S3E46
· 01:23:04
Može, može, ajmo. 3, 4, sad!
Dragan:Dobar dan, dobrodošli. Zalet podcast. Podcast o dizajnu digitalnih proizvoda. Kao i uvek, sa vama Arsenije Ćatić, Dragan Babić i cepamo intro
Dragan:A? Kakva pričica a?
Arsenije:Napokon ti ja kao Bibop i Rokstedi.
Dragan:Pa da, lep dan realno ukenjalo nas ali dobro, ovo se nije moglo ni planirati. Realno.
Arsenije:To su najbolje stvari kad se ne planiraju.
Dragan:A da. Kakav si?
Arsenije:E, dobar sam.
Dragan:Čujem da se spremaš za neki maraton.
Arsenije:Pa da, ovaj... Pazi, uvek me stavljaš tu u nelagodnu situaciju, ali... I prošli put sam se tako zapljunuo...
Dragan:Evo, ga Torbica.
Dragan:Zapljeno...
Arsenije:U epizodi... ...Pa je bilo tako da, da, spremam se za... maraton Pragu.
Dragan:Kad je?
Arsenije:5. Maja. U 6.... 5....
Dragan:To je opasno, bliznu, a? Da, da, da. Praktično možeš da ga namirišeš. Mogu. Zajebano.
Dragan:Super. Nadam se da će biti lepo vreme. Jel ravan maraton?
Arsenije:Čiča je spreman. Ne znam.
Dragan:Ništa nisu ni gledao? To je najbolje, brate. To ko ja odem na trku, brate, nema nije jedan gel.
Arsenije:Zaboraviš bajs.
Dragan:Pita me Nikola sada.
Dragan:Koko imaš gelova? On kao, pet gelova ima. Kao ti, kaem, nemam nijedan. Pa kao, el ide to tako? Pa reko ne ide, brate, ali nemam. Nisam stigao da kupim.
Arsenije:Kao što mi često puta tako zaboravimo razne stvari da uključimo, nešto da se snima. Pa da, desni je jebiga znaš
Dragan:Da. Biće ok. E, znaš šta sam teo danas da pričamo? Ajde.
Dragan:Stalno pričamo priču kako dizajneri treba ovako, dizajeri treba onako. Nije dovoljno samo da dizajniraš, moraš da radiš sto nekih drugih stvari na poslu i u svojoj firmi, I u organizaciji i šta je znam. Pa, ovaj, sam hteo malo da produbimo tu temu. Šta sve dizajnere, šta se... Zapravo, ovo se ne očekuje od dizajnera. Tradicinalno, dizajnere, od njih se očekuje da dizajniraju.
Dragan:Ali paradoxalno, to nije sve što ti treba da radiš na poslu, jel tako?
Dragan:Ima 100 drugih stvari, to je onaj kao work about work. 100 drugih stvari treba da se desi da bi tvoj posao se realizovao, da bi se realizovao to što si ti izdizajnirao. I zapravo sad bih hteo da pričamo svim tim stvarima koje nisu dizajniranje. Jer kao dizajniranje se podrazumeva okej, ti dizajniraš, brate, dizajnir si.
Arsenije:A jel imamo neku konkretnu... Kako bi se teba zvala? Šta je konkretno?
Dragan:Pa možemo, recimo, da kažemo da obradimo malo priču izgradnja uticaja dizajnera u organizaciji. Eto, to, to, to. Dakle, kako ti kao dizajner da utičeš malo na celu tu priču, oko sebe, da ono što ti radiš ugleda svetlost dana, da neke tvoje ideje postanu stvarnost, da ne bude samo Ono kao, jao, ne znam, nisu mi dali.
Dragan:Pričali smo na poslednjem sa Lukom, o tome. Da. I to je zapravo onako baš neka najgora pozicija u kojoj možeš da budeš.
Arsenije:Da, postoji ta neka, ne znam kako to da nazovem, ta težnja ili ta situacija u kojoj se dizajneri nađu i to je ono što čujemo, da ispada kao da su ljudi nekako slabi i kao da su još gore, da su svi druge krivi, zašto je to tako.
Dragan:E, upravo.
Arsenije:I onda kao meni su vezane ruke i ja ne mogu, pa to tako ovaj mi nije dao, ovaj mi nije reko, pa ja nisam znao, pa ja nisam mogao.
Dragan:I rešenje je kao promeniš firmu.
Dragan:I u sledećoj firmi je opet sve isto.
Arsenije:Da, da, da, rešenje je promenim.
Dragan:I ne znam, kaže, forsira svoje mišljenje, svoju agendu i nemam pojma šta. Tako da, u suštini, cela poenta je da ti kao dizajner, odnosno dizajnerka, razviješ... Ne znam kako je reč na srpskom ali na engleskom, a se tu kaže agency. Kako bi moglo da se prevede? Kao neka...
Dragan:Sve reči koje mi padaju u pamet su na engleskom, kao drive, ne znam... Kao neki gas. Kao neki gas, ali... Ali, jeste, brate, tako je. Da imaš gas, da guraš stvari koje ti hoćeš da postanu, to je cela poenta.
Dragan:Ti, ako si neki pasivac, drugi će praviti odluke umesto tebe. A u biznisu je to, kolko ja imam iskustva, znači ljudi koji su na pozicijama da prave odluke, su kao ajkule. Namirišu slabost i kad skontaju da ti nisi spreman da dođeš i da kažeš ne ovako, ovo treba ovako, ja ću ovo, ti ćeš ono oni brate dođu i samo krenu od cepaju
Arsenije:Pa da mislim da... Samo je, mislim da jedin put samo napred, i da je to ono gde mi kao dizajneri smo u fazonu kao eee da okej, pa čekaj, pa tu treba sad da vidimo, pa kako ćemo ovo, pa kako ćemo ono, pa da osmislimo, pa da... Da. Skoro sam gledao, ima taj jedan jako dobar, jedno jako dobro predavanje, ne znamo da li sam to ikada spominjao u našem podkastu, ja mislim da nisam. Jako dobro predavanje prvih dizajnera, prvih dizajnera iz Facebooka.
Arsenije:Predavanje iz 2009. I pre neko veče sam pokušavao sat vremena da se setim da ga nađem i dalje stoji na internetu. Pazi, na Facebook nekoj grupi njihovoj staroj, iskopao sam ga, linkovaću i skinuo sam ga za svaki slučaj ako nestane sa interneta
Dragan:Na svaki slučaj bravo, na flešku.
Arsenije:Brate, koliko... Ja sam o njih učio product design. Za mene nisu postojali, ono, Norman i NNG grupi i ovi svi... Oni su bili ok, ali oni su i bili teorija.
Arsenije:Ja sam do ovih likova, brate, učio, ono, šta je novi talas dizajna. Oni su bukvalno bili novi talas dizajna. I oni govore o tome, oni govore o tome, samo napred. Oni su imali opasan prodakt dizajn tim. Samo idemo napred, nema...
Arsenije:I pazi, to je ekipa pre... Znači, to je ekipa pre ovih Mike Matasa I pre ovih Sofe i pre ovih svih ostalih.
Dragan:Sada ću
Dragan:baš da nađem. Ja pratim blog nekog tipa, on je bio PM, ili tako nešto. Saću ti nađem. Ali iz te, iz prvog tima.
Arsenije:Brate, neverovatna priča. E, upravo se radio o tome. Ako vidiš problem, kao govori o problemu, idemo dalje. Znaš, nema sa tu kao, ja ne znam kako. Oni tad nisu imali prodakt menadžere, nisu imali ništa.
Arsenije:Znači oni inženjeri, sede, šta god da treba da se radi. Baš su pričali o tome, zapravo o procesu i nedostatku procesa i tako dalje. Mislim, kolko je meni to... dobro. Ajde, tako, odakle hoćeš da krenemo...
Dragan:Boz, Boz se zove, lik. Boz.
Arsenije:Znaš njega. On je bio prvi direktor proizvoda.
Dragan:Tako je, tako je, tako je, tako je. Evo ga, ima ludački... Kako je mu je? Boz.com Znači, overite taj sajt. Gledaj kakav mu je sajt, brate.
Arsenije:Vrhunski.
Dragan:To je to. Iza svake ovog naslova se nalazi neka mudrost, razumeš, od koje možeš da padneš na dupe.
Arsenije:Skoro pa kao tvoj blog. Legendica. Linkovo ćemo i to.
Dragan:Samo krtina, brate, ovde , razumeš. Tako da, definitivno, Boza, overite. Znaš, šta je, ja mislim, prva prepreka ljudima da razviju taj gas. Ljudima je frka da pogreše. Svi su u fazonu, mene su zaposlili da budem dizajner i od mene se očekuje da ja znam neke stvari.
Dragan:A cela poenta je dizajna da ti ne znaš, ali imaš muda da ne znaš i da saznaš. Po meni bar. Znaš brate ono, to ti je kao kad neko traži dizajnera za vrlo specifičnu rolu, kao treba nam dizajner koji je bio inženjer zvuka. Zato što on poznaje domen i on ne znam šta. Ne, brate, treba ti dizajner koji zna da radi svoj posao i Koji će vrlo ovako skapirati kako se dizajnira za inženjera zvuka.
Dragan:To je to. Ali ako se bojimo da pogrešimo, bićemo ćemo mnogo, mnogo rezervisani u tome da predlažemo, da kažemo ovako ili onako. I onda kao, ne znam, naš ono klasičan fazon, dođemo pred klijenta i kao pa evo pogledajte, imate tri opcije, birajte. I to je prak... Praktično ti prebaciš ovako, daš loptu i kažeš ono, pucaj na gol.
Dragan:I iskloniš se sa gola, nećeš ni da braniš.
Arsenije:A jel misliš... Mislim, do... Ok, sada mi pričamo ovde, pričamo o pametnim dizajnerima, zato što nas slušaju samo pametni dizajneri. I mislim da je to, ako pričamo iz tog ugla, ta smelo se da ti kažeš, ee, nemam pojma.
Arsenije:Ne znam kako se ovo rešava.
Dragan:Tako je, tako je.
Arsenije:Ali ne, ne, nemam pojma da to nije moj posao. Ne, nego ee, nemam pojma, ali videću upravo to. Saću da skontam, saćemo da vidimo šta možemo da uradimo.
Dragan:Bukvalno to je najbolji odgovor kojeg možeš da daš i taj odgovor gradi povrenje. Ne znam ali saznaću.
Arsenije:E, ali samo sam hteo, postoji druga strana. Rekao sam, počeo sam, kao mi govorimo o dizajnerima, šta dizajneri mogu da urade. Druga strana je da okruženje, postoje razna okruženja gde se to, gde to nije, ne toleriši se i da to nije praksa ili kultura.
Dragan:I to je skill prepoznati u kakvom si okruženju. Da li si u takvom okruženju gde ljudi hoće da radiš onako kako ti se kaže, feature factory u domenu producta, obično su takvi timovi. Uslužne delatnosti su uglavnom takvi timovi, zato što je u uslužnim delatnostima decision making po defaultu izmešten offshore, odnosno ti si njima offshore kako god gledaš. Ali ako ste deo product teama, brate onda utiči na product. Razumeš, onda treba da se pitaš.
Arsenije:Da, i na product, i na kulturu. I na kulturu. Početna tačka odakle ti možeš da kreneš. Jer vidi, svi mi možemo prepoznamo okruženja gde to nije, da kažem, normala, normalizovano. I šta mi je opcija?
Arsenije:Opcija mi je da kažem, pa da ovde ja ne bi to trebalo. I gde me to dovodi, dovodi me da budem ultra frustriran. I da me jednostavno kao... Ili da prihvatim to. Ako prihvatim onda čutiš i onda nemaš pravo.
Arsenije:I to je sada ono, zašto ispadneš kao slab? Ispadneš kao slab zato što se ne suprotstaljaš tome i tebe onda to stalno ždere iznutra i u fazonu, jao, pa to ja ne mogu, naš uvek je po nečem drugom. I to je okej, ne možeš ti sad da kažeš, ja to ne znam I sad će svi da ti kažu, wow, strava, ti si pametan, sad će sve ovaj da ti se reši. Ne. Ali mislim da je to početna tačka odakle možeš da menjaš stvari.
Dragan:Tako je. I onda menjaš
Dragan:stvari, odnosno, ili menjaš firmu ili menjaš kulturu. Da. Ili ćutiš i smrdiš.
Arsenije:Da, ali samo da isto razumemo da to nije kao... Da će stvari, ne znam, često gledamo ono... U poslednje vreme su bili ti taj talas filmova kao osnivačima, ne znam, bili McDonald's, pa su onda bili ovih... Oso...
Arsenije:Nije Prada, nego, kako se zvali, oni neki Gucci. Pa kao, svi ti filmovi o tim nekim osnivačima kako se se stvari, znaš, dešavale, a zapravo ti kada imaš neku kompaniju i kada se neka kultura menja to nije baš tako
Dragan:Nije ni čisto
Arsenije:Nešto što se desi za tri meseca, znaš, to treba neku vremena. Samo je potrebno da se razume da kad kreneš u neki proces ne može da očekuješ rezultate preko noći, znaš.
Dragan:Tako je. Pogotovo kad pričamo o stvarima kao što je organizacijska kultura, kompanijska kultura, to se godinama i gradi, i menja, i evoluira, jednostavno, Ne možemo da da... Mislim, evo, ja sam prvi kriv za to. Ja sam mislio da ako napravim predlog za izmenu, da će... Ako se ljudi slože sa time, da će to da postane realnost. Ne, Bajo.
Dragan:To si ti samo sada... Sada ljudi su svesni da ti misliš nešto. Pola njih te nije čulo. Pola njih boli dupe. Pola njih te je čulo i slažu se Ali, kao, tu je tvoj predlog, ti ga sad, ti radi s njim šta hoćeš, znaš, kao. Ja sam digao ruku i
Dragan:složio sam se, znaš. Tako da, zapravo, promena kulture je nešto što se, što je stvarno dug, dug i zajebam proces. I to je ono, posao papagaja. Ideš i ponavljaš, brate, ponavljaš, ponavljaš. Dok ne normalizuješ neko novo ponašanje, dok ne razviješ, njegovima neke nove navike.
Dragan:I tek onda si ti, možeš da kažeš da si, eto, napravio neku promenu. Kad ti vidiš da se neke stvari dešavaju, a da ti nisi malo pogurao i ne znam šta, a onda znaš kao, ee, viš sad, primilo se. To mogu biti procesi, to može biti ponašanje, to može biti bilo šta. Ali to je definitivno jedna opcija koju mogu ljudi da rade ako nisu u organizacijama koje su, ajde da kažem, nemaju dobrodošlicu za kritičko mišljenje, za sukob stavova.
Arsenije:Upravo to. Ali vidi, jedna stvar koja mi si isto, znači ja sam pre, ne znam, do pre par meseci sam zapravo bio u fazonu da... Kao... Znaš, ne treba biti arogantan, ne treba biti ovo, ne treba biti ono... U tom smislu da su dizajneri uvek bili kao neki drkadžije, znaš? A malo jeste.
Arsenije:E, ali mora malo, znači, znaš, jer onda kad sam čitao neke biografije, onda sam bio u fazonu, jebote, pa jebote niko nije bio drkadžija zato što je hteo da bude drkadžija, nego zato što je bio dizajner, zato što ti ako si dizajner, tebi to pozicija traži. Razumeš, ne možeš ti da budeš, mislim, znaš, niko nije ušao brate, ono, lupam u Apple, u Brown, u gde god i reko je, sada ću ja da predlužim, pa ću mi...
Dragan:Da me saslušate.
Arsenije:Pa sad ćemo mi, znaš, tri sprinta... Ne brate, neko je ušao tamo i išao samo napred i to je to. Znači jedini put je bio napred i morao da prednjači u nečemu I ti ako prednjačiš u nečemu izazvivaš frustracije, brate, na sve strane.
Dragan:Čepaš ljude.
Arsenije:Znači izazivaš frustracije na sve strane. Ja sam na primer s tim imao problem na svom prethodnom radnom mestu, kada sam ne znam, došao i već je bilo ne znam, ono, 40, ljudi ili 50. Nije bitno firma, je funkcionisala na ono jedan način i kao bili su dizajneri, neko je bio eksterni kao konsultant, neko je bio kao interni, ali taj ko je bio interni nije jednostavno se... Samo je radio onako kako se očekivalo.
Dragan:Po proceduri.
Arsenije:Ja sam onda ukapirao da kada sam bio u fazonu pa čekaj, ovo nema smisla ovo ne treba ovako da se radi, to nije nailazilo na dobrodošlicu što je meni trebalo, ne znam x godina kasniju ukapiram da je to bilo dobro i da mislim iako u tom trenutku nije bilo prijatno iskustvo. Jer ti sad dođeš negde i kažeš ovo nekoj grupi ljudi Pa ovo nije dobro.
Dragan:Vi ste svi budale. Ali vi svi radite pogrešno. Da. A ja vidim da je to pogrešno. Vi iz nekog razloga ne kapirate to? Možda zato što jako dugo radite tako, možda zato što je neko pre vas radio tako, pa ste vi samo nasledili i rekli, ovde se te stvari rada tako. Ali ja sam sada ovde... Možda neki splet drugih okolnosti nebitno, razumeš?
Dragan:Ukanale se ljudi iz raznih razloga i organizacije, isto tako. Ali si sad ti kao neko ko dođe i kaže ljudi, ovo je pogrešno. Da. Znaš, kao, je li realno da jedini ja ovo vidim, nekad bude tako, i nekad te razapnu, a nekad...
Arsenije:Nekad je to što ja vidim bude pogrešno, pa me ubede u suprotno, razumeš?
Dragan:Kažu ej super što si rekao, ali mi to radimo zbog toga i toga.
Arsenije:Da, nije linearno, ali hoću ti kažem, ni u jednoj od tih opcija, nije kao da ide sve uz dlaku, znaš, nego uvek. To jest, niz dlaku. Uvek je nezgodno. Dakle, mislim da ono što hoću da kažem jeste da... Mislim da pozicija od nas, znači ako si dizajner, od tebe se očekuje da budeš taj, ta, ti, koji će biti na frontu, biće u nepoznatom i očekivaće se da jednostavno ne može sa svim da bude sve strava, zato što nijedna ono inovacija, nijedan proboj nije došao tako što je sve bilo strava.
Arsenije:Mislim, uzmi bilo šta, mislim, priroda tako funkcioniše, brate. Ono, evolucija nije tako što je...
Dragan:Priroda je nasilna. Brutalna je. Brutalna je. Jebi ga. Mislim, mi često govorimo, gotovo svo vreme govorimo, na kako bi stvari trebale da budu.
Dragan:Bojim se da će ljudi pomisliti da mi stvarno možda funkcionišemo u organizacijama koje su takve kako o njima pričamo, kako bi stvari trebale da budu teoretski. Nijedna organizacija je takva. Kolko god da je dobra, o čemu god da ste čitali, slušali, ono, Facebook je onakav, Netflix je onakav, Amazon je onakav. Budite sigurni da je iza toga totalni haos. Totalni haos.
Arsenije:Ja nikad nisam radio u nekoj velikoj firmi gde ja sad imam proces, pa sad ovo ovako radimo, pa ovako radimo, pa nas sad treba vreme, pa konsultujemo. Ja sam na primer bio sa drugaricom na letovanju prošle godine i kao ona radi u nekom konglumeratu i sad radili smo sve vreme tog letovanja i kao slušao nju kako je nasast I sad znaš posle 5 dana već ti znaš sve te ljude, znaš projekti, znaš sve. I sad, ali oni brate rade sa Adobe-em ili sa nekom ogromnom firma. Tu su projekti brate gdje oni se sad dogovaraju svaki drugi dan. Pa sad ćemo ovako, pa sad ćemo ovako.
Arsenije:Ja sam u fazonu, brate, ja za te dve nedelje ono napravio, razumeš, tamo napravio, i skršio i uvredio i povredio neki tuđi ego i svoj ego i progutao neke stvari koje sam ono, hteo nekome da kažem. Razumeš, ali teraš dalje, ideš dalje. Ja mogu samo iz tog iskustva da govorim, ja ne mogu da govorim. I ja verujem da ono velika većina ljudi koje ovo slušaju možda ne bi im bilo lepo da radi sa mnom. Zato što brate, ali to ne biram ja, znači ja sam u takom okruženju koje to zahtelo od mene. I to je to, da radim u nekom većem okruženju, verovatno bi se isto ponašao kao moje drugarica.
Arsenije:I ja uopšte ne govorim, jer to bi bilo glupo da ja sad dođem i tamo kažem, ma ne, slušaj, šta ćete mi vas petorica, ja mogu to sam da rešim. Kao što mogu. Ali brate ako smo mi neki tim, ako smo mi neka firma ako imamo ljudstvo i vreme i novac i sve, što da ne. Ali, verujem da se mi obraćamo, ono, većini dizajnera koji su solo ili u jako malim timovima i u okruženjima koje nisu... Ne znam, sve svreme mi se vrti kao to, dizajn prijateljska, prijateljska, design friendly, ali... Šta to znači uopšte? Šta znači
Dragan:design friendly? Koj razlik je uži design friendly ili bilo čega druga? Mislim, znaš, kao...
Dragan:Ah, design friendly.
Arsenije:Ako ti to ne nosiš sa sobom, i ako ti ono ne pokažeš kako neko prema tebi treba da se ponaša, ako ne uspostaviš granice i ako ne kažeš šta ti možeš da doprineseš, kako možeš da očekuješ u nekog da ti to bude.
Dragan:Ja, ja, bukvalno mislim da je to deo tvog posla. Ja sam imao, kao što si ti
Dragan:sad rekao, kao da nije baš prijatno raditi sa tobom. Ja sam imao tone tih neprijatnih razgovora sa klijentima, gde je njihovo očekivanja bilo da ja
Dragan:njih slušam i radim onako kako oni kažu.
Dragan:Jer je li njihov projekt, njihova lova, sve to. I onda ti dođeš i uletiš u neke te razgovore i kreniš da čelendžuješ sve što oni znaju, što misle da znaju, izvinjavam se, i oni to dožive kao drskost. A ja sam u fazonu, to je moj posao. I sve će biti... Najbolji ishod je da ti stvarno to znaš.
Dragan:I da se ispostavi da je stvarno tako kako ti znaš. To je super. Ali moj posao je da probam to malo da uzdrmam. Da te pitam namerno i naglas kontru neku na ti udarim. Da vidim da li si već uzeo neko drugu poziciju u razmatranje.
Dragan:Da li dolazeš iz jednog ugla i vidiš samo jednu stvar i kažeš to je tako. I ovaj, zapravo, ja mislim da
Dragan:se svaki od tih, odnosno, nijedan od tih odnosa nije bio zatrovan, na kraju. E, to je bitno. I postoji razlika između drskosti, drskost je očigledna, bezobrazluka je očigledan. Znači tu nemojte da se varamo da sad kao... Ja sam imao problem da ne ispadnem kao bezobrazan, ali ako ti I ja krećemo iz ono...
Arsenije:Čiste tačke, kako je to, iz dobre namere, iz namere gde ja nemam ništa ono da namaknem na sebe ako tebi kažem, e to nije tako, nego smo tu za ono što je da stvorimo najbolje za projekat. Da. Ja mislim da je to, da to nema bolje od toga.
Dragan:Ja sam, jedan od prvih dokumentata koji je namenjen građenju kulture u Super8-u i jedna od prvih stvari koje sam želeo da prenesem ljudima. I ovo je malo zbog nas, zato što je kulturološki smo mi malo, onako nabrijani i nama konflikt nije stran. Balkancima. Dok recimo, amerikanci to malo drugačije tumače. Jedna od prvih tih pojmova ili krilatica koja sam hteo da ljudi koji rade kod nas shvate, ja sam to napisao nešto kao "assume good intent".
Dragan:Da, da, da. Naš kao, brate, ako neko dođe i uradi nešto što ti protumačiš loše, ili jeste loše, ili neko pogreši. Nemoj odmah da kažeš ovo je Gari je debil. Da, da. Nego reci...
Dragan:Aha, zašto je on sad ovo uradio? Ili ona? Zašto se desilo ovo? Nešto je negde kiksnulo, ali 100% niko nije hteo namerno da uradi. I to je isto jedna od tih stvari koje...
Dragan:Meni to nekako dolazi sa zrelosti. Kad puno radiš sa ljudima, puno puta dođeš u tu situaciju da neko nešto zezne i puno puta vidiš da zapravo iza toga nije stajala zla namera, nego je nešto jednostavno pošlo po zlu ili neko je nešto zaboravio ili neko je hteo nešto drugo da uradi pa uradio ovo, znaš razne stvari. Ali jako retko ljudi stvarno hoće da naprave štetu. Iz mog iskustva. Da.
Dragan:Jako retko je, ovaj,
Dragan:bilo da
Dragan:je to u komunikaciji, bilo da je u projektu. Mislim, ono, ima svega, ja razumem, da ima ljudi koji koji su deo kolektiva, ali zapravo imaju svoju ličnu agendu koju guraju forsiraju svoju ličnu korist i tako dalje. Ali mislim to je jedna stvari koju mora da naučiš i da prepoznaš.
Arsenije:Da, jedna od stvari gde. Sad možda malo skačem u neku drugu temu, ali jedna od stvari gde se ima vidu da ljudi baš krenu da pucuju po šavovima I da... To je frustracija koja nailazi, tj. dolazi od nepoznatog. Jer, reko si mi nam na konflikt nije stran, nije nam konflikt stran, ali takođe je ono, ili 100% haos, ili svi smo super. A kada plivamo u nečem nepoznatom, to nas onda odvlači od onoga što mi zapravo volimo da radimo na poslu a mi na poslu i to kao, ja to poslednje vreme ja mnogo puta čujem znaš ne postoji proces ne zna se ko kako šta i kao kad ne postoji proces, onda samim tim je sve loše.
Dragan:Da nepostojanje procesa je loše po defaultu.
Arsenije:Da i sad vidi, neko ono, mnogo lakše barata se, tj. se ponaša u tom okružanju. Tako je, tako je. Neku se lošije, samo je, tj. Šta sam rekao prvo, neko mnogo lakše barata, neko lošije.
Dragan:Neko bolje pliva neko to ne.
Arsenije:Samo što mislim da je onda bitno da mi razumemo šta, nijedan haos, nije totalni haos. Mislim, da je totalni...
Dragan:Retko kad imamo totalni haos.
Arsenije:Da. Da. I to obično dolazi u nekim nekim talasima. Tako je, tako je.
Dragan:Spolnji uticaji nekad izazovu haos. Nekad ti imaš proces, ali se desi nešto i dokaže recimo da je taj proces nije više adekvatan. Nekad uspostaviš proces, desi se situacija i ti kažeš E, aj sad zajebi ovoj proces, daj da samo završimo ovo. Uprovo to. Znaš? Bitno je samo da ne gleda, ne praviti neku dogmu od toga od bilo kog procesa i bilo kog načina kako se rade stvari nego ja mislim da su najzdravije organizacije one koje su sposobne da dođu i da kažu ee da menjamo ovo. To je najbolje što možeš da uradiš.
Dragan:A to je ono što stvara ljudima nelagodnost. Jer pogotovo, da kažemo, stejkholderima, C-level likovima, oni što oće da tvikuju metrike i da, znaš, oni ne vole tako. Oni vode posao tako što kažu, oću ovaj broj da se približi ovom drugom broju u sledećem kvartalu. Da. I kao brate, ako postoji proces koji je u prošlom kvartalu ostvario to, on kaže ne, samo ovako radi.
Dragan:Jer ovo radi posao..
Arsenije:Moje iskustva su sad okej, možda su tvoja iskustva, moje iskustva su malo drugačije gde neko dođe i kaže, evo, situacija koja sam imao ne znam, pre 2 godine, dođe CEO i kaže, e ok mi prelazimo na enterprajz tržište, a meni treba enterprajz proizovod. Ja sam fazonu brate, mi nismo, ono, ne da nismo spremni, nego će nam trebati ono, dve i po godine, tri, da budemo ono, feature complete za tako nešto. Evo šta sve treba, ttttt, scale, ono, permisije sve živo. Nismo ni blizu. Kažem ne zanima me, mi za tri godine nećemo da postojimo.
Arsenije:Da, kao. Pravi. E, I sad šta se dešava? Ja sam u tom trenutku jako frustriran, zato što kao, ja ti dođem kao ono, direktor proizvoda koji ti kaže ne, ti kažeš da, ali ja razumem, shvataš, ja svatam da on ne kaže meni, ti nisi sposoban da mi to napraviš, nego kaže ee, menjaj u glavi šta god imaš i sve to što si hteo za 3 godine, napravi ga za ono, kreni da ga praviš odmah i stvori mi nešto za ono, mesec dana da mogu da idem da pokazujem. Lako ćemo mi da dođemo do feature complete...
Arsenije:Ali, znaš, jer sam ja onda ukapirao da moj dizajnerski mozak razmišlja kako nikad ništa nije dovoljno dobro i kako uvek može nešto da se negde razbuca i da bude neki haos, što jeste istina i ti nikad ne praviš ono od tačke A, tačke B, do tačke X. Sve, sve između da ti ono sve upeglano svaki ekran, svaka porukica. Ne, nego ćeš negde malo da napraviš bolje nešto, ćeš da preskočiš i ono, azbuka od alfabetu 30 slova će da ima 10, ali će neko moći da skonta da je to alfabet.
Arsenije:Na primer je to jedna od stvari koja je bila baš kao izbacila iz takta, ali onda sam u fazonu, brate, ja ovako treba da razmišljam. Ja sam trebao da budem taj, koji je došao kod njega i rekao, e, mi trebao ovo da radimo. I on da kaže, ja sam isto razmišljao.
Dragan:Da, da, da. A to je jako zeznuta pozicija za dizajnera, pogotovo dizajnere koji su tradicionalno obučeni i edukovani. Tebe, znaš kao, ti dolazeš iz neke pozicije gde treba pravim dobre stvari. A ti nikada nećeš biti u okruženju koje će reći, ee, mi ćemo se napraviti, odnosno, možda oni mogu da pomisle da će napraviti najbolji mogući proizvod. Ali gotovo sigurno je da će se nešto desiti, u međuvremenu će ti neko doći nekad i reći, ee, znaš ono kad smo rekli imamo tri godine, imamo šest meseci.
Dragan:Cepaj. I onda si ti kao stalno nezadovoljan jer to što ti praviš nikad nije dostiglo neki potencijal kojeg ti imaš u glavi zatrtanog za sebe, za... Po pitanju kvaliteta, završenosti i tako dalje. Ali zapravo, biznis poli dupe za to. Biznis
Dragan:traži good enough.
Dragan:Daj mi nešto. Daj mi nešto s čim ću ja moći da dobijem customera, da napravim deal. Zbudži mi nešto, ne interesuje me. Jer ako mi uradiš to, mi imamo još 6 meseci života, ili godinu dana, ili ćemo biti u nekoj bolji poziciji da ne znam šta uradimo. Ali ono što je...
Dragan:Meni je sigurno trebalo jako puno to da shvatim. Proizvodi ne nastaju u savršenim laboratorijskim uslovima. Proizvodi nastaju brate u rovovima, razumeš, između salesa i menadžmenta i nekog trulog lika kojeg su zaposlujili na foru i ne znam šta i ti onda tu pokušavaš da uradiš najbolje. Mi svi volimo da čitamo, ono, priče o savršenim softverima i savršenim firmama. Linear, nema pojma, Notion, svi oni imaju jako dobar marketing.
Dragan:Ali to je marketing. Mislim, siguran samo postoje firme u kojima je stvarno jako... Nekako, glatko raditi stvari.
Dragan:Ali, to su, ono... Kako se kaže...
Dragan:Exceptions. Izuzeti. Izuzeti, da. Gotovo sigurno je da... To ti je kao na trci, razumeš.
Dragan:Ti na treningu radiš intervale kad si odmoran. A na trci radiš intervale brate kad si na 20% snage. I opet ga uradiš. Ali brate, ti ni ne znaš da možeš da ga uhratiš. Tako isto, ti si mislio ti treba tri godine, ali si dobio šes meseci.
Dragan:I napravićeš dobro. Napravićeš nešto. Ali moraš da se promeniš, mora u glavi nešto da se okrene neki zupčanik i da kaže aha okej, znači ja ne mogu na ovaj način to da napravim za šest meseci. Ali ako, ali sa ovim novim shvatanjem stvari, mogu da napravim nešto od ovog a šest meseci. Što će biti bliže onome što sam hteo ranije.
Dragan:I kreneš da cepaš. I onda ti, meni recimo ta realizacija došla kad sam ja prestao da smatram svoj output drgoacenim. Znaš kao, ne, ono, to što ja nacrtam i napravim, ne treba se zaljubim u to. To treba da bude ono neki efemeralni artefakt. To ako uđe, ko zna kako će ući, jel radi posao, radi.
Dragan:Jel korisnici koriste, jel prolaze kroz to, jel ide sve, radi. Zaboravi uzmi nešto drugo.
Arsenije:Pa da brate, ali mora da se sedi na Twitteru. Evo, sad opet sam bio upalio u Twitteru. Mora da se sedi na Twitteru. Kako sere masa. I da se stavljaju sličice i da se pita pa koji je najbolji loading bar A, B, C ili D?
Arsenije:I onda mi glasajte. I onda dizajniri glasaju, onda redizajniraju jedni drugima. I onda ko će kome pre da izdrka kurac ili vaginicu, da bi ispali kao dobri dizajneri jedni prema drugima. Ja sam u fazonu, brate nikoga ne zanima ono tvoji loading bar, idi nađi brate svoj posao i radi nešto, znaš? Nemoj da sediš na Twitteru da kačiš ono mokape i da ti drugih tvojih ono 700 ortaka piše jaoo, brate, dobar je.
Arsenije:Znaš, ja sam mislio da je to umrlo sa onim Driblom, brate.
Dragan:Da, da, da, ne samo se prebacilo.
Arsenije:Ali, pazi, prvi Dribl koji je bio, to tako nije bilo. Kad se pojavila masa, to je postalo. Vau, kakav rounded corner, vau kakav gradient. Brate nikog ne zanima, bukvalno brate nikog ne zanima. Da, da, da.
Arsenije:Bukvalno nikog nije briga. Znaš kao, evo, daću svoj, ne znam, Figma, fajl prvih 24 sata, besplatno. Rođače nikog brate ne zanima. Znači ono kao šta si ti uradio za nekog... Što kaže mój šef
Arsenije:Šta smo izbacili pre kliente ove nedelje? Šta smo izbacili? Šta su novo videli? To je to, brate. Nemam bre, vremena.
Arsenije:Kakve crne stvari? Znaš ono, kolko treba da se nešto ubaci u produkciju? A gde je Figma, brate?
Dragan:To ti je kao... Znaš ono kad kažu kao, onda zna da radi posao, on ne bi bio profesor, učitelj, nemam pojma, šta nego bi radio taj posao. Pa brate, nije tako, razumeš. Ali da ti ljudi stvarno imaju toliko posla, koliko su dobri, navodno, ne bi, brate, imali vremena da prave kontent za internet.
Arsenije:Što nije da ti i ja sad to ne radimo baš.
Dragan:Pa, da. Ali, ali pazi. Znaš, kako se to uozbiljilo, brate. Znači masa, masa da na tim društvenim mrežama cepa, ono, odnose se ka tome kao... Bukovno su isprocesirali.
Arsenije:Da, to mu je posao.
Dragan:To je posao, to je deo posla da ti svaki dan imaš zadatak, bukovno napraviš, ono, da otkačiš, postavi nešto na tviter.
Arsenije:Pita Četdžipiti da mu izgeneriše zadatke, ovaj, ono, generator, generički generiša mu, onda on to uzima i pravi i stavlja svaki dan na twitter i ovi ostali 700 like-ova, 9.000 like-ova, 700 retvitora.
Dragan:I onda to postane vidljivo i onda 5 drugih likova krene to da radi i onda postane još vidljivije i onda 50 drugih likova krene to da radi i odjednom to postane norma.
Arsenije:Da i ti si tako dizajner. Dizajner Da, da, da. To je to. To dizajneri rade.
Arsenije:To dizajner radi.
Dragan:A ti brate, ono, zapravo nikakvu vrednost nikom nisi stvorio, nego si brate, ukucao piksele u Tviter. Da, daj brate, nema od toga ništa. Tako da je to teško, teško maćenje slame. Ja to baš ne volim. A ono što je zajebano je što je to jako...
Dragan:Zavodljivo, da, zavodljivo. Igra na emociju. Igra na emociju. Igra na emociju. Igra na emociju.
Arsenije:ako nisam bacio nešto na glasanje, znaš, kao neko da,
Dragan:da, da, da, da, da, da Uf, uf, uf, da, dal sam ja dovoljno dobar zapravo, gledaj kako ovi kidaju, znaš. Ono, brate marketing. Bukvalno, svi rade sada lični marketing. Sad je postalo normalno da ti ne samo treba da radiš svoj posao, nego moraš da objašnjavas javno kako ti radis svoj posao, da edukuješ ljude o svom poslu i ne znam ti ja šta. To je, mislim, katastrofa. Ne razmišljam. No!
Arsenije:Brate, mislim, razmišljam samo o ovome poslednjem što smo rekli pre ove male digresije. A to je, mislim, da je bitno da ti dokazuješ svoju vrednost u organizaciji i da zapravo dokazuješ kako nešto može da bude skupo ili manje skupo, aj neću kažem jeftinije, retko kad je nešto jeftino. Ali manje skupo time što ćeš ti da doprineseš. Da.
Arsenije:I, znaš, mi smo govorili o komodizaciji dizajna, imamo celu epizodu posvećenu tome. I ja ne verujem više da je ono dobar, znaš, da ti kažeš, e, okej, ja sam implementirao ono sjajan UX, ili sjajan design, sve sad clean i minimal mislim da to nije prednost sama po sebe da ako to neko nije prepoznao, ako ti se neke druge metrike nisu pomerile.
Dragan:Ali kako onda da se izdrkavaš na Twitteru tada? Kad nemaš čime da se izdrkavaš. To je zajebano. Dizajneri su nekako sebe naterali da misle da dizajniraju za drugi dizajnire. Da.
Dragan:I ako ti ne dobiješ validaciju, ako to na čemu ti radiš, nije vredno ili nije na nekom nivou na kojem rade drugi dizajneri, tvoje kolege ili šta već, ti si onda u
Dragan:kanalu razumeš. Ti nisi dobar. A zapravo je to bulšit. Ti možda praviš ogromnu vrednost svom poslu, svojoj organizaciji, svojoj firmi.
Arsenije:Da.
Dragan:Ali jednostavno to što ti radiš nije možda estetski lepo ili nije vizuelno dopadljivo ili nije takav posao razumeš?
Arsenije:Mislim da si rekao ključnu stvar, a to je koju vrednosti, kakvu i kada i zašto, a ne naprio sam nov interfejs. Mislim da dizajneri... čoveče kolika buba. Gle!
Dragan:Da ima ih puno. To je onaj Jelenak.
Arsenije:Mislim da velika većina dizajnera ne ume da govori jezikom koji će da bude razuman ostatku firme.
Dragan:Tako je. Tako je. Ti pričaš dizajnerski.
Arsenije:Da, ti pričaš o tome, znaš, sad ću ja da poboljšam juzabili. Sad ćemo mi napraviti, brate, to se podrazumava. Znači, to je tvoj posao. Ti ne trebaš da ideš i da budeš ono... Ko je reč?
Arsenije:Sada ne znam, renegade. Odmetnik. Sada neki ono, da vratljaš sekirama, razumeš? I saćemo mi juzabiliti! A, ali brate, dizajnjeri sebe tako doživljavaju
Arsenije:Brate, to je deo posla. Kao što će inženjer da...
Dragan:Kultura se ne menja tako.
Arsenije:Kao što će inženjer da uradi testove, kao što će inženjer da napiše kod koji nema buga, to su tebe očekuje. Šta je taj juzabiliti predstavlja? To je.
Dragan:Jesi li ispratio ovo sad što je ovaj Baja iz Microsofta našao exploit neki u nekom, ja ne nazvam i da lupim šta je. Al on postoji u nekom Linux distrovu. Neki bug u SSH-u ili tako. Na nekom protokolu. Likovi koji su godinama inženjerisali priču da naprave exploit da mogu da rade šta već, da uhakuju neke sisteme.
Dragan:Godinama, bukvalno, ono su to pravili i Lik je, brate, koristio taj protokol ili neku biblioteku, nemam pojma, i skontao je, brate, da mu se gubi, ne znam, ono, 4 milisekunde negde. Stalno ide. 4 milisekunde. I on kao krenuo da kopa, kopa, kopa i kao brate o bušno. Znači ovo je neko napravio i on nešto drugo radi.
Dragan:Ne radi samo ono što sam mu ja rekao da radi, nego radi još nešto. I tu idu te 4 milisekunde. Sada ti je to Baja nekih iz Microsofta. Koji ono... Verovatno zna da ti napravi kompjuter od peska.
Dragan:Ono, bukvalno čipove pravi od peska Lik da mora. E, na tom nivou razume računare. I... Znaš kao, ti možeš da kažeš, pakao, ne znam, ovoj tamo smrdi u nekom podrumu, niko ne zna nikako se zove, a niko ne zna nečemu radi, radi nekim opskurnim stvarima, verovatno, naš održava neke sisteme, pitaj boga šta. Baja, brate, ono spasio sve.
Dragan:Ko zna koju štetu je on sprečio time što razume stvari na toliko fundamentalnom nivou da je došao i reko pa brate ovo je sranje, razumeš, ovo je haos. I onda je bila čitava drama i provalili su i kako je ušao exploit i nemam pojma šta. Tako da ono, kreiranje vrednosti može da izgleda drugačije, znaš, ne. Mi kao dizanjeri mislimo da mi kreiramo vrednost tako što napravimo nešto novo, ili napravimo nešto lepše, ili bolje, ili ne znam šta. Ali nije uvek tako, odnosno najčešće nije tako.
Arsenije:Da, mogu da se kladim da si bio na nekom sastanku, gde ste bili, recimo ti i neki dizajneri, sad nije bitno da li sa tvoje strane ili druge strana, i sad da je bio neki klient ili je bila neka aplikacija, neki sajt koji ste gledali i neko je trebao nešto da kaže. I sad neko priča šta su problemi i taj neki drugi dizajner, ali ja sam bio u takvom situaciju, e da ali se, e da, ali navigacija treba odmah na prvu loptu da se kaže da oni ne bi ispali kao da oni ne znam da rade svoj posao. Znači, takva je ekipa, ono broj, taj tip ljudi koji kao odmah da kaže ono što je najočiglednije da treba da se popravi umesto da se sačeka da se shvati šta je zapravo problem možda je problem ono mnogo širi od navigacije ako se navigaciju čitava deset sekundi, razumeš lupam? Ali da se shvatiš šta je problem biznisu, ono, znaš? 10 sekundi, razumeš?
Dragan:Ali to je taktika, ono, ja sam imao tu taktiku brate, u petom razreda osnovne škole. Kada se prvi javim da odgovaram, kad ima tri lekcije, a ne da odgovaram na kraju polugodišta kad ima 26 lekcije. To je ono toliko infantilno, al
Dragan:da, imaš te likove koji dođu
Dragan:I kao
Arsenije:Ja sam bio na gomili, ali je tih ono, hakotana, ono i tako da se tako javljaju, evo mi treba sa, znaš kao D-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d-d- Stani, da vidimo prvo šta je problema. Polako jebote.
Dragan:Da, lubilo jebote.
Arsenije:A to
Arsenije:je to samo ako se postavljaš kao dizajner. I onda ćeš... Ja bi posto 5 sastanaka bio u fazu, ono, ovog više ne zovem. Ili ovu, ne mogu, ne zanimaš me. Ne dobijaš pozivnice.
Arsenije:E onda kad ih nikog ne bi zvao, onda što me ne zovete? Pa onda, e, okej, matori, znači, ono, ovako, čekaj, jesi ti dizajner, jesi, ajde vidimo šta je problem da shvatiš, ne može samo tako da cepaš.
Dragan:Da, nisi ovde da izbacuješ, ono, pravila.
Arsenije:Svi znaju da ti umeš da dizajniraš.
Dragan:Da, da, da. To je normalno, da. Ali mi ovde rešamo nekih stvari I pokušamo da rešimo neke stvari koje nisu tako očigledne. Ne možemo baš tako da... Kako se ono kao...
Dragan:Kada kao bacaš ono špagete na zid, pa ne kao koje ostane, znaš. To su rešenja, kao tako biramo rešenja. Ali, znaš taj fora brate? Ti imaš ono tvoju krivlaticu teži način. Zapravo, na teži način se gradi kredibilitet u organizaciji.
Dragan:Tako što radiš stvari koje ne voliš, ne znaš, koje nisu tvoj posao. Ne umeš.
Arsenije:Da, ne znaš ne umeš.
Dragan:Da, to je to. Ali onda, kad ljudi vide da si ti lik koji ima gas i voljan je da izađe iz okvira svoje role, znanja, umeća, šta god e onda kažu uuu, ovo je opasan. Ovaj lik je zajeban, on radi ono što treba da se uradi. A ne ono što bi trebalo da uradi. E, to je razlika.
Dragan:Tako... Tako gradiš uticaj. E onda dođe neko i kaže, aj brate, vidimo šta Arsenije misli. Da, da.
Arsenije:Imamo problem, aj da vidimo šta Arsenije misli. Al postoji stvar, znači da ti možeš da budiš u sobi sa ono, na nekoj... Pogle ovaj pas ej. ...Ne nekoj biznis strategiji i tamo da pokušaš da shvatiš šta je ono za narenih lupam 6 meseci i onda da ti kolega ili koleginica te cimaju da kažu e brate treba mi feedback na ovaj design i da daš ono design kritiku e, mislim da je to vrednost, mislim da si ti ono dizajner u jednoj ono na izvoru u jednoj organizaciji koji razume sve i koji će da kaže toj, isto u toj prvoj sobi da kaže, E ljudi, evo, zašto ovo, šta ja mislim o tome, da se javi da kažeš šta misli o tome, pa sad bilo to ispravno ili ne.
Arsenije:Ne radi se o tome, ali da shvati kontekst. I isto da kaže koleginici, e, ovo je super, ovo treba da nagarimo još, ili da kaže, e, ovo ne trebaš sad, ovime da se baviš šta nam nije bitno, nama fokus treba da bude, znaš? Da, da. Jer ti time zapravo ono smanjuješ posao ili dodaješ posao tamo gde možda bitno, utičeš? Utičeš, to je bitno.
Dragan:I da se vratimo, odnosno spomenemo, onu famoznu, dizajnari hoće da sede u ne znam kakvim sastancima, hoće seat a the table. Ono kao fraza. Druže, ali ti znaš oopšte da pričaš o dizajnu na tom nivou? E, bravo, bravo. Na nivou na kojem se priča o stvarima na tim sastancima.
Dragan:Druže, jel znaš ti da objasniš benefit dizajna ili benefit toga što radiš, što ti je neko dao da radiš? Jel znaš da kažeš, ovo se isplati i ovo se ne isplati? Ovo će da ima ovakav uticaj i ovo će ima onakav otuciaj? Nauči to. E, onda će te zvati.
Dragan:Onda si vredan, razumeš. Onda dođu i kažu e, ajde da pozovim njega zato što bi on prošli put, ne znam, On zna da kaže, možda, ne znam, možda nam treba još ljudi u marketingu, možda, znaš, treba pojatčamo ovaj team, otpustimo ovaj team, treba... Pojavila se neka nova stvar, nova tehnologija, Možda nam treba nativna aplikacija. Pite Boga šta.
Arsenije:Možda ne treba, uopšte time da se bavimo. Znaš koliko kako sam ja imao situacija, upravo to da je neko dođe kao i kaže sada frontend inženjer. I kao treba ovo pa kako, da mi neki dizajn... Jel umeš da ga rešiš, jel možeš nešto da napraviš. Pa kako, pa koji si ti dizajner?
Arsenije:Brate, dizajner sam što imam pametnija posla, bitnija posla, nije to nebitno što ti radiš. Ajde ono, ajde da ga nekako razumeš, ali napravi ga verujem da znaš da ga napraviš.
Arsenije:I šta si
Arsenije:ti uradio? Ti si tu uradio mnogo više stvari. Ti si uradio, ono... Dao si kolegi ili kolegnjici podstrek, pomogao si im da zajedno nešto stvorite, nisi im napravio više posla. Da.
Arsenije:Oni bi sve kako to uradili. Možda bi im napravio više posla, time da što bi ono cinculirao neku tamo stranicu. Stvorio si poverenje da ti njima veruješ na njihov... Kako se to kaže, na njihov sud i rekao si da, ono, dao si od prilike njima neku sliku kako ti gledaš sad kroz šta nam je bitnije, zašto nam je bitnije. Razumeš, znači, tim jednim jako jednostnim gestom koji ja sada opisujem, jako banalo.
Arsenije:Znači, nikad
Arsenije:ja nisam nikome rekao, e, bole me dupe, radi ti to. Mislim, jesam, kolegama sa kojima dugo radim i sa kojima se razumem, ali uglavnom je to neka kulturnana razmena koja na jako fin način, e, mislim da je to vrednost. Isto, tako i, naš, meni je neko drugi kaže, ja sad kažem, nije treba, evo situacija, radimo neki odit teksta, kako se to kaže, reviziju teksta radimo, sad pošto nova firma pa nešto treba jezik da menjamo, i kao ja kažem sad, frontend inženjerima, e, treba neko da mi zvuče sve one toast
Arsenije:poruke, i oni, da promenimo, oni mi kažu, e, brate, mi imamo bitne posla, evo ti svuci kod, evo ti kako da tražiš. To je odgovor u kojoj je mene, veoma ono, bio sam nesretan, jer sam bio u fazonu matori Ti već imaš sve to, tebi je mnogo lakše, ali s druge strane, da, njihovo vreme trenutno je fokus tu, ja ću nekako ovo da sklepam, nebitno, sklepaću ga za 7 dana dok se snađem, ali ću da izvučam, razumeš, dok se ne uhodam. Nije mi toliko špansko selo. Nije drama, da.
Arsenije:Ali, zapravo mi je jako bitno, jako je bitno da postoje granice. Mislim da mi neki put odlazimo u krajnosti, rekao si, opet, se vraćam na to, nije nam konflikt stran, ali takođe ne umemo da uspostavimo granice. Одослим у
Arsenije:Svi smo super dok ne bude kataklizma, kada bude kataklizma, lete drvlje i kamenje na sve strane i onda niko ni sa kim neke da pirča i niko ni sa kim neće da radi, naš. I onda su svi nezadovoljni, i onda menjaj firmu.
Arsenije:Da, onda menjaj firmu. Da, onda meni firmu. Pa da! Zato što ne mogu da uspostavim granicu, e, da, okej, ovo je, da, ovo je ne. Da.
Arsenije:Kao u bilo kojoj vezi, brate, tu bilo ono... Misim, jeste. Idi u prodavnicu i uspostaviš neku granicu kao šta je tvoja strana, šta je strana zaposlenih u prodavnici. Kao jasno se zna ko šta radi u toj razmeni. Isto je ovo, brate.
Arsenije:Malo je komplikovanije ali jako je slično. Ali to je to.
Dragan:Jako puno ima... Masa brate kad... Mislim, mi smo sada izašli iz jednog doba obilja, izobilja. Posla je bilo na sve strane, menjala se firme za 100 evra više plate.
Arsenije:Da, da, da, to za 100 evra mi je najjače.
Dragan:Sve to išlo, dok nije stalo. A tek ćemo da vidimo kad krene gde
Dragan:će da ode.
Dragan:Zato što. Ja malo mučim sebe, baš fetišiziram taj Redit. I čitam tamo svašta i nerviram se.
Arsenije:Meni je u glravi sve vreme, samo sam čekao kad ćeš, da da, zato što su oni
Arsenije:glavni tamo.
Arsenije:Glavni su tamo.
Dragan:Oni su mi... Znači, ta masa na r/programiranje mi je... Ovaj... Onako... Volimo malo da ih podkačimo, pa to je.
Dragan:...Jedni jako prosečni developeri srpski.
Arsenije:Onaj što ide kolje svinje za vikend i onda dođe da programira na svom MacBook Pro 170GB RAM. Da, da, da.
Dragan:Ali naš kako Bajo? On hoće da otvori svoju Điricu i da mu neki PM skocka tu sve, razumeš da on cepa malo na Keychron mehaničkoj testaturi... Koju će firma da kupi? Firma kupi brate, firma plaća i napredovanje i učenje i sve živo. Neće onda troši svoj dinar, razumeš.
Dragan:Ne, ne, ne, ne, znaš ko, to firma ulaže.
Arsenije:Jebote, je, je, tako je, tako je. I onda dođi i kaže... I on dođi i kao... Pa znaš, ovi u drugoj tamo firmi imaju engleski, imaju masažu, de je meni masaža.
Dragan:Ali, ali, ali, ono što je najgore je, kako on da postane senior? Koliko bolji kod on treba da proizvede da bi on postao senior? Delom zato što će dobiti veću platu, delom brate zato što je to cilj svakog jebenog programera da postane senior. Kao da ne postoji ništa više u životu i posle toga, nego da ti budeš senior. E, onda si Baja.
Dragan:Onda, valda, to odključava neke, ne znam ti ja kakve stvari. A to je, mislim, ljudi koji su u nekim većim organizacijama možda tako funkcionišu, jer je tako, imaju vrlo jasno opisano hijerarhijsku vestvicu i kako se napreduje i kao, ideš tu i penješ se po...
Arsenije:Isto funkcionišu i dizajneri, Isto. Isto. Isto. Očekuje se da ja sam ja došao na projekat, da se zna ko šta radi, da su meni dali, ili osobu koja će da uradi "research", quote unquote, šta god to bilo.
Arsenije:I da ja znam kakav proizvod pravim i da znam klijent šta oće, a ne, klijent nikad ne zna, ja ne znam, oni nemaju pojma. Ja ovde nešto pravim, nikada se ne zna ko šta radi, ovde sve neki haos. Idem na posao, ne znam šta radim. Al kao kaplje i to je sve okej. Na kraju dana se ti tu prijavio.
Arsenije:Ti si dizajner, od tebe se očekuje brate da plivaš u nepoznatom. Izvini, ali bukvalno se očekuje da plivaš u nepoznatom. Evo stoje na stolu dva laptopa, stoji... Sve su to neke dizajnirane stvari koje nisu postojale. I neko je to morao da osmisli.
Arsenije:I sad, dvajes, pedes, ne znam koliko, trijes godina kasnije, naš MacBook svake godine izlazi, mala je optimizacija, nema razlike. Pa nema razlike, brate! Zato što smo došli do toga... Da nemaš gde da napraviš razlike. Jako male razlike.
Arsenije:I sada, sledeće je ono kad se bude sanjalo neke nove, kada se budu osmišljavalo neke nove stvari biće ono ogromna razlika od ovoga što je sada i uvek tako idu ti ciklusi, jel' tako? Znači, mi sada ono isto smo u otpacim nekim... Kako se to kaže, decay, pa da, to su... U opadanju nekom... U nekom opadanju nekih proizvoda koji su se napravili pre 15 godina.
Arsenije:Mi ovde na našom tržištu sad i dalje ono, zamisljamo te procese, zamisljamo te alate, zamisljamo sve to kako treba da bude kao što je bilo pre 15 godina negde u nekom epicentru, razumeš?
Dragan:Jeste, i ljudi koji su možda tek naučili da funkcionišu u tim organizacijama, njima će se život prevrnuti na glavu. Kad se ta organizacija naglo promeni, što ja mislim da će se desiti vrlo uskoro. Mislim, znaš kao, neću namerena da kažem AI, ali te nove tehnologije će drastično da utiču na to kako tebi izgleda dan. I šta ti radiš na poslu i da li ćeš biti potreban. Na dizajnere pogotovo, Jer je vrlo očigledno da su ljudi koji stoje iza tih inicijativa, koji guraju da se to usavrši i da postane što bolje, vrlo jasnu agendu imaju da se načini da neke stvari, neke profesije, neke delatnosti postanu potpuno da ih apstrahuju.
Dragan:Ne znam zašto su se okomili na zvuk, na mužičku industriju,
Dragan:zašto su
Dragan:se okomili na razvoj, programiranje, zašto su se okomili na ilustraciju. To je sve... Za samo dve godine će drastično da se promeni. Znaš kao, idemo u neke... Za nas sad liče kao krajnost, ali za 2-5 godina će ti to biti kao dobar dan i onda ćeš brate da dođeš i da kažeš u jebote šta se desilo. Ne mogu da nađim posao. A ti brate ono...
Dragan:Radiš kao što se radilo pre 5 godina. Zašto? Zato što nisi teo... Nije te bilo briga, teo si da otvoriš svoju Điricu i da iščukaš neki kodić, da baciš koji pravogaonik neku figmu i da se javiš na neki sastavnik, da kažeš neku najočigladniju stvar
Dragan:i da zadovoljiš normu. I onda odjednom, ee, Bajo, nisi potreban. Brate, vraćam sam na toj video iz Facebooka 2009. godine sniman. Znači, avgust 2009.
Arsenije:sniam. Facebook je kad 2005. startovao. 4.
Dragan:Mislim da je 2006. postao otvoren za ne .edu adrese.
Arsenije:E, a znači 2005 od prilike ili četvrte? Četvrta čak. E. Brate oni su 2009 imali dizajn tim od 15 ljudi. Znači ti samo da nemaš time stamp, ti slušaš ono i ti su i fazonu. Da brate, ovo je 2024.
Arsenije:Znači to je bilo brate preko oko 15 godina. 15 godina, brate.
Dragan:Brate, 20 godina. Ne, 20 godina.
Arsenije:Sad si ti koja za Oxford.
Dragan:Pa jesi rekao da je 2004?
Arsenije:2009. Da, 2009, a? Znači, da, 15 godina. Brate, razumeš? To je...
Arsenije:Ja sam u fazonu. Da, matori. To je to. Tako se radi posao. Tako treba dizajn tim da funkcioniše i danas.
Arsenije:Dok te ne pojede veličina organizacije, dok ne uspostojiš, pa i onda,
Arsenije:I
Arsenije:onda postoji taj kako ti to zoveš wiggle room, prostor za migoljenje gde ti možeš da pregaziš proces, da uradiš ispod žita, da ubrzaš stvari i da se boriš za stvari van ono onoga što ti kažeš van Džirice. Van tvojih taskića koji su ti poređeni. I koji te čekaju, koji ti napravljeni. Znaš, meni najjače, dođe ovako, neki inženjer, sad kao nešto pričamo i kažemo, okej, treba to, to i to. Da, da, molim te, da li možeš da mi napraviš taskove?
Arsenije:Reko, zašto ja da ti napravim taskove? Pa, da znamo da si ti to rekao da hoćeš da se uredi. Reko, pa čekaj brate, zar nismo sad pričali, zar to nije dvoj deo posla, mislim, napravi sebi taskove. Ne, ne, ne, mnogo je bolje kad ti napraviš, da se zna
Arsenije:da je
Arsenije:to zadatak i da on sad može da uzme da uradi to pre nego nešto drugo što bi trebalo što ne mogu da se izbori za sebe. Kapiraš? Pa da, brate. Ko će kome da napravi task?
Dragan:Dokle god imaš taj mindset, znaš da si daleko daleko od ostvarivanja bilo kog uticaja na svoj organizaciji.
Arsenije:Busy working, brate. Bukvalno. Moramo smislimo srpsku reču za to. Zamlačivanje, brate.
Dragan:Busy work je zamlačivanje.
Arsenije:To je naš doprinos. Doprinos srpskoj IT industriji.
Dragan:Zamlačujete se. Pa ne, mislim, ali nažalost... Ja ne znam kako ima tako malo ljudi koji shvataju u slučaju dizajnera da im posao nije samo dizajniranje.
Arsenije:I da postoji toliki otpor kad svemo ostalom. Kako da radim sa inženjerima? Brate, ja ću svaku epizodu od sad pa nadalje da posvetim, da ispizdim na to kako da radim sa inženjerima. Ja, kad bi meni inženjer, kad bi meni dizajner u organizaciji došao, meni kao nadređenom recimo, i rekao Brate, ajde reci mi kako je, ja bih bukvalno sad u 2024, paff otkaz. Doviđenja.
Arsenije:Bam, nema brate. Kolko si ti tu, 6 meseci. Ne umeš? Ne umeš, nećeš ni za 6 meseci da naučiš.
Arsenije:Ćao. Ne ja znam, brate. Da, da, da, da. Znači, ja sam sada mislio, brate, da se ja nekako, neki problem u meni. Naš kao, ušao sam u industriju u to vreme kad nije bilo te segregacije, kad smo se imali neki tu.
Dragan:Imao sam iz drugačije priče.
Dragan:Imam drugare inženjere, sa njima sam nešto radio. Kako ti nemaš drugare inženjere? Nikada nisi video inženjera. Bukvalno, brate. U dve različite sobe ste i sad oni ne postoje?
Dragan:Ne znam. Jel pričate nekad?
Arsenije:Naš ono, u školskom dvorištu, treći razred, devojčice preskaču lastiš, dečaci igraju fudbal svako na svoju stranu, nema komešanje između, razumeš? Tako je ovo, tako je ovo jebote. Nemoj slučajno neko da je otišo ovamo kod ovih ili ovih kod ovih, da se nešto, kako da radim s njim nešto. Ne znam brate, kako da radim.
Dragan:A šta Projekt Manager onda radi? Projekt Manager je došao, reko dizajnjerima šta da rade, dizajnjeri su napravili nešto, onda je projekt manager uzeo to nešto, odneo developerima. I oni kažu, jao, dizajneri su sjebali.
Arsenije:Pa kad niste radili zajedno. Ako ćete tako da vam, ako ćete kroz Điricu da cepate, tako ćete raditi. I tako dobijamo šugave proizvode. Samo nemoj onda da bude, eto, naš, glorifikacija nekih Steve Jobsova i nekih...
Dragan:A, brate, onda dođe neko kojem ko popizdi kad vidi kao brate šta smo mi napravili za lupam 6 meseci, godinu dana i onda brute force-uje ne nepromenu nego progres. I kaže znači sad ću da vas zapalim ima da napravite za 3 meseca. I onda kao jao gazi nas management. Zato što se niste...verovatno su vam dali neke dobre uslove prvo ali je sad neko došao
Dragan:i reko, brate, jer mene neko zajebaa. Evo, najposlednji primer... Neću da pravite budalo od mene.
Arsenije:Naj ono vidljiviji primer u poslednjoj istoriji, ja mislim da to sa Twitterom se desilo. Ja sad ne zalazim u detalje da li je to ispravno ili nije, ali ne može da se ospori.
Arsenije:I ne može da se ospori. Mislim da nije stvar da sam ja fan boj Elon Muska ili šta god. Čak suprotno. Veći sam fan, one je njegove žene Grimes. Ako ćemo realno, slušam njenu muziku.
Arsenije:Ali stvar je o tome da čovek ne može da mu oduzmes ono što je stvorio, nije on sam stvorio. Ali, on ima takav stav, taj stav prenosi na dalje i na dalje i na dalje. I takođe brate u celom tom raspadu bili su dizajniri iz Tvitera koji su tvitovali o tome kako su sada stvari brže se kreću, imaju veće uticaje, itd. Nije sve, okej, 80% firme ili koliko je ostalo bez posla, on je podkazivo ono tonu ljudi, ali ti ljudi su verovatno trebali da budu odkazani ranije. Nešto drugo bi se desilo da...
Arsenije:Taj događaj bi se desio. Znaš, isto se desilo i sa Basecampom pre toga 5 godina. Baš smo sedeli, pre nego što smo, ja mislim pokrenuli podkast, sećaš da smo sedeli u nekom restoranu i baš smo pričeli o tome kako šta. I brate, veruatno, hiljadama organizacija se isto desilo za koje nikada nismo čuli. Da, naravno.
Dragan:Znaš, brate, svakoj društvenoj strukturi, a organizacije, firme su društvene strukture, je s vremenom na vreme potreban neki vid reseta. Svaka Delatnost inherentno akumulira i proizvodi neki dug. Da li je to kolaboracijani dug? Developeri imaju onaj... Programerski dug, tehnički dug, dizajneri imaju dizajnerski dug.
Dragan:Kompleksnost, da. I to sve u jednom momentu dovede do nečega... Baš sam opet spominjem Linear. Onaj lik Kari, kako god da se preziva ne znam prezime. Pisao je nešto kako su redizajnirali Linear i zašto je bilo potrebno redizajnirati linear.
Dragan:Jako lep primer kako se priča o dizajnu i komunicira dizajn na zrelom poslovnom strateškom niovu. Znači čovek je došao i pre svega, sam sebi objasnio zašto njegova aplikacija treba da se redizajnira.
Dragan:Zašto zaslužuje redizajn. Zato što
Dragan:je svestan tih dugova koji su napravljeni kompromisima, odlukama, lutanjima itd. I reko je, okej, ovo sad ima smisla. I predložio je to. Kolko ljudi znaš da su sposobni to da urade? A ne moraju, pazi, niko nije došao njemu, reko, ej, Kari, ajde, da redizajniramo aplikaciju, dosadno nam je.
Arsenije:Pa vidi, to
Arsenije:je sad njegova opklada, tako, on kao CEO ili šta god da je, nije bitno, on je osnivač te firme, to je opklada. I sada će da vidi za ono 6 meseci, da li će da pomeri nešto time ili neće, da li će biti na bolje ili ne. Naš drugar Pera, pozdrav, Petar Perović. Sećam se da on na svom sajtu je stavio, kada je redizajnirao Active... Semaphore, tako je izvini, Semaphore, da je neko od korisnika se javio i reko, E, sve mi je I dalje tu, samo mi je mnogo zgodnije i mnogo mi je bolje. To je to.
Arsenije:To je to. Znači, to je ono, dobar redizajn. Gomila redizajnova se dešava tako što dođu dizajneri i kažu E, ovo nam je sada outdated, zastarelo nam, šta imamo sada? Novi trend i
Dragan:ne znam ovo. Da, treba da radimo ovako, ovi su ovako. Brate, to su drugi konteksti, ne možeš... Nije pointa primenjivati trendove na proizvod. To je bulšit.
Dragan:To ne kreira vrednost. Bilo je, ja sam čak dovodio u pitanje, sveš kad je Atlassian krenuo neki ogromni redesign svih svojih aplikacija, aseta, ono, između ostavu Džira i nemam, pojma šta. To je vodio onaj Keith Robinson, on je ono stari Baja neki. Bio je uvek solo lik, zaposplio se u Atlasijanu pre ne zna koliko godina i on je čini mi se sprovodio taj tu hajku. Taj... To je onako... Mislim da je to čak bio početak glasne priče o dizajn sistemima, o tome kako se brand provlači kroz proizvod ovo, ono. I ovaj... baš bi voleo da znam koji je efekat imalo to što su oni sigurno hiljade i hiljade ljudskih sati utukli u to da svi ti njihovi proizvodi, a opet neki ne, recimo Trello je izostao.
Arsenije:Dobro,
Arsenije:Trello je kupljen. Pa verujem da je mnogo drugih njihovih kupljeno.
Dragan:Ne znam, ali znaš kao, koji je poslovni benefit toga da ti napraviš jedan jezivi ogromni dizajn sistem i podmetneš to pod sve svoje asete, aplikacije, šta već. I kažeš, sad ovo naše sve izgleda tako. Znamo kako je to, kako se Google opeko sa, mislim, dalje peče, sa onim ikonicama što su im sve iste. Ali kao iz aspekta dizajna, tako treba. Brate likovi došli na napravili 18 istih ikonica.
Dragan:Ajde ubodi, ako su ti na ekranu, na telefonu, Photos, Gmail, Calendar, sve izgledaju isto. Neki tri boje i neki oblik.
Arsenije:Pa to su neki agende sad zaglupljivanje, ali ja verujem da postoji vrednost brenda, ali ne u smislu vizualnog brenda. Kao, u smislu brenda da ti veruješ da ta... Na tome novio da veruješ toj kompaniji da ona sada će imati isti kvalitet. Za mene to kvalitet nije mi kao design za radizaj, nego kvalitet da mi nešto se negde ne raspada i da mi ne izgleda negde različo.
Dragan:Brate, ja mislim da je InVision propao, zato što su stavili sveže tone na crno, a crno je bilo prototajping. Oni su bukuvalno prodavali normalizaciju prototajpinga kao dizajn procesa i napravili firmu oko toga. Njihov alat je bio prototajping alat, I u kraju se je
Dragan:ispostavilo da boli nas dupe za prototajping.
Dragan:Ne moramo to da radimo. Kad se javi onaj Clark from InVision...
Arsenije:I dalje se javljaju nešto, gase brate, znaš da gase? Stižu mi mejlovi i dalje. Sad nije Clark nego je neki... Neki Sammy, Mike. Neki Mike, šta god.
Arsenije:Da, da, da. Znači dalje se javljaju brate, pozdrav za InVision. Pozdrva za InVision. Nadam sad da više neće
Dragan:da budu. Nek im je laka crna zemlja. Ali ovaj... Tu... Pff... Su
Dragan:jebote, razumeš.
Arsenije:E, malo smo zastranili. Da. E, jeli si imao još neku tačku? Pa, nij... Prošli smo u
Dragan:kroz sve ovo što sam ja napisao i hteo nama da zadam kao neke lajtmotive. Meni je bilo bitno da, ispotenciramo ako ćemo sad za kraj malo da ga finiširamo i da sumiramo sve o čemu smo pričali I što mislimo da treba da se kaže, bitno mi je da, da dizajneri, aj pričamo o dizajnerima, Bajo, ali primenljivo je na sve, da vam je bitno da vas pitaju, znači, bitno ti je, hoćeš da te pitaju, hoćeš da neko čuje tvoje mišljenje. Ne iz kurtoazije, nego hoćeš da budeš lik kojem pišu ili te cimaju za rukav. I da kažu, ajde vidimo šta ovaj misli i hoćemo ga na ovom sastanku zato što ima razmišlja glavom ili razmišlja na određeni načini. Znači, imaj tu potrebu i samim tim gradiš uticaj.
Dragan:Zato što svojim delovanjem poboljšavaš stvari. Znaj kako s kim da pričaš. Ne priča se isto sa dizajnerima i C-level likovima. Ne priča se isto sa Projekt Menadžerima
Dragan:I product menadžerima. Ne priča se s indženjerima. I znaj kada sa kim da pričaš. Tako je. Kada se sa kim priča.
Dragan:I ono što je jako bitno je da znaš ko je stakeholder za koju stvaru. Često, pogotovo u velikim organizacijama i ovako interno, ti odgovaraš nekom lidu, nekom menadžeru, nekom ne znam šta. Nekada odgovaraš direkt na CEO, ko zna šefu, direktoru. Ali bitno je da kad hoćeš da proguraš neku svoju stvar, bitno je da znaš s kim da odaš da pričaš. Znači nekad može nešto da se uradi, ali ne mora da se diže buka oko toga.
Dragan:Ne mora to da bude neka agenda i ne znam šta. Brate, ono naša, ako hoću da, ne znam, ono, poboljšam accessibility, ne moram ja brate tu da najavim, ne moram da stavim u Điru, ne moram. Ne, nego ću brate svaki dan malo po malo da ono dodam neki alt atribut, dodam navigaciju tastaturom, lupam sada, ono.
Arsenije:Ili, izvini samo, ako ti neku kaže, ee, ali Gagi, to sada nema prostroja da radimo, ti to ne znači, ee, ovi neće to da ja radim, i to ne znači, ee, ja odustajem od toga, ne. Ne, nego ćeš da sačekaš pa ćemo tu uzmemo klijenta nekog kog enterprise i ti ćeš da kažeš, E ljudi, ako ovo sada uradimo, nama će ta praksa se isplati za sve buduće klijente, jer veliki klienti zahtevaju, evo konkretno zahtevaju, znači ono accessibility da se ispuni tamo, ako je neka javna ustanova ili šta gode. I da tu budeš ono, da budeš šampion toga da zagovaraš tu inicijativu. Da doneseš inicijativu u pravo vreme, a ne u pogrešno vreme. Da, evo ti baš čitam na
Dragan:Twitteru neki nalog. Rentuje kako Notion neće da prioritizira dodavanje variabliju u bazama nekih, ono, neka funkcionalnost koja njemu očigledno nedostaje. A pumpače ono... Recimo, accessibility, internazionalizaciju i ne znam šta. Nači lik bukvalo ne kapira kako Notion kao biznis funkcioniše.
Dragan:Notion mora... Oni moji. Notion mora da dodate dosadne fičere znači što hoće da se približi određenom kržištu, da bi opstao, da bi zaradio više para, da bi jednostavno ne bi prestao da postoji više. Ali ova mala glavica dizajnerska to ne vidi, on oće variable brate u bazi i misli da je to najbitnija stvar. Jer će to da omogući da hiljadu majmuna sa YouTube mogu da urade nešto.
Arsenije:Da snime tutoriale kako se radi, kako se radi najbolja variabla. Evo koje promptove ja koristim
Dragan:da budesš bolji dizajner. A lobanja koja pokušava da ono se progura na enterprise tržištu kaže ne buraz, znam da meni treba Notion na japanskom. Zato što imam tamo novi office i ono...
Arsenije:I zato što me Atlassian ždere sa svih strana i zato što me Microsoft ždere i zato što me svi žderu, a ja sam kupio kalendarčić i imam kalendarčić i notion, brate, ja hoću tu da nešto uradim, razumeš? Atlasian je Bajo lansirao Miro on je lansirao svoj Miro, imaš isto sve i kaže, e, iz ovog svoja što crtaš, klik, napravi džira tiket. Pa kaže, negde sam čito, da i pogled sam tutorial na YouTube-u, sada pošto su stavili, ne zapravo su stavili taj svoj promo video na YouTube-u, dole piše u komentaru kaže, dan kada je Miro postao feature, dan kada je Miro postao plugin. Da, da. To je to brate.
Dragan:To je to brate.
Arsenije:Tako funkcionišu biznisi. Ti ćeš sada za istu cenu Atlasiana u tvojoj organizaciji od 5000 ljudi da dobijaš whiteboard i ne moraš da plaćaš Miro, ne moraš da plaćaš FigJam, ne moraš da plaćaš ništa. Evo ti ga za ono $0.5 po glavi. Kakav god da je. Ko će da kaže ne tom dilu. Ako mi Atlasianu moramo da platimo manje ili da uštedeimo 1M evra za Miro.
Arsenije:Ko će da kaže ne tom dilu? Ako mi, atlasino mora da platimo manje ili ako štedimo
Dragan:milion evra ove godine za mir. A pri tom, software na tom nivu košta boga oca.
Arsenije:E, boga oca. To kad... Ja sad ne zagovaram, ne radi se tu da propagiram loš software. To me i frustrira, ali gledaj... Tako funkcionišu te igre.
Arsenije:Uvek postoje igrice koje je drugačije funkcionišu. To je to.
Dragan:A sad da bi bio u poziciji da izvršiš bilo kakva uticaj u svojoj organizaciji, ti moraš biti svestan kako se igraju te igrice i zašto. I onda će te pitati.
Arsenije:Imam još samo jednu poslednju... Izvini samo, ali zamisli dizajner koji došao i reko ljudi, designer iz Atlasiana i reko ljudi, mi treba da pravimo alat za crtanje i oni kažu kakav bre alat za crtanje mi radimo prodaktiviti i evo ti postoji pet alata za crtanje koji su bolji i kaže, e da mi treba, ali evo ti use case.
Arsenije:Zamisli kolko je on uskomešao tamo pozicija, foteljica, kapućina, razumeš od kokosa i od svega. Mača late. Mača late, bravo! Time što je došao i rekao ovo što treba da se uradi.
Dragan:I proguro je. Neko je
Arsenije:to skonto i uradio tamo računicu i progurao i rekao, ok, evo ti, Bajo, koj očeš tim, idi i pravite. Oču za godinu dana da mi napraviš.
Dragan:Tako se postaje senior. Jezikom r/programiranje subredita. Ali, ali, gomile mase će ti reći, ali to nije moj posao. Ja sam dizajner. Druže, ako ti kao dizajner digitalnih proizvoda nisi u stanju da radiš takve stvari.
Dragan:Ti nisi dizajner digitalnih proizvoda. Si gurač piksela. Ti si nešto drugo onda.
Dragan:Onda ne,
Dragan:Kako to zovu? UX, UI dizajner. Ne znam. Ok, onda... Sve je to, sve je to polu.
Dragan:Onda, druže, daš, onda ti je život I posao mnogo drugačiji ali ako hoćeš da
Arsenije:Druže napusti ovaj grad. Napust lokal. Napusti ovaj junijorski grad. Ima ona pesma Zoi, pa ona je iz Novog Sada, pa samo vi iz Novog Sada govorite druuuže ona kaže, nešto tanana druže napusti ovaj grad. Jeli? Ne znam nisam to da
Dragan:E, ali opet, vraćam se opet na
Arsenije:tu poslednju poziciju
Dragan:tačku koja mi je bitna, da to sve što hoćeš da
Dragan:da radiš, ne moraš da radiš solo. Pa, znači ti pravi ono ekipe, saveze, budi dobar sa ljudima sa kojima možda ne znaš zašto treba da budeš dobar, ali naš kao, razmišljaj malo tako, to je strateško razmišljanje. Ne moraš ti da budes dobar sa svim menadžerima, ne moraš da budes dobar sa ne znam, svim sejlsima.
Arsenije:I sa nekima ne moraš da budeš uopšte dobar. Ali brate, ono, naš,
Dragan:ako koristi svoj poziciju, uticaj iz to što možda imaš dobrou žvaku ili nema pojma šta, da dođeš do nekih informacija, dobiješ nečiji okej i da proguraš neku svoju stvar. To je nešto čega se iz moga iskustva ljudi, pogotovo kreativci, ICEvi, prilično gnušaju. Neće to da rada. To je percipirano kao negativno. Kao ljigavo, eto, kao ti sad ideš I kao nešto, badi badi si sa nekim.
Dragan:Ne druže, to je posao, ne mora to da bude ljigavo.
Arsenije:To ti daje kapital... Idi pričaj su ljudima, jebote, naš... To ti daje, ti stvaraš investiciju Ii stvaraš kapital, da ne moraš da pitaš za dozvolu. Tako je, tako je. Znači, kada dođe trenutak, ti nećeš da kažeš, ja ovoj, pa sad moram da idem...
Arsenije:Ne, sedam i radim, brate. Da. I na taj način ćeš da to... Znači, neko će samo da vidi da kaže da, ok, Farel Williams, zero notes, idemo dalje. Da.
Arsenije:A u suprotnom ćeš iznova, iznova morati da se dokazuješ i pokazuješ zato što se ti samo fokusiraš oko toga što si stvorila ili stvorio ili stvorili u prototipiću. A ovamo češ da uzmeš ono nogama na telefonu da napraviš prototip i da kažeš Bajo, kapiraš ideju, ti će kažem, kapiram ideju brate... To je to. To je to, to će da radim. E, to
Dragan:je to, to je različno. 0 notes.
Arsenije:Zero notes. To je to.
Dragan:Ja bih sa ovim završio.
Arsenije:Bajo, da završamo. E, ja bih samo da se osvrnem i još jednom da se zahvalim svim našim Zalet Juniorima koji su nam se ovaj, javili, prijavili. Divno iskustvo, nadam se da i ostalimo, dobili smo tonu nekog jako lepog feedbacka, što od strane naših gostiju, neću da kažem, nekako je to nekako se to kao, čuli smo kandidati i učesnici, oni su naši gosti, zapravo niko nije nigde kandidat, nego su naši gosti. I njihovih prijatelja i drugih nekih juniora je jako je lepo bilo videti zapravo kada su jedni druge referisali u svojim razgovorima i tako, to je predivno iskustvo, tako da to bih se još jednom svima zahvalio. Šta smo još imali do informacija?
Arsenije:Smo imali nešto važno?
Dragan:Pa ja znam samo to, mogu da se sretim samo toga za Junijore, da smo praktično, eto, i zvanično završili smo.
Arsenije:Jeste, završili smo s ovim serijalom, za sada, videćemo za ubuduće.
Dragan:Ako imate neke nove idejice,
Arsenije:pišite, javite, vičite. Kuvamo neke projekte nove, tako da to će da bude, ali mi stalno radimo na nečemu. Ove dve lobanja nikad ne spavaju. Tako da, eto, to je to. Sponzor prostora, Babić.
Dragan:Baci za tambnejl jednu e. Čekaj, čekaj. Da, da, moraš i ti.
Dragan:Za Tjub, ova dva kontent kreatora, brate, da imaju šta da jedu.
Arsenije:Krenuli smo iz prašine, gledaj smo sad. To je to. To je to, budite dobri, budite dobro, volite se, širite ljubav i nemojte da dozvolite da vas vuku za nos, nego budete dizajneri koji nisu slabi, već jaki. Tako da to je to, do sledećeg slušanja i gledanja. Čao, poz!
Listen to Zalet using one of many popular podcasting apps or directories.
