ovo. I ono radi šta god. Jedna od tih ideja je da ja započnem startup ili otvorim svoju firmu.

Arsenije:

A da,

Arsenije:

zato što

Arsenije:

me niko ne razume, ja znam najbolje.

Alek:

Ja ću

Dragan:

to verovatno bolje uraditi od bilo koga drugog.

Alek:

Nije to loše nekada, mislim nekada. Da. Vrlo balansirano.

Alek:

Elem,

Alek:

Nakon čitave te neke spoznaje startup, faks, ja sam tokom faksa počeo da radim, inicijalno za jednu outsourcing agenciju ovde Keepon apps, radila je za francusku agenciju Pure Agency i tu je ono neki moj prvi susret ono cross kolaborativni rad, inženjering, rad direktni.

Dragan:

A radio su i na da kažem digitalnim stvarima sve vreme?

Alek:

Da, uglavnom mobile apps tada jer ono što je mene privuklo ka čitavoj tranziciji UI i UX-a jeste moj razgovor i rad sa Mlađanom Antićem. Pozdrav.

Alek:

Za mene je Mlađa neko ko mi je napravio neku promenu, jer ja sam inicijalno bio usko vezan za brending, to je nešto što me pokretalo i voleo sam da radim različite studije i mislim da je to malo povezano zbog tih grafita, ali sa Mlađom, Peđom, gledajući šta ti radiš sa Petsmosom, cela ta ekipa, to mi je bilo neki moment kao u ovo je wow, ovo je nešto što me baš interesuje. Pogotovo gledajući kako Mlađa razmišlja i kako me on upoznao sa čitavim ekosistemom kroz rad i gledajući Peđu Rusića koji je po meni, pozdrav.

Arsenije:

Spomenjali smo ga baš u prošloj epizodu.

Alek:

Da, ne prikosnoveni. Štuca čovek verovano. A ni ne zna. Nema pojma zašto. Možda će sad i znati, ali gledajući Peđu i njegovo stvaralaštvo, za mene to bi neki moment hoću ja to da radim.

Dragan:

E, a jel misliš da te donekle formiralo to što si kroz Mlađu bio izložen zapravo inženjerskoj strani product designa, ili jel te to nekako...

Alek:

Pa, apsolutno, moram da čak i da priznam da je mene Mlađa na neki način i razmazio.

Dragan:

Jer on je u tome se vrao on je kao full tech, on može da vodi sve sami.

Alek:

I neko ko apsolutno kapira ono što mi radimo. Da, da, da, apsolutno.

Arsenije:

Samo sam hteo da highlightujem, da podvučem to što si rekao. Znači jako je zanimljivo da on je, ja sam njega isto par puta spomenuo ovde, on je moje godišnja, ja mislim da par meseci je stari od mene, ali tada u tom trenutku kao da je on imao mnogo stariji, mnogo više iskusa, mnogo više mudrosti. Znači mudrost, ti pričaš sa njim i on je u fazonu, a da ok to sam ja radio pre pet godina, prošao sam to, a sad ćemo ovako, ovo ti je bolje, čitaj ovo, vidi ovo, gledaj šta radi ovaj lik. Znaš, kao nekog ko je zapravo deset godina stariji. Stara duša.

Arsenije:

Da, da. i prošao razne stvari i ovaj zaista hvala na tome. I on je zapravo nekako tu nas, i on je nas nekako i ujediono, on je bio to sidro koje je

Arsenije:

on je cimao Pađu, on je cimao, mislim ne znam kako ste se vi upoznali, on i ja smo se upoznali, oko njega se nekako vrtela cela ta ekipa i da, eto, vidiš kako je to, on je možda anomalija, nemam pojma.

Alek:

Da, definitivno poseduje neku energiju.

Dragan:

Da, ima tih ljudi tako,

Dragan:

prepoznaš to, kada vidiš da je čovek uragan, uradiće, sve može. Da, da. To je baš dobro. Super je kad skontraš da si u blizini takvih ljudi.

Arsenije:

E upravo to. I kao ja sam uvek nekako zagovarao. Uvek sam jurio za nekim ko je stariji, ko nešto zna, ali zapravo on je naše godište. I to je to, ja uvek govorim ljudima, kao pronađite mentori, nisam ja njega smatrao nekim mentorom, ali sam ga možda gledao na neki način.

Dragan:

Ali to je fora, i to su mentori, brate.

Dragan:

To je

Dragan:

mentorstvo. Upravo to. Ne mora mentorstvo da bude aj vidimo se jednom mesečno

Dragan:

u nekoj kancelari

Arsenije:

Upravo ga. Upravo to.

Dragan:

Ne brate. Mentorstvo je jednostavno imati nekog kao kontakta i pratiti ga, eventualno ga i pitati nešto i na kraju raditi se njim.

Arsenije:

On je mene upoznao sa Dekijem. Dekija Čačarevića znaš isto.

Alek:

Kako ne

Arsenije:

Pozdrav za Dekija. Deki je je napisao knjigu sa 20 godina. Znaš kao čovek je tad napisao knjigu i kao sve sam i publishovao i onda se sećam da je bio jako jako nesretan kad je ta njegova knjiga procurela na neke torente. I onda smo nam rekao, evo evo, ne skidajte ovo.

Arsenije:

Da, i mi smo išli po sajtovima prijavljivali. Znaš da se skine I pisali mail. Provačni derem, brate.

Arsenije:

Ali ja

Arsenije:

sam stvarno znao što

Alek:

je to je.

Arsenije:

To je tako... Izvini prekidam te.

Alek:

Ne, ne, pa super jer

Alek:

svaki put kad razmišljam o tome, ono... Čak i u intervjuima danas kad me ljudi pitaju kako si počeo da dizajniraš i to, ne znam, ja je to stvarno inicijalna kapisla, ja sam i na blogu koji više ne postoji, malo smo i pričali o tome, imao tekst...

Arsenije:

Ali možda će da postoji, evo pa sad kada si javno rekao.

Alek:

Neću da obećavam

Dragan:

Na traci je brate, na traci je

Alek:

Sad je zvanično, biće countdown.

Alek:

Imao sam tekst pod imenom "Friendship that made me think differently". I za mene je to suma sumarum Mlađe Antića i onda ljudi oko njega, projekata, ljudi koji su dolazili na projekte, njihov uticaj. I moram da priznam da sam u samoj generaciji imao, imam i dalje, sjajne stručnjake, dizajnere, Ninu Radenković, ja mislim da je sada Lazić, pozdrav za Ninu, Nina je ozbiljan kidač.

Arsenije:

Ona živi u Britaniji.

Alek:

Da, moguće. Nemanja Veselinović, isto zmaj. Filip Šalindrija i njegov brat, tako sam i brata upoznao, Igora Šalindriju, odličan preduzetnik. Tako da sa svih tih nekih strana upoznaš neke veštine s kojima nećeš naučiti u knjizi, a na najkvalitetniji način sam dobio neko znanje. I onda naravno nakon toga jedna agencija, druga agencija, bio sam u Sourcebits.

Alek:

Sourcebits je, mislim da su ih skoro kupili Ascendum ili pred 2-3 godine, Ascendum nisam siguran. Ogromna konsultanska kuća pogotovo u oblasti dizajna. Tamo sam naučio da radim u velikim timovima. To je bio tim od nekih 40-ak dizajnera. I imao sam sjajne seniore, opet naše, Dušan Stanojević na Driblu bio popularan, Plexform, imao je čak i neke sjajne ikone izlistane.

Alek:

Da, da, da. I imao sam strava UX magove u Sourcebits-u jer Sourcebits je iznedrio jednu generaciju koja je otišla i napravila uticaj u Shopify-u i u Clarna-i. A koje su to godine? To je 2013. To je 2013, 12, 13, 14 tako negde.

Dragan:

Tu je UX počeo da bude prepoznat, tako kao aktivnost u kojoj se ti baviš. Nisi morao da budeš više generalista, dizajner. Ne.

Dragan:

Kao brate ja se bavim UXom sad. Tako je.

Alek:

Mi smo čak tu veću Sourcebits-i su imali ko radi interaction, ko radi visual, ko radi UX. I dobro naravno to se malo i radilo zbog prezentovanja klijentima, proof of concepta, nekih studija, ali skontaš da postoje ljudi koji su, pa evo naprimer Aleksandar Pavićević koji je takođe meni bio senior u Sourcebits, je čovek koji je usko specializovan za UX, vizualne neće raditi. Možda ga i interesuje negde, ali uvek ga je privlačilo to da rešava probleme. Uvek. I sa te strane kada vidiš šta on radi, kako on može da te posavetuje, ti pokupiš znanje da može čak i postaneš neki vrhunski generalista. Jer ja inicijalno ja sam bio vezaniji za vizuale, znači nisam negde jurio to neko rešavanje problema, ali onda shodno godinama, iskustvom, tim nekim organskim coaching-om, došlo se do toga da sad vodim čitav tim u Toptalu.

Arsenije:

Da, ja sam svaki put, to sam spomenuo pre nego što smo krenuli a snimamo ovaj, svaki put kada bi ja promenio firmu i ne znam kao širio se tim, ja bi kao njegu poslao kao, e kao matori gde si sada?

Alek:

I on ko e brate,

Arsenije:

ali znaš jako skromno, kao e radim tu i tu, ja bih rekao okej, brate, ali imaš šanse možda? I on kao ne neka, brate, super mi je ovde, znaš, tako da...

Arsenije:

Dobro, ti

Arsenije:

ti si sada u Toptalu, samo da razgraničim. Nisi na Toptalu, nego u Toptalu.

Dragan:

Ja imam ogroman problem e, Svi, svi, svi. Kad god mi neko kaže u TopTalu, moram da nam ovako momenat, prvo, da li radi bukvalno u tom firmi,

Alek:

mreži ili toj platformi.

Arsenije:

Ti radiš u kompaniji Toptal koja pravi Toptal aplikaciju.

Alek:

Tako je,

Arsenije:

service.

Alek:

Marketplace.

Arsenije:

I kad si ti tamo krenuo i kako si krenuo i kako je to to bilo uopšte?

Alek:

2015. Jedan od najluđih meni intervjua poslovnih, znači stvarno jedna anegdota koja je. Ali to su najbolje stvari po meni. Za mene Dribbble imao veliki uticaj zato što sam dosta ljudi upoznao tamo.

Alek:

Sada već prijatelja mogu da kažem, Luboš Volkov, znamo se više od deset godina sigurno. U 2015. Ja napuštam malu jednu agenciju Metropoly iz Belgije i Engleske i tražim kao neki posao, ali i radim freelance i nisam u nekoj žurbi. Mi ulazimo u neku konverzaciju na Facebooku i on meni kaže, e pa ja kao tražim dizajnera, u, jako strava, možeš da mi kažeš malo više o tome, pa mogu, kad bi ti hteo da se čujemo? Ja kažem, pa ja mogu kad oćeš.

Alek:

Pa oćeš sad? Pa ajde. I to ti je naš prvi intervju, i nakon toga ja kao idem kroz neki proces, ulazim u Toptal, u Toptalu sam eto od 2015. september rekao bih, to je sad već neka osma, osam i po godina, i imao sam priliku da u top talu rastem I da uvek sebi stvaram neke nove izazove i moram da priznam da nikad nisam mislio da ću da se zadržim osam godina. To je onako nešto što nigde nije bilo u nekoj viziji.

Alek:

Svaki put kad je došlo do nekog momenta rasta ili da tražim neki novi izazov, meni je kompanija to pokazala. Ili sam ja nešto stvorio ili je proizvod postao zreliji, kompanija je postala zrelija i uvek se tražilo nešto više. A imao sam ambicije da se uvek pokažem da može više. Krenuo kao običan dizajner, pa product designer, pa product design lead, pa head of product design i sada Director of product design. Svaka čast.

Arsenije:

A reci mi čovek koga si imenovao Lugoš Luboš Luboš, izvinjam se. On ti je bio samo internet prijatelj.

Arsenije:

Kao,

Arsenije:

mislim niste se poznavali

Alek:

Nikad se

Arsenije:

nije poznal.

Alek:

Na driblu ono, cool design.

Dragan:

Da, kao, kao, kao, kao. Like.

Alek:

Da, da, to je to. Malo Twitter, da, Facebook.

Arsenije:

Kao znate se, ali kao...

Alek:

Pa, to je stvarno, ja ne znam da li je to danas tako, opet malo smo došli do te teme na početku, ja sam se isključio malo I zajednici I tako dalje, ali kada sam bio vrlo aktivan, ti jednostavno imaš neku hrabrost, ludost I ti pitraš svakoga bilo šta. Znači onstite ne interesuje dalje to neki ono high level topičko.

Dragan:

Nemaš gošću nego kološ.

Alek:

Ma ne, imam problem, burazer,

Arsenije:

možda I pomogeš. Da, da.

Alek:

Muči me to I to. Ali I meni je opet inicijalna ta to druženje mlađa, peđa, cela ta ekipa, me je naučilo da budem negde u fazonu, pa, senjori ćete uvek otvoriti vrate. Ja I dan-danas tako funkcionišem, na primer, kada bilo ko pita za neki savjet, e, evo, daj mi malo vremena, pogledam ću, pa... Tračeš uzmu.

Arsenije:

Da, da. To je uvek tako, ja ono, znaš, u nekih, Znaš sad ti vidiš nekog na twitteru, ne znam ono

Alek:

200 iljada followera,

Dragan:

znaš ne

Arsenije:

ne Kao neki kredencijali Lik ti odgovori ili likuša odgovore ti ono za 5 minuta. I kao sam ti govorio, e ok, javim ti, samo malo promislim I onda kao dođe ti tekst koji je ono, wow, vidiš da je neko seo I posvetio se I promislio I kao sve, a ovamo, znaš, kao neki ono levaci, brate, kao pitaš ga nešto, naduvate, ne znaš, nešto prekone stvari. I ti vidiš da ta osoba nikada neće postati nivo koji su prethodni na šta veličine.

Alek:

Ej, I

Arsenije:

reci mi sad, koliko si ti dugo na menadžerskoj poziciji I da li je to samo menadžerska pozicija ili I kakva ti je tranzicija bila u početku, pošto pet postelja onda si u početku imao malo kao ok hoću da doprinosim da radim I da dizajniram ali želim mi da pomožim timu I kao šta ja zapravo tu radim.

Alek:

Pa da. Znaš šta?

Dragan:

Ha ha ha ha

Alek:

Ha ha ha Znaš šta? Poslednje tri I pol godine sam onako u čistom menadžmentu I tranzicija je katastrofa. Tranzicija je katastrofa. Zato što ti crtaš svaki dan neke ideje, stavljaš na papir, na neki digitalni papir, jel? Nešto pokušavaš da iskomuniciraš.

Alek:

Ja sam imao tu sreću da je I mene tim prepoznao kao nekoga ko treba tu da bude. I VP design koji odlazi iz kompanije rekao on. I meni je to dalo dosta veter u leđa, ali ti u jednom momentu kao šta ja sad treba ovde da radim, znaš ono, crtam ja, znam šta mi je output ICL, šta je ovde sad, pa ti kao pitaš nekoga, ali vremenom se to iskristališe jer ti zapravo iz potrebe tima

Arsenije:

krećeš

Alek:

da poboljšavaš procese, da poboljšavaš hiring, da radiš na nekoj strategiji, da vidiš ono šta možeš nešto što je novo u industriji da uključiš u tim kako bi tim postao zreliji, a onda samim tim I sam proizvod. Konstantna edukacija svih mogućih partnera, konstantna, znači I od ono klasičnog klasičnog design pitchinga do casual razgovara. Ali inicijalno je stvarno ta tranzicija bila nešto što je šok.

Dragan:

Dok se mozak ne umreži malo na drugačiju.

Alek:

Pa da, a onda se odu u krajnost. Kad ne pipaš neki alat, I sad sam skoro bio vrlo srećan, jer jedno vreme nisam pipao Figmu I bio sam kao u fazonu jezu, šta ako sad sutra treba da se vratim da budem IC, šta će da budem? Ali skoro sam radio baš za jednog prijatelja neki prototip I bio sam... Pokirao si ga? Da, da, bio sam...

Dragan:

To je to

Alek:

Osetio sam se vrlo moćeno kada sam završio to.

Arsenije:

Bravo, bravo, bravo. I ali imaš, znaš koji

Dragan:

je moj utisak kad se vratim? Ja isto volim tako da prčkam nešto I uglavnom to tako neko pomaganje I šta ja znam. Jer stvarno mislim da nisam u stanju više da isporučim nešto profesionalno u tom smislu. Ovoj, pravda se mene mrazi sve. Kad ja vidim koliko tu posla ima.

Dragan:

A joj, ko će crdati sve to, jebote. Ja bih samo nešto da malo onako nasmadrljaš. Znam, smadrljam.

Arsenije:

Zato nam je sajt, takav

Dragan:

je taj.

Alek:

E, a si vidio koliko sam se ja mučio, dajte s tim sajtom.

Arsenije:

Hoćemo, hoćemo, da redizajneramo sajt I kreće Babić jedna verzija, druga verzija, treća verzija, peta verzija. Ja ga bodim u ostalje komentare, u ostalje 1 male pinove. Zove na čičko, Strava, brate, probaj ovo, šta misliš ovo, ajde I jadu ti ga samo Brate, ja ne mogu išći,

Alek:

ajde probaj

Dragan:

ajde, ajde,

Alek:

ajde, ajde ajde ga

Dragan:

malo ti

Alek:

drvljaj, brate, ja ne mogu ovo, ovo je sve sranje, ajde ti je probaj,

Arsenije:

ja ne mogu više.

Alek:

I onda

Arsenije:

njega kako u radio dve I njegov komentar Brate, aj zapustimo nekog da

Alek:

napravi sranje. Da, da, da,

Arsenije:

da. Te bro, ja mislim da bi baš mi bilo teško da prepustim nekome, kao pored nas dvojice takve sile bre jebote ono na U dizajnu Možda

Dragan:

tekstualni site da nakrijem Pa da samo tekst Jan typeface, jan wait 2 puta

Arsenije:

To je to

Alek:

Zbog čitivosti kao Terminal stuka moj site

Arsenije:

To je dobro Ako može univerz

Speaker 3:

To je

Arsenije:

odličan 300

Alek:

300 Baš uživam

Dragan:

da odem Onaj ludački layout što

Arsenije:

si ga učinio.

Dragan:

I da ručiš.

Alek:

5 kolana. A da.

Speaker 3:

I nije

Dragan:

to popinar.

Arsenije:

Jer zašto

Speaker 3:

da ne?

Alek:

Zato što

Dragan:

je baš pričica. Pa jasno, znači vidi se da si ga slagao, sklapao, sada ga umeša.

Arsenije:

Baš sam sve potrudio, sve po tag. Pa

Dragan:

ne znao

Alek:

da razgovorem ovaj fond. Dođe s marginom, izranje dođe s marginom, pa je super I skorito.

Arsenije:

A ja, dobro. E, kako ti izgleda običan jedan dan sada kad si već u toj roli neko vreme?

Alek:

Jednu stvar koju sam naučio je da ostavim neki prostor uvek u danu za rešavanje nekih eskalacija. To mogu da budu vrlo mizarne stvari, to može da bude I nešto što je alarmantno dalje od nekog nezadovoljstva dizajnera ili UX writera I do eskalacije na proizvodu. E tu

Dragan:

si ga ubio brate,

Arsenije:

znači

Dragan:

Menadžeri koji dođu I popune ceo dan u planiranju, to je meni ono,

Arsenije:

kako možeš

Dragan:

to odgovoriti? Kako očekuješ da se nešto neće desiti I ne planira?

Alek:

Da, apsolutno.

Dragan:

Ako bi morao da staviš procenat, 10% dana, 20% dana?

Alek:

Pa ja ostavim neki 15-10% čakoremena. Da, da, sigurno. Ali znaš kako, ja sam to naučio na teži način. Nisam ostavljao ili onda dođe lekcija na vrata I kao e pa ovo će se možda desiti. Šta je poenta svega toga jeste što

Arsenije:

ti kada rezervišeš neko vreme

Alek:

za rešavanje tih problema zapravo optimizuješ vreme da budući da si negde ažuran u rešavanju nekih eskalacija, zapravo je njih sve manje I manje. Ali to je nešto što dolazi vremenom sad, da neko sutrada uđe u neku tu rolu manažmenta I hoće da implementira to. Mislim da je dobro da se oseti kada malo bolje peče od nekih eskalacija. Ali 1 mogu biti različite. E sad, generalno dan Ja imam nedeljno 1 na 1 sa svakim tim lidom, inače mi imamo neku politiku u timu da svako može da pristupi bilo kome u bilo kom momentu u toku dana za bilo koje pitanje.

Alek:

Ili bilo koje pitanje. Imao sam prvo jedan na jedan sa svakim članom, ali kako smo rasli 12 I 40 nije isto.

Speaker 3:

I

Alek:

onda jedno vreme sam skontuo, ovo čovječe odlazi mi mnogo vremena na jedan na jedan, a opet treba da ostavim negde neki moment svim tim liderima da se I oni pokažu, dokažu da implementiraju neki svoj fazon, da kroz svoju ličnost iskomuniciraju neke stvari jer mislim da je to za neku šarenolikost ima baš onako dobra stvar.

Arsenije:

Bravo, bravo.

Alek:

A sad tu ima sastanaka vezano za inicijative, strategiju, imamo neke viklije, bajoviklije.

Dragan:

E a aj baš me zanima, a contenta zanima I ljude, Kako je glavni tipičan kod vas jedan na jedan? Znaš što ja mislim da ljudi u glavi imaju kao sednemo ovako jedno sprem drugo I kao sad me ono

Speaker 3:

istituje nešto.

Alek:

Ajde mi pitaj nešto. Da,

Dragan:

da, da. Kao šta je jedan

Alek:

na jedan? Mi je, ono što sam ja na primer skonto kao neki framework da je dobar, jeste da ti I ja ako imamo jedan na jedan, dobro je da imamo neki zajednički dokument I kad god nam padne nešto na pamet da ti možeš tamo dodajš I da napišeš nešto. Sad Šta je još bolja stvar, po meni odlične konverzacije su 1 koje počinju u pitanjima, jer kada počneš nešto pitanjem, nekako kalibrišeš tvoj mozak da ide u smeru rešavanja nekog problema. Šta god je tematika tog pitanja. E tako, na primjer, mi imamo odmah kad god neko novi dođe, imamo neki template koji opalimo.

Dragan:

A, znači šablon imate da ne počinjete od spraznog papira.

Alek:

Da, ali taj šablon je toliko prosto, to su neke četiri taska, jer mi to stavimo kao neke taskove sa inicijalnim datumom gde imamo 1 na 1 I ne znam, počni naprimjer svaku stavku pitanjem, ako nemaš pitanje spremi ono šta god ti je neki ono omiljeni beverage ili šta god I hajde da časkamo. Iz tog nekog stava dolaze stvarno dobre konverzacije. Skoro smo na primjer I uveli kroz donut, kroz slack da imamo te kao neki random, organski jedan na jedan I spostavilo se sad skoro da većina pitanja je bila vezana za design sistem, kroz te razgove.

Arsenije:

Pa tu vidiš koji veter provejava

Dragan:

kompanijom, razumeš.

Alek:

Tako je. I dokle učemo neke teme.

Dragan:

To je moderni water cooler.

Alek:

Da, da, da, apsolutno.

Speaker 3:

Ej, ali

Arsenije:

čekaj, htio sam samo malo za kontekst. Znači rekao si ti mi je u nekom trenutku dosegao 40...

Alek:

Jeste. 40 ramdi.

Arsenije:

...Strapa udanika. Jeste. I kolika je kompanija cela bila u tom trenutku?

Alek:

Hiljadu... Hiljadu I dvesta ljudi.

Arsenije:

A inženjering? Pošto kapiram da... Pitan te jer predpostavim da...

Alek:

Ovo će nam ne zaboli sad kad budem rekao, ali inženjering je negde bio tada oko sigurno 400-450

Arsenije:

To je ok, dobro Ok? Da da, pa ok, zato što jedan dizajner ti ide na 10 inženjera

Alek:

Pa dobro ja

Dragan:

Da, nekada I 20 čak

Alek:

mislim, mi smo imali, mi imamo, mi imamo...

Arsenije:

Znam, znam zašto, znam zašto je ono kao uvek, uvek želiš da imaš više, jer kao da budeš u nekoj većini, jer si uvek... Uvek si

Alek:

u manjini, jel' tamo?

Speaker 3:

Da, da, da, tačno,

Arsenije:

tačno, znam, znam šta je, šta je ovo I... Svrčka, da, da.

Alek:

Mislim, mi u tih 40 ljudi tada smo obrojali I UX writing team. Tako da, nekih 6-7 članova je bilo tu.

Arsenije:

Ajde malo oko te strukture tema, pošto ja verujem da velika vičina, a ja ću kažem da, velika vičina naših slušalca zapravo nije radila u timu koji je veći od pet.

Dragan:

Pogotovo da, ne kroz funkcionalni tim nego design team.

Arsenije:

Da, design team, tako da ajde malo nam daj onu sliku kako je organizovan tim.

Alek:

Mi imamo 6 timova I oni su, oni bukvalno predstavljaju jedno iskustvo. Znači jedan funnel, jedan journey. Imamo inicijalno tim koji se bavi rastom, growthom, imamo growth squad, zove se growth experience, to su momci I devojke koje se bave konverzijom na landing stranicama I kreiranjem novih, bave se sign up iskustvom I za klijente I za talente I onda imamo kada već klijenat ili talent uđe u funnel imamo client experience, talent experience I imamo platform experience oni sapravo neguju našu operativu sa različitim potrebama. Imamo UX writing team

Dragan:

I imamo design system team. UX writing za servis ili oni rade I u marketingu I

Alek:

u platformu? Imamo neke alokacije, znači postoji neka šema podela ali eto kroz prolazak ove prolethodne godine koja je rako bila turbulentna malo smo iz tog nekog usko specijalizovanog domena za svakog writera, za svakog dizajnera, jednostavno smo imali potrebu da odemo malo I u servis. Mislim to je samo potreba zbog

Arsenije:

poslega,

Alek:

definitivno imamo želju da opet se vratimo na neke staze prisutnosti koja je vrlo uska.

Arsenije:

Meni je to strašno, ja sam prvi put taj modalitet video kod Etsy-a. Etsy je imao, oni su pisali ne znam kao, e imamo buyer I seller I kao jedan tim, sad jedan tim ili više timova pokriva buyer I drugi I kao taj način da ti dizajniraš tim oko, pa može se reći, pa nije to ni možda baš persona, ali oko nekog, kako si lepo rekao, iskustva. Jer tradicionalno se design timovi ili svi timovi u potpunosti u organizaciji dizeniraju oko nekog dela steka. Ili nekog specializovanijeg domena. Ne, nešto sad.

Arsenije:

Ne recimo nužno backend, ali backend će biti podeljen na security, na platform što bi bilo core funkcionalnosti, ne znam, kao korisnici username, password, pa onda bi bio neki, ne znam, delovi platforme kako su već organski rasli, nikada se to ne promeni, to nekako ono kao ostane I evo baš cenim organizacije koje nekako rastu organski kod, koje nekako

Dragan:

rastu organijski kod,

Arsenije:

deo, aha sad je ovaj stack, sad je ovaj feature set, šta god. I onda kao kad u kapirijodu su zakružili funkcionalnost I kao e šta ljudi zapravo rade u našem sistemu, okej, ova osoba ili ovaj tip osobe radi ovo I za to ćemo da dizajniramo.

Alek:

Mislim da će moja neka predikcija da će u narednom periodu da to bude stav većine dizajn timova I produkt timova. Zato što se po meni tu zapravo vidi prava vrednost. To su glavne stvari kroz koju neki korisnik, klijent, kastamer, kada prolaze to su njima primarne stvari. Sve ostalo stvarno dolazi sekundarno I to sekundarno se zapravo vidi kada postoje neki makroekonomski problemi, neki utjecaj koji jednostavno ne mogu da se izbegnu I ti onda tražeš tu vrednost. Kroz sve te user journey-e ima neki macro user journey, on je onda podeljen na milion nekih mikro, po meni to je zapravo glavna stvar kako optimizovati neki tim I čitav organizaciju zapravo.

Alek:

Mi smo negde to, mi smo bili negde inicijalno u toj nekoj prvoj podeli, onda krenuli kao aha ima neki journey pa da vidimo šta se tu dešava, a mislim da to može da bude

Arsenije:

na još zrelim nivom. E, upravo to, mislim da to zahteva zrelost organizacije I zrelost proizvoda, usluge koje se nudi. Evo ja se poskotram sada moju situaciju gde ako bih ja krenuo u tako nešto, prvo nemam kao tim dovoljno veliko

Speaker 3:

da se

Arsenije:

razdeli, ali možda u product timu mi sad imamo neke oblasti odgovornosti, ali nije to tako. Ok, posljedno da nije niko od vas sad, e ok, sečemo I to je tako, ali mora da se prepliće ovaj. Ima se jedno pitanje, rekao si rezervišnje vreme za eskalacije, ajde nam daj neki primjer nečega što ti je sad ako naravno hoćeš I želiš I možeš da govoriš o tome nešto što ti je bilo kao brate ne uvjerujem da se ovo dešava a kao znaš dešava se I kao ja sada vodim ove razgovori moram s nekim da pričam ili sa više ljudi

Alek:

na noćnim more jednog dizajnera

Speaker 3:

noćne more

Alek:

Podcast smo trebali da snimamo noću, znaš,

Speaker 3:

s nekom zvukocugom. Ne more, pusti, prošli smo snimali po mraku,

Arsenije:

jedva da se bilo šta vidalo. U sveđi, da.

Alek:

Za mene je uvek nešto što se kosi s nekim osnovnim postulatima dizajna. I pogotovo kada dolazi iz samog vrha jer to znači da mi imamo ozbiljan problem u edukaciji dizajna I prevodu dizajna. Najbanalnija stvar, čak I prošle njedelje te ja nekoj većini executive tima moram da objašnjavam najosnovnije margine u webu, jer oni smatraju da to treba nekako drugačije da izgleda. I to su neki banalni razgovari.

Dragan:

I na tim nivoma ti vodiš te razgove.

Alek:

To treba ljudi da shvata da to jednostavno postoji. Da je to nešto što je teret nas kreatora, jer jednostavno imamo veliki susret, to je većina naših susreta jeste s ljudima koji ne poznaju našu struku I ne shvataju zapravo koliko je zahtevna, ne shvataju šta sve ulažemo u to I zato smo na kraju krajeva izrodili sve ove faze dizajna.

Speaker 3:

Da

Alek:

bi mi nekome pokazali, e čovječe ovo što ja radim, ja znam zašto sam doneo tu odluku. E sad, problem su ti neke lični stavovi, odatle kada su to već neke figure, chief product officer, CEO, chief revenue officer, tu već malo postoji politike. To

Speaker 3:

je

Alek:

nešto što ja meni već mi proradi.

Arsenije:

A koji je

Dragan:

u totalu, a možda I generalno tako, koji su touchpointi c-level prodakt lika sa ljudima koji se bave produktom svaki dan? Pa joj. Jesi mu ti jedini touchpoint ili koliko oni plivaju u poslu?

Alek:

Zavisi od senioriteta dizajnera. Ima dizajnera koji na nekim proizvodima su slobodno mogu I da kažem odgovorniji nego ja, ali tako I treba da bude jer ako ja, mi mi negujemo od prilike ta 30 do 35 projekata konstantno, ali to su to mogu biti proizvodi za sebe. I ako ja negde smatram da je normalno, da ja mogu da postignem nivo vizibiliteta na projektima koji je ono besprekoran I da ću uvek znati šta se dešava, to je totalna ludost. Mislim ja bih totalno skrenao. A I ja tako ne vodim tim, ja vodim tim u punom poverenju, znam zašto sam angažao od te ljude, ne volim micromanagement nikako, osetio sam ga par puta na svojoj koži I mislim da je to za svaku dizajnera jedan horror film.

Alek:

A neke senjore koje imamo su absolutno zadivljeni. Ako ja vidim da oni mogu da hendlaju neki težak razgovor sa chief product officera...

Speaker 3:

Ti

Arsenije:

nema tu što da radiš.

Alek:

Ne, absolutno. Zašto?

Dragan:

I a kako, sigurno si imao situacije da, kako hendlaš situaciju kada želiš da daš odgovornost, želiš da budeš hands off, želiš da daš slobodu, ali nema, niko ne prima to. Da li si imao to? I kako hendlaš to?

Alek:

Sad sam u ponedeljak na Baj Viklju imao jedan, teo sam da bude dialog, ali je završio kao u novom od 20-30 minuta gde sam onako baš iz duše rekao da mi je potrebna ta pomoć, ali da znam da je taj proces vrlo težak jer ni oni sami ne znaju kada da se uključe. Dobar dizajner, ne mora da nužno bude dobar, ali dizajner koji je radoznao, dizajneri koji su radoznali, dizajneri koji su hrabri, će negde povući sami to. I mislim da iz te neke ludosti, radoznalosti, hrabrosti doći će neke greške koje će biti onako možda čak I u neku ruku upitne, ali dobre. E sad, ono što mi pokušavamo jeste da napravimo okruženje gde ti možeš da praviš te greške. Nekada je to teže na nekom C levelu, ali u domenu samog tima trebalo bi da možeš da grešiš koliko god.

Alek:

Niko te neće osuđivati, zapravo ćeš proći kroz jednu absolutno produktivnu edukativnu vežbu gde ćeš znati ok sledeći put pristupam u ovom problemu ovako. Sad mi vidim čak I posle toga razgovora da su dosta napumpani, tako da je to strava I želim da vidim tu energiju. A onda ćemo vidjeti što se tiče nekih taktičkih stvari, strateških stvari kako pristupiti. Da li je to bolje prezentovanje, da li je to neki ownership sa cross-kolaborativnim partnerima I zapravo biti neka, postaviti se kao ta neka centralna figura. Ti si neko ko spaja sve ljudi

Arsenije:

u tom procesu,

Alek:

a pogotovo kod nas, u našoj branši. Jer ono što ti stvoriš komentarisat će I inženjer, I product manager, I executive, I salesperson. Svi imaju ono. Svi.

Arsenije:

Kad kažeš ti ne misliš ti na sebe kao centralni, nego misliš na dizajnera. Da,

Alek:

da, da, da, da, apsolutno, apsolutno, dizajn.

Arsenije:

To se nekada prokomentariso, on dokumentiću, kome sam sada ne mogu, gledam, ali ne mogu oči.

Dragan:

Brate, dokumentići su ti sve bolji I bolji.

Arsenije:

Ne mogu, či

Dragan:

brate, izbacit će me I otpustit će me iz

Arsenije:

podcasta ne mogu oči da nađu ali spominjali smo u nekoj prošlih epizoda kako su dizajneri slabi I ti si rekao e hoću to da komentarišem I mislim da smo sada došli nekako

Alek:

organski jel da? Jeste jeste leni smo u smislu sad ono kao ja, naš, starije generacije su prolazili ko ste ove. Mislim da Mislim da danas dizajneri imaju taj luksus da im je sve pojednostavljeno. U kom smislu? Prođeš koz neki bootcamp I misliš da ti taj bootcamp će ti dati sve odgovore.

Alek:

Bajo moj neće. Bajo moj neće. Samo si zagrebao. Bukvalno. Po meni mislim da dizajneri bi trebalo da rade na nekoj artikulaciji tih svih ideja koje dolaze od njih.

Alek:

I iz te konstantne vežbe dolazi moment gde kaže sebi ja kao dizajner želim da se pitam.

Dragan:

To je seat at the table.

Alek:

Tako je. Tako je da da. Ali da ti dođeš od tog momenta, ti moraš ubediti od ono low level inženjeringa do ne znam... To je first level.

Arsenije:

Da da. I da razumeš sa kime pričaš I da razumeš kada pričaš. Ono što sam primetio sa pogotovo, mislim I o tome ćemo pričati, ono što isto je izazovno, vi funkcioniraš remote od kada

Alek:

do 2011. Da, bravo,

Arsenije:

to je nešto što je meni kao nepojamljivo, ali ljudi koji su napravili tranziciju, velika većina nas koji sa pandemijom su napravili tranziciju na remote, primećujem da postoji taj trinutak, e ako sad ne kažem svo svoje mišljenje, nikad ga neću reći. I onda postoji taj moment kao da ti okej, ne postoji prostor. Misliš da kao ispadne da si frustriran? Ispadne da I nekako reaguješ tako I onda u situacijama Nije adekvatno, nije za tu grupu, nije za te nivoe ljudi.

Dragan:

Nisi razvio senzibilitet,

Arsenije:

kako pomešta, kojim koja metodom. I onda samo pričaju I onda ispadne kao da si previše defanzivan, tako je, znaš, I nema tog minutka, e ok, hvala, super, hvala za feedback, ono, moram da skontam šta se dešava pa ću da ti sjajam, znaš, naprije ovo, imamo neki, Evo primjer, imamo neki demo I tačno postoje ekipa ljudi koja jedva čeka demo da se jave, da kažu nešto što njima tu smeta, makar to bilo ne malicijozno, ali znaš samo kao, jer imaju takvu naviku da nešto kažu I onda sad ovaj koji radi demo osoba koja je to stvorila, taj prototip šta god, odmah uleće u klinč I sad se tu priča o nečemu što može da... Problem nikada, razumiš? Mislim nikada neće ni biti problem. I pozivamo sam, ok, ne mora da se desi, a šta se onda dešava, onda sad ulazim u populno drugu temu koja je mene nekada volj, a onda ispada da ti kao Ako ne kažeš tu, onda da li to znači da si ti prihvatio ovo što je osoba rekla I da li sam da očekuju da ti to odmah apliciraš I da li ti imaš svoje mišljenje ili nemaš ili zašto, ako kažeš nešto drugačije, posle tri dana onda ispada da si ti nešto tajio pa da ćeš toj osobi da kažeš što nisi rekao u celoj grupi što nisi borio.

Arsenije:

I toliko na neko vrzino kolo koje

Speaker 3:

ja ne mogu da skontam da li se dešavalo

Arsenije:

I pre u realnom životu dok smo svi sedeli u kancelarijama ili samo sada, ali osetna mi je ta, nije to netrpeljivost, ali te neizdrž da kao, e sad ću ja ti kažem zašto sam ja to tako uradio.

Alek:

Da, da, da. Mislim da, Ne želim ja da zvučim, došao ja sad tu podkasti kao da žišt, dizajneri su, dizajneri su, skrši, lam, nije baš ali, scena nam je mnogo bolja, kvalitetniji su dizajneri, mnogo više ljudi zna za našu struku, definitivno ne moraš toliko da objašnjavaš šta znači to biti produkt dizajnera, šta znači raditi UI, UX. Samo bih volao da postoji kod dizajnera taj neki moment odvažnosti da požele odgovornost.

Arsenije:

Bravo, dobro sreću.

Alek:

Da požele odgovornost. Ali nije odgovornost, ja sam

Arsenije:

upravo, to nije odgovornost.

Alek:

To je glupost.

Speaker 3:

To uglavnom

Arsenije:

se odbije I to

Alek:

se nekad odbije baš onako žestoko. Nije loše da se prođe kroz taj moment, mislim da je to onako dobra lekcija, ali odgovornost je gde ti zapravo shvatiš organizaciju u kojoj radiš, shvatiš te ljude, shvatiš šta je nešto što je njima bitno, do čega im je stalo, I kako to da negde kao neki alat, neki faktor upotrebiš I uskladiš u sva ona rešenja koja ti imaš kao dizajner. E to je mnogo bolja neka taktika, a vidim da danas se to, da nije prisutno.

Dragan:

Ja mislim da je dizajnerski posao danas malo čak I glorifikovan u smislu da dosta ljudi ili požele da se bave produktom, uxom, uim čime god zbog nekog klauta koji to nosi, znaš kao popularno je

Arsenije:

I statusni simbol,

Dragan:

da ti kažeš da ti radiš u tehnološkoj kompaniji, u velikoj kompaniji. Da, da. A da je populno sekundarno koje odgovorenostima imaš I u čemu se brineš u tome. I da li si vredan toga I tako dalje. Pa, htio bih da te pitam zašto mene ovo stvarno zanima, jer se ja borim sa time, zanima me da li si ti I dalje boriš ili ćeš sad da me prosvetliš.

Dragan:

Da li imaš, da li si došao do rešenja kako se startuje ta želja za odgovornosti u timu? Da li imaš neke forice, kako radiš sa ljudima da oni postanu od ono kao dizajnera, egzekutora, reci mi šta da uradim I uradiću I ništa više, do dizajnera koji su znati, željni, radoznali I kao hoće da se brinu o stvarima.

Alek:

Da. Teška tema, moram da kao kompleksna.

Arsenije:

Teška priprava.

Alek:

Samo te znam bio-money. A ima, ja nešto što... Balave na sve. Nešto što je meni možda doprinelo da bar razmišljam na tu temu, mada ne kažem da sam prevazišao to jer mislim da je to nešto s čim se borimo onako verovatno do kraja neke profesionalne karijere. Slušao sam ja mislim Johnny Iva na Stanfordu da je imao neku debatu ili keynote ili neku panel diskusiju nisam sada siguran, gde on pristupa dizajnu tako što se uvek pita zašto je nešto napravljeno tako kako je napravljeno.

Alek:

Iz te mislone vežbe mislim da dolazi moment radoznalosti, dolazi moment gde ti razgraničiš sve faktore, sve razloge zašto je to tako kako jeste I da iz tog procesa sebi stvoriš znatiželju da svaki put kada apliciraš neko rešenje da se pitaš pa zašto ga radiš, zašto si stavio ovu boju. Mi ne shvatamo kao dizajneri koliko zapravo odluka pravi

Arsenije:

uvok kada

Alek:

radimo neki dizajn, naši partneri tek ne shvataju to, A zapravo bi trebalo da uvek se pitaš zašto si stavi neku boju, zašto si odabrao taj font, zašto imaš ovoliki spacing, znaš ono...

Dragan:

Priznaj sebi zašto ovaj font. Zašto je popularan.

Alek:

Možda to je okej.

Dragan:

To je okej, legitimo, Ali reci sebi zašto.

Arsenije:

Da. Sve je bolje nego pa tako mi je došlo, od mene se tako sviđa. E, to je punar. Ili tako smo uvek radili. Zato što

Dragan:

je tako na drigu masa danas radi tako.

Alek:

Da, da. A nešto što je možda, šta je ono nešto što proizilazi iz te vežbe je da ti zapravo skontaš da ti si neko ko pravi odluke, svesno, nesvesno, dobri dizajneri, vrlo svesno

Dragan:

I svesnije. Izvini, odličan metrika za seniornost. Da, da. Svest o odlukama

Alek:

koje braneš. I onda kad ti se desi kao, e pa ovo što sam napravio ima neki uticaj, ja onda moram da negako prihvatim najveću moguću odgovornost da budem taj koji će da bude taj most između svi koji radi na tome I naravno ljudi koji će koristiti to. Ima, naš posao je prelep, stvarno, mislim u smislu da ti nekako stalno razmenjavaš neke ideje, da konstantno razmišljaš o tome kako te ideje mogu da budu interpretirane itd. Ali je zbog toga I izuzetno težak, napora, Znaš ti konstantno nešto misliš,

Arsenije:

konstantno nešto trebaš da odlučiš. Ja, konstantno si nategnut.

Alek:

Da, da, I

Dragan:

onda što si ljud?

Arsenije:

Pa da, pa

Alek:

nije baš ono kako, upadniš neku skriptu za accounting I kao eto, kao nešto se desilo. Mislim, okej. Svaka časa svakome. Ne, apsolutno, apsolutno, apsolutno, ne, apsolutno, uopšte ne želim da zvučim kada ni podašta vam, ali mislim da nešto što naši partneri ne kapiraju jeste taj moment svog tog silnog odlučivanja I koliki je to teret. Hanava je najteže, brate.

Alek:

Ali oni dizajneri koji stvarno negde prihvate to, mislim da pokažu jednu vrstu jačine koju, rekao bih, organski izađena videla. Onda ti ljudi stvarno dobiju neki moment I ownershipa I da, I njihov glas je mnogo onako legitimniji, možda tada I može da potrebiš veto.

Arsenije:

E, da, da, da. Znaš, to neki put podrazumeva da ti napraviš neko ono rešenje koje nije optimalno, zato što kao aha imaš neki kontekst u timu I sad ne znam imaš neke sile koje se navlače I ti sad u fuzdono ok, ja sada da bih došao za onoga što želim, moram da uredim prvo ovo što nije dobro, da bi bukvalno svima kroz primer pokazao, a imaš I likove koje ulete I u fuzdono su ne moje rješenje najbolje sad ću ja ti pokažem kako I kao odbiju ih tim. Iako je to možda rješenje inherentno dobro I iako bi možda u nekoj drugoj firmi prošla iz nekih situacija, mislim da je upravo to odgovorno, Znači da ti skontaš I da kada napraviš dobro I kada napraviš lošo I kada se napravi greška I kada I u kojim situacijama ćeš da napraviš kompromis itd. Da ti jednostavno si stojiš iza toga I budeš u frontu da ok, sve to ima nekakvu ulogu. Znači ne samo jer prva lopta je odgovornost, pravim najbolje rješenje, proguram najbolje rješenje I svi rade kako treba.

Arsenije:

I to je sad ono što je negde bajka. Mislim, bar je meni to bila. Znaš, I tako vidim, ja sam vidio ono, mlađe kolege koje tako gledaju I sad su ono, ma da, I ove će ovo, I joj će ovo I sve je. Reku ali čekaj, vidiš da ta osoba, nema ništa protiv te osobe, ali vidiš da neko se razboli I kao mesec dana nije u mindsetu da... A vidiš da imaš problem, kao ono.

Arsenije:

I vidiš da kao, Da, to što ti govoriš bi bilo, ali nije. I šta ćemo sad raditi? Pa znaš, ok, znači, seci. Pa kako sad da sečem? Ok, jel moramo da...

Arsenije:

Jel mislim, imamo neki rok? Pa da, ali znaš, samo... I uvek je taj dizajner koji sve treba da bude cickavo, sve treba da bude pre dobro, I vidim da tu meni je to super, super mi je vežba da vidim kako neko je u fazonu da ok neće biti idealno, ali ćemo da ga izguramo pa ćemo nešto da zamuljamo pa ćemo da haklamo pa tako dalje.

Alek:

Ja mislim su vrlo retki primjeri bar u digitalnom da je idealno. Vrlo, vrlo retki.

Arsenije:

Da, ali sećiš da mi smo bili da ideš sa tim elanom da će sve biti kao što je.

Dragan:

A tako izgleda od ovoga. Znaš kao što je Airbnb,

Arsenije:

kao se to, a mislim koliki, a zamislite kako onda, mi sada svi sadamo koliki je tek napor imati tu produkciju I to izvršenje produkcije na kom je neki RBI, na kom je neki ono, znaš mislim to.

Speaker 3:

A I

Dragan:

to malo se se sada dotakao čak I ono kao stila vođstva, odnosno leadershipa. Voljstva odnosno leadershipa. Ja sam uvek, ja sam jako puno stvari radio, jako puno truda sam oložio, jer makar donedavno sam verovao da mogu da vodim ljude samo primerom. I onda ja moram da budem najbolji da bi mogao da, to je kao osevernjačan, znaš kao. Evo sad ću ja, jer da bi ja mogao da te naučim nešto I da ti pomognem ja moram prvo to da uradim najbolje na svetu I onda ću ja biti kompetentan I kvalifikovan nekom da pomognem u toj jednoj stvari.

Dragan:

I zato sam ja mislio da moram da budem dizajner da bih radio s dizajnerima. Što je totalni promašaj, ali to tek sad vidim nakon 20 godina. I zapravo se najviše divim ljudima, design liderima koji nisu jebači dizajneri, kidači dizajna. Nego jednostavno kapiraju design na tom nivou da mogu da ti pomognu da ti budeš bolji a da oni nisu bolji od tebe u toj stvari. E to

Arsenije:

mi je ono, to je... Ima I kontra teža, I dođe taj neki lik koji je super I koji je u fuzonu, sad ću ja tebi da pomognem da ti stvorim okruženje gde ćeš ti to I dođe dizajner koji u fuzonu, čekaj brate, pa ti nisi dobar omen, nisi dobar omen, nisi dobar

Dragan:

omen, koji

Arsenije:

džavo ti onda

Dragan:

Da, očekaj da kažem dizajner ne prepoznaje njega kao kvalitikovan muž džavo

Arsenije:

kao šta onda ti tu, znaš ako ću ja sve, ako ću ja da budem, imaš I toga. Inicijalno pitanje je bilo kako ti nekoga nateraš pod nacima navada da preuzme odgovornost.

Speaker 3:

Ja sam

Arsenije:

iluzio na takve otpore, ja ne znam šta sam onda radio, bukvalno ne znam šta sam onda radio. Lepo ti kažem, radi to u čemu si super I kao, kida ja ću da se potrudim da ti sve sa strane rastaknem put. Pa ne, ali šta onda, što ja onda nisam na tom mestu? Ok, brate, ne znam više.

Alek:

Ja nisam imao ta, baro u timu koji predstavljam, nisam imao to I stvarno sam drago mi je jer obratimo pažnju na intervjuima da ljudi nekako shvate da ulaze u tim koji će biti pre svega ono, pun poštovanja, pun podrške, pun nekih društvenih I komunikativnih vrednosti. I iz toga negde oni skontaju da ono što, na primjer, ja donosim nekada može da bude nevidljivo, ali vide na meni koliki je zapravo to teren.

Dragan:

A je li vidiš šta znači zrelost jedne organizacije u dizajn smislu? Da toptal može to sebi da priušti, da privlači takve ljude zbog tog stava I da nema taj problem uopšte. Tako. Možeš kao ti si otklonio, sistematski si otklonio taj problem kojeg si ti opisao, tako što si stvorio jedno okruženje u svojoj organizaciji gde ljudi neće morati da se boje toga I da...

Arsenije:

Sad kako meni deluje sa strane, znaš kao top tal je neki ono brand name I pogotovo kao pravite nešto za kreativice širom sveta I samim tim kada ne znam otvoriš oglas predpostavljam da ono na poziciju dobiveš ja bih predpostavio hiljade prijeva.

Speaker 3:

Da, da, da.

Arsenije:

E, okej. I sada ti imaš, aj neću da kažem, samim tim hiljade prijava ne znači da imaš mnogo veći kohort nekih kvalitetnih ljudi, Nije uvek proporcionalno, ali imaš veću šansu da izabereš nekoga ko bi ti se uskladio sa, da kažem, ono kako se to zove, kulturološki

Alek:

prima nekih.

Arsenije:

Za razliku gde smo, Dragan I ja, uvek grcali I onako šipicarili za pošljanje gdje ti sada aha ok, da možda je malo više osoba onako na svoju ruku, što je meni super ja nemam problema s tim, dok to ne pređe u neku kao što sam sada opisao Aha ekstremno Na nešto što već nije zdravo, ne za mene. Če će me neko da kaže, to manjaj. Ma ne, nemam neka problema s timem. Ali onda to stvara, stvara, znaš, čudnotnu sveru u timu. I tako dalje I tako dalje.

Arsenije:

I van timu I tako dalje. Znaš, I uvek je bila to grcanje, tako da ovaj da. Mislim da to negde može da ulakšavate okolnost. Prva stvar. I druga stvar što vi zapravo znate šta su vaše vrednosti.

Dragan:

Da, da,

Alek:

da, imamo čak I u procesu intervjuisanja taj posljednji step, culture interview, zvuči malo onako kliše, ali dobra je stvar zato što stvarno spoznaš da li je ta osoba negde u nekim zagradama onoga što je tebi, do čega je tebi stala. Da. Ali nije to uvek, ne gledamo mi da bude to ne znam ono usko, precizno I da kažemo e to je to, to je isto, nego ne, donesi neki svoj stil, neki svoj šaran, baš zato da bi imali raznodnikosti. Eto, naprimjer, jedan podatak s kojim se ja stvarno ponosim jeste da većina naših dizajnera u kor timu pet godina, šest godina, sedam godina, tri godine, četiri, znači stvarno nemamo ljude koji kažu ono kao e sad ću ja da odlazim. Iako na primer, znaš ovako sa strane pogledam dizajn I ja bih rekao pa definitivno može bolje, definitivno može da bude onako nešto što je meni dinamičnije, primamljivije, pogotovo kad gledaš ta sve se dešava oko tebe, a s druge strane vidiš snagu jednog tima, vidiš da su ljudi spremni za bilo koji izazov I to te vodi.

Dragan:

Evo to je posvećaj naša. Pa zato što ti vidiš kako to sve funkcionira, kako ti individualci doprinose timu, a ti kad izvodiš jednog individualca on naravno ima I mane, ima I nedostatke I sve živo. Ali kao tim ste sila.

Arsenije:

Da, I onda dođe neko ko nikad nije radio u nekoj velike organizaciji ili u nekom timu I ne zna sve, mislim nisu u izgovori, ali uvek mogu stvari koje su bolje, uvek postoje neke propustene šanse, uvek postoje neki planovi I uvek postoje neko priđenje, znači nije samo e sad ovo ne valja, nego uvek ima I ups and downs, ali mene ono frustrira kada neko dođe ko Nije se susreo sa tim I kao pogleda savi ti kao, a ti kao popuno ksranj koja bi to mogla bolje.

Dragan:

Kako je to? Skuponašanje baš.

Arsenije:

Ima toga I dosta da kao pa šta pa kao šta vi tu pravi. Kao te broj, aj bolje ti ne pričam.

Alek:

Kako ima tu faktora.

Arsenije:

To je onako, da

Dragan:

da da. Kako bi rekao da, lično, tvoja mišljenja, ne nužno top-tal, možda top-tal isto ima neku metriku, ali zanima mi šta ti misliš I kako ti rešavaš to. Koliko ti je bitan taj culture fit kada zapošljavaš nekog I da li on nekad odluči, odnosno da li bi nekog odbio zato što kao misliš da nije dobar culture fit ili suprotno zaposlio nekog zato što možda nije to što tražiš, ali misliš da bi bio dobar dodatak timo I da će tu moći da se...

Alek:

Pa kako ne, imali smo nekada I... Nama se nije desilo da dođemo do tog momenta u intervju, gde je to na primer poslednji korak, pa kao uff, šta će prelovini? Zato što neke stvari preispitamo u prethodnim fazama, ali dešavalo se na drugim pozicijama, definitivno, I mislim da je to absolutno ok. Nije nešto što ostavlja neku propuštenu šansu jer smatram da onog momenta kada ipak postoji neko koji je deo tima, a nije, ne deli bar te neke fundamente, to može da izrode problem. Ali nije to sad problem nekog drugačijeg mišljenja pa mi sad imamo neke produktivne razgovore, nego je to onako neki inat, zadrtost I onda to buče neke probleme I u performansu.

Alek:

A sad na mojoj poziciji ja moram da se bavim performansom I moram da znam kako taj performans utiče I na biznis I s te strane za mene su to neke stvari koje ne želim, u onih 10-15% eskalacije svaki dan ja ne želim da mi to bude u tome.

Dragan:

Da se to pojavlja. Da, da, da.

Alek:

Ne želim da se bavim tim stvarima I zato stvarno sam ponosan na ljudu u timu jer su ljudi koji su lojalni, ali ne lojalni zato što smo mi rekli hej ajde sada svi ovde da pokazujemo neku lojalnost, nego je to se iznedrilo iz neke organske energije potrebe zato što ljudi jednostavno hoće da pomognu jednom drugome, hoće da nauče od drugih. Ja vrlo često počnem neki bye weekly ili završim bye weekly gde budem s granom sa količinom stvari koje odradimo I kažem mu čoveče sviki da te bolje nego ja.

Arsenije:

A ljudi u fazonu kao a pa mogli smo još, mogli smo.

Alek:

Da, ali veto. Mi nismo imali eto situaciju gde je taj intervju presudio I rekli smo kao ne, ne, ne, ova osoba ne. Više možda nekada se desilo da zaposlimo, desilo se možda jednog ili dva puta, da zaposlimo osobu koja jednostavno nije pronašla neki mindset kod nas I ima dobre kvalitete, ali nekako uvijek je postojala neka kočnica.

Dragan:

Puno trenja.

Alek:

Da, To može da se desi, ali u tijih momentima, eto, to su neke greške.

Dragan:

Da, neka nekrišneš jednostavno I ko zna koji su razlozi I nije ih vredno ispitivati I popravljati.

Alek:

Baš to, I onda uvek taj razgovor završimo ono ok, ne probali smo, ne ide. Da, slažemo se.

Dragan:

E, a izvini, rekao si da se baviš performansama, ako nije tajno, šta merite? Kod dizajnera, kod...

Alek:

Imamo uglavnom kvalitativne atribute, ne postoji sad neka kvantitativna metrika. Saate.

Arsenije:

Ne, to

Alek:

mi je vrlo drago što to ne postoji nego je više get shit done ali u kvalitetnom smislu. Ali u kvalitetnom smislu. Od, ne znam, attention to details do communication, integrity, business knowledge, product knowledge, UX skills, UI skills,

Speaker 3:

I

Alek:

ne mora nužno da svaki bude perfekten. Zato što mi, ja negako sam pristupio kreiranju tima, budući da sam eto igrao košarku 12 godina kao klinec, negako sam iz te košarke skontao da imaš jednog šutera, imaš jednog koji je vrhunski u odbrani, imaš skakača I mi tako I pristupamo u tim.

Dragan:

Ne treba ti da svako bude sve.

Alek:

Ne, ne, ne. I onda u tim performance reviews, uglavnom kada imamo sve kvalitetne atribute tako naslagane, mnogo je bolje da ti skontraš ta osoba želi da nauči nego da imaš neke saate ili neki ono kao, nisam ne znam ni kako bi merili iskreno neki output dalje. Ti kvalitetivni atributi su mi mnogo bolji, mnogo bolji zaspoznaju

Dragan:

svaki video. I ako su su objektivni predpostavljamo?

Alek:

Pa dobra stvar je što mi imamo neki interni sistem, gde koji opali, imamo neko slackbot opali notifikaciju da ako si, imamo neki algoritam koji prati po kanalima s kim si radio I onda na primer svima pošalje neku anketu. Ona može I da bude anonimna, možeš I da pošalješ ako želiš I odatle, sad smo počeli to sve više I više da radimo I odatle imaš mnogo veći broj segmenta u godini gde ti imaš neki check point I kao šteloješ šteloješ radili smo jedno vrijeme, to je bila baš greška, radili smo jednom godišnje I to je ono totalni fail zato što uglavnom se ljudi vuku sa nekim informacijama prethodna 2-3 meseca.

Dragan:

Da, da,

Arsenije:

da. Ovo sa slekom mi je zanimljivo, to ima ime, ali to je neki netvork efekt kakav god se zove. I što je ono što je neintuitivno sa time, jeste što kada dobiješ graf, pošto može da iscetvaš graf iz toga, što je graf asimetrični to je osoba efektnija. Što je graf simetrični to znači da se ona šeta u jednom krugu koje je njoj to

Dragan:

je neka pa okola mreža graf?

Arsenije:

Otprilike, mislim ono možeš tako vidjeti imaš neke nodove I što je taj jer zamisl sa nekog onog dizajnera kao što si spomenuo koji će dodat nekog vp-a da mu pošle poruku da kaže e treba mi to I to, ili će dodaj u nekog e-salesa, ili kao aha zanima me biznis pa kako bi, ili će dodaj u customer support. A neko će samo da se kreće unutar onog grupnih chatova koji su im poznati, projekt ili teamski, sad predpostavim da je struktura na sve strane, ili tako imitivno teamsku

Speaker 3:

I inicijativne, da da da

Arsenije:

I kao sve što se kreću, I naprije meni je to bilo kad sam čito tome, meni je to bilo ono kao wow. Znaš I sad pre se to radilo intervjujisanjem, sada imamo alate kao što je slack I verovatno je slack najprirodniji za tako nešto. Da ovo čak da napravi dok su bile, mislim to me zanima kao to bi je domen, da napravi male uređaje kao neke bikone koji će bukvalno da te provale kako ideš kroz kancelarije

Speaker 3:

I

Arsenije:

sa kime provodiš najviše vremena I na osnovu toga da mere, jer dok je bilo uživo kao uđići u kancelariju kod inženjeringa, ako ovde, onda je kao na osnovu toga. I to jeste istina. Ja znam ljude, ok radio sam u organizaciji 400 ljudi, znam tačno ljude koji su ono, kao sedam I pogledam njegov ili njen slack, ono najrazličitiji ljudi su u četovima kao rekuš čekaj što tebi piše ne znam ona osoba, znaš kako je ti vezu Imaš sa ono likom iz San Francisco, pa kao ti nešto sa njim se radi, pa nešto su pričaju. I to je to, mislim da ti želja I taj ono moment da ti budeš tu, da budeš dostupan.

Alek:

Mi imamo kroz tu našu internu mrežu, svako ima neki svoj profil, kao što ima Facebook, kao što ima Google, kao što ima Amazon, znači nije to neka inovacija, ali ono što je vrlo dobro...

Arsenije:

Profil na top talu.

Alek:

U top talu, unutar top talu.

Arsenije:

Bottom talu.

Alek:

To je inception moment. Level deeper. Dobra stvar je što svaka osoba u top talu je uvek otvorena za bilo kakvu vrstu razgovora, potpuno na primer, ako dizajner si radosno I sad kao vi sales kako vi ono, koji vam je playbook za sales, Niko ti neće biti u fazonu, ej, ajde bre palim, neću da pričam sa tobom.

Arsenije:

To je dizajnerima dosta neintuitivno da ono nemaju, znaš meni se dešavalo sednemo sednemo dručom I kao ljudi ovako sede, sada tesi se da ne mogu da sednu sa svojom ekipom I onda sednu preko puta nekoga s kime kao... Da, da, da. Išta, proti, ajde pričaj šta govori.

Dragan:

Da, da, da.

Arsenije:

Zanima me, pošto smo, zanima me malo više oko remote načina rada. Rek'o si u 2011. Je nastala firma, je li tako?

Alek:

Jeste, da, ja mislim da je u 2011. Jeste da.

Arsenije:

Ti si u 2015. Definitivno pre svih ono koja znam da si radio, ekskluzivno samo remote, al tako. I sad u timu, tim je... I skoliko različitih država ti je tim tvoj konkretno? Imaš li nekakva...

Arsenije:

Isto je

Alek:

jedna činjenica kojem se debelo ponosim unutar kad radim intervjue. Obuhvatamo 24 sata od Tajlande do San Francisco. Imamo ljude, imamo dve deoike na Tajlandu, imamo neke lidere, imamo SF, imamo Južna Amerika, Evropa, Poljska, Češka, Slovačka, Španija, Srbija, Hrvatska, baš svuda. Baš svuda, južna afrička republika, ima nas stvarno Nigerija,

Dragan:

njega je eksplodirala.

Arsenije:

Oni su jako zanimljivi, baš je.

Alek:

Pogledao sam gomilu portfolija I ono, bit će to jedan talas.

Arsenije:

A zanimljivo da sam u Nigerije, uvek je nekako samo Nigerija, ja nisam imao nešto da kupujem, da su još neke sa strane.

Alek:

Oni ozbiljni su I kidači I na mreži, ali evo I ono neke intervjue što sam imao stvarno baš onako fault.

Arsenije:

I dobro pričaju angleski.

Alek:

Da, da, da. Nama je jedna osoba koja je UX writer iz Nigeri.

Arsenije:

Svaka čast.

Alek:

Tako da radi vrhunski posao, baš dobro.

Arsenije:

E, ajde nam sad malo kako funkcioniše remote, ajde daj nam neku situaciju, neki primer, šta je dobro, a šta je nešto što si uvideo da jednostavno uderili ste u plafon remote worka I kao...

Alek:

Pa nešto što ja poslednje vreme razmišljam je onako da li postoji neki threshold ljudi koji su gde remote optimalani, da li postoji negde gde ti odeš preko nekog broja I već je onako e pa moramo da se nalazimo, da bi razmiňivali ideje itd. Ja sam imao tu sreću da u karijeri od 2011. Zapravo radim remote I da u svakoj firmi kako sam onako skakao, skakao, skakao, taj opseg ljudi se širio I onda sam imao nekako tu eto paralelnu sreću da skontam različite formate remota. Ono što je danas super jeste što ima gomila alata da bi se iskomunicirala neka ideja, uglavnom asinkronizovano, ali ono što ljudi bi trebalo da skontaju jeste da kada postoji moment frikcije u toj komunikaciji, da li je to chat,

Speaker 3:

da

Alek:

li je to neki dokument, gde mi ne možemo jednostavno da se složimo. Pali zoom, razgovaraj sa osobom, vidi ekspresije, vidi ponašanje, skontaj ton malo bolje, jer mi smo onako vrlo laki na obaraču da neku poruku protumačimo na 40 različitih načina I mislim da tu leže sve eskalacije. Sve ostalo je stvarno vrlo rešivo da 15 minuta sedneš s nekom osobom. Tako da, kad god zapravo trebaš samo negde da imaš neki framework ej došli smo do momenta da se ne razumemo više, ajde sada da sednemo da razmenimo ideje, ali konkretno.

Arsenije:

To si jako lepo, ja sam baš prošle nedelje imao situaciju, evo, znači ono nikakav gluplji primer, gde mi smo se bili našli u kancelari I kao nešto sam pričao sa koleginicom I sad posle dva dana sam iskupljao neke inicijative I napisao sam neki dokument I sad to na čemu ona radi ja sam nekako drugačije nazvao. I sad sam joj objavio celu firmu I te dokumenta. I ona ostavlja komentar kao highlighted ovaj taj naziv I kao, E kao, pa šta je ovo? Vidila je njeno ime, pa ne znam šta je ovo. Ja sam bukvalno pisao, pričali smo o tome, ono na čemu ti radiš zovi ga kako god.

Arsenije:

Mislim, Bez bilo kakvog sad, to je ono o čemu smo pričali, da ima veze kako se zove, zove ga, promeni imena. I sad vidim, vidao sam, pošto mi stižu na ime, mi stižu notifikacije, onda sam vidio kao te je nešto napisala, pa je posle to obrisala, pa ne nešto drugo napisala.

Dragan:

Znaš šta kažeš, vidio si onej typi, 45-07.

Arsenije:

I onda sam tek posle ukapirao, rekao ja, a brate sad je ovaj ko zna šta misli, znaš da se dešava, da sam ja sad tu možda ispuno nešto arrogantan, ali upravo to, teks nema intonaciju I da se ja njoj reko, ema, to je ono,

Alek:

nemaš prige,

Arsenije:

a uvijek moraš da napišiš I da ostaviš smajli, ako nastaviš smajli, katastrofa! Ili ako ostaviš neki smajli koji nije baš adekvatan, kao ostaviš ne znam lupam, ostaviš kaktus, o, sada to

Alek:

I deđa je.

Dragan:

Ja odbijem da prihvatim to, ja neću da tako da funkcijaš. Ja neću ako najde. Emotikone ne mogu da podnesem.

Arsenije:

I glasove poruke. Pa,

Dragan:

u telegendu dođe ostavim I glasovnu poruku dve minute razumeš.

Alek:

A nemaš feedbacka, a to je najmezičan.

Dragan:

Odbijam da funkcionišem u kolektivu gde su nam potrebne takve štake da bismo se razumeli. Smatram da je svačija odgovornost da, znaš kao, našli smo se da radimo zajedno I dogovori smo se da verujemo I da ne želimo, ne radimo zlo jedan drugom. Da, da. Znaš ko, zašto bi pomislio da sam drzak ili da hoću nešto da ti namestim ili da mislim o tebi, bog znaš šta, ako ti to eksplicitno nisam rekao. Znaš, nemoj čitati previše između redova, slobodno funkcioniš I po principu ono, defaultno je dobra namera.

Dragan:

Da. Nekad jednostavno kucam jednom rukom na biciklu, ne imam vremena samo za da.

Alek:

Da, da, da.

Dragan:

Znaš, nemoj čitati previše u... Ja se slažem s tobom.

Arsenije:

Mislim da treba, to je rekla Rebeka, koliko sam spoznao za Rebeku? Poznat ću Rebeke,

Alek:

brate. Ona je

Speaker 3:

rekla, ne

Arsenije:

znam, prek sam ja ona rekla, we should be more direct and less polite. Tako je. I mislim da je to, to ako si ti direkt na to, ne znači da si ti loš.

Alek:

Tako je.

Arsenije:

A to u našem narodu, ja mislim da to ima, sad vidi, ja radim u odloženju koje je

Dragan:

veoma balkan

Arsenije:

I mislim da to nekako, I ok kultura kompanije da smo veoma, kako se to kaže, pristojni jedne prema drugima I kao sad nije da se tetošemo, cicomaco, ali veoma smo onako lepe neki, nije neki jezik koji je veoma korpuj, šta ti ja znam.

Alek:

Da, da, da.

Arsenije:

I mislim da to nekako ljudima ostane kao ha pa da, ovaj lik je u suštini uvek prijatan prema meni, a što je sad ovako napisao, da li sam ga nečim iznervirao, da li nisam ovo ono, tako da da.

Dragan:

Da, ja se apsolutno zapravo slažem sa tim što si citirao Rebeku Koks, direktno nije nekulturno, nije loše, jednostavno smo direktni I koncizni u komunikaciji. Ja mislim da, ja hoću tako da funkcionišem, neću da moram da igram, svaki put kad treba da pričam sa nekim, znaš, kao shvati me, sve je okej.

Alek:

Ja sam imao jednu situaciju gde baš ta direktna komunikacija uglavnom je vrlo cenjena, ali kada je protumačena loše, pogotovo kada je protumačena loše iz nekog ugla da neko misli da dolaziš iz neke frustracije, totalno moraš da božeš da objašniraš neke stvari koje su Fidi burazeru bre, samo hoću da rešim uglavne I ne želim više se baviti s ovim. Ali to je već onako vrlo subjektivna interpretacija, mislim da na tome samo treba da se radi, treba čovjek da bude konzistentan u tom nekom svom stavu I to je najbolja stvar za remote. Ako u remote-u ne postoji direktne komunikacije onda mislim džabi radimo u remote. Tako da transparentnost, direktna komunikacija, kad gotovi nešto nije jasno pitaš I sve ostalo funkcioniše vrlo lako. Meni je isto interesantno to oko emotikona.

Alek:

Što mi Imamo jedan fenomen, imamo jednu mlađu grupu ljudi koja

Arsenije:

Eee, ajde, ajde

Alek:

Emotikon I ono, za maks, razumeš? Onda imaš neke ljube koji ubace negde po neki, ja, tu nekada I ja spadam A onda Imaš neku stariju gardu koja je ono tttt, makaka, looks great Znaš, kao sad, brate, pak

Arsenije:

Da, ali

Alek:

ja se ono izmucio kako bi je looks great

Arsenije:

Znaš, znaš Znači ima sajt, ne znam kako se zove, nije ni bitno ime ali dođeš I kažeš e okej, samo možeš da izabavljaš drobu, da ono koliko emotikona random izabavlja. I samo uzmeš ovako rk, selektuješ, copy I samo ga spustiš na kraj rečenice.

Speaker 3:

I onda

Arsenije:

je ispada naša ono majmunče, delfin, školjka, random. Ne, buh

Speaker 3:

ja ostavio to random, po nazivu

Alek:

I hieroglipi mogu da se to tumaču drugačije I ne bi ja to ostavio tako.

Arsenije:

To mi je super, ovaj, Kad smo kod toga, a vezano je o...

Dragan:

Ej, dajte još samo nešto

Arsenije:

da zakucam emotikon. Ajde, ajde,

Dragan:

ajde. Emotikoni nisu zamena za ličnost. Ne možeš da se oslanjaš na njih, da sebe predstaviš na odličan način.

Arsenije:

Reč je to prekrasti u široki. Naravno sad, pustoji razlika da ne ispadnemo kao neki cinični ludaci, ako je ciničnost pravi pridev. Pustoji razlika kada se obećaš nekoj grupi ili nekoj široj grupi I organizaciji, znači onda moraš da napišeš nešto I da daš kontekst I da daš link I da staviš bullet point itd. Ono što meni jako pomoglo pre par gojena u tome čito sam naravno Harvard Business Review, mislim da je tvoj dobar prijatelj.

Alek:

Da, da, jeste.

Arsenije:

Naravno prijatelj svih nas koji smo bili tu. Gde je kao kako se u vojici pišu telegrafi ili mail-odi. Meni je to bilo nevjerovatno, kao ono kako, znaš sad onda padaju bombe negdje, ruši se podbornica I ovoj piše, I brate svaka reč je jasna, nema ono kao, e ja šta sad, da nešto fali, da je dvosmisleno, da je nadoročeno, neverovato.

Alek:

Mislim da I danas s obzirom kako je vreme, koja je količina informacija I koliko brzo razmenjujemo neke misli, mislim da moramo malo da se vratimo tim nekim vintage sistemima, momentima, ja nešto ne bi da idem u vojsku I tako dalje, I svaka čast ljudima koji su se opredelili za takvu neku vrstu profesije I da ispune dužnost državi, ali ono što mi je vrlo vrlo interesantno jeste kako sistem kao takav je bulletproof skoro. Da, da. I ti zapravo iz tako nečega izvučaš podatke, izvučaš neko iskustvo koje možeš ladano da implementiraš u svoj tim, u organizaciji.

Dragan:

Malo šta pojska nije već provalila.

Arsenije:

Tako je. Znači ja sam počeo da razmišljam dve stvari. Prva stvar je da unutar kompanije... Ovo ćeš ti poslati.

Alek:

A znam za to. Da, da, carski cepeš.

Arsenije:

Da, da, carski. Unutar kompanije, to što ja šaljem je neka informacija znaš nije poruka nego to je neka informacija, ja kao pošteljam svom šefu dođe mi kao eee rrrrrr I kao sad očekujem da će on, saš, izhvatat, da kaže da, ovo, pa ovo, pa da mi nekako vrati u neko stupnje. On samo napiše kao dobro.

Alek:

Da, da, da. Kao

Arsenije:

okey. Affirmative.

Alek:

Da, okej. I to je to.

Arsenije:

Ja sam on pozvan u pa sad, šta li on misle, da li ja trebam da nastajim sa time ili da ne nastajim, da ulazim. I onda, I to je neki deo, koću da kažem, način koji ti komuniciraš može da bude da ostavi prostor da neko shvati I da preuzme neku odgovornost na nečem. Znaš, da ću ja da skontam da to ne radim ili da radim?

Alek:

Da, ako

Arsenije:

uzmem da radim možda je pogrešno, ako uzmem da ne radim možda I to je pogrešno. Jer kao znaš ja sam sad njemu rekao ideju, moja ideja je sjajna, ali što ja sad ne delam nad tom idejam, znaš. Da, da. A na primjer u ovako privatnom životu sam počeo da razmišljam da znaš ono gledaš neki film ili četeš neku knjigu I sad taj neko, neka poznata ličnost, jebote kao razmenjivala pisma sa nekom drugom ličnošću I sad kao neko je našao posle 100 godina, 500 godina, nebitno, I odlučio snimiti film I napišeti knjigu. I nju čuje da snimi film I napiše knjigu.

Arsenije:

I kao sada ta pisma I ti tragovi I onda sam isto u fazonu kao brate, svaka informacija, znaš kao, e maturi ne znam ako ti je noga zeznuta, da li da dođem po tebe, znaš kao, da li će neka ovo

Speaker 3:

nekada pročita.

Arsenije:

Znači neka ovo da neka da pročita. Znači, baš šistoko razmišljam, ovo je moj mali mozak se ono upalio u potpunosti.

Dragan:

Ali ja isto tako verujem da nije fair da sav teret ispravnog shvatanja bilo koje komunikacije spada na osobu koja odašilje informaciju. Znaš kao ljudi smo jebemo, mater shvati me. Uzmi u kontekst naše sve prethodne razgovore, uzmi u kontekst to na čemu radimo, hitnost, bitnost, situacije ne da šta I onda sa time shvati zašto komuniciram tako kako komuniciram sada.

Alek:

Upoznajme. Da. Upoznajme. To je bukvalno suština, upoznajme.

Dragan:

To je izazov remote-a. Da li nalazite da je to? Meni je jako veliki suštin.

Alek:

Jer ja tako komuniciram. Imali smo jednu situaciju na jednom off-sajtu gde nama...

Arsenije:

Znači ipak se nalazite...

Alek:

Bude, bude, bude. Super. Bude sjajno. Znači, naravno da želiš da provede, ja sam, nismo se videli deset godina, mi smo razmenjivali mailove I tako dalje. Mene je mnogo drago da sam ovde I što diskutujem uživo.

Arsenije:

Tako je

Alek:

isto I u nekom radnom okruženju koje je dominantno remote. Ta vrsta... Hoćeš da kažeš

Dragan:

Imaju ljudi potrebu da se rađu?

Alek:

Apsolutno, apsolutno. Ono što je dobro jeste da u remote-u ako imaš pristup, da ako imaš zapravo neku tendenciju da stvarno poznaš nekoga, biće ti sve moguloši. Jer ja ne interpretiram stvari možda na isti način, možda su mi reakcije drugačije, ali ne mislim loše. Ti ako to znaš negdje, ako si naučio

Arsenije:

I imaš u nekoj

Alek:

svoj bazi podataka, mnogo ti je lakše da napišeš neku poruku, neki mail, neku bilo šta, čak I delivery. To je po meni, treba da pozneš user personu I da je istražena. Ali stvarno nekako ono, djelo je vrlo banalno, A zapravo u biti nije neka, nije onako neka laka stvar.

Dragan:

Tako je. Kosovski ofiz nije lajba. Jednak je to reon tvog profesionalnog razvoja. I vrlo često, pogotovo danas, jer smo pričali o tome kako je dizajn I uopšte tehnološke role, da li inženjering ili bilo šta drugo, su mnogo pristupačnije ljudima, ljudi se mnogo lakše zaleću u te karijere. Ja I dalje mislim da preogladava misao da ti treba da budeš dobar programer, dizajner, šta god I to je dovoljno.

Dragan:

Možda je dovoljno ako radiš u nekom vakumu. Da. Ali ti dalje radiš sa ljudima, ti možda imaš tonu drugih sposobnosti da ti efikasno radiš to što znaš da radiš. Sa koliko ljudi sigurno ste obojeca radili sa ljudima koji su individualno briljantni, ali u kontekstu bilo kakvog kolektiva katastrofa? Katastrofa, bukvalno katastrofa.

Arsenije:

Ja mislim da sam spomenuo to par puta, možda se ponavljam, al ja zaista verujem, ali ne sad ovo kao da je neko negativan stav, ali ja verujem da je ako uzmemo celu planetu, znači nas koliko, 8 milijardi, a sad ne znam koliko imaš radnog sveta, da u velikoj većini slučajeva je suprotna situacija. Znači radi to što radiš, ne pitaj se mnogo, niko te ne pita I to je to da si plaćen,

Dragan:

transplaz, I

Alek:

to je to.

Dragan:

Zato što idemo iz industrijskog doba kad smo bili u Vrčaničići su, da, proizvodnja. Brate, ja tebe upošljavam da ti 8 sati premeštaš sa mesta A na mesto B.

Arsenije:

To ti

Dragan:

je mesto nepitanjaštva. Ja verujem

Arsenije:

da se ima nama kad smo, znaš ja sam na primjeru u tu sreću da ne znam prvo radno okruženje su ljudi bili, znaš ti si nekako odgajan da sad imaš nekog šefa, direktora, neka strašna osoba, neka strašna, strašnijak entitet.

Alek:

I da ti sad tu

Arsenije:

ne smiješ puno, za čast ti dobiješ otkaz.

Speaker 3:

I to

Arsenije:

je strah. I onda prvo okuženje gde je bilo kao normalno, sve ok,

Speaker 3:

sve je kula,

Arsenije:

sve je strah. Da osoba dođe, nešto ti kaže, pohvalite, ti pohvališ nju, znaš, kao sve je cool. Tako da mislim da smo, ne znam ja mislim da smo ono pšačica I dalje koja, ne samo mi ovde nego generalni ljudi koji nas sluše. Kako ne, kako ne?

Alek:

Znaš, tako

Arsenije:

da ne znam. Nekako sam zacementirao. Da, ja kao da zmišljam I dalje.

Alek:

Ne ima šta, sve smo rekli, možemo da

Speaker 3:

pasne, ništa.

Alek:

Zato što su stvari vrlo jednostavne.

Arsenije:

E, ajde kad smo tu, koje alate koristite ovako za, to me na primer zanima, da li ste koristili neke alate pre, ne samo alate I rituale, nego baš kao tehnologiju, da li je bilo nešto što je pre, pa nije bilo dobro, pa ste promenili pa je bilo na bolje ili ste promenili pa je bilo na gore pa ste Pa

Alek:

dobro I ono imali smo skok sa skype na slack to je definitivno bio vrhunski potez mislim da su to I većina To je bilo negde neka organska promena. Što se

Arsenije:

kaže sklek. Da. Sklek.

Alek:

Koristimo čitav onaj Google suite. I tu onako razmenjujemo uglavnom podatke što se tiče nekih mišljenja, naravno tabela, metrika, I prezentacija. Mada mi kao dizajneri smo onako malo rebels, pa idemo u film. Pa

Speaker 3:

malo klikniš, paaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa aaa, pa šta ja sad malo počeo I

Alek:

pitch, da mu potrebljava,

Speaker 3:

čisto da vidi nije, meni se

Dragan:

svide koliko je u filmu

Arsenije:

a šta da bude gotovo template da tamo klikneš kada možeš da praviš svoj tako je, da meriš,

Speaker 3:

pa da

Alek:

vidi može da se pravi template I u filmu neee, pa nisam dotao šta ima, ok, Gira, Confluence, to su neki alati koji koristimo. Vidim da naš jedan deo tima, dizajnerski, ne product design, ali neprimer brand design ili deo koji se bavi advertisingom. Oni onako žele malo da koriste welcome, malo asanu, da isprobavaju alate. Mi smo tu negde vrlo... E su

Arsenije:

to marketari?

Dragan:

Jesu. Da, da.

Arsenije:

Pa da, Oni vole svoju firmu da imaju.

Alek:

Pa volac, da, vola

Speaker 3:

firmi. Vole mali

Alek:

da vole. Dobri su, okej su, ali vole na svoju ruku

Arsenije:

da ide.

Alek:

Zljubom nekada. Mi smo tu onako vrlo prilagodljivi. Inicijalno smo u 2015. Kad sam ja došao koristili uTrack. UTrack je neka...

Arsenije:

Ja nisam čuo to.

Alek:

Uvni bolje šta nisi, jer je to neka preteča džire bukvalna, ali je onako raw. Raw je I po vizualama, raw je bogami I po funkcionalnostima I vrlo je ono engineering heavy I mi smo bili u fazonu ne koristimo alat zato što taj Zato što je komunikacija s inženjeringom bitna I idemo tako. I tako smo ostali na JIR-u.

Dragan:

Izgleda kao open source alat. Da, isto. Open source.

Alek:

To je isto neke, da kažemo, poboljšanje sa tog alata na JIR-u. Ovo ostalo, zoom, to je to. Nema, ništa

Arsenije:

nešto više.

Speaker 3:

Ja šta

Arsenije:

koristite za, rekao si confluence, da to vam je kao za knowledge base. Tako je, da. Ok, super.

Dragan:

Notion nema.

Alek:

Notion nema, Ima izleta.

Dragan:

Ima pogonjenika.

Alek:

Ima, ima. Sad mislim da je to neka operativna odluka, imamo verovatno dobar dijel. Raditi čitav transfer.

Dragan:

Moj bratec voli dokument da zakuca.

Arsenije:

Jeste, ne, ali postoji jedna, postoji u velikim firmama, koliko se ja, SDLC, al tako software development SDL, life cycle, da, I kad se radi review I kada trebaš zapravo da dobiješ sertifikate kao što su ono ISO 9000 ne znam 1, 7000 JIRA I Confluent su zapravo alati koji podležu tim standardima I prate svaki log, zato

Dragan:

što je auditing bravo, bravo,

Arsenije:

bravo. Auditing je mnogo jednostavniji zato je to isplatio I zapravo imaš konsultante koji su specijalizovani za izvlačenje logova, implementaciju

Alek:

I svaki tim. Mi imamo tim, program management je zapravo to. I ti kada

Arsenije:

ulaziš u taj proces ti trebaš prvo da središ sve to, da pripremiš, bukvalno kao što pripremaš Word dokumenta za tamo za prijevu, pripremaš ovamo procese, logove, da poneseš. Mislim, ja neću da govorim, ali mislim da Notion nije još na tom nivou da može sve to da podnese, ali nije ni važno.

Alek:

Ja nisam veliki koristnik notiona pa ne znam, ali ne znam koliki je I obim kustomizacije, jer na primjeru u Jiri, ono što vidim da naši mogu da izvuku od podataka je onako, kad je nekom nešto potrebno, vidim da njima radi posao. I to je bukvalno neki standard I onda, znaš, kada ti si već na nekoj skali od hiljadu ljudi, mnogo je lakše.

Dragan:

Ja se divim kad čujem da neka velika firma funkcioniše na nošenju, meni to nije jasno kako.

Arsenije:

Ja nisam čuo ni jedno, meni to

Dragan:

je igračka od softvera koju ja koristim. Ali jeren

Alek:

da oni imaju neku tendenciju da ide u tom pravcu, zel ne?

Dragan:

Pa sva njihova komunikacija ka svetu ide ka tome da su oni dovoljni I pravi alat za kolaboraciju. Pa brate

Arsenije:

napravili kalendar, mislim

Dragan:

ne vidimo no... Pa nisu ga ni napravili.

Arsenije:

Ne kupili su ga. Kupili su kalendar, mislim brate... I promenili

Alek:

koniksu I izmjenerali se

Speaker 3:

života. Šta

Arsenije:

će mi kalendar, mislim šta će mi kalendar još jedan, kao brate šta

Dragan:

će mi šta? Ja sam više frapiran koliko su oni hajpovali taj događaj, tu najavu. I koliko su nastavili da pumpače u društvenim medijima, mislim to ja ne rečem.

Arsenije:

A šta je taj tolik radio bolje brate, šta sam dobio, sam dobio tri sata, znaš ono kao tana, ne znam šta sam uradio.

Alek:

Jeste videli skoro ovaj Amy? Da. I on je nekakav kvalifikovan

Dragan:

kalendar. To dobiješ Kada uzmeš dizajnera, taj open purpose koji je dizajnirao I proizvod I njihov marketing, dobiješ nekog kome snaga leži u opisivanju proizvoda umesto u pravljanju proizvoda. Ja iskreno, ja sam inače čovjek koji isprobava stvar razne, volim da isprobavam nove proizvode. Amy, bilo mi je dovoljno da pogledam jedan video I da kažem ovo glupost.

Arsenije:

Da, da, da. Možda grešim dušu,

Dragan:

ne znam, ali to što sam video, Mi ne pali ni jednu lampicu kao uuuu, ovo je dobro, zgodno. Još jedan u moru productivity alata koji ne mora da postoji uopšte.

Alek:

Ja imam još jedan problem sa svim tim novim alatima, a to je njihov životni vek jer uglavnom zbog količine upumpa ne love ti moraš na neki exit, moraš na acquisition I na kraju se desi da to onako nestane. Mislim da je Benjamin de Kock koji je kick off dizajnirao I bio vodeći dizajner u Stripe-u negde on baš pričao o tome gde...

Arsenije:

On je u Stripe-u radio?

Dragan:

Jeste da, stvarno.

Alek:

Dugo, to su svi ove novitete na stranicama. On su

Arsenije:

postavio ceo Stripe-u.

Alek:

Jeste da, Sve ovo što vidiš Stripe LED,

Dragan:

gradijer, isključenice, to

Alek:

je tvoj recitor.

Arsenije:

I oni otišu u neki isto fintech,

Speaker 3:

ali ne

Alek:

znam sad, isti fazon.

Arsenije:

Da, da, isto im njim. Ja sam to vidio pre par prošle petočke uvajene, koji imaju jednu stranicu koja ono... Sve radi. Izvojanje. Sve radi.

Alek:

Meni je, baš sam onako se pronašao u njegovom jednom, ja mislim da je bio tweet, ono, native apps from apple, to je to, to mi je kao swiss knife, reminders, calendar app, to je isto neki moj lični stack, gledam da koristim aplikaciju koja zna da će biti tu. Jer jednostavno stvari koje zapisujem tu su mi negde vredne, ne želim da to nestane, naravno sav respect svim kontenderima da osvoje neko parče tržišta, ali opet nije mi nešto što je privlačno, bilo mi je nekada onako dosta privlačno, ali mislim da je to opet neke juniorske stane I tačke gledišnja.

Arsenije:

Da, da, da. Imaš osjećaj da nešto radiš bolje, a zapravo ne da štiš. Ne, I to je taj, to je opet

Dragan:

možda si koristio onaj mime sa grafikonom kao koristim Apple Notes. Da, da, da.

Alek:

Notion, cheerare, znaš šta? Apple Notes, ono ono dikidač naši.

Speaker 3:

Ja sam

Dragan:

sada, pošto sam koristio Chrome

Alek:

za kalender,

Speaker 3:

I on su ga

Dragan:

ovaj upropastili, mislim objavili da su ga kupili, šta ja znam, napravili su to sad Notion kalender, ja sam ga izbrisao demonstrativno I rekao ne sad ću da koristim I Apple ovu kalendaru I ne mogu vratiti.

Alek:

Ne ne ko

Arsenije:

čekaj, ali šta ti je, ok zašto je očajan?

Dragan:

Zato što ne mogu da nakačim meet link, moram da idem da napravim link, da ga kopiram, da ga paste, nema funkcionalnosti da napravim meet link.

Alek:

Kron je po meni, na primer, imamo veliku količinu zoom meetinga I sad ono, kron je po meni, po meni, klikneš da će učiš radit. I to

Dragan:

je to?

Alek:

Kad opališ iz kalendara Apple-ovog moraš da ode u brauzer I onda moraš odanda da idući.

Dragan:

Pritom radiš sve u nekom volkom modalnom popoveru što god da je, razumeš? Bukvalno mi dava voliko mesta na mom volikom ekranu da kreiram event iz ovog sranja. Koje je potpuno, ne da sam ujemam utisak da nije stalan prozor, nego bukvalno ako kliknu negde izvan njega on će nestati. Bukvalno istraumiran sam.

Arsenije:

Ne, meni je bilo kad smo kreali sad da pržimo Apple, činjenica da Apple Maps postoji samo kao aplikacija, ne postoji na webu. Da. Ne znam zbog toga. Znači ne postoji. Ja uopće sad neću koristiti Google maps zato što su Google, sad ću koristiti apple maps I kao idem na web I kucam maps.

Arsenije:

I kao ništa, ko brate daj moj, zjebaš je, klikao otvori se I radi tako čudno što svaki put kada uneseš on nešto zoomira pa ti okrene kuglu, znači imate kao animacije, znači kao pin neće da se pojavi kao pin, kao mala, nego kao neka animirana nešto

Alek:

se treba.

Arsenije:

To I jaja su, radi te detalje. Kada trebamo da naprimo, kako se to kaže, rutu između dve tačke, brate 15 klikova. Napravljeno je bukvalno

Speaker 3:

da mu

Arsenije:

kažeš idem tu, u kolima sam idem tu, ja ne ozimam, ali predpostavljam da je ono za kola vrhunski

Dragan:

ako živiš u San Francisco.

Arsenije:

I da imaš 3D animaciju I sve te sprovode.

Dragan:

Pitan se da li su te odluke, da li na te odluke je bilo kako uticala

Alek:

Siri.

Dragan:

Da li oni na taj način guraju, prave ljudima navijeku da koriste Siri. Znaš kao Siri, hoću da idem tamo I tamo I ona upali Maps.

Alek:

Evo je. Mani me. Pa ne znam.

Dragan:

Znaš kao napravićemo ili ćemo zanemariti ovaj doživljej ručnog kreiranja da bi ljudima lakše bilo da koriste ovaj drugi modalitet interfejsovanja sa našim softwareom jer hoćemo to da guramo kao, hoćemo ljude da kondicioniramo, da drugačije upravljaju svoj uređaj. To su moje neke tako teorije zavere.

Alek:

Pa mora, pa... Brata sam, svoje urednosti. Da, da. Ovo je uredan.

Arsenije:

Brati otišlo peskovaču petlju, no pun intended, no pun intended. Infinite.

Alek:

Prvi je. Pa ne, ne verujem iskreno. Možda, mislim, možda im je to neki krajnji cilj, ali ti kada pogledaš average uzera, ipak im je najlakša stvar da otvore Google maps I za taj onaj inicijalni use case

Dragan:

pa baš zato znaš kao

Arsenije:

Google maps je postao brate kako se zove ono sranje u americi jel da znači postoje a da da da da

Alek:

za reviews sve je kroz

Arsenije:

reviews sad mi preporučuje nek ej možda znaš ove ljude zato što ste bili, da ne želim

Alek:

to, ne želim,

Speaker 3:

ne bavim se u

Arsenije:

društvenom mrežu, neću da, ali ovo su ti prijatelji. I onda je ukapirao iz gmaila, ukapirao sve ljude koji su I kao, E možda znaš Dragana, Dragan je bio tu I tu, možda otkrišiš no mesto. Brate, neću force fair,

Alek:

kao ne želim.

Arsenije:

Da, da, da.

Alek:

A znaš kako, velike kompanije ulaze uvek u tu zamku da žele da imaju čitavu infrastrukturu, da cross selluju.

Dragan:

Totalna dominacija.

Alek:

E, to je onako...

Dragan:

Kako se takmičiš sa Googlom? Kako se takmičiš sa tom navikom da kad god neko hoće nešto da uradi na internetu ode google.com ili samo otvori brauzer gde mu je search input za Google. Kako si ti boriš s time? Napraviš novi koncept korišćenja uređaja. Napraviš svoj brauzer, napraviš sva ta sranja I kažeš nije više otvori Safari I dddd ili šta god koristiš nego je Acer.

Alek:

Da, da, da.

Dragan:

I od tog momenta si ti po njihovom kontrolom I radiš sa koristnikom šta hoćeš I vodiš ga gde hoćeš I koristiš bilo šta što ti hoćeš isprovodiš ga kroz te pute I zaobilaziš konkurencije.

Arsenije:

Mislim da smo prošli sve teme koje smo ovde postavili, ima jedna tema koju si dodao, ne znam da li smo, meni se čini, evo sad gledam, čini mi se da možda smo joj dotakli, rekao si zašto svaki dizajner bi bar jednom u životu trebalo da bude klijent. Da. Šta si mislio po time?

Alek:

Pa mislim da mi kao dizajneri pogotovo rekao bih u tom inicijalnom nekom, u toj nekoj inicijalnoj fazi našeg rasta, mislimo da imamo stav najpametnijeg u sobi, a nemamo shvatanje odakle klijent dolazi I samo same neke prepreke koje možda klijent vidi. Naravno to je do klijenta da iskomunicira, ali šta je poenta takve misli? Napravi neki svoj budžet I eto, naprimer, ili stavi neki virtualni budžet za svoj portfolio, pa da vidiš koliko puta kada iteriraš I ne šaljaš ništa u svet I kakav je neki feedback, kakav je neki odziv, da vidiš zapravo koliko je to skupo. E sad, naravno...

Arsenije:

Ovo je veoma ohrabrivoće za juniore

Alek:

koje nas slušaju.

Arsenije:

Za juniore koji naslušaju. A nije, ne.

Alek:

Oni moraju da shvate da ta faza, mislim malo smo pričali o tome pre uročno smo započeli snimanje, ali faza juniora, koliko traje? Jel? Oni moraju da budu svesni toga.

Speaker 3:

Pa ti

Arsenije:

možeš trajati 10 godina.

Alek:

Pa dobro.

Dragan:

A ne u svemu. 3 meseca.

Alek:

Pa da, ali rekao bih onda ako traje 10 godina burazer umeni je

Arsenije:

profesionalno. Ne, da, šanse.

Alek:

Ono kada si ti, na primer, klijent, ipak I pogotovo ako si dizajner, skontaš da imaš neki budžet, da ono što želiš moraš da iskomuniciraš na neki način kako će osoba koju si zaposlila totalno skapirati na pravi način. Mislim da dosta se u tim inicijalnim fazama dizajnerske putanja dešava to da klijent ne zna mnogo, klijent je tvrdoglav, ili onda imamo onaj čujeni pink pong feedback koji, znaš, ono jako...

Dragan:

Econ is from hell.

Alek:

Tako je. Evo, ok, najbolja stvar je poznaj tu rolu klijenta, pogotovo ako izvadiš neki svoj džeparac, pa može I da zaboli.

Arsenije:

Platimo pa se klati, pa to je moj.

Alek:

Tako je. I onda, na primer, s te strane dobiješ jedno razumevanje tržišta. A to škola ne uči, ne znam ni kako bi mogla da nauči, a čak I ono mentorship neki možda može da ti negde prezentuje neku situaciju, ali mislim da je stvarno takva stvar najbolje se naučiti kada kreneš u taj neki pohod u to neko iskustvo I onda skontaš e pa ja moram I o budžetu da mislim, pa I o odluka,

Speaker 3:

pa ne

Alek:

možda mi sada dizajneramo ovo 4 meseca, znaš. Volao bih da dizajneri su svesni toga jer kada uđeš u neki veliki biznis, pogotovo u neku mašineriju, oooo, neki koraci se vrlo lako preskočuju, ali moraju. Znaš, to je, dobiješ jednu vrstu fleksibilnosti, rekao bih, za koju ovako, kao neko ko nema tog iskustva, ti to ne vidiš.

Dragan:

Zapravo Kako možeš da priuštiš da ti je čitav jedan deo, ajda kažem user journey-a, tvoje usluge, isporuke tvoje usluge u crnoj rupi, na ne znaš šta se dešava posle jedne tačke,

Arsenije:

razumeš?

Dragan:

Ja sam absolutno slažen sa tobom, imam čak ono interesantan podatak da mi

Arsenije:

je jedan

Dragan:

konkretan, jedan od najčitanijih bio je na mediumu, Prvo je objavljen na Mediumu kad smo tamo imali blog kao firma, a onda sam ga prebacio na svoj sajt I sad je isteknuti dalje tamo. Zove se nešto Be a client at least once. Aha. I bukvalno to što si ti sad rekao. O tome se radi.

Dragan:

A ja sam čak, Išao sam kao I korak dalje na svom primeru kad sam pravio neki proizvod funnel se zvao kao neki simplifikovani CRM I šta ja znam. Jer sam bukvalno hteo da vidim kako je biti client stakeholder u kontekstu isporuke proizvoda. Razumeš, aj sad ok, ja ću da ga dizajniram, neko drugi će da napravi rešit self marketinjski materijal za njega, neko će biti zaposlen da ga napravi, isprogramira itd. Itd. I menadžuvaću sve što ulazi u to da bi video, s čim se sve ti klijenti krbaju kad rade sa nama, onda imaš malo bolji insight I uvidu to zašto je neko nekad ovakav ili onakav kaže ovo na

Arsenije:

ovaj način. Plus je ti osoba koja ima razumljenje prošla je kroz to x puta, neko ko ima ideju I ima drive I zna šta želi, ali nikad nije radila sa dizajnerom, sa inženjerom, sa kimegod. I fazono je kao šta je ovo, šta se dešava. Super. E, ja bih da privodim o kraju.

Arsenije:

Ako mislim da smo sve, bar evo, sve vreme okice I glede I ovaj dokument, što kaže Bata, začinio si dokument previše. Ako si

Dragan:

ga, vrate. Ono što mi

Arsenije:

volimo za kraj jeste da te stavimo, možda se si pripremio, ali malo u neugodnu poziciju jeste da nešto ispromovišiš. Šta god, znači šta god, kako god ideju imaš, evo iskoristi našu snagu, našeg

Dragan:

odličnog. Ovaj rič. Mlake,

Arsenije:

znači Da, tako da pucaj.

Alek:

Hvala, pošto smo pričali o tome da sam Lenčuga, jel?

Arsenije:

Uvomi se u teću.

Alek:

Pošto smo pričali o tome da sam Lenčuga I od tog bloga pitanje šta će biti sad ono da promovišem neki svoj sajt ili rad, kogod zna gde sam, da li na Twitteru, Exu ili na LinkedInu ili ima neki moj kontakt slobodno nekme cimne, Ono što bih volio da ispromovišem je nešto što je moj prijatelj I kolega skoro lansirao, a ja se apsolutno divim jer smatram da neko ko kreira svoje fontove kapa dole,

Dragan:

a to je Ačanski.co

Alek:

a to je ačanski.co, Petar Ačanski ko ne zna, dizajner iz Novog Sada, on je deo I našeg tima, on je senior dizajner kod nas, neko ko me se jao apsolutno divim, neko ko je ozbiljen crtač, znači dolazi iz te neke urbane kulture I dosta fontova jeste na tu temu, ali mislim da Petar može da bukvalno izuje svaki mogući izazov. Ono što možda ljudi ne zna je da njegovi fontovi su I tekako popularni I korišćeni svuda u svetu. I mislim da je možda još jedan dodatni deo koji nima neku veću vrednost po meni I jeste što je on dosta toga objavio za džep. Šta

Arsenije:

nisam znao, pozdrav do čoveka.

Alek:

Petar je on ozbiljan car, to je nešto što bih ispromovisao. Ja nemam neki taka projekat, trenutno nemam ni vremena. Nema ni vremena, ali za Petra svaka čast I kogod je designer, kreator.

Dragan:

On je objavio sada novi sajt kao Type Foundry, ako sam dobro shvatio. A

Arsenije:

ti znaš? Da, da. On Saturaj izbradio.

Alek:

I u Active Collaborative. I u Active Collaborative. Ozbiljen kirač.

Dragan:

I pazi, jedna fun fact. Pola na ovog sada je izbrendirano jednim njegovim fontom. A onaj što je kao brush stroke, zato što je njegov, naš, drugar, mlađa, firmo pisac I radi jako puno tih poslova I tonu puta verotno ljudima kaže, e treba da mi piše to I to I ne interesuje ga kako I šta. I onda on uzme pairing font I opali pairing font, razumiješ, na to.

Speaker 3:

Tako da

Dragan:

njegove fontove po novom sada možeš da se okreneš da ne vidiš bar jednom.

Alek:

On je nama slao I neke fotike, pronalazio je na internetu, na Times Square-u, u New Yorku njegov font. Uvek je onako negde simpatično zato što mislim da je Petar dosta skroman. Smatram da je neki feedback, aj to mu stalno govorim, budi bezobrazniji zato što stvarno imaš to znanje. Ja bar se sećam kada smo njega intervjuisali, bilo je ono, jebate čovječe ono dolazi Petar Ačanski, ja ga znam sa interneta, meni je on stvarno negdje heroj, tako da...

Dragan:

Veliki pozdrav za razad, brate.

Arsenije:

Da, da, da. Dobro, ništa, ulazimo u odjavicu. Šta su imali za odjavicu? Imali su li promovišemo ovo naše, a?

Dragan:

Junior formu.

Arsenije:

Da. To

Dragan:

nam je jako bitno.

Arsenije:

To nam je bitno, hoćeš ti babiću. Prošli put si pa malo sad bolje. Malo bolje, onda

Dragan:

ti bolje.

Alek:

Ne nisam

Arsenije:

se ja pripremao.

Dragan:

Pa ne, opet pozivamo ljude, malo je, I o tome smo pričali prema upaljenjem snimanja, ne želimo da, kažem kao zalet juniori, ne želimo da to juniori ima bilo kakav ružan pežurativan prizvuk, ne podržan pežorativan prizvuk, ne, to hoćemo da budemo vetar u leđe ljudima koji su na početku ili kompletnom početku svoje karijere ili se prekvalifikuju u product design što znači da su juniori samo u product designu, a u nečem drugom su kidači. Takvih ljudi ima tone, siguran sam.

Arsenije:

Tako je I ono što...

Dragan:

I hoćemo da ih pozovemo da nam se prijave, hoćemo da ih dovedemo ovde u Aleko u stolicu da pričamo, da ih pokažemo svetu, da malo, da eto, ako možemo nekako da pomognemo I da popričamo to bi bilo super. Imamo formu, okrećemo formu u linku I cepajte nemojte se stideti, sve bit će super.

Arsenije:

Sve je super, bravo Avici iskrito sve.

Alek:

Ma da!

Arsenije:

Bravo Aleš.

Dragan:

To je to.

Arsenije:

Ništa, to je to.

Alek:

I samo

Dragan:

ovo dvoje.

Arsenije:

A? I samo ovo dvoje. Do sljedećeg slušanja I gledanja, budite dobro, budite dobri, volite jedne I druge. I volite računa kako komunicirate, kada komunicirate, da li remotely ili uživo. I ova epizoda je nekako bila u duhu prijateljstva I nekih drugara I tako sve, tako da ono, gajite drugarstvo, gajite I prijateljstvo jer nikada ne znate kada ćete možda sa nekima od njih raditi.

Arsenije:

Tako je. Tako da, hvala da to bude poruka za kraj. Vidimo se. Pozdrav.

View episode details

Creators and Guests

Arsenije Ćatić
Host
Arsenije Ćatić
Dizajn generalista. Autsajder.
X LinkedIn Website Link
Dragan Babić
Host
Dragan Babić
Osnivač i partner Superawesome — agencije za dizajn digitalnih proizvoda od 2007. Opsednut procesima i sistemima.
X LinkedIn Website Link
Aleksandar Đurić
Guest
Aleksandar Đurić
Director of Product Design at Toptal
LinkedIn

Subscribe

Listen to Zalet using one of many popular podcasting apps or directories.

Apple Podcasts Spotify Overcast Pocket Casts YouTube
← Previous · All Episodes · Next →