← Previous · All Episodes · Next →
Kako zapošljavamo i onbordujemo dizajnere S3E44

Kako zapošljavamo i onbordujemo dizajnere

· 01:49:45

|
Dragan:

Snimamo brate, snimamo.

Dragan:

Video ide, audio, pa je sad.

Dragan:

Pa pa pa pam,

Arsenije:

tu du du du. A? Mogli bi da nabudimo neki taj onako baš efekt? Tu du du du. Znaš ono kad počinje onaj Metro Goldwyn Mayer.

Arsenije:

Stavljao sam ja to.

Dragan:

Si vidio kako snimaju taj Kako inicijalno snimljen taj intro sa lavom? Naš ono. Ne. Naš ono animacija kao neki onako ornament i kao kroz Lavova glava je kroz to i kao Aaaa Bukvalno su ljudi napravili to I lav je rikao kroz to.

Arsenije:

Razumio sam te sa lavom.

Dragan:

A ne.

Arsenije:

Dobro.

Arsenije:

Hoćeš intrić?

Dragan:

Hoćeš ti ili ja intrići? Aj ti. Ja ga cepam.

Dragan:

Dobar si postao, cepaj ga.

Dragan:

Ja vozim danas ovu epizodu, znaš kakve ideje vidim. Dobar dan i dobrodošli u još jednu epizodu Zalet podcasta. Ovo je podcast o dizajnu digitalnih proizvoda. Kao i uvek sa vama su Arsenije Ćatić i ja sam Dragan Babić koji učigledno sada radi ove introje. Tako da, zavrti ploču.

Arsenije:

To bre. Babiću, legendo.

Dragan:

Cepaj, cepaj. Kakav si mi?

Arsenije:

s obzirom da sam spavao jako malo sinoć...

Arsenije:

5 od 10, a?

Arsenije:

5 od 10.

Dragan:

Dobro, dobro.

Arsenije:

Tako da ovaj, odem na neku nižu frekvenciju svesnosti.

Dragan:

Da, da, da, ako zalutam, ono, krenem da haluciniram.

Arsenije:

Čisto da svi znamo, čisto da se autujem i da svi znamo zbog čega je ovo, ali da, potrudiću se daću sve od sebe.

Dragan:

Dobro je, imamo jednu, ja mislim vrlo finu epizodu.

Arsenije:

Čekaj, kakav si ti?

Dragan:

A kakav sam ja?

Arsenije:

Ali si bolji nego ja, čisto da neko može da...

Dragan:

Hteo sam kaži da imamo light epizodu, pa da nadam se da ti neće biti teško. Ja odnosno dobar. Dobar sam, brate. Ne želim se. Mislim da sam ušao u neku fazu dekompresije.

Dragan:

Jako dobro spavam u zadnjih jedan neđu dana. Što, mislim da godinama nisam spao, normalno.

Arsenije:

Jel sanjaš? Da, vrh. Da, da, da.

Dragan:

To je znači to je ono REM. I nešto mi je Jovana čak priča da ono Bugi laje nešto noću u ovo ono , ne čujem ništa od toga, tako da sam ono baš vu. I jako mi prija to, dugo, dugo nisam kvalitetno spavao. I baš se onako radujem što je ova godina tako krenula.

Arsenije:

Bravo.

Dragan:

Nadam se da će da nastavi tako.

Arsenije:

Bravo, baš sam srećan I zadovoljan da to čujem.

Dragan:

Bilo je gusto jebemu mater.

Arsenije:

Ali pre će biti da je bilo retko, brate, nego u gusto. Užasno. Dobro. Ajmo sad, o čemu pričamo.

Dragan:

E sada.

Arsenije:

Pa kaže.

Dragan:

Pa kaže. Teo, sam ti kažem da ćemo da pričamo o jednoj vrlo laganoj temi. Nećemo da se uplićemo o neke tehnikalije i ne znam šta, tako da opušteno ovo možete da slušate dok radite nešto drugo. Usisavate kuću, recimo, Perete sudove. Čistite, perete sudove, trčite I tako dalje.

Dragan:

Ne zahteva nikakav prevelik mentalni napor. Mislim da ćemo finno da se ispričamo. Tema je stigla od jednog našeg slušaoca.

Arsenije:

Jeste. Doduše stigla je na Twitteru 2022. U julu.

Dragan:

Tak sad stižemo. Ali da. I ono što je super je što je jako lep nastavak na onu epizodu, ne znam koji je broj, Ali radi se o epizodi kad smo pričali o oglasima za dizajnere. Da. S tim što se ovaj put bavimo fazom posle tih oglasa, odnosno momentom kada se neko zaposli u firmi i kako ta osoba, odnosno taj dizajner, postaje deo firme, kako se onboarduje I šta se sve tu dešava, koje su sve stvari koje treba se desiti da od Ono, e ja sam dobio posao, do e ja sam deo ove firme.

Dragan:

Šta se treba se desiti.

Arsenije:

Da. Mislim, hoćemo da govorimo I o samom procesu intervjuisanja.

Dragan:

Da, evo, konkretno imamo prvu, imamo kao neki plan. Ja sam sad Arsenije i napravio sam beleške.

Arsenije:

A ja sam sada Dragan.

Dragan:

Da, da, da, bukvalno, ove godine si ti ja.

Arsenije:

Čekam, čekam, Čekam nešto da se desi, šta će da se desi.

Dragan:

Reaktivni mod, da. Zapravo prva stavka nam je evaluacije pri zapošljavanju. Znači, aj kao možemo da odemo i u taj neki međukorak gde Neko je napravio neku selekciju, očigledno. I sad kako ti evaluiraš Koga ćeš da zoveš na intervju, Sa kim ćeš da pričaš, s kim ćeš da ideš dalje u procesu intervjua, kako izgleda taj intervju proces, i, naravno, na kraju krajeva kako se odlučiš za nekog. To je dosta zanimljivo i meni.

Dragan:

Ja nisam puno jako zapošljavao u svoj karijeri I moram da priznam da ja nemam proces. Mi u firmi imamo proces, ali ja nemam svoj proces, jer ja ne zapošljavam u svojoj firmi. I ja to radim jako ad hoc, oslanjavam se užasno na osećaj, na tako neke stvari, tako da ja mogu da doprinesem ovde onako više ili iz ugla Super8-a kako to Super8 radi ili ja kako to radim po svom osećaju. Ali ti, ja mislim, imaš malo sređenja.

Arsenije:

Da, I mislim da će biti zanimljivo zato što firme u kojima sam ja radio i nisu agencije i onda verovatno da je sama sam razlog zbog koga zapošljavaš nekako drugačiji. Pa dobro, ajde onda ja da počnem. Razlog zašto zapošljavam su bili različiti, znači tački iz koje krećem. Tački iz koje krećem jeste...

Dragan:

Kako se otvara pozicija, kako nastaje nova pozicija.

Arsenije:

Da, nekada se otvara pozicija unapred. Recimo u nekom stadijumu kompanija je dovoljno porasla da zna da ima budžet i zna da ima neke planove i zna da želi da raste na svim frontovima, samim tim. Ja kao neko koji je bio, da kažem, zadužen za dizajn, trebam da, po znacima navoda, skaliram dizajn tim. To je, recimo, neki zreli period. Pre toga se dešava period kada gorimo, recimo nas dvojica, i imamo posla preko glave I moramo da se borimo za to da kažemo e, treba nam još jedna osoba u dizajnu. I sada...

Dragan:

I Ili nemate vremena da se bavite zapošljavanjem. Što je još gore.

Arsenije:

Tako je, ali ono što smo se uvek trudili Jeste da mi budemo ti koji ćemo da sastavimo oglas I makar da budemo na nekim intervjuima, ili na nekoj selekciji. Kasnije, naravno, to mi je bio posao da se bavim svime time, da. Ali meni je jako drago da je kultura uvek bila u tim firmama takva da da ono team lead bude ta osoba koja to jest, ne mora nužno team lead, nego neko iz tima za koje se poslije bude taj koji... interno.

Arsenije:

Da, interno. I uvek smo, I uvek smo ovoj bili, na početku kada su tim ovi bili manji, uvek smo bili svi istima na svim intervjuvima. I nije bilo sad prostora da se nekome nešto više dopadne ili ne. I ono što je najzanimljivije, bilo je uvek skoro jednoglasno. Znaš, kao, Jer ako imaš dvoje, troje ljudi, Nikad nije bilo E pa da, ja sam ono, baš za, ja sam baš protiv.

Arsenije:

Uvek su postali iste nedoumice I uvek su postali iste Iste opklade. Što samo govori o tome kako je tim zapravo ono...

Dragan:

Baš sam teo da kažem, kultura je verovatno ispropagirana dovoljno dobro I jednako I...

Arsenije:

I uvek je bila neka osoba iz HR-a koja je davala kontratež u smislu ili je potvrdila ono što mi govorimo ili je osporila ono što mi govorimo. Ali da se vratim samo na, znači to je sad već, već dolazimo do neke, Do intervjusanja razlozi, ono što sam počeo govoriti jeste Da, znači imamo posla preko glave I tu zapošljamo drugačiji tip. Znači nama tu kada imaš tim od dvoje, ne treba ti isti dizajner ili

Dragan:

Tako je.

Arsenije:

dizajnerka, kao kada imaš tim od petoro dizajnera. Jer to Već mi govorimo da je to tim dupliran. Iako je to, znaš, dvoje I petoro, to ne zvuči puno. Mislim, to svi možemo stanemo u isti kadar ovde. Ali organizacija I jednostavno nastup tog tima, kada kažem nastup, nastup pred celom firmom, Je potpuno drugačiji I obim posla.

Arsenije:

Obim posla nije dupli, obim posla je petodupli Koji ti sad kreneš da vučeš. Tako da to su najčešće Dva slučaja zbog koga sam neki put zaista udarao se u kapacitet I potrebno ti je I tada obično, ne znam, poslednji put sa startupom, to je to. Treba da zaposlimo nekoga, ok, mogu ja sve to da... Znači, nije pitanje da li može da se uredim. Mogu da uredim, ali ne mogu sve istovremeno.

Dragan:

Da.

Arsenije:

Znači, to je jednostavno kao...

Dragan:

E je, jel mogu samo da se vratim... Jako dobro si rekao kad si rekao da postoje, Kada postane potreba da se zaposli neko novi, spomenuo si postoji budžet I predoslovi neki da bi neko rekao da mi ćemo sada zaposlimo tu I tu novu osobu Na toj I toj roli. Mislim da postoji jasna distincija između toga Kako se formira budžet I kako se formira ta odluka u product kompanijama I u uslužnim kompanijama. Uslužne kompanije obično budžet uzimaju ili iz planiranja, dakle, e, klijent nam je direktno tražio nove ljude, odnosno da pojačamo tim, ili mislimo da ćemo imati novog klijenta, da će klijent, postojeći klijent rasti I tako dalje, ili ono imamo para, Ajde da širimo tim na vreme da ne bi gorelo kasnije. Dok prodak timovi, ja mislim, imaju mnogo jasniji Budžet u svakom momentu od recimo agencije, odnosno uslužnih kompanija.

Arsenije:

Da.

Dragan:

Da li je on ideja iz investicije, da li je ideja iz prihoda?

Arsenije:

Budžet da, ali ono što je meni bilo ono što je meni bilo izazovno I upravo ta situacija veoma je očigladno kada nešto gori. Znaš, znači tu nema razmišljanja, ali to je onda defanzivno zapošljavanje.

Dragan:

Da, da, da, da, da. To je reagovanje na već postojeću situaciju.

Arsenije:

Znaš, To sam jako brzo ukapirao da... Jebi ga, znaš, sad ne znam da li je to neki naš mentalitet ili jednostavno neiskustvo gde ti nemaš to samopouzdanje da kažeš, e ok, meni treba sada dva dizajnera. Znaš, nego si u fudono, aha, treba mi još jedan, pa ću onda jedan, pa ću onda za tri meseca još jednu osobu, znaš. Gde kada sam svatio, imao podršku tima u tom trenutku I menadžerskog tima I tako dalje, da nam treba više, onda je to više osoba, onda je to mnogo nekako opasnije, zato što ti ne razumeš.

Arsenije:

Znaš šta, ti imaš budžet, ti možeš da zaposliš, to nije problem, ali kao, da li ćeš imati dovoljno projekata. Znaš, ne u smislu da li ćemo imati dovoljno projekata, projekte će uvijek biti, da li će ti projekt uvijek biti, pričaćemo I o tome, organizovani, pripremljeni, spremni za baš te osobe.

Dragan:

Da li će se proces iskalirati sa dvoje na šest ljudi? Tako je. Da li je organizacija spremna da podrži odnosno tim?

Arsenije:

I ti kada zaposliš, recimo Nama se desilo u istog meseca četiri nove osobe. To je veoma strašno. Zato što imaš, mislim, strašno za mene kao Ono, menadžera tima, zato što Pod jedan moraš četvoro različitih senzibiliteta, senioriteta, čak I pozicija da prilagodiš I tim da prilagodiš njima I njih da prilagodiš I da integrišeš. I da opet imaju posla koji će biti, kako da kažem, najlakše je izgenerisati neki posao. I neko nešto može da radi I da se ubije od posla, ali znaš kako...

Dragan:

Ali kako rezultate uspjetiti da I dalje postanu korisni organizaciji.

Arsenije:

I da se te osobe osećaju, razumeš, da su zaista došle I da zaista ono ispunjavaju očekivanja koja su postavljena.

Dragan:

Jer iz mog iskustva mladi menadžeri, direktori, osnivači obično potpuno zanemare taj operativni, u tom momentu to nije dug, kasnije će postati dug, ali operativni napor koji je potrebno napraviti ili ako si pametan pre velikog zapošljavanja ili tokom. Da ne bi došlo do katastrofe.

Arsenije:

Da.

Dragan:

Jer uvek dođe do neke katastrofi.

Arsenije:

Iskren da budem moje mišljenje je da je to zdravo. Znači, u smislu, nikada... Jer, kao, znaš, ja nisam osoba koja je ikada radila, ni ti imam U takvim okruženjima, ni ti imam očekivanja da sada dođem I da mi ti utabanaš sve, da mi kažeš E, ti samo radiš. Znaš, isto očekujemo nekoga s kim ja ću da radim. E, vidi, Tu smo, evo gde hoćemo da idemo, evo kako možemo da idemo, ali očekujemo ono od tebe da Kukaš ako nešto fali, da pripomogneš,

Arsenije:

da daš ideju. Znaš, jer kao nije poenta da sad Ako je neko došao na ne znam, mediorsku ili seniorsku poziciju, da sad teatu šuškam. Da, da, da. Ali, ove, da. Ali,

Dragan:

Ali da, to je čitav jedan Kontingent posla I obaveza koji treba da se obavi uz sam posao koje te, sam output tih osoba, novih.

Arsenije:

I to su samo razlozi zbog kojih, znači ovo sve što smo govorili su bukvalno tačke gde mi kao Na kraju dana neko ko je u službi poslodavca. Ja nisam dužan poslodavac, ali sam ono...

Dragan:

Dobro, na upravljačkoj poziciji.

Arsenije:

Tu kao neki, kako se to kaže, šalju adjutanta. Ovo će da nas zastupi. Zastupnik, to je prava reč. Da, tako da to je...

Dragan:

Okej, ajde onda da skočimo na taj deo procesa gde je oglas objavljen, odlučilo se da, odnosno odlučilo se da je potrebno zapošljavati, objavljen je oglas, prijavljaju se ljudi, kako mi sad pristupamo tamo.

Arsenije:

E, da ti postavim pitanje. Da li ti, posle ću ti reći zašto, Da li ste vi uvek jasno definisali poziciju u smislu znam da mi treba senior, znam da mi treba junior, znam da mi treba...

Dragan:

Kad nas je bilo baš malo, tipa ispod pet, zapošljavali smo jednostavno najbolji fit. Mislim ti si uvek tu, kada vas je malo, tebi uvek treba senior. Uvek ti treba generalista. Uvek ti treba neko koja je ono oktopod, hobotnica, koja zna hiljadu stvari. Ali, mislim, zavisi šta ćeš uspeti da privučeš I ko će hteti da ostane.

Dragan:

Što smo bili zrelija organizacija, sve smo bili precizniji u definisanju E, sad možemo da podržimo juniora ili mediora, ili e, sad nam stvarno spremni smo za seniora I da prepustimo neki deo naše nekog možda overheda ili nekog dela posla Zbog neke mala reorganizacije, kao je sad tu treba jedan senior koji će da vuče ovo sada što je radio neko drugi do sada.

Arsenije:

Jeste imali Praktikante?

Dragan:

Da. Sa jako mešovitim rezultatima. Ja lično sam, ja mislim, vodio možda čak I sve prakse u Superosmu. Par puta sam se pokajao zato što nisam bio spreman da podržim te praktikante. Par puta sam se pokajao jer su praktikanti hteli samo da odrade praksu I nisu pokazali neko veliko interesovanje za učenje I za iskustvo koje mogu da dobiju U učestvovanju u radu jedne firme.

Dragan:

A par puta je bilo baš super gde je naš' I sad imam jednu, ono, imam politiku jasnu. Ja nisam osoba koja ume da radi sa praktikantom koji ide od nule. Ja nisam dobar mentor za te ljude. Ja sam, mislim da sam Dobar u tome da kad mi dođe neko sa određenim Određenom količinom radova, za koje ja smatram da su Neobrušeni, ali imaju potencijal, e s Tim ja znam da radim.

Arsenije:

Da, znači nekog ko je već zagrebao površinu.

Dragan:

Tako je. Neko je već pokazao samo inicijativu, hoće da radi, vidim da ga zanima ili da je zanima. E onda sam voljan da prihvatim da radim sa nekim. Ali ono kao, znaš, moram da završim praksu za školu I to, Svim dođi da ću ti potpisano, znaš, šta ćeš mi tu da mi se motaš po kancelariji I da mi smeteš, A da te pritom ne zanima to uopšte. Tako da to mi je politika, znaš, kao daj mi portfolio, bez portfolioa neću da uopšte pričam o praksi.

Dragan:

To sam tako vremenom nekako ukačio da jednostavno I mogu da na neki, ajde kažem, fin način odbijem nekog. Eto, ovo su moji uslovi Da imaš praksu kod mene. Ako ih nemaš, napravi ih pa ćemo opet da pričamo, ne nihakav problem. Ali da, ja ne umem da radim sa ljudima koji kreću od totalne nule I nisu možda, znaš, ne bi bio dobar pedagog ili profesor dizajna.

Arsenije:

Misliš da bi ti to bilo previše intenzivno?

Dragan:

Ne, ne umem.

Dragan:

Jednostavno ne znam da se spustim na tako... Ne znam da objašnjamam dizajn na tako jednostavnim Terminima da oni to mogu da ukačuju. Nisam imao prakse puno tu I onda ne znam to.

Arsenije:

Okej. Ja pitam, te zato što, na primer, ja sa tim nisam imao iskustva. Mi smo jednom želeli baš da imamo praktikanta. Tim je bio Poprilično šarenolik I u tom trenutku onako bilo je, bilo je dosta ljudi I bilo mi je idealno da neko ko bi došao tu mogu bi da nauči razne stvari I da pozna raznih ljudi. Znači imaš vrednost spore toga što ćeš da odradiš, imali smo I jasan projekat I ta osoba bi radila sa drugim praktikantima iz različitih timovima I projekat poseban, znači ono baš bi timski, imali bi mali tim.

Dragan:

Realni bi bio, realnije iskustvo bi bilo.

Arsenije:

Tačno sve ono. I kao još su bili neki sajmovi I sve živo I tada je ta firma imala I budžet I sve reklamiralo se, nama se niko nije prijavio. Znači I svi ostali praktikanti su došli za inženjering, i front-end I back-end I ddddd sve,

Arsenije:

Nama u dizajnu niko. I to je onako bio mi je malo kao, uderilo me malo na ego, znaš. Jer sam bio u fudunu kao okej, Tačno znam zašto treba I kako bi se uklopilo I kako bi ta neka...to je na kraju bila neki mini proizvod koji je bio interni. I kao da. Tako da zanimalo me je to određivanje za praksu, da se vratim samo na ovaj, ja na primer nikada nisam, sad to je opet možda neko neiskustvo, možda bi prolazio lakše da sam setovo pozicije, Uvek je bilo otvoreno, uvek je bilo u smislu treba nam Product designer.

Dragan:

Pa kakav dođe. Ili kakav.

Arsenije:

Da. Da. Što nije nužno da se uvek zapošljavao neko koji je bio najseniorni, čak šta više. Uvek je, sad , ali zavisilo je od toga u kom je razvojnom stadijumu organizacija I tim. Tako da...

Arsenije:

Sad, znaš, ne znam, hoću da kažem, ne znam da li bih bolje prolazio da sam pisao, e, treba nam junior, evo šta su ograničenje, javljajte se tu. Meni je uvijek bilo zanimljivije da kažem da, ono, godine iskustva mogu da variraju. Ako se prepoznaješ U ovome u čemu radimo, u ome kako tim funkcionaš I u ome šta se očekuje od tebe, Znaš, jako je tu tanka granica. Šta znači? Neko sa onog godina u dana iskustva bukvalno može da pokida za godinu dana nekoga koja recimo je u tri godine iskustva I koji bi bio u fazonu a okej sad sam se već uspostavio I sad mi je lagano.

Arsenije:

U tom smislu mi je bilo zato što bojao sam se da ako postavim granice da nema dovoljno

Dragan:

ljudi da ćeš propustiti. Da ćeš propustiti nekog ili da ćeš napraviti toliki, tako jak filter da niko neće proći.

Arsenije:

Bilo mi je to izazovano, znači taj trenutak I drugi trenutak što nisam bio sposoban Da napravim lestvice. Lestvice sam tek kasnije, kao taj career path ili Kako god se zove, postavio I probao da sprovedem. Znaš, da vidim da li...Znaš, jedno je sad ti kad napišeš, a drugo je kad ti vidiš u realnosti koliko ti treba da nekoga ono Pripomogneš I podigneš I tako dalje. Tako da da, eto, to je...

Dragan:

Još mogu bih sad iz iskustva u Super8 da se nadovežem na to Na ceo ovaj razgovor o tome Kao koliko usko definišeš rolu za koju zapošljavaš. Mi smo zapravo do nedavno, do pre koju godinu, Morali da bacamo ono široku mrežu.

Arsenije:

Da, da.

Dragan:

Zato što jednostavno nismo imali Dovoljan odziv, jer smo jako loši u marketingu I mi objavimo oglas na našem sajtu I objavimo oglas na možda Startitu ili tako negde. I kao, znaš, to je to. Mi smo uradili sve što smo mogli.

Arsenije:

Bukvalno, to je sve što si mogao da uradiš.

Dragan:

Znaš, možda to ode na neki Instagram ili šta je, znam. Ko to I kod nas već radi, verovatno ode. I to je to, znaš. Ali Meni je bilo šokantno da smo mi u jednom momentu ušli u Neki životni period naše agencije gde smo mi postali potpuno kao duhovi. Ne postojimo na tržištu.

Dragan:

Niko ne zna ništa za nas. Ne zna da postojimo. Pogotovo novije generacije dizajnera. Nikad nisu čuli za nas.

Arsenije:

To je jako čudno.

Dragan:

Pa meni je bilo čudno.

Arsenije:

Znači nije zato što sam ja sad kao neki fanboy ili šta god, ali kao bez zezanja je verujem da ono, pogotovo agencije, sad možda grešim, ali meni deluje da agencije baš imaju prostor da se nekako postave raznoraznom kreativnošću interno.

Dragan:

Ali to, to valjda, Ta aktivnost samo promocije nekako

Dragan:

nestane iz ko zna kojih razloga. Ne znam, ne razumem. Nisam se nikad ni bavio tim problemom. Jednostavno sam ga Sam prihvatio, ja nije moj problem I

Arsenije:

Ne može da utičeš na to.

Dragan:

Da, da. Mogu da kažem da od kako smo počeli da snimamo Zalet Se situacija bukvalno okrenula na glavu. Znači, od kako snimamo Od prilike smo počeli da biramo kandidat. Znači, do tada smo Se trudili da dođemo do ljudi kako znamo I umemo, poznanstva, ovo, ono, znaš, kako god znaš, do te osobe koja misliš da ti treba. Sada bukvalno možemo iz prijava da Napravimo neku evaluaciju.

Dragan:

E, sa ovim hoću da pričam, sa ovim neću da pričam.

Arsenije:

Brate koji plot twist, znaš, mi kao snimamo Zalet samo da bi ti zapošljavao.

Dragan:

Ovo je mašina za...

Arsenije:

Kao ništa, poslednji epizoda gasimo kao.

Dragan:

Ne, ali vidiš kako, mislim, ja kažem mi ne radimo marketing, ali ovo je praktično kao neki sekundarni marketing za to.

Arsenije:

Ja mislim da, kao, aj sad samo da ne zaglibimo previše, ali mislim da organski se stvara grupa ljudi koja razume i podržava i veruje u to što mi zagovaramo. Mislim da to pravi ono razliku. Znači, znaš, kao svi ostali šakali Koji, ono, gledaju da za 30 evra prođu iz firme u firmu I da nešto razumeš izešetare, mislim da nas niti slušaju, niti podržavaju

Arsenije:

I da ih bole kurac I ne trebaju nam, brate. Znači, i nas bole kurac za njih. Rekao sam kurac dva puta, ali boli me uvo.

Dragan:

Da. Mene sad zanima...

Arsenije:

E, imam samo jednu

Arsenije:

misao, izvini. To što nivo senioriteta nisam nužno gledao, Gledao sam senzibilitet. U smislu, ova osoba znam da bi se bolje snašla u ovom tipu posla, recimo više možda pričanje sa korisnicima, ili u interfejsu, a ova osoba mi je više onako, ne znam, analitičkija, a možda je pre za ovaj tim, ili ova osoba, ne znam, ima više iskustva I znam da mogu da je postavim u najgori tim sa kojim treba da radim. Zato što znam da ima ono, ne znam, nazove odpornost, rezilijentnost, moć, iskustvo, sposobnost da se nosi sa tim. To mi je, na primjer, to sam gledao I na osnovu toga sam čak ono Birao, a neću kažem evoluirao, ali birao, znaš, taj neki hunch, što opet sad meni je jako teško da identifikujem te stvari,

Arsenije:

ali

Arsenije:

znaš kad imaš ono ne znam deset timova inženjerskih I znaš kakvi su I znaš koje tim lidi, znaš šta im je, koji su im izazovi I sa čime se, I kakva je ekipa, bukvalno možeš da ono predosjetiš tako neke strane. Što si ispostavljala manje ili više uspešnim, ne mogu da kažem da je bilo ono k'o kec na 11, ali našto su sad sve neki trials & errors.

Dragan:

Zapošljavanje je, pogotovo nama koji ne imamo puno iskustva, mislim na sebe, izgleda kao straightforward proces. Ti si baja, team lead, napiši mi requirements, napiši mi šta ta osoba treba da ima, ko vama treba, definišite mi to I mi ćemo da objavimo oglas I zaposlićemo najbolji fit Po tim kriterijumima. To je bulshit. To je, mislim, prolazi samo u ogromnim organizacijama koje mogu da dozvole sebi ogroman črn ljudi i eventualno kroz to sve oni dođu do kvalitetnih ljudi koji odluče da ostane. Ali zapravo ti ti gledaš baš to, tražeš to što si ti malo preopisao.

Dragan:

Ti tražeš nekog da li to zoveš dobar fit ili nekog koji ima senzibilitet koji odgovara kulturi firme I šta ja znam. I sada, on možda da ima još uvek ili ona konkretno taj skillset koji ti tražiš, ili nije na tom nivou ili nešto.

Dragan:

Ali ti rizikuješ I položeš određenu nadu u to da će do toga doći u jednom momentu.

Arsenije:

E, jako bitna stvar. Ja sam jedan od onih što sad možda je to greška ili nije. Ja želim da verujem da ja sam od onih koji gledam da tebi kao dizajneru ponudim šta ćeš, šta je tu za tebe. Šta može

Dragan:

da postaneš.

Arsenije:

Jeste. U ovoj organizaciji ili van ovoj organizaciji, ali ako ćemo mi da provedemo neko vreme narednih šest meseci, godinu dana, pet godina, ja želim da ono se postavim jer znaš možda Možda je neko nekada nije imao to da uradi za mene ili je nekada uradio I baš sam u tom fazu. Znaš, nije samo kao, e, ovo ti je posao, ti vidi šta ćeš poz. Znaš, I to mi je isto važno. I zato me, na primer, meni je najgore kada nekoga zaposlim, a znam da neću moći jer mi smo poprilično osetljivi I vrlo lako možemo da provalimo bulšit.

Arsenije:

Krećem od sebe. Ja sam nekada bio taj i kao znam kako bi se osjećao i kao super, imaćeš platu, imaćeš ono. Znači nije sad to kao da sve mora da se, sva očekiva, znači neki put se odavodi u ekstrem I kao ljudi imaju preogremno očekivanje od pozicije na poslu koja nema veze s pozicijom na poslu. Tako je. Neka samostvarenja, razumeš?

Arsenije:

Da, da. Ali vremenom se IT tržište postalo ozbiljnije. Naš sada, mislim... Ite kako. Sada Ja uopšte ne razmišljam, mislim, trenutno I ne zapošljavam, ali kao uopšte ne razmišljam o tome da zapošljavam samo ljudi iz Srbije.

Arsenije:

Ja mogu zaposliti bilo koga, bilo gde. Da. Da, da, da. Znaš, I to menje igricu.

Dragan:

To menja skroz sve.

Arsenije:

I meni se to sviđa. Meni to sjajno.

Dragan:

E, aj sad jedno pitanje za tebe. Da li bi mogao da kvantifikuješ ili da bi na bilo Koji način prokomentarišeš to koliko se vodiš osećajem kada biraš kandidate za bilo koju fazu procesa, A koliko si u fazonu e, nama treba to I...

Arsenije:

Odlično pitanje. Inicijalno sam se vodio, veoma osećajem, dok se nisam opekao.

Arsenije:

Dok sam se baš opekao I polupao, bio sam u afodonu da mnogo manje... Da budem... Mnogo realističniji. Da ne postavljam ni sebi očekivanja od te osobe i samim tim možda i nekako latentno prenosim očekivanja, nego sam u fazonu, e ok, sada smo tu, to su okviri, kde može da ide, videćemo. I ako dođemo dotle, bit će strava.

Arsenije:

Zato što imao sam taj moment da prodajem... Baviš se nečim što je dosta specifično u nekom kontekstu organizaciji koja je opet specifična, koja se bavi, Koja je u nekoj industriji I tako dalje. I onda je veoma mi je bilo izazovno da nekoga bukvalno ubediš, da privučeš.

Dragan:

Da, da mu prodaš priču.

Arsenije:

Jeste, što je sastavni deo znaš, sastavni deo razgovara bilo čega, jer kao opet polazim od sebe, Ja sam kao dizajner, zašto bi ja radio kod tebe? Nudiš neku okej platu, ali nisi nikakav brend. Možda negde mogu da idem da radim neki drugi posao, Ali kao bolje brend. U smislu, kad to stavim u CV, nakon toga će neko više da me poznaje.

Dragan:

Faktično ulažem u...

Arsenije:

Jeste. I za manju kintu ću da odem, da radim tamo, zato što znam da nakon godinu i po dana mogu da kapitalizujem to mnogo više. Da, da. Primer.

Arsenije:

I onda sam u fazonu da, ono, ako nemaš već PR, ako nemaš vidljivost o kojoj smo malo pregovorili, ako niko ne zna o toj firmi, ti, brate, ja sam pisao ono blog postove o tome kako firma funkcionira I borio se tamo interno sa ljudima, sa menadžerima da obezbedim da ništa ne procuri i kako će ko da razume i to sve. I to je bio jedini tekst koji je bio bukvalno about us. Da. Razumeš? I onda je posle četiri gojene ne znam lik iz marketinga je došao I rekao E vrata ti si kao ono, ja ne znam kako se prevodi single handedly.

Arsenije:

Samostalno. Samostalno si saposlio oko 150 ljudi u firmu. Zato što bukvalno ono Svaku sledeću, jer svaku ko je

Arsenije:

googlao, Imao je tu referendum, tačku.

Arsenije:

I svako je spomenuo I neki ljudi se zaposlili I kažu da nije bilo tvojog teksta. Ali znaš, to nije bila moja namera. Ne nužno, ali kasnije se ispostavilo... Znaš, ja sam tek posle razumeo da je to nešto što ljudi žele.

Dragan:

To je željena informacija.

Arsenije:

A prirodna? Na primer. Na neki način smo se tako ti upoznali, jer si ti pisao I o Super8-u I o dizajnu I o svemu, jer ti si to negde mnogo ranije razumeo I to ti je bila neka oštrica, da kažeš.

Dragan:

Jeste. Ti, pogotovo kad si, Kad je mlada firma, kad ne možeš da se takmičiš platama, koja su početno prva stvar koju ljude interesuje, Ti moraš da imaš nešto čime bi privukao zaposlene radnike, što god. I to ti onda moraš da smisliš šta je to. Da li je to tvoja kultura, da li je to tvoja vidljivost, da li je to tvoja Prestiž, znaš, kao brate ovde se zapošljavaju samo najbolji. Samim tim to nosi neku vrednost.

Dragan:

Sve očekivanja, da. I očekivanja, da. Sve to. Tako da, Što se tiče osjećaja pri zapošljavanju, Ja sam se opet kao Nekoliko puta I kad sam ga poslušao I kad nisam. Ali sam I naučio da ako ću da pustim Da prevlada osećaj I da dam značaj tome, Onda moram da budem odgovoran da Znaš kao sad, imam osećaj da ova osoba može da ima dobru budućnost ovde I može da se uklopi I ne znam šta, Ali se to neće desiti ako ja ne uradim određene stvari koje podsvesno znam da treba da se uradi, zato imam taj osećaj.

Dragan:

Nego ako kažem, e, ja imam dobar osećaj za nju I tu se moj input završava, to obično bude katastrofa. Zato što ja valjda podsvesno znam šta treba da se uradi da bi se ostvario taj Potencijal, ali ako ja ne uložim napor da se to desi, to će onda da propadne.

Arsenije:

Kao neka romantizacija koja nema usidrenju realnosti.

Dragan:

Ne možeš delegirati takve stvari. Ako si rekao, e, ja zapošljavam ovu osobu na osnovu osećaja, onda budi odgovoran da opravdaš taj osećaj. Ili barem reci, ne moraš ti nužno sad, Ono, lično da radiš to, ali reci nekom ko je odgovoran E, sa njom treba to I to. Ovo I ovo je bitno, ovde je škripi, ovde je super, usmerava je ovako, usmerava je onako, podrška ovde, znaš, I sve to mora da se nekako iskomunicira da bi taj osjećaj mogao da se opravda.

Arsenije:

Ono što sam, samo da izreflektujem ono što sam rekao, znaš kao, ne radi se o tome da sada imaš taj osećaj I taj instinkt I da sam se sada toliko olupao da ne verujem njemu uopšte. I čak šta više, ako pogledam u realnosti, mnogo boljih stvari je to donelo nego što je sad mene opekla. To što je mene opekla možda je samo mene opekla, možda je sad napravila neku veću destrukciju na nivou, ne znam, tima I tako dalje, Ali nije to tolika katastrofa koliko je donalo dobrih stvara. Ali vremenom, I na primer sada u organizaciji gde radim koji je ono mali startup, Prestao sam da gledam ljude kao decu.

Arsenije:

Znaš, nego posmatavam kao odraslu osobu. Znaš, nisam ja tebe sad tu doneo, sada ću ja tebi da sve pokažem I da ti pričam priče I ti ćeš sad tako učiniti. Ne, kao I ti biraš da budeš tu. Ja ti kažem, e vidi, mi možemo sad ovo, ovo ne možemo. Znači, trudim se da da ono uvek postavim realistična očekivanje.

Arsenije:

Koliko god ja znao I koliko god meni to prvo smetalo. Ja bi isto volio da možem I to I to, da ti obezudim sve što ti treba. Da. Ali kao, to nije realnost. Ja sad Ne mogu da govorim o tome I da ti dajem neke dane zašto bi bilo iluzorno.

Arsenije:

A to sam, neću kažem da sam to radio uvek svesno, ali možda bilo je malo toga, zato što sam I ja bio taj koji je verovao u rad. Razumeš? I ti onda jednostavno moraš da držiš moral, moraš...ti si taj koji ono Moraš nekako da držiš priču, da se stvari odvijaju, razumeš? Kakva god bila situacija u toj organizaciji je posla, projekat pukne, ugasi se, Ljudi se posvađaju, neko ode iz firme, svi se smore, ode njih pet iz firme, njih pet puta više se smori, tako da I tako dalje. Tako da sada sam veoma, I veoma sam zahvalan ono od svojim kolegama, Koji su, poprilično smo realistični u tome, ne radi se u tome da smo letargični I sada aha okej, nema, ne.

Arsenije:

Nego veoma smo optimistični, ali realistični. Kao e, ovo možemo, ajde da provamo ovo da proguramo. E li može, može, ne može, nismo uspjeli, aj probaćemo opet. Ili aj da ga parimo, Znaš kao, jer uvek ti možeš da izmisliš neki novi projekat nešto što se tebi radi, ili nešto što misliš da će da doprinese zaista. Ili neki problem koji ti se sada rešava ili nešto u čega si se zasmoreo pa sad bi nešto ono.

Arsenije:

Znaš, ali ne mogu ja da govorim da da cepaj cepaj, znaš jer ja sam radio s takvim šefovima koji su fuzunu, cepaj miću, znaš, I onda se olupam sam, brate. I onda kad se olupam sam pa kao, fa.

Dragan:

Šta ti radim, znaš. Da da da, gde si krenao glavom kroz zid.

Dragan:

S biciklom na Rusiju. Da, da. Ima čitav, Verovatno čitav epizod on može se snimiti o tome kako Kako hendlovati očekivanja, Kako uskladiti očekivanja zaposlenih I očekivanja kompanija, firmi Kada krenu da rade zajedno.

Arsenije:

Da, I ti kao neku koja je zadužena...

Dragan:

I šta je zdravo ponašanje? Koje su zdrave granice I dozvole I ne znam šta. A šta ide u domen đavo odneo šalu?

Arsenije:

Dođe CEO, izvede me na ručak I kaže e, okej, ja hoću ovo kao Apple. I on zaista to želi kao Apple. Znači on, razumeš, nije to sad kao, on me sad hajpuje, ali ja zaista verujem da on to želi. Sato što on ima te ambicije. I šta je sad opcija?

Arsenije:

Opcija je da ja se vratim I da kažem, ljudi, hoćemo kao Apple. I svi se naloža. I svi bi se naložili, razumiš? Ali gde bi smo završili? Da.

Arsenije:

Znaš, vidi, sad je to možda problem, možda je to problem, možda treba biti tako entuzijastičan I pucaš Pa ako pukne, pukne. Ko zna šta može se ostvari. Da. Ali

Dragan:

Da li je organizacija možda ponesta I rizik?

Arsenije:

EEEE. Znaš, tako da nije, a onda imaš, upravo to što si lepo rekao, ti si između nekih viših ciljeva I ciljeva koje ne znaš.

Dragan:

To je opet tvoj posao prevođenje. C level likovi Komuniciraju viziju I neke severnjače I ne znam šta, hoćemo da budemo kao Apple. I on to tebi kaže tim rečima, ali ti znaš da to ne smiš tako da shvatiš. Tako je,

Arsenije:

Ti moraš razumeti šta on zapravo hoće.

Dragan:

Ti samo, ti treba iz toga da izvučeš, kažeš, e, naša aspiracija je da nas neko uporedi sa Apple. Da nas stavi u istu kategoriju povodom nekih stvari. A ne da odeš I da nakaj poješ ljude I kažeš gazimo ga, ono, Zaposli pet najboljih vizualnih dizajnera na svetu ili ne znam šta. Nije realno.

Arsenije:

Ajmo dalje po agendici.

Dragan:

Bato, dobro. Evaluirali smo, zaposlili smo nekog. Osoba dolazi prvi dan.

Arsenije:

Hoćemo intervju da spomenemo kako sprovodimo intervjue? Pa hajde.

Dragan:

Možda samo ukratko. Ja iskreno nemam ideju. Mislim je to vrlo specifično pogotovo za svaku rolu, ali hajde, ako imaš da ubaciš nešto.

Arsenije:

Ja imam formulu koja se pridržavam. A je li? Da. I poprilično je Meni je za sad ok. Pazi, varira, na primer, sad u startupu Na primer, nismo to, ali opet moramo da razumemo da startupi u glavnom funkcioništu nosi na preporuku.

Arsenije:

Mislim, to je naš. Tako je, da. I to je cool.

Dragan:

Jel misliš da Oni užasni intervju procesi o kojima se stvarno žale ljudi kada apliciraju u FAANG level kompanijama, Ono, tipa, osam, devet koraka intervjua, traje mesec, dana, Traži od tebe ogromna ulaganja po pitanju vremena I rada I to. Predpostavljam da to nije tvoj proces. Ali šta misliš o tome I zašto? Zašto je neko došao I rekao, e, ovo je dobra ideja?

Arsenije:

Uf, ajmo ovako. Ima mi insidersku informaciju Iz FAANG-a F Da ne kažemo koja je, ime nije ni bitno Ali, ono što se Ono što se desi u onom trenutku Da, ti procesi Uopšte nisu efikasni I šta se desi? Desi se da ti, Sada ne bih volio da autojem nikoga, ali bukvalno se duplira ili triplira broj rekrutera zato što ne mogu... Razumeš, proces ti je toliko komplikovan da ti čak ni na skali brenda koji je F ne možeš... Ti stalno zapošljavaš, intervjuišeš I to traje I odbijaš I ti onda umesto da kažeš e mi treba da promenimo nešto u samom procesu zato što ti meriš neku metriku recimo koja je time to start to znači od trenutka ne znam tog do trenutka

Arsenije:

meriš na osnovu toga ti meriš Efikasnost. Efikasnost rekrutera. Nenužno proces.

Dragan:

Aha, osobe.

Arsenije:

Da, ti rekrutera recimo plaćaš što je, I to sad zavisi od pozicije do pozicije, na primer, za neke više pozicije, ti nećeš imati rekrutere koji su, svi zapošljavaju sve. Nema koji zapošlja direktora, ti znaš da za direktora ti treba ono bato šest meseci ručkova I čegogod, dok na primer za ono dizajnera nekog pešadinca. E, hoću ti kažem, oni su udarali u limite gde zapusli još 30 rekrutira za istu poziciju. Tako da nije to nije to dobro u realnosti. Koliko sad to deluje I to privlači određen broj ljudi.

Arsenije:

Ja znam neke kompanije kod nas koje su Recimo zapošljavale samo ljude sa određenih fakulteta, samo ljude koji imaju proseg 9... To je često u inženjerima. I u dizajnu isto. I u dizajnu? Da, da.

Arsenije:

Nešto, zato što je inženjerska kultura koja se presipa I ovi samo prihvate taj model. A samo ljude koji na intervju znaju da ti kažu koja je rezolucija telefona Apple iPhone 8 plus, šta god. I tako neke morbidnosti, razumeš.

Dragan:

Znam da ljudi bukvalno uče pripremaju se za intervju

Dragan:

u Google.

Dragan:

Oni imaju baš onako, ajme kažem, ozloglašen proces intervjuisanja za inčenjere.

Arsenije:

Izvini, šta je odgovor? Odgovor je da mislim da to privlači određen tip ljudi. I to je to. Da. I to

Dragan:

je opet, opet zavraćamo na kulturu. Jeste.

Arsenije:

Ali isto takođe sam vidio ono... I

Dragan:

na veličinu.

Arsenije:

Isto sam video da različite divizije unutar tih kompanija različito funkcionišu. Da.

Dragan:

Ja mislim da uvek postoji taj neki wildcard na kojeg neko može se pozoviti I da kaže, e, znaš, oćemo nju, njega, zajebiti celu priču, treba nam ta osoba. Jer, ono, 90% konglomerata će funkcionisati ovako. Tako je. A ovi će mali, znaš, kao ako mi izvujemo oddeljenje koje će se baviti nekim specifičnim RND-em, brate, meni treba to brzo, to što imam side-gazda da sada nešto uradim I ne mogu da nešto ono, kao, ok, treba mi takva osoba cepaj.

Dragan:

I zapošljavanja su isključivo superstarova ne skalira. Ti ne možeš da, To ne može da ti bude strategija pri zapošljavanju. Ne može svaki zaposlenja da ti bude zvezda.

Arsenije:

Ne, niti mislim da treba ono.

Dragan:

Ti Na toj skali na kojoj operišu te kompanije, Tebi treba jako puno ljudi koji će raditi ruku na srce dosadne poslove. Jer su I poslovi, mislim procesi unutar firme su tako dobro formirani da ti ne možeš puno da se Razletiš nasprem start-upa gde si ti slobodan, malte ne od prvog dana.

Dragan:

Pa da. E, I sad kad smo kod tog prvog dana... E, aj čeki samo za intervju da kažem

Arsenije:

ko je pre prvog dana.

Arsenije:

Pa ne, samo hoću da kažem kako je išlo. Znači u ovoj većoj firmi, ja rekao sam, startupu nema. Bilo je veoma straight forward I kao E ok, to se radi, evo ono. Ja se razumijem, moram da se razumijem. Bukvalno je, to je posao, evo kako je moj dan izgledao, evo šta sam radio do sada.

Arsenije:

Kao prođen kroz ono figmu, proces, šta god. Nema sad, veoma je transparentno. Evo, ovo su moje fajlote, daj ću ti fakt, šta god. Znači, kao nema... To se očekuje sve ovog gde možemo da imamo.

Arsenije:

Dok je u organizaciji bilo Dosta to struktivisanije, ok, govorili smo o pisanju oglasa, puštanju oglasa, pregledanju svega toga, pozivanju na intervju. Intervjui su bili dva kruga kao. Prvi krug je bio razgovor. To sam spomenuo malo ranije u razgovoru gde gledamo da bude neko iz tima, kasnije kad je tim porasto jedna ili dve osobe. Neugodno je ako imaš sad 15 ljudi.

Dragan:

Meni je to najgore Kad se ljudi osjećaju kao tauci u takvim razgovorima I kao je ono, sad pet smo došli da slušamo tebe ili da pričamo sve o tome. Da, ja sam bio na takvim intervjuma. Brate, mojine, to da radiš.

Arsenije:

Bila sam na takvim intervjuma, jako neugodno.

Dragan:

Tipična, nekad čudna demonstracija sile. Mislim, ne znam čemu to uopšte.

Arsenije:

E, I onda ako to prođe, pazi, taj razgovor može da traje, bukvalno su traje da razgore po sati remena sad I po remena. Zato što kao, ono, ima dosta materijala I važno mi je bilo, znaš, Važno mi je bilo da upoznam tu osobu sad. I drugi krug je bio, ako nam se svi drugi krug je bila praktična vežba Kod nas. Znači nije bio kao domaći, nego neka, aj sad da ne otkrivam nije ni bitno, ali bilo je nešto što nije bilo domenski, bilo je opšte mesto, samo je bilo, čak nije ni bitan rezultat. Ono što je važno, važno je da neko nas provede kroz proces I da to što su uradili, to je na primer tajmirano bilo, vremenski ograničeno 45 minuta, da to što su uradili onda dođe kao neka mala grupica, recimo neko iz prodakta, neko iz inženjeringa, Iz inženjeringa, bude četvora, petora ljudi, nekih koji će eventualno raditi sa tom osobom, da ta osoba isprezentuje.

Arsenije:

E, kao, evo šta je bio moj zadatak, šta je ovo šta je ono, evo šta sam ja uradila. I onda malo kao to bude neka priča. To je poprilično je stresno za ljude, ali smo gledali da dizajneramo tako da ne bude... Jel to timeboxo je te neke? Da, da.

Arsenije:

To je sve timeboxovano. I tu se gleda, na primer, gledali smo da li neko razume zadatak. Da li neko razumeš zadatak, znaš, na primjer dobiješ pisani zadatak Koji kaže to I to I to I to I to I to, ja kao ovo je skoup te neke Kvazi aplikacije ili tog nekog flow-a I ti vidiš da neko izignoriše sve, nego na osnovu svog sećanja, znaš, recimo, tudu aplikacija je. I na osnovu, potpuno izignoriše, I na osnovu svoje ideje napravi nešto. Da.

Dragan:

Što... Svoje percepcije. Svoje percepcije. Da, zadatka. Zadatka.

Arsenije:

I to je ono što je trik. Trik je da, ne znam, napravi kompjuter. Ja sad kažem da ja znam kako kompjuter izgleda. A napravi mi kompjuter za bebe. Ja kažem da ja znam kako izgleda kompjuter za odrasle.

Arsenije:

Evo ti komputer za odrasle.

Dragan:

Zanimljivo baš. Ja sam, kad sam zapošljavao za, kao, product designer, bez Predodređenog projekta na kojem bi ta osoba radila. Sam tako smišljavao test zadatke. Takođe sam voleo da ih radim u život. Pozivao sam Te ljude da dođu u kancelariju I da radimo zajedno na tome.

Dragan:

Svaki dan ono neki sink imamo, pričamo, stalno smo dostupni, svi su u firmi stalno dostupni. Da ih pitaju nešto I šta ja znam. I to su uvek su bila neke cakje u pitanju. Znam da mi je jedan testni zadatak bio bankomat za decu. Dizajniraj bankomat za decu.

Dragan:

Ili, znaš, kao absurd čitav, kako dete da koristi bankomat. Alkalaidza ne marimo, znaš, kao da nemaju. Znaš, kao, ajde, ali zapravo poenta cele vežbe je da ti prođeš kroz Discovery Da vidiš koje su potrebe jednog deteta sa bankomatom I da napraviš nešto, znaš.

Arsenije:

Biti samo kreativab, razmišljati naglas ej, ima ovaj...

Arsenije:

I trik je u tome, da ja vidim kako ti pristupaš tomu problemu. Da li ćeš bukvalno doći I nacrtati mi interfejs za bankomat, ili ćeš ući u problematiku I krenuti da iteriraš I da razmišljaš o tome I da vidiš da su zidovi, da su granice toga.

Arsenije:

I još jedna stvar, izvini samo, kao je isto meni nekako bilo Ta vremenska raspodela. Gde ti vidiš da se neko udubi da pravi sebi skicu na papiru, jer kao bilo je ok napravi skicu pa zalepiš ili nacrtaš na tabli. I gde ti vidiš da neko ono stane I brate crta neku ikoničicu I sad kao pa naš... Brate.

Arsenije:

Bukvalno brate. Ali eto da, ljudi tako percipiraju svoj posao.

Arsenije:

To jeste, zato je bilo intenzivno stresno zato što Ti si u trenutku javi da li

Dragan:

će neko Samo hoćeš da kažeš, ne tako

Arsenije:

Da li će neko da razume ovo ikoniće, da li to bitno, da li mi treba ikonića, da li mi ne treba, javi kako ću A sad ako sad neko gleda kako će to da nacrtam, pa da li to liči na patku ili liči na kera ili šta god, znaš. Dosta je triki.

Dragan:

A drugi je, dobro što si rekao, imaš te otvorene zadatke, imaš ove druge gde ti praktično uradiš demo toga na čemu vi radite Vašeg proizvoda I jednostavno približiš to njima, ponudiš Priliku za neki komentar, za neka pitanja. I na taj način ti zapravo Ispituješ I saznaješ o tome kako oni razmišljaju, kako pristupaju, otkrivanju.

Arsenije:

Ja ti pokažem sve probleme sa kojima se ja susrećem I šta me mori I kao Ako želiš da se uhvatiš, evo ga.

Dragan:

I ono što je bitno, ne očekuješ rešenje,

Arsenije:

Ne očekujem rešenje, samo očekujem da neko razume potencijale I da razume mogućnosti tu. Tako je. I da vidi sebe u tom. Tako je.

Dragan:

Jer, da, ok. Jedno pitanje, da li si se nekad susredao sa tim da si predložio takvu jednu vežbu kandidatu I da su oni rekli Ja ne radim, to je spec work.

Arsenije:

Ne, zato što nikada nije bilo, kažem ti, bila je to duha aplikacija, firma se nikada nije bavila ničim sličnim, znači bilo je nešto što je...

Dragan:

Samo da objasnim, premisa leži u tome da postoje firme koje sorsuju besplatna rešenja za svoje proizvode kroz testne zadatke sa kandidatima za posao. I onda su dizajneri, inženjeri, ko god, došao I rekao je ja to neću da radim zato što praktično radim za džabe za tebe, da bi me ti kao

Dragan:

Uzeo u obzir.

Dragan:

Što je validan Stav po meni. Ali sam isto tako imao lično Iskustva sa primenom tog stava U situacijama kada apsolutno njemu nije bilo mesta.

Arsenije:

E, to se desilo, to sam te da kažem. To se desilo. Imali smo zapravo, pošto su mi zapoševali dizajnu različite pozicije, bilo je dizajneri, bili su frontend inženjere, prototajperi koji su negde nešto izmenili. Kako se to sad zove? To se zove sad nešto...

Dragan:

QA... Ne, ne, ne, ne.

Arsenije:

Zove se kao nešto... To se prezvalo Creative Development. Aha, aha. Pa se sad zove nešto kao... Product Engineering.

Arsenije:

Ne, ne znam, nije Product Engineering. Ima nekome Design

Dragan:

Engineering. Design Engineering. E, I to je.

Arsenije:

I tu smo imali vežbu koja je malo drugačija. Bilo je kao domaći zadatak, ali treba ti vremena da napriši prototip. Ne možeš da isprogramijaš prototip. Ali bilo je jasan scope. Nije bila pojenta da ti napišeš najbolji kod, ali bitno je da napišeš ono neki drag and drop je bilo nešto, veoma opšte, gde je neko bio kao u fazonu e, kao, ja neću vama ovo da pravim.

Arsenije:

Brate, ali upravo je to problem. Ti ne razumeš da mi praviš prototip. Da, da.

Dragan:

Ne praviš mi produkciju nikoli. Ti meni

Arsenije:

ne možeš da ponudiš sada nešto, upravo to, ne možeš da mi ponudiš nešto što ja nisam već vidio. Da, da, da. Ako to uradiš, brate, ti si onda car. Ali, ili carica, ali kao...

Dragan:

I zaposleni se.

Arsenije:

Verovatno nećeš. Ali da, mali su to slučaje. Mislim, znaš, uproto što ti kažeš, znaš, trebaš da imaš ono Mislim, na kraju dana, brate, ako Ti razumeš I ako ideš iz te tačke će tebe neko da zajebe negde To je u startu...ja se ježim.

Dragan:

To je tvoja stvar, znaš. Naša Industrija je toliko bučna bila u jednom periodu oko tog spec work. Znači to je kao nešto što ti treba da urediš da bi Ušao negde, odnosno bio uzet za u razmatranje ili šta ja znam. Odnosno, najpre se odnosilo na praksu da agencije pičuju rešenja. Dakle, firma dođe I kaže, e, nama treba website, pozovu 20 agencija I kažu pošaljite vaše pičeve za ovo što nama treba do tad je tada.

Dragan:

I onda agencije pripreme dekove svoje, odu prezentuju, što su uglavnom gotovi website-ovi. Urađena je kreativna direkcija, razrađeni su neki koncepti. Ogromna količina posla je ulazila u to i onda neko iz te kompanije dođe i odluči i kaže e ovo nam se sviđa, ovo ćemo da kupimo. A ovo sve ostalo je propalo. E sada, ta praksa ima smisla kada ti pičuješ za projekat multimilijonske vrednosti.

Dragan:

Tebi se isplati da staviš mali tim ili pojedinca sa strane I da kažeš razradi mi ovaj koncept.

Arsenije:

To je u start-upima isto.

Dragan:

To je potpuno normalno. Zato što to nama otvara vrata, stvara nam šansu da generišemo biznis. Jesu. Ali Onog momenta kad su manji ljudi, manje firme ili pojedinci čak, koji rade, recimo zapošljavaju freelancere ili uzimaju ih u obzir za projekat, došli i preuzeli tu praksu i kažu, ej aj sad Daj nam predlog za naš website ili logo ili ne

Dragan:

znam šta. Ljudi su rekli neću. Nisu mogli da postignu I onda su sa strane skupili.

Dragan:

E I sad to nekako se meni prelilo taj stav za, znaš, kao ne. Ja kad sednem da radim ja ću biti plaćen za to. To je jako pogrešan stav koji može jako puno da te košta u životu. Ne kažem da treba da radiš za džabe, naravno da ne treba da radiš za džabe, ali moraš da znaš, da umeš, da prepoznaš priliku, da skočiš Na nju i da uradiš sve što je potrebno da otvoriš sebi neka vrata.

Arsenije:

Meni su se dešavale, na mom primeru, kada sam ja intervjusao, to je aplicirao, Dešavale su mi se razne, neću kažem čudno, ali razne stvari što mi je neko iskustvo, ali nikad nisam bio E ja to neću. Npr. Sećam se kada sam bio aplicirao za Ableton. Oni su mi dali domaći koji je bio nešto... Kao...

Arsenije:

Zapravo, zabavno je što nije bio problem njihove aplikacije, nego je bio problem file managementa. Što je nekako opšte mesto, ali kao u svrsi te aplikacije. Sad ti može doći zaista Ludo ili ne I sad To je meni bilo triki Trudio sam se da budem što bliže nečemu što je realno Dobio sam odgovor kako ono Kao rešenje je okej, ali nije Imaju bolji kandidate, kul je A onda je bio neki, ne znam, startup koji se bavio nekim ranim AI-am šta god I oni su tražili drugu stvar. Oni su tražili, e, ovo je naš interni projekat koji nama služi da treniramo mašine, ja sam bio u fazonu, ok, kao, aj probaj me napraviš interfejs, ja sam njoj napravio interfejs brate koji je ono najjednostavnije, Ja sam bukvalno uzeo Bootstrap I kao, razumeš, I ja sam nju napisao, e, pošto je ovo naš interni projekat, mi ne želimo da investiramo u interfejs, mi želimo što pre da ga napravimo, da krenemo, da kliknemo, da vidimo. Razumeš, Ja bih u realnosti tako pristupio.

Arsenije:

Dobio sam odgovor koji lik kaže, e, ali ovo je kao uopšte nedizajnerano. Da, da, da. I ja sam mu kapirao da oni ne razumeju vrednost dizajnera I da se mi ne slažemo. Šta je bilo još?

Dragan:

Ovo je dobro, na vreme si saznao.

Arsenije:

Pa da, tu je meni... Ali znaš, oni su, npr. Isto sad, vidiš to je npr. Triki jer oni pravi interni projekat

Dragan:

I očekuju...

Arsenije:

Pa Možda su to iskoristili, možda nisu iskoristili, znaš, ali kao, brate, ono, šta sad. Bilo je isto nešto za neku firmu gde, brate, kao Mi je vilik bukvalno na intervju rekao E, kao, ali mi znamo koji si ti, kao, set ikonica koristio. Kao, evo taj I taj.

Arsenije:

Ja sad kažem... Kao šta prečicu si uzeo. Ja kažem... Nisi ih crtao.

Arsenije:

Okej, ne razumem. Pa ne, kao mi smo to provalili. Dobro I? Mislim šta je bila očekivanja da ja pravim, kao to, da pravim svoje? Pa ne, ne, kao nemoj samo čisto da znaš, kao da mi obrićamo pažnju na sve detalje.

Arsenije:

Kao ovdje ku nas se kao nema mozljima raditi. Brate, ti liki su propali vam posle šest mislena.

Dragan:

Pa da, brate.

Arsenije:

Znaš zato što mu je najbitnija stvar ikonica koji sam ja uradio.

Dragan:

Zato što su mu pogrešno protumačili detail oriented, govnari, budale. Jesmo završili sa intervjusanjem?

Arsenije:

Jesmo, Babiću, ja se zvinjam na ovom ditur , ali...

Dragan:

Ne, nije ditur , uklopa se. Samo eto, ja sam mislio da imam mnogo manje kažemo o tome. Prvi dan na poslu, zaposlio si se, Pronašao si možda kancelariju fizičku, pojavio si se ili si Virtualno kako se to sad radi? Dođeš na neki sastanak i kao, e čao. Meni je to čudno, recimo, kako se sada u tom async, u sredinu, mislim znam kako, Dobiješ upliv u neki čet, neki komunikacioni alat i predstaviš se.

Dragan:

Jest. E čao, ja sam taj, taj, taj, taj. Radim to I to I nema pojma šta. U fizičkom svetu, bukvalno, sedneš za svoj stol, novi koji ti uz malo sreće neko sredio Prebrisao. Prebrisao, stavio neki monitor, dao ti komp.

Dragan:

Nema pojma šta. Ali da, hoću joj kažem, postoje određene stvari koje Su Moraju da se dese, da bi ti uopšte mogla da nešto tu uradiš na tom poslu. Taj prvi dan. Administracija, Ugovori, ne znam šta. Operativa, odnosno kreiranje tih raznih naloga koji su Ti potrebni za svoj posao.

Dragan:

Sav taj kao dosadan... Setupovanje mašine. Setupovanje kompa. Dobio si u malom sreću ja obrisam komp. To sve neko mora da uradi I sprovede I ne znam šta.

Dragan:

I onda si ti tek sposoban da dođeš I da postaneš stvarno. U tom momentu ti postaješ deo firme. Znači neko može te kontaktirati, ti možeš da kontaktiraš ljude, Dobio si pristup nekim stvarima u projekt menadžmentu I šta ja znam.

Arsenije:

Znaš šta mi je palo na pamet? Jako glupa stvar. A evo sad uvozim moju nižerazrednu svest. Znaš, ovo je prije na forumima. Pa kao kad se pojaviš Pa ne možeš svuda da postoješ dok ne dobiješ kredibilitet.

Arsenije:

Možda to treba da se vrati sad. Ne možeš bilo gde da se javiš I da podneš sliku, nego Lutaš po kanalima. Dok ti ostali ne daju zvezdicu tamo, znaš.

Dragan:

E, I sada postoje... Firme imaju, razne firme imaju Ovaj proces uobličen do raznih nivou. Neko te bukvalno samo kaže e ono Ovo nam je kancelarije, uđi nađi sto, sedi gde stigneš. Komp ti je tamo, Podesi se I ne znam šta. Drugi ti, ono, zapakuju gift, Onaj, box, nemam pojma šta ti sve...

Dragan:

Organizuju ti Sat vremena, pola sata sa timom, ne znam, šta sve se dešava. Ali uglavnom Raspun Uređenja tog procesa je Vrlo Širok.

Arsenije:

Da, Imam mišljenja.

Dragan:

Znam da recimo iz mnogih iskustva inženjeri preziraju taj proces, oni samo hoće da ih uključiš I da krenu da

Dragan:

rade, a neko opet voli da se malo upozna formalnije I nemam pojma šta kažeš.

Arsenije:

Pa nisam radio u tim organizacijama sa gift boxovima I sa time. Ja ne kažem sad, opet, znači nisam imao to iskustvo, ne kažem da mi je to cringe Ili šta god, možda bi mi jako prijelo. Ali Ono, ako će da mi bude to, a ne nešto drugo, zašto sam ja tu zapravo došao, onda jebeš to sranje, razumeš?

Dragan:

Ali to ti je kao prvi touchpoint, prvi sad kao zvanični touchpoint sa ono, unutrašnjim organima te firme.

Arsenije:

Jeste. I mislim da imao sam tu sreću da sam uvek radio u organizacijama sa kojima sam se ja nekako, znači moj neki senzibilitet, ok, bilo je prilagođajanje, ali kao ništa nije bilo pre naglašeno, znači nisam bio ni Napušten, ni previše ušuškan. Bilo je kao, e, ok, ti si tu sad neka osoba koja razmišlja za sebe, evo, ovo je neka agenda I kao, ako ti treba to javi, mislim da je to jako dobro, e, ako ti treba to javi se ovde. Znaš, što bih se ja brinuo, znaš, ja ako ti ne radi komp javi se, ako ti trebao, evo tu se nalazi toj adresa, šta god. Mislim da je to jako dobro da ti, koliko god sad to, kao šta ću ja sad tamo, znaš, ja sam, ne znam, prvi posao dobio sam 20 godina, kao brate ono.

Arsenije:

Idem po firmi bauljam.

Dragan:

E, upravo to hoću da malo produbimo.

Arsenije:

Kuc, kuc, kao, e. Znaš što, mislim

Dragan:

da dosta ljudi, pogotovo ljudi koji se po prvi put zapošljavaju, možda čak imaju strah od tog prvog dana. Znaš, Kao ja ne znam šta ću ja raditi tamo previda. I onda kad upadneš u firmu koja nije spremna da zaposli nekog ko se prvi put zapošljava, Dođeš do toga da ti, ne znam, ceo dan provedeš se na YouTubeu, šta radiš, nemam pojma razumeš.

Arsenije:

Pa mislim brate, ono, ako hoćeš, možeš, mislim niko ti

Arsenije:

ne brani, ali Ako hoćeš, možeš.

Arsenije:

Niko ti ne brane. Ali mislim da je bitno da razumeš I da kao, aha, ok, sad sam ja deo to. Znaš, nije samo ti si postao deo nečega, nego I nešto je postalo deo tebe. Sim, bukvalno kao, e, ok, hajde da idem da im dosijajem. Kao, e, dobar dan, ja sam ta I ta, evo došao.

Arsenije:

Znaš, ako već neko to nije, a običajno te neko sproveduje kroz kancelarije, ovdje, ovdje, sve to. Ali sad na ovom, kako bismo nazvali, internetskom poslu, remote, mislim da je malo ležernije, znaš. I ja ne volim da, ako se ja zadužem za neku osobu, ne volim da setujem ni tu čak neku preveliku agendu. Znaš nije kao da neko neće da bude tu sutra. Ne mora taj dan da bude prelud.

Arsenije:

Da. Znaš, dovoljno je dovoljno je da kao e okej, ajde ono kad se sve namestiš kao javi se da vidimo šta će

Arsenije:

da bude.

Dragan:

Da, pinguj

Arsenije:

me. Tu

Dragan:

sam, sve

Arsenije:

cool, da.

Arsenije:

Tu sam sa svama pitanja, ali ne moram sad, e ovo ti je ovde, ovo ti je ovde. FAANG isto to rade, znači ti bukvalno dođeš, zna se kada imaš orientation. Orientation je nešto što kao gde Neki visoki, izvršni direktori ili direktori kako god Pričaju toj grupi, sada oni skupe, recimo na početku meseca ili u određenom kohortu dođe dveste ljudi. Kod tog to je ono, celi amfiteatar. I sad oni...

Arsenije:

I kao imaju te naš, oni moraju da imaju...

Dragan:

Ja, to je dosta formalno.

Arsenije:

Da I hajp, i da je uvek hajp postoji. Ok, možda neće je Mark da priča, ali će neko od njegovih, i tako dalje, i tako dalje. Meni srećom je bilo, znaš, uvek to i sada, na primjer u organizaciji gde radim, veoma lepo kao... Upoznali smo te tokom intervjua, jer ti uvek pričaš sa različitim ljudima. Ono, bilo bi dobro da sada obaviš ove razgore sa ovim, ono, da kažeš, sada već imamo kao neke ljude na višim pozicijama, jer dublje saznaš o svakoj toj temi.

Arsenije:

Sa dubljim onim izazovima.

Dragan:

To je odličan savet, zato što ti saznaješ jedan aspekt o proizvodu recimo kad pričaš sa inženjerom. Iz jednog ugla učiš o proizvodu kad pričaš sa dizajnerom proizvoda. Iz drugog ugla čitaš, saznaješ o proizvodu kada pričaš i kad ti priča o njemu customer support ili neko koje lupam osmislio taj proizvod, founder neki ili nešto naš. Potpuno drugačije informacije I iz drugačijih uglova ćeš uspeti da naučiš o proizvodu kada...

Arsenije:

I jedna je priča što pričamo na intervju, A, mislim, neću kažem da se druga priča, ali Nekako realistično, Znaš, jer je kao mi pričamo negde u nekoj, možda u nekoj budućnosti kad pričamo na intervjuu, a prve nedelje kao Bato, treba da mi poređaš ova tri wireframe. Mislim, kao To je ono posao koje treba se uradi, razumeš? Kao nema zaobilaznice. Svi dote si ili ne, kao to je realnost. Da bismo stigli nekako.

Dragan:

Tokom mog perioda odrastanja, karijere ajde da kažem. Kad sam bio opsednut operacijama, Sam se dotakao i tog onboardinga novih ljudi. Mi ga nismo imali, nego smo ljude tako bacali u vatru. Znaš, kao došao si, bilo je puno posla I

Dragan:

samo lomi, razumeš, idemo. Evo ti, odmah radiš od prvog dana I to je manje više bio I predoslov da se zaposliš jer kao možeš biti sposoban da Doprinosiš, da imaš output od prvog dana. Otkad više nije tako I možemo da priuštimo malo laganiji tempo, Ja sam uobličio taj proces do nekle onako kako Ja mislim da štiti I nas kao poslodavce I ljude koji se zapošljavaju. Recimo te introverte koji ne žele da, znaš, kao Znam da postoje firme koje su u fazonu Sada ćemo da ne znam, ti napravimo tortu I slikaćemo te za društvene medije I objavićemo, rećiš da daš komentar, da stavimo na LinkedIn I ne počneš, znaš kao Diže mi se kosan glave od toga. Ali dobro, neko to tako radi, neko to ne voli I onda ćemo biti stresno.

Dragan:

Znači automatski je negativan pritisak. Ono što ja mislim da je jako dobro da se desi, ako je u mogućnosti, Tog prvog dana je da se osoba pusti da uči o firmi. I ja to zovem da njuška. I evo ti par ćoškova u koje bi bilo super da zađeš, Jer ćeš naučiti Puno o nama. I onda ćemo imati o čemu da pričamo.

Dragan:

Imaćeš osnovu za pitanja I tako dalje. Tako da mi ono Uglavnom Damo Pristup wikiju Našem kompanijskom Viki-u Ali uz to kažemo e, ali obavezno pročitaju ovih pet stvare. Znaš, ovo nam je baš bitno da skapiraš I sada da pitaš pitanja ako I sadržaja ovih postova, znaš, to nam je baš bitno. To je jedna stvar I ja zato volim wikije. Tu bukvalno vidim upotrebnu vrednost wikija, da imaš kao neku referencu na kompanijsku kulturu.

Arsenije:

I interno znanje.

Arsenije:

I super je iz drugog ugla zato što možeš ti kao kreator ili neko ko je kreator I ko je sedio nam time da vidi šta su ono dostaci. Jer vrata, ako dođe ono na osobu I postavi ti pet pitanja, ti si u u fazonu ono ok, ja sam mislio da je ovo jasno, ali očigledno da nije.

Dragan:

Druga stvar koju sam začeo kao praksu je da svaki zaposleni, samim tim u jednom momentu, svi u firmi imaju jedan takav dokument, ja ga zovem Working with me dokument. Formulaičan je , svi odgovaraju na ista Pitanja I ti tu pišeš što god hoćeš kao odgovor. I sad, jako je zanimljivo, Neki ljudi odgovaraju najkraće moguće I ono, tretiraju ga kao neki intervju, bukvalno, A neki ljudi krenu I bam, ispričaju ti takve priče ludačke I onda mi uzmemo taj dokument I u prvom sledećem njuzleteru ga podelimo. I to je kao, barem ja se nadam da je to kapisla za pokretanje neke interakcije. E, kao, čao, ti ne znam, voliš kerove.

Dragan:

E, ti si radio tamo I tamo.

Arsenije:

To jeste, pogotovo u većim firmama to je bila u nekom trudku se desilo, kad je firma, ne znam, imao 400 ljudi. I, brate, mislim, ok, sad, neko iz tima ili ja smo imali taj obavezni deo onboarding-u, u smislu kada neko dođe, nebito na koju poziciju, uvek prolazi product onboarding, Design onboarding, customer success, project management, inženjering. Uvek prolazi svete I jednostavno upoznaje se sa svakom vertikalom, da kažem, organizacije. Ali ti tu kao taj dizajn nemaš pristup da vidiš ko su ti ljudi. Ti vidiš deset nekih I oni ti postavaju neke pitanja I ti ne postavaju neke pitanja, ali te kasnije saznaš.

Arsenije:

Tako da je ovaj... Da, to je...

Dragan:

I ovde mi je isto dobro Da ljudi imaju šansu da kažu Kakvi su I kako vole da rade stvari. Najpred tu mislim na ljude koji su malo zatvoreni I nisu u fazonu nekog druženja na poslu I ne znam. Šta ti tu dobije šansu da lepo kažeš kao e, ja volim da radim asinkronno, ja volim Ne znam, idem u detalje, Komuniciram slabo preko IM-a jer nisam u tom fazonu, ja više volim e-mail, Zovim na telefon, nemoj me zvati na telefon I tako dalje.

Arsenije:

Ok, možda grešim, ali ono kako se meni čini kao lepo je, Ali Kao lepo je da saznam, ali Mislim da ipak Ono, međusobna da komunikacija to sprovodi u realnost. Apsolutno. Jer kao, znaš, ja ne bih volao kulturu gde ako si ti sad to napisao, napisala, mi ćemo svi da se intežimo. A ima takvih, ima takvih, brate,

Dragan:

Ovo ja bukvalno, meni, ja ovo shvatam kao vrlo ephemeralnu stvar, služi da te bukvalno progura kroz prvu nebela. Da, mislim da to o tebi da... Kao, brate, kasnije se ti druži, rešavajte šta god I pričajte kako god.

Arsenije:

Jedan moj kolega, Mladen, pozdrav za Mladena. Čao Đomla. On ima... Jel ovo snima, snima. De ne snima.

Arsenije:

Nešto blinka zeleno, ne znam šta mu je.

Dragan:

A ne znam.

Arsenije:

On ima jako dobru praksu da na Wiki-u napravi kao svoj space

Arsenije:

koji

Arsenije:

nas zove, ne znam, mladenu notebook, nije bitno, ne znam kako se zove, znam da ima sad Ikonicu, kao nekad crkva je, kao njegov hram. I on tu cepa sva svoja dokumenta. Sve o čemu razmišlja, neki todo... Znači, ali bukalno je samo njegovo. Znači neki taskovi, šta god.

Arsenije:

I svi imaju pristup tome. I neretko se desi da on zapravo kada dođe neko vreme za nešto, on uzmi I kaže E, ovde su mi, evo, pisao sam previje šest meseci, ovde su neka rana razmišljenja, pa Evo gde smo sad stigli, čisto

Dragan:

da nekome poželjno... Ono vodi kao dnevnik neki.

Arsenije:

Da, ali nije nužno svaki dan o svemu pišem.

Dragan:

Nije u tom formatu, da, ali log vodi.

Arsenije:

Da, kao e, aha, susreo sam se sa tim I tim problemom, umesto da sebi negde zapamti, Obično ljudi pamte, on je zapisao I to je javno. Znaš, neki not sad ako ja dođem bez konteksta, možda ne razumijem uopšte, ali ako mi ubaciš u kontekst, što je jednostavno jer on može da kaže E, da, sad pričamo o tome I tome, evo ti pročitaj ovo, više o tome šta sam razmišljao može ti bude jasnije. Tako da, Nije baš isti, I naravno to sam ja nik'o, ja mislim da nik'o se njega, ja sam pokušao da kopiram, Ali velika me je sramota da otvorim to javno, nego imam kao svoj taj vašar I kao isto, jer znaš, ti obično imaš neke svoje nouce, nije nekakvo...

Dragan:

Da, uvek imaš taj strah da je to kao neko će to pogledi i pogrešno protumačiti , pa ne znam, pa nije to dovoljno jasno.

Arsenije:

Na primer Jednu stvar koju sam uradio to sam video od neke, to je SEO agencija čak, koju sam pratio, zove se Animalz. I kada sam počinjao da radim...

Dragan:

Moj drugar je radio u njoj.

Arsenije:

E, da, znam da ima neki Srbin koji je radio. Goran Mirković, pozdrav. Pozdrav. Svaka čast. Oni su jako, znači to je firma koja ja mislim na najbolji način piše o marketingu, SEO-u.

Arsenije:

Ja sam bukvalno njihove Blueprintove koristio u početku sada stvaranja ove firme, kao... Nije bio ko se baviti. Oni su imali neki Tekst koji se zvao nešto Product farm. Radi se o tome da kada praviš neki proizvod, Znači sad, sve ideje koje imaš o bilo kakvim fičarima, ti trpaš na jedan dokument. I pozivaš ljude da trpaju sve svoje ideje I tek onda polako kao što je bašta, neka farma, ti organizujaš u neke cilije.

Arsenije:

Primer, meni je to bilo sjajno. Jako korisno I meni kao vežba I da vidiš kako drugi ljudi, e, kao, se bukvalno samo, e, a šta bi se desilo kad bismo ovo dali? Šta bi se desilo? I ti vremeno se formiraju neke stvari. Tako da, ali konkretno je samo ovo proizvoda.

Arsenije:

Eto, možda nekome bude korisno. Ako nekoga zanima mogu template da podelim, ono.

Dragan:

Da, da, da. Nadam da

Dragan:

je poprilično. Nekog glavi to.

Dragan:

Dobra je, dobra je priča. Iz mog iskustva, participacija je tu najveća barijera.

Arsenije:

Jeste.

Dragan:

Ti moraš da budeš čempion toga I...

Arsenije:

Ako si vlasnik toga ponavljaš kao papagaj. Da. Kao

Dragan:

I u ostalom sve. Kao za sve. Šta god hoćeš da proburaš u firmi, samo tak da ga ponavljaš.

Arsenije:

Ima ljudi koji to ukapiraju I svidim se I cepaju, oni budu kontributori.

Dragan:

No Ove navike se teško lepe. Teško se kreiraju.

Arsenije:

To je, mislim, to moramo da shvatimo. Najlakše je pričati, najlakše je samo kaži, e, evo, sad ćemo ovako. I ono, dve nedelje kasnije lete oni kovitlaci . Da, da, da, tumbleweed.

Dragan:

Tumbleweed, ja ne znam

Arsenije:

da ga zovete ono srpskom. To ne znam, imamo. Ono suvi žbunovi. Da,

Arsenije:

lopte u

Arsenije:

Šššššššššššš.

Dragan:

E, I hteo bih da dodam samo još nešto što ja mislim da je bitno uraditi, recimo u prvoj nedelji zaposlenja ili u prvom mesecu, možda čak, nemam pojma. A to je sinhronizacija oko nivoa znanja I nivoa umeća između kompanije I radnika. To je vrlo radnik. Pa da, ja sam pokušavam radnika. Radnik, udarnik.

Dragan:

Taj izraz, pa zašto to jeste? Zašto mi jako rogobotno kažem zaposlenik. Meni je to... Smo radnici.

Arsenije:

Pa brate, jel kažeš kompanija ili kažeš preduzeće? Firma. Preduzeće I radnik. Da, da, da.

Dragan:

I preduzeća I radnik da razumeju, Da dođu do...zašto? Termini junior, medijor, senjor su jako otvoreni na tumačenju. I Mislim da je vrlo bitno da vi uspete na bilo koji mogući način da se sporazumete I da shvatite koga kako vidi. I kako će da funkcioniše I gde je jak i gde je slab I tako dalje. Mi za te potrebe imamo neki alat.

Dragan:

Mi ga zovemo skill chart I mi to održavamo. Napravimo tvoj prvi skill chart Kad se zaposliš I revidiramo ga na tim nekim review-ovima. Znaš kao aha ok, ovde si napredao, ovde nisi napredalo ili ovo se nije ispostavilo Da se razumemo oko Ovoga. Ti sebe vidiš kao ovo, a mi te vidimo kao ovo zbog toga I toga. I tako dalje.

Dragan:

I na taj način ljudi zapravo se kreću kroz Nivoe ili Kroz svoj karijerni put grade, kroz firmu. Ili je to nešto što je

Arsenije:

Zatvoreno, u smislu samo između Menadžera I radnika? Šefa smene I radnika? Ili je nešto što je svi mogu da vidi I svi mogu da pristupe?

Dragan:

Po defaultu je zatvoreno, ali ako oni hoće da ga dele mogu da ga dele s

Dragan:

kim oni hoće.

Dragan:

Ali da, mi ga ne delemo. Ni sa kim osim Sa njima.

Arsenije:

Kako se to ispostavilo u praksi? Kako su... Kako su mišljenja radnika? I kakva su, s druge strane, ono šta je tu donelo za organizaciju?

Dragan:

Pa iz mog iskustva je ono bukvalno donalo razumevanje. Znači uspeli smo da se, ne uvek naravno, Ali uspeli smo Da se mnogo bolje pozicioniramo I mnogo bolje razumemo jedne I druge. I Napravili smo da ne postoje Te debate kao vi mislite da sam ja medijor, a ja mislim da sam senjor.

Arsenije:

Nisam ja tebi ovdje neki šljaker, bato?

Dragan:

Al druže, gleda šta treba da znaš kod nas da bi te nazvali nekim tamo seniorom. Mi čak smo I odbacili te role medior i senior.

Arsenije:

Da, znam za to.

Dragan:

Imamo mi neku drugu terminologiju. Neko, evo, nema šta mi da mislimo. Piše ovde, ispuni sve ove stvari. Radi na tome da ispuniš sve ove stvari I ti automatski prelaziš u drugi nivo. Znaš šta je to.

Dragan:

I menja ti se plata, menjati se sve što dolazi s time. Odgovornost I ostalo. Tako da meni je to vrhunski, jer ja sam tokom intervjuisanja ljudi za dizajn pozicije Sam odlepio od tog podjedan samostalnog, samoprozivanja nivoa Sami za sebe ljudi kada kažu pa ja mislim da sam senior. Znaš ko šta meni znači senior, šta tebi znači senior.

Arsenije:

Vidi, ti si možda bio senior u nekoj ono prethodnoj, znaš, gdje si

Dragan:

igrom slučajeva... Drugo je to u zavisnosti od organizacije. A kad uzmemo u obzir da organizacije, pogotovo outsourcing firme, su u biznisu Iznajimljivanja ljudi, da ne onda hoće da iznajime seniornije ljude.

Arsenije:

Znači ti u tvojom selu si ono najbrži. I onda odeš na opštinsko takvičenje I kad tamo brate razumer...

Arsenije:

Pa obrišu patos sa tobom

Arsenije:

jebiga... Pa to je to, bajo moj. E, bajo moj. Tako da,

Dragan:

Iako je to prvo popunjavanje tog skill čarta ili kakvo god sinhronizovanje oko Nivoa radnika Se dešava u tom momentu, prvi put pričamo o tome I Kažemo je ok, sad se razumemo ovako. Postoje I način I bilo bi super da postoji, u mnogo slučajeva ne, niko ne brine o tebi posle tog momenta Kad završiš onboarding. Bilo bi Super kada bi se ti našao u organizaciji koja ima plan za tebe ili barem može da ti kaže E ovo sve može da se desi. Da. Ovde nećeš nikad doći jer I tako je, Takva ti je pozicija, rola, šta god, ali ovo je moguće, ovo je moguće, prekvalifikacija je moguća ili nije moguća I tako dalje.

Arsenije:

Da, mislim da smo spominjali to par puta, ne bih sad,

Arsenije:

ali važno je da se Ja bih rekao da kao dizajner, mislim ja bih volao, ja kao Arsenije bih volao da velika većina ljudi koji nas sluša Gleda na to kao dvosmernu ulicu, u smislu da čak I ako ti neko eksplicitno nešto kaže možda se nekada stvori, razumeš? Možda postoje konteksti u kojima to nije tako eksplicitno. I da se ne razume da znaš ako ti neko nešto ne spomene to ne znači da je ne po defaultu. Da. Znaš, nego uvek možeš da doprineseš.

Arsenije:

Znači uvek I da nemaš sad... Sad ne znam, ja ono, opet mi govorimo jako iz nekog našeg konteksta, ali znači ja sad ne mogu da zamislim jer kao znam koji su izazovi ne znam, nekog CEO-a. Ja ako radim ispod CEO-a ja ne mogu da očekujem da on, ili nekog direktora proizvoda, nije bitno. Ne mogu da očekujem da on za mene bude ono, sam I sve u taba. Kao, kada, koja je moja svrha, brate?

Arsenije:

Znaš, sada u ovom trenutku koja je moja srha. Znaš, ne znam da li sam ikada razmišljen na taj način,

Arsenije:

zato što sam

Arsenije:

uvek bio nešto

Dragan:

divljak. Jeste. Mislim da na zapadu postoje firme koje su otišle od taj ekstrem.

Arsenije:

I to su ekstreme.

Dragan:

I kao, vrate, ono... Držete za ručicu kroz ceo taj tvoj profesionalni put I razvoj I kao, haj sad ovo, pa Ovo, pa ti udovoljavam ovde, pa ti... Meni to postavlja... Zapravo, meni ne rešito se to propagira kao normalno. Normaliziralo se.

Arsenije:

E, bravo,

Arsenije:

bravo, bravo.

Dragan:

Nemam ništa protiv da neko to radi. Ali Onda, mislim, informacije se Ludački šire današnjim internetom I društvenim mrežama I ne znam šta. Kao, došli smo do toga da ljudi na TikToku uče o Unutrašnjim operacijama kompanija I ne znam šta, u nekim ludačkim formatima van svakog konteksta I potrebnih predznanja. Ali eto tu smo razumeš, naš.

Dragan:

Neko ode I slika sebe u googlovoj kafeteriji, snima sebe kako ide da ruča. I To kao efekat, news efekat, u određenom mroju ljudi stvara osjećaj K'o pa brate u mojoj firmi mi nemamo kafeteriju.

Dragan:

Da, nemamo kokosovo mleko ...

Dragan:

Šta ja radim?

Arsenije:

A I nešto je najveća opasnost u svemu. Znači, aj sad, da ne bude da to ne valja. Znači, nije da govorimo, e to je sranje, to nemojte...

Dragan:

Ako imate kafeteriju, super. Ako imate s nekim da pričate tokom dana, super. Ako imate svoju Vanessa Rhodes, Strava, znaš koja je Vanessa Rhodes? Jesi gledao Billions. Ne.

Arsenije:

Gledajte Billions. Ali ja sam ideo opasnost u tome da ti dođeš sa recimo fakulteta u takvu organizaciju I provedeš tamo šest godina. Slika tvoja o tvojom znanju, o tvojim očekivanjima, o tvojom iskustvu je veoma iskrivljena. Iskrivljena je ne zato što je loša, nego zato što nemaš referentnu tačku. Tako je.

Arsenije:

I gomila drugara koji tako rade u nekim konglomeratima po ono sedam, osam I devet gulana koliko se znamo, imaju problem da kada svaki put pokušaju da nađu posao drugde sa strane, nešto... Oni nisu nekvalitetni ljudi I nije da nisu požetroveni I vredni I radni, ali postoje izazove gde se nešto ne uskladi. Neku neko ga ne razume. To je tako kako I to je ja mislim nešto što svaku mora da prođe, jer Ono, nisu svi API-ji namapirani kako treba, znaš. Ja sam samo hteo, izvini, smo imali još nešto.

Dragan:

Ja sam samo hteo da ono što sam ja imao kao praksu I proverio sam opet sad sam gledao telefon da mi smo govorili o temi koje je UX audit. To je prvi zadatak kojom ja nekomu zadam. Ne bih sad da pričam ono šta ima tema, mislim da smo tamo pokrivili sve. Ali kao to je meni lepo ono prvi, da kažem, generički zadatak, gde bilo ko sa bilo kakvim predznanjem Iskustvom I znanjem u proizvodu, domenu, temi, može da priđi I da nauči Nadam se da nauči gomilu stvari I da to bude korisno što može se iskoristi kada se tako dobi.

Dragan:

Da u majmanju ruku nauči zašto su stvari takve kako jesu trenutno, koje su odluke dovele do toga, Odma dobijaš insajderske informacije I znanja stičeš.

Arsenije:

I probuditi, pokažeti da Aha, e, ali ja mogu ovde da, znaš, mogu da napredim u ovo. Evo, ovde je propušteno. Što je propušteno, znaš? Ima gomila tačaka za diskusiju. Da.

Arsenije:

To sam naravno srećom svog druga Saleta pokupio, Da sam ja prvi prošao kroz tako nešto I bio sam onom kao wow. Strava, da. Ne treba ti, jer ti sad, ne znam, baviš se lupam nekim... Moraš da naučiš zašto je nešto napravljeno pre nego što kreneš da ga praviš.

Dragan:

Tako je. Ne možeš.

Arsenije:

Tako je. Mislim da je to jako, jako važno.

Dragan:

Tako da, eto, da zatvorimo I ovu poglavlje o usmeravanju I usavršavanju, odnosno brizi I o tome, Kao što ti voliš da kažeš, dvosmerna ulica. Da. Nemojte pustiti da se firma brine o tome kako ćete vi da putujete kroz nju. Nemojte da se pretvarate, to je njihova odgovornost. Ali isto tako firme ne treba da ne brinu o tome kompletno.

Arsenije:

Da, mislim da je sad ovako, kada mala sagledam, ovo je jedna od epizoda koja može da bude korisna I Ljudima koji se zapošljavaju. Uz malo

Dragan:

sreće svima. I ljudima koji

Arsenije:

su na pozici koji zapošljavaju, da mogu možda da vide nešto drugačije, da možda primene ili neke nedumice koje imaju. Tako da ovaj, mislim da je zato, zato govorimo o dvosmjernoj ulica. Da. Ovaj, jer znaš, redko ko predstavlja firmu. Misliš, šta je kao...

Arsenije:

Jeste. Firma koja ti Ne postoji. To je samo nekim papirima legalno, ali kao uvek imaš nekog I zaslanika koji

Dragan:

Da, da, da. To su zajednice. Predstavlja.

Arsenije:

Tako da to. Dobro.

Dragan:

Da, za kraj. Imamo jedan Jedno provokativno pitanje. Uuu, ajde. Ne znam šta se

Dragan:

Šta mislimo o firmama Koje zapošljavaju malte isključivo ili kompletno isključivo seniore? Jer to je većita debata na internetu, svima treba senior. Svi hoće ljude seniorskog nivoa, Navodno zato što neće da obučavaju, neće ne znam šta. Wow. Ali ne znam je li si uopšte svojom reakcijom rekao

Arsenije:

da nisi svezan. Ne, očekivao sam kad si krenuo pitanje, očekivao sam ljude koji Zapošljavaju, firme koje zapošljavaju isključivo juniore. Tu sam imao, tu sam imao, ali mislim

Dragan:

Ja mislim da, mislim da te razumem. Firme koje zapošljavaju juniori, aga od njih očekuju da budu barem medijori.

Arsenije:

Pa ne znam što očekuju, ali tu znam da imaju problem sa tipom posla I da stragluju I da imaju ono fluktuaciju.

Dragan:

Ok, da. Kad su seniori u pitanju, Ja mislim da je motivacija ta. Znaš, kao mi vidimo Bavljenje našim radnicima kao distrakciju. Mi hoćemo formirane ljude koji dolaze plug and play, ljudi koji se uključuju u našu organizaciju od prvog dana, su produktivni I to je to. Nas ne interesuje ništa drugo.

Arsenije:

Bojim se da možda zaglibimo sada, ali ja bukvalno vidim da su takve organizacije odsečene od toga šta njima treba. Mislim da se tripuju, da su mnogo bitniji nego što zapravo im je u toj realnosti. I da hoće da drže do sebe, brate, budimo realni. Znaš, kao neko ko je senior, pa imaš tri takve seniorske osobe, prvo I njih neko treba da vodi. Što je mnogo teže.

Arsenije:

Mnogo je teže voditi Senjora nego juniora. To nije, uopšte nije lakše u nekim aspektima, ali taj senjor Ima očekivanja da napreduje.

Dragan:

I gde napreduje?

Dragan:

Da li napreduje u

Dragan:

Individualnu kontribuciju ili napredoje u management? Upravo to.

Arsenije:

Znači preobuka I... Tako da mislim da ja bih rekao da to, Meni to deluje kao neki rastcep gde mi mislimo jedno, a realnost nam je druga.

Dragan:

Apsolutno se slažem.

Arsenije:

I da njihovo meranje senioriteta uopšte nije realno.

Dragan:

Nije realno, nije ispravno. I mislim da je to, ja barem to tumačim kao red flag. Ja ne želim da budem deo, ne bih želeo da budem deo takve zajednice.

Arsenije:

Da, da. Mislim da nije realistično. Mislim da

Dragan:

nije, znaš, onda ćemo se svi zvati seniori, ali nećemo zapravo biti seniori. Ili čak I, ajde da uzmemo za trenutak, situaciju je to stvarno realna. Da ti radiš u firmi sa ne znam 50 senijerima. Čekaj, brate,

Arsenije:

upravo sam to te kažem. Znači ja sad zamišljam da ja ono, znači evo u glavi dok ti govoriš, ja sam kao Krenuo da ređam svoje prijatelje, drugare sa kojima bi ono nešto radilo. Znači, ne može. Ne, ne može. Ubili bi se.

Arsenije:

Ubili bi se. Znači, na čemu mi mora da radimo, brate? Znači, Šta je to što bi mi radili da se ne poubijamo? Raspali bi se posle nedelju dana. I ko je taj ili ta da nas drži?

Arsenije:

A da nisu pare? Mislim, vidi, budimo realni. Sad neko dođe I kaže, e, znaš, kao, cifra tolika I tolika. Mislim, jedino to kao scenariju, ali to kao scenariju bi držalo volim šest meseci, brate. Znaš?

Arsenije:

Mislim... To, Mislim, eto, to

Dragan:

je samo, ja mislim, dokaz da to zapravo nije istina. Mislim, nije moguće.

Arsenije:

E, I ja verujem da ono šakali koji smo spomenuli na početku epizode vole da se tako zaposle im da kažu ja sam senior. I to su, jer onda će tu da bude šest meseci I onda će u sledeću firmu dodaći I kaže pa ja sam bio senior bajo.

Dragan:

I to je verovatno strategija. Što pre doći do te recke u siviju, senior. I odatle onda ti... Tako je. Ono, plutaš mirno more.

Dragan:

Do tad je drama. Dobro, eto hvala ti na tom odgovoru, drago mi je.

Arsenije:

Ništa, hvala da bih ne prilagodio.

Dragan:

Hvala kolega. Dobro, e smo... Obradili smo ovu temu koliko god smo planirali da je obradimo.

Arsenije:

Jesmo. Ja ti to omoguću. Hvala osobi koja nam je postavila inicijalnu prikaz. Čemo da kažemo ko je? Hoćemo, da, možemo

Dragan:

da kažemo. Ćuković Miloš je u pitanju. Hvala, da. Hvala Čule. On je to postavio na Twitteru.

Dragan:

@Chule mu je username, ako hoćete da ga dodate, dodajte

Dragan:

ga, Čule je super lik iz Subotice. Ti ga poznaš?

Dragan:

Da, upoznali smo se I lično, a više se znamo... Evo ja, ako se nismo upoznali...

Arsenije:

Ako smo se upoznali, a ne znam, ja se izvinjam na tome. Svakako vratit ću se nekad, kad se budem vratio na Twitter, ako bilo što ostane.

Arsenije:

Ako se ikad vrata. Ako bilo što ostane od Twittera. Ako bilo

Dragan:

što ostane od Twittera, nešto. E, želimo da spomenemo

Arsenije:

Zalet junior. Tako je, tako je. Naš ongoing projekat. Naš

Dragan:

ongoing baby projekat, no pun intended.

Dragan:

Šta je Zalet junior?

Arsenije:

Zalet, pa sad kao kolega kad me tako pitate, Zalet junior je naš projekat, naša inicijativa u kojoj želimo da pružimo na neki način podršku I pružimo vetar leđa ljudima koji su na početku karijere u dizajnu digitalnih proizvoda. To sam namerno tako rekao zato što to ne znači da ste potpuni početnik ili imate neka prethodna znanja ili prethodno iskustvo, Samo ste u ovoj disciplini konkretnoj, o čemu mi imamo podcast, U čemu pričamo, u čemu razgovorimo. Dakle, možda ste

Dragan:

se prekvalifikovali ili razmišljate da se prekvalifikovali, na početcima toga ste, možda niste junior u nečemu drugom, ali ste I junior, Tako da to apsolutno ne govori o vašoj

Arsenije:

vrednosti. Možda ste zaposleni negde od skora, ili možda tek treba da se zaposlite, možda imate ili možda tražite zaposlenje, možda imate probleme sa time, ono što mi hoćemo da uradimo jeste da obavimo neke, da kažem, kraće I mnogo, možda jednostavnije razgovore, neke malo, ne toliko intenzivne razgovore,

Dragan:

I da

Arsenije:

na taj način upoznamo vas, saznamo šta je ono što su trenutne boljke, jer ono kako je sve nastalo, nastalo je tako što Dragan I ja smo sada veoma odsečeni od toga, Znaš, kao šta bi bilo da ja sad krećem da se bavim ovim?

Dragan:

Da, da,

Arsenije:

da, nemamo ni jednoznamstva. Jer mi uvek imamo sad neku percepciju kako je sada lakše, jednostavnije

Arsenije:

I tako dalje. Al' da li je zaista.

Dragan:

Al' da li je zaista.

Arsenije:

Na kraju krajeva, ovo je, time hoćemo da napravimo kao malo lansirnu rampu.

Dragan:

E, bravo,

Dragan:

bravo. Za te ljude da eventualno nađu posao od malo sreće. Da ih sve to pozna.

Arsenije:

Da iskoristimo ovo što mi možemo da neko ispriča svoju priču, ispriča šta ima da kaže, to znanje, da kažem, iskustvo na kom je sada I da eventualno pomognemo da ako neko možda traži posao da Bude malo viljivije, viljivija ili nešto drugo.

Dragan:

Planirani format, samo eto čisto da kažem, da se ne boje slučajno ljudi da će da morate pričati dva sata ako mi, Ne, format je mnogo kraći, Biće donekle ili u potpunosti formulaičan, da bismo mogli kao to da vodimo. Prilagođen. Prilagođen, da. Tako da, apsolutno, ne treba to da tretirate. Ako razmišljate da se prijavite što vas apsolutno hrabro im da uradite, Ne treba se bojite da će to biti kao neki odgovaranje, neki kontrolni ispit, Nego bukvalno hoćemo da pričamo sa vama, da saznamo koje su, sa kojim problemima ste soočeni U vašem razvojnom stadiju u karijeri.

Dragan:

I hoćemo da vam damo šansu da nas pitate bilo šta, šta želite da znate ili sa čim imate problem. Možda možemo I to ponovnemo. I možda možete da se povežete sa drugim ljudima. Jeste.

Dragan:

Kao što često mi ovde pričamo, ja se nadam, o nekim ozbiljnim temama I na ozbiljan način I Definitivno dovodimo, trudimo se dovodimo goste koji su eksperti u tome O čemu pričaju. Takođe želimo da pružimo jednu, da kažem, kontratežu gde želimo da čujemo nekoga koja je na početku. Tako da eto, To je Zalet junior. Mi smo trenutno u fazi gde prikupljamo prijave, Napravićemo neku selekciju u zavisnosti od toga koliko se ljudi prijavi. Znači, ne možemo da obećamo bilo šta.

Arsenije:

Trenutno. I neka ideja je da od marta, sad ne znam kada ćemo da lansiramo ovu epizodu, Ali od marta 2024. Da krenemo sa snimanja. Tako da to će biti jedan novi serijal, trebalo bi da bude zabavno. Eto,

Dragan:

to je to. Da, hoćemo da se zahvalimo Bušidou. Mi smo trenutno, pozdrav za Bušido, pozdrav za Baneta I ekipu. Mi smo trenutno kod njih u kancelariji. Ostavili su nam oružje.

Dragan:

Babiću završavaj .

Arsenije:

Ovo je moj završovaj, gladan mi je Arsenije. Tako da da, hvala Bušidou što su nas ugostili u njihovom prostoru. Imali smo jedan odličan kadar koji smo inicialno hteli da iskoristimo jer imaju stvarno predivan pogled ovde u njihovoj kancelari u Novom Sadu. Međutim, nije baš najbolji kadar za snimanje zbog svetla, pa smo odustali. Mislim, možemo da kažemo da su oni sponsori prostora.

Arsenije:

Praktično sponsori. Jer smo oni nomadi. Praktično su sponsori. Znači sad je on sponsorak.

Arsenije:

Da, ali...

Arsenije:

Brate, da!

Dragan:

Jel' ote, a? Došli smo,

Arsenije:

vidi da smo stigli. Vidiš, brate, dokle smo stigli.

Dragan:

Krenuli smo iz prašine,

Arsenije:

gledaj de smo stigli. I zblata. Da ne dođemo sad do vrha. Klenk sad.

Dragan:

Sad na vrhu, brate. Da, da. Vrhu se krade. Na vrhu zgrade smo.

Dragan:

Tako da, eto, to je to. Hvala što ste

Arsenije:

mi ušli. Volite se, Hvala Bušidu još jednom, da ponovim. Volite se, volite jedne I druge, budite dobri, Trudite se da imate razumevanje jedne za druge u kontekstu Privljivanja za posao, razgovore, prvih nekih zadataka, onboardinga I tako dalje. Mislim da složi ćeš se ako kažemo da je to ta ključna reč nekako dvosmerna ulica uvek.

Dragan:

Tako je.

Arsenije:

Mislim da to kako vreme odmiče, nekako svet postaje sve luđi I luđi, pogotovo biznis svet, tako da mislim da je jako važno da postoji ta neka normalnost I razumevanje. Neću kažem empatija, empatija je malo nedefinisano, ali razumevanje gde smo, šta smo, zašto smo tu, ko smo I tako dalje. Baraća vas pozdravljaju sada već, tako da pozdrav. Ćao!

View episode details

Creators and Guests

Arsenije Ćatić
Host
Arsenije Ćatić
Dizajn generalista. Autsajder.
X LinkedIn Website Link
Dragan Babić
Host
Dragan Babić
Osnivač i partner Superawesome — agencije za dizajn digitalnih proizvoda od 2007. Opsednut procesima i sistemima.
X LinkedIn Website Link

Subscribe

Listen to Zalet using one of many popular podcasting apps or directories.

Apple Podcasts Spotify Overcast Pocket Casts YouTube
← Previous · All Episodes · Next →