← Previous · All Episodes · Next →
Maja Nedeljković Batić S3E48

Maja Nedeljković Batić

· 01:37:26

|
Arsenije:

Pa pa pa pam, pa pa pa pam! Zdravo svima dobrodošli u još jednu epizodu Zalet podkasta. Podkasta o dizajnu digitalnih proizvoda. Kao i uvek sa vama smo to mi Dragan Babić i Arsenije Ćatić, a veliko nam je zadovoljstvo da imamo danas gošću Maju Nedeljković Batić. Zdravo!

Dragan:

Ćao Majo! Ćao!

Arsenije:

I puštamo naš intro! Pa pa pa pa pa pa pa pa pa pa pa pa pa Pa pa pa pa pa pa pa pa pa pa pa pa pa pa pa pa pa pa pa...

Arsenije:

pa pa pa...

Arsenije:

Prošo intro. Ćao Majo. Ćao. Kako si danas?

Maja:

Dobro sam. Dobro sam, lepo si uspeo da klimatizuješ ovaj prostor.

Arsenije:

E da. Svaka čast, stvarno. Ja sam jako zahvalna. Baš sam se, baš sam se potrudio da obezbedim onako da ugodim da sve se ovde... Posle Podgarice. Pozdrav za Podgoricu i ekipu. Da, i danas je pakleni dan kada ovo snimamo. Ali dobro, uspećemo. Majo, za tebe smo ovde napisali, tj. kako želim da te predstavim, da si pre svega inženjerka, umetnica i kreativna developerka.

Maja:

Da. To sve zvuči tačno.

Arsenije:

Da, ja bih sada volao da nam ti, ovaj, malo o sebi kažeš, šta su, kako si ti spojila sve te termine, te ključne reče koje si ja sada izgovorio i kako si ti, gde si ti u svojoj karijeri trenutno sada i kako si došla, došla dotle.

Dragan:

I mene zanima šta je kreativna developerka.

Maja:

Ok. Znači, ovo, koliko ćemo? Dva sata?

Arsenije:

Koliko god imaš snage.

Maja:

Da. Ajde da počnemo od toga gde sam trenutno, zato što mislim da će možda to... Neće to ništa da razjasni, ali... Ali ću zaboraviti, da kažem na kraju. Trenutno radim kao product developer u firmi koja se zove Linear, za koju su ljudi možda čuli a možda ne.

Maja:

Faktički, issue tracker jedna od najdosadnijih oblasti, ali trudimo se da to bude barem zanimljivo, lepo, magično. Kako sam došla dotle je duga priča, ali recimo da počnem od toga što sam studirala slikarstvo na fakultetu Likovnih umetnosti i posle dve godine sam shvatila da to nije baš za mene, kao fakultet, kao profesija. I postala sam samouki programer.

Dragan:

Koja paralela jebote.

Dragan:

Mislim, ako ćemo još malo da premotamo film, bilo je baš čudno što sam uopšte upisala slikarstvo, da to što sam... Odrasla što sam u Americi, išla sam na dosta, onako, završila sam dosta tehničku, da kažem, srednju školu i moje očekivanje bio da ću biti neki hemičar, fizičar ili nešto mnogo više tehnički. Međutim, završila sam u Srbiji i ove...

Dragan:

Zanelo te.

Maja:

I zanelo me reko, ajde, imam priliku sada da se bavim nečim što kao, celo detinjstvo se, kao, bavim crtanjem, pa... Mogu malo da se posvetim tome. Big mistake. Al dobro, mislim, nešto sam tu naučila.

Dragan:

Al dobro izvučaš iz toga? Mislim, nije, nije... Je se osećaš kao si bacila godine ili...

Maja:

To je teško pitanje. 100% si nešto izvukla iz toga. Izvukla sam ono što sam naučila na pripremama. Zato što faktički na pripremama sam naučila ono crtanje figure, crtanje mrtve prirode. To neko, tehnički deo. I mislim da na fakultetu je bila ideja više da se to nešto probudi u meni. Ali način na koji su to profesori pokušavali da izvuku i ja, nismo se uopšte slagali. Tako da, nije mi prijalo, u principu, i te dve godine koje ja sam

Maja:

bila na

Maja:

fakultetu, jeste bilo zanimljivo, ali stvarno nije bilo za mene. Tako da sam posle druge godine...

Dragan:

Znači nisi završila taj fakultet?

Maja:

Nisam završila. Taj fakultet je tada trajao tri godine, tako da sam istrajila još jednu, možda sam mogla da završim. Ali, moj otac i sestra su oboje programeri i rekoh, ok, ovo mi je nešto u porodici, znam kako izgleda taj posao, mogu da se zamislim u toj roli. I krenulo sam da učim, tata mi je dao jednu knjigu o Javaskriptu koja je tada bila stara 12 godina, tako nešto, i ja sam bukvalno sela štreberski od početka do kraja pročitala knjigu i rekla ja ću sad da nađem posao.

Arsenije:

Čekaj to je

Dragan:

Jesi sigurna da te nije zezao kao što ti je dao o Javaskript knjigu?

Arsenije:

Ne, ne, to je ona knjiga

Arsenije:

pre nego što su napravili JavaScript The Good Parts.

Dragan:

Da, da,

Arsenije:

da, da. To je ona, to je ona ogromna, a ono pa

Arsenije:

su je onda sabili.

Maja:

Ova se zvala JavaScript Bible iz 1999. Ali imala sam tu sreću da u tom periodu Javascript se nije toliko menjao ono iz godine u godine tako da to nije bilo zastarelo.

Dragan:

Nije bilo tih framework-ova i tih apstrakcija toga.

Dragan:

I u sve to sam takođe učila, mislim da je Linda tada bila popularna.

Dragan:

Tutoriali, aha Linda.

Arsenije:

Da, da, da, da, da, da, da,

Arsenije:

Da, da.

Maja:

Da, tamo sam gledala isto neke... I iskreno sam mislila da ću ući u web dizajnu. Zato što...

Dragan:

To se tada zvalo web dizajn?

Maja:

Da, to je kao web dizajn. Ako hoću napravim sajtove koji je zapravo rade nešto, moram da programiram? Ok, onda ću naučim da programiram. I, ovaj, da, jedno tri meseca sam prolazila kroz tu knjigu i kad sam završila, bil sam u fazonu, ok, ajde sada da primenim ovo nekako. I našla sam posao, tako što sam bukvalno otišla, kucala na vrata firme i rekla, da li tražite nekog stažistu ili nekoga. Oni su bili jako iznenađeni, nisi imali pojma šta da rade sa mnom i dobila sam posao.

Dragan:

Nisu znali šta da radi, i onda

Dragan:

su te pustili da uđeš i kao

Dragan:

da sedneš.

Maja:

Da, kao primili su me, kao popričala sam tamo sa jednom devojkom isto kao programer je radila i to je kao bio neki početak. To je strava. A sa kojim sad tehnologijama radiš? Znači ja sam tada kao počela JavaScript i to je iz browsera. Odnosno kao web razvoj.

Maja:

Tako se tada zvalo, to je bilo 2013. I ostalo sam u toj oblasti. Znači frontend,

Maja:

to se i tada zvao frontend, react, najčešće svi ti frameworci ali sada u neku ruku je to totalno nebitno. Koja tehnologija se koristi sve dok je to nešto što je za web. I što može da se konsumira kroz browser.

Dragan:

Mhm, mhm.

Dragan:

Znači ti si kao agnostična, po pitanju toga?

Maja:

Mene tehnologije baš i ne interesuje.

Dragan:

A to je najbolje, vidiš?

Arsenije:

Da, da, imam sad...

Dragan:

Da, da, da, da, da

Dragan:

Znam da imaju neki, ono... Sve ima prednosti i mane, React iskreno, baš ne volim. Mislim da je jako težak da se koristi, i ima mnogo toga, ono, apstrakcije samog frameworka, koje ti kao programer, koji koristiš, moraš da nekako kompenzuješ za to. Ali, u principu, totalno je nebitno.

Arsenije:

Da, ovaj, kada smo se mi upoznali, ja ne znam koliko ima, deset godina, tako nešto.

Maja:

Čoveče, da.

Arsenije:

Radili smo zajedno i ti si došla kao inženjerka, front-end inženjerka na posao i sećam se da meni je bilo fascinantno što smo nekako radili smo možda neka dva projektića i ti si nekako ispoljila tu svoju stranu koja nije bila kao aha ovo je samo tehnički. Pošto u kompaniju u kojoj smo radili se nekako najviše vrednovao samo tehnički deo nebitan je UX nego samo da to neznam zadovoljite neki... Da, da zadovolji neki kriterijum. I sećam se smo onda ovaj tako se upoznavali i pričali smo o tome ja sam bio kao u fazonu, aha ova devajka ima neku ono drugu stranu, drugu žicu koja mi je, koje je tu interesuje uvek si nekako naginjala bar iz mog, iz mog aspekta u taj neki više UI engineering ili nešto tome slično. Sad ne znam da li je to iI dalje istina ili ne. Ali sećam se ono da si tada u toj kompaniji radila na nekim jako kompleksnim interaktivnim sistemima.

Arsenije:

Baš je bilo zahtevalo dosta kao interakcija i tog vizuelnog, kao, bukvalno bio program za vizuelno

Arsenije:

programiranje.

Dragan:

Da, mislim da to tačno ide u ovo što sam rekla, da nije tehnologija bitna. Mislim, barem meni i moja filozofija oko tog programiranja je to što bukvalno što sam rekla da sam ja htela kao možda web design, ali ako hoću da ti web sajtovi što pravim, da rade nešto, moram da naučem da programiram, to je samo means to an end. Kao ja hoću da napravim nešto za nekoga. I to je ovaj bilo moja misija da kažem. Ono što me najviše interesuje.

Maja:

I sa te strani da, odstupam od klasičnih programera koji su ušli u to zato što je to neka zagonetka i mozgalica, to je jako zanimljivo. I jeste zanimljivo, ali krajnji cilj je da to neko koristi.

Maja:

Da ima, mislim, to je ono kao, ako program radi samo u šumi, da li ga iko čuje?

Dragan:

Jel to odlika dobrog programera ili je to odlika kreativnog programera? Zanimljivo mi je zato što ja sam barem navikao da tehnologija sa kojom čovek radi postane nekako deo njegovog identiteta i onda imaš te kampove. Mrzimo Javascript, mrzimo PHP, volimo šta god. I onda malo se ofarbaš tim nekim stavovima i kao to je to. Ti živiš u tom nekom svetiću te tehnologije i to je to.

Dragan:

Ti si java programer. I onda ideš da radiš gde se zapošljavaju java programeri. Ali kad si kao ti agnostična po pitanju tehnologije i samo hoćeš da uradiš nešto i daj mi bilo šta s čime to ja mogu da uradim, to onako je neki nivo apstrakcije koji ja mislim da je... Onako, kad ideš kroz život na hard igraš, znaš?

Dragan:

Lakše je samo reći, ja sam javascript programmer.

Maja:

Malo je tu i podela, ono, ako se zaposljavaš, ako baš ono nije da praviš nešto svoje, nego tražiš neki posao u firmi, tu jeste takođe i podela između tih tipova poslova. Na primer, svakako mislim da treba da imaš neki set alata, nekih tehnologija, s kojima dobro radiš, zato što ćeš brže bolje moći da napreviš to što želiš da napraviš. Ali, ako gledaš da se zaposliš, to je, jeste ono kao traže određeni broj godine iskustva u određenoj tehnologiji, zato što ćeš ti da dođeš da radiš na nekom proizvodu koji već postoji ili na nekom projektima za kliente koji već postoje i rade se i onda kao moraju da znaju gde da te stave.

Dragan:

Da, pogotovo u uslužnoj industriji gde se pre svega ceni efikasnost sa alatima. Oni hoće da ti budeš efikasna sa tim što znaš da radiš i da budeš produktivna.

Maja:

Da, da.

Dragan:

A ne nužno ono da napraviš nešto što ima vrednost, hoće da uradiš zadatak.

Dragan:

Da. Za druge strane ima za ta, da kažem malo, modernija novija rola koja je sa taj produkt enžinjer, koji je... Mislim, ja sam, od svog iskustvao linearu, napr., ja sam se zaposila kao frontend ali iskran radila sam neke bag-in stvari, radila sam neke migracije baza I pointa mene na radnom mestu je da vidim šta korisnici traže, da imam I tu komunikaciju sa korisnicima, da sprovedem te njihove želje u nešto što je zapravo rešenje problema I onda da se to dizajnira I u smislu UX-a I u smislu vizualnog dizajna I da se onda zapravo implementira I sprovede do krajnje korisnike se draži feedback.

Dragan:

Kako, izvinim sad što

Arsenije:

idem, vidim

Dragan:

da si izredu nervozio,

Arsenije:

jako smo otišli od scenarije. Ne, ne, nije bitan scenar,

Arsenije:

ima se

Arsenije:

jedno pitanje. Prenivušta dootaknemo tu temuš koju me jako zanima, sada zanima me da malo produbimo šta je product inženjer, kakva je kolaboracija, kad ti se to kažeš a, slušam korisnike, pa kao, treba da se dizajnira. Zanima me koliko je tebi I dalji ti I opšti na koji način te tvoje pozadine umetnosti pomogli ili odmogli da se baviš time što se baviš, A to je, ja ću biti slobodan da kažem o tim isprije, ako grešim, taj kao vidljivi ideja front-end-a.

Dragan:

Da, mislim da smo malo preskočili jedan del moje priče, koji bi sada ovde bio relevantan.

Arsenije:

Ajde, možemo da se vrnemo.

Dragan:

Pajde se vratimo, jel' smo... Ajde, ajde, sveko. ...Opet malo I trudnoće I mozak, to je sve vrlo disjointed. Da, Ja sam, uz to što sam studirala s likarstvo, sam rešila u neku trenutku da bi trebalo da imam ipak neku diplomu. I upicavala sam fakultet informacijih tehnologija, Metropolitan.

Dragan:

I prvo sam studirala sloftoško inženjerstvo ali u življenu, ja mogu samo dve godine, bilo šta da studiram, a sam se onda prebacila na razvoj igara. I to mi je baš onako leglo, zato što je to bila ta kombinacija između neče kreativnog. I nije samo kreativno kao, ono, vizualo crtanje. Jazim, imal sam, imal sam jedan predmet koji je bilo pokvom crtanje. Ovaj...

Dragan:

Ali kreativno u zmislu kao, te interakcije kao, šta je gameplay, kao koje su mechanike igre, kako se prave ovaj ti različiti nivoje, šta, šta, koja experience praviš za igrača. I to mi je bilo super, pogotovo što je bilo povezano sa jako tehnološkim I kao tehnički izasovnim domenju, tipa algoritmi, veštačka inteligencija, grafika. I u to sam ja ušla u tu grafiku I to što ti kažeš kao taj vizualni del front-enda, gde... Da kažem klasičan front-end je raditi to što možeš ureći sa HTML-om. Ali ono što mene specifično interesuje kao što možeš da ureziš sa grafikom.

Dragan:

Znači da HTML je samo neki kao rendering engine za određene elemente u brouzeru. Ali grafika je ceo novi sloj gde ti pokolo ono moni pulišač pixelima I to je taj

Dragan:

Mi te kod nedavno možemo tako slobodno da se idražavamo u brauzeru neotako? WebGL

Dragan:

I tev I priče

Dragan:

Mislim, podrška postoji nekakva odavno ali

Dragan:

Postoji jako, postoji ono iznenađujuće dugo Da U smislu da mislim da trenutni WebGL koji koristimo je ono... Zastareo, tipa ima 20 godina, o tako nešto,

Arsenije:

slagaću.

Dragan:

Da, ali ne može da se oslovnično njegra je kažeš da ovo će svako videti I na telefonu, I na ome, I na...

Dragan:

Da, mislim, I pogotovo što to dosara zavisi od grafične kartice na uređaju I onda je to neki mnogo niži nivo programiranja. I da, ovo mislim, u pravo si to je kao, tako, podrška nije baš

Dragan:

Univerzalna. Da, da, da, da, da.

Arsenije:

A šta...

Dragan:

Imamo canvas sa kojim može da radiš. To je vektorski, nimo 2D. Da, imamo

Dragan:

canvas 2D. Ima WebGL, što je kao OpenGL. To je bukvano set API-a, koji mogu se koriste za komunikaciju sa grafičkom karticom I onda to funkcionište, postoji nešto zove šajderi, što su kao programi koji tače na grafičkoj kartici. I onda oni...

Arsenije:

To su ti šajderi, fanu zašto su šajderi,

Arsenije:

svi se

Arsenije:

prvi, dovate za šajdera, vrat.

Dragan:

Pa daš, šajderi su osnovno svega, to su ti programi. Prosta, to se oni zovu.

Dragan:

A kad ćemo vidjeti primenu takvih stvari, da li ćemo vidjeti primenu takvih stvari u software-u?

Dragan:

Pa, mislim da ima više primenu.

Dragan:

Zašto smo mi još uvijek bakćemo se sa pravogavnicima I tekstom?

Dragan:

Da. Ne znam, to jeste dobro pitanje. Avaj...

Dragan:

Arsenija je dosta priča o tome, izvini sad,

Arsenije:

što te

Dragan:

prekina, ali on dok... Mislim, to jest, Dosta priča više od mene, ali razmišljam mnogo više nego što priča, o tim, ja barem tako osjećam, o tim kao alternativnim softwareima I kao, znaš, eksperimentalnim, ajde da kažemo, eksperimentalnim interfejsima I šta. Kranje vreme se tako nešto desi, konačno.

Arsenije:

Mislim, Razne stvari su se dešavale, ono, predivne stvari za vreme... Za vreme ovog flasha. Tako je. Ako uzemo da je to bio web, mislim, bio je web. Kako je to izavitila?

Arsenije:

Sada je

Arsenije:

to iznamnik weba I ok, sad mi možemo da ulazimo u to za I protiv nije bitno, ali ako govorimo o tome kako su stvari izgledali I kako su ljudi jednostavno pravili stvari koje su

Dragan:

im padali na

Arsenije:

pamet, opet kažem, performancija I tehnologija se ostale nebitno. Ja baš imam neku neku knjigu kao tih starih digitalnih kao metnina. Ja ne znam, bolo sam početkom 2000. Do recimo 2010. Kao neke ono najznačanije I kada pogledam svanu su bili neke cool stvari, razumiš, obskurne ali cool stvari.

Arsenije:

Mi sada to, okej, postoji ta zajednica koja sada pravi razne cool stvari, I dešavaju se, ne znam, igri, ti si čini si pravila neku igru, ovo, da ćemo I do toga, ovaj, I sve šta nešto. Ali kao u komercilnu software-u, mi dalje nekako nismo to normalizovali, da postoji neki interfisk, koji je kao, aha, okej...

Dragan:

Mi smo dozvolili da imaš novu interakciju. Mi, mislim, business software je takav, oni hoće sigurno, hoće predvidivo, hoće učekivano, dosadno. I to onda radi.

Arsenije:

I znaš, a uskočili smo v VR-AR, kao neki prirodan sled nekih čudnih interfejs, ne zovemo čudnih interfejs, ne znam, što nije tabela. Tako da, I opet je u zapečku, celata ekipa koji su bili processing, vvvvv I tako, ti svi poloopskurni likovi koji su čak bili profesori po New Yorku I tako da, I koji su predavali kreativ koding. Da, pa to je to. To je sad jako zabavno, ali oni su bukvolno to pravili I na vebu I offline, to se izvršavalo I na mašinama. Tako da, ja bih volio da se desi neki...

Arsenije:

To nije čak ni revival, ali... Da. Ali evo, pitanje, koliko su brauzeri danas, ono, sposobni da izvršavaju neke napredne? Pošto mislim da je to isto bila jedna...

Dragan:

Koliko te brauzeri ograničavaju?

Dragan:

Brauzeri ne toliko. Ehm... Ok, Ok, doduša Safari malo nije.

Dragan:

Safari, jel postojete? Ja kad sam kodirao, bilo je drama da napraviš da radi sve u svemu.

Dragan:

Mislim da postoji jako zdrav nivo, to što kaži kao processing I flash, to su nekada bili, Zdrav nivo razvijanih alata nad tim tehnologijama. Na primjer ovaj 3JS. Mislim konkretno, ovaj, odzivljiv, snimač, autor da kažem, 3JS-a, ovaj, Ricardo, on jeste napravio to za zamjenu za Flash, zato što mu je tačno to ne dostajelo.

Dragan:

Šta 3JS radi?

Dragan:

3JS je biblioteka, faktički javaski biblioteka, koja je napravljena na WebGL-u I abstrakcije svih tih low level stvari, koja je moguće mnogo lakše prosto programiranje stvari u 3-deo. Daje neki app I daje nekun mogućnost da se to vrlo onako na višem nivou koristi bez da moraš da znaš o shaderima I da moraš da znaš bufferima I svim tim mnogo zabavnim, komfuznim stvarima.

Dragan:

A jesti ti ušla u te dubine tehnologije, da se baviš na ne abstraktnom nivou frameworka, nego na osnovnom nivou?

Dragan:

Ja sam zapravo krenula

Arsenije:

u

Dragan:

suprotnom sveru, zato što ja studirala sam razvoj gara, imala sam dva predmeta koje su bila faktički grafik, openGL. Prva godina je bila to što kaži kao vektorski, vrlo proceduralno, kao nazrtaš trojga, pa nazrtaš obojška crvena, pa nazrtaš I onda se to naslažeš, ono što crtaš, I onda se to kao priveže na ekranu. I druga godina je bila, tu sam ja malo dublje ušla nego što je bio očekiveno, ali mi je jako interesovalo, je to kao, kako radi konkretno OpenGL I kako, šta su šajderi, koje u informaciji ulaze u njih, kako ulaze u njih, kako se onda zapravo sve to spoji zajedno da bi dobio ono, bukulno jedan frame na ekranu. I onda kako dobiješ sljedeći frame. Tako da sam krenula odatle.

Dragan:

I onda sam svatila u nekom trenutku kao pa on već postoji gotovo, ja ne moram da se bachtimo. Neko je već ovo uradio I onda sam počela koristiti 3JS-i. S tim da znam kako da uđem u te duplje nivoje, potrebi.

Dragan:

Pa to je ispravno, ali tako, mislim...

Dragan:

Pa... Mislim da jako je komplikovan. I ljudima jako onako... Baš mnogo treba da svatiš kako to radi I zašto to radi. I zašto to radi baš tako.

Dragan:

Da. A radi tako zbog ograničenja hardwarea.

Arsenije:

Ja to

Dragan:

uvijek poradim sa

Arsenije:

ovim

Dragan:

ljudima što rade sistemsku tu arhitekturu I infrastrukturu. Imaš likove koji danas dođu I deployuju sa nekom komandom iz terminala I nema pojma nigde ništa se dešava. Imaš likove koji održavaju svoje servere I sve te dependency, kako se to kažem na našem.

Arsenije:

Zavisnosti.

Dragan:

Tako je, hvala kolega. I to su dva nivoa razudejavanja jedne iste stvari. Zna tačno šta se dešava I kako I zašto, I zašto je podešeno tako kako je podešeno. I imaš ovog lika koji za 14.99 mesečno deploye sa ono... Kakvogod, ne znam, Versel,

Arsenije:

koja je

Dragan:

se to već sad platforme, platform as a service uslugije koje, znaš, kao ti može to medviju uslugaj, nema pojma to vela zavisi kakva si tip čoveka, ono, da da hoćeš da uđeš u dubiozu svega toga I da razumeš ili samo hoćeš da uriziš posao I da ideš dajde?

Arsenije:

Ne, ne ja znam, mislim da je to isto nivo uvaku suzomu, a kao imaš dizajnera koji će da napravi nešto što je jako lepo I kao to je to bez da je testirano, bez da rešava problem, bez da bilo što. Uf, utku, ne. Ja vidim da je to isto, znači, nekako ko se bavi vizualnom površinskim delom I nekako ono zapravo priča s korisnikom, gleda biznis itd.

Arsenije:

Ne bi

Dragan:

se ni ja složila sa tim. Ako je kontroversno mišljenje.

Arsenije:

To nam

Dragan:

je trebalo. Malo konflikta.

Arsenije:

Malo krv da uzavri.

Dragan:

Ne, nego mislim da je podel malo drugačija. U smislu da ima sa jedne strane ono čemo sam pričala na početku, da kao nije bitna tehnologija, bitno je što napraviš. I sada jese to ono kao kvalitet ima određeni značaj, ne možeš da napraviš nešto loše. Ali kako ga napraviš nije nušno bitno. I sada imaš taj nivo gde kažeš, okej, ja znam da hoću napraviti nešto trire.

Dragan:

Ja znam da to mogu koristit, ne znam, Babylon.js, 3.js, ne. I sad taj kao nivo je nebita. Neću da uđem duboko u šedzere, neću da uđem u kako radi graviška kartica. I sad to je ta jedna strana, to je ovaj koji deployuje sam universal, a druga strana je kao ja sam nekako akademski, ili ono moja duša mi kaže da hoću da uđem u tu dubinu I onda možda pošto se baviš tako sitnim crepcima nekog programa, nećeš doći do toga da napraviš zapravo nešto za krajni korisnika. Ali možda napraviš neku biblioteku koja pomaže drugim ljudima da naprave nešto za nekoga.

Arsenije:

Mislim da

Dragan:

je to podelo.

Arsenije:

Razumem, više kao optimizuješ tehnologiju, nego što rešavaš korisničke probleme. I sad, ako bi se vratili na tvoj završetak fakulteta, gde si ti, jel tako svatila da ti želiš, videla si kako sad funkcioniše to igra I kako taj, ajno zovem, ja to zovem površinski sloj, u smislu, ti nešto napriši, to se nešto pomera tamo, ili tako, neka igra, ti si odlučila da je to nešto čime želiš da se baviš dalje, u smislu da više rešavaš korisničke probleme, a manje da optimizošte težnologiju? Ili još tada nisi došla do toga?

Dragan:

To je baš filozofsko pitanje, to je baš dubinsko filozof, koju sam ja kao osoba I šta ja vrednoju. Mislim da Nije taj trenutak bio taj. U smislu da... Ja sam sve vreme radila. Ja sam sve vreme imala taj posao koji...

Dragan:

Koji ja sam imala to neku malo više dubinsko znanje ali tako će mi nije ni bilo toliko bitno. Znači ako doćemo u neku firma I kažu mi koristimo Vue ili mi koristimo Angular ono možda mi se više sviđa, manje sviđa, ali manje bitno. Tu se igrama, sam zvatila da ne želim da ulazim u tu industriju I da ono što sam pokopila od toga mi je zapravo jako zanimljivo I otvorila mi malo svest o tome koje su sve dimenzije o kojima možete razmičiti kada razviješ nešto ono gde sam ušla u dubinu jeste ta grafika I Mislim da će to da mi ostane neki hobby više, neko nešto što čime se ona, pa mi profesionalno.

Arsenije:

A što

Dragan:

ti je bilo jasno da nećeš da uđeš u gaming?

Dragan:

Zašto konkurisuovo?

Dragan:

Si tesilo nešto ime?

Dragan:

Ne, pa... Mislim, generalno znam da je gaming industrija dosad je onako harsh.

Dragan:

Svano?

Arsenije:

Pa

Dragan:

da, ono, očekuje se, mnogo se radi, zato što ljudi I su toliko, toliko vole. I igre, oni sami su gameri, žele ima da se bave. I onda kad imaš takav pul kandidata, lako je da izaberaš 1 koje će najviše da rade. I onda tako neko, mislim barem što sam ja čula od bilo kog većeg gaming studija, da plati nisu tuliko dobre, sati su dugi I da nije baš sjajno okruženje.

Dragan:

Da, nisam znala to.

Dragan:

Konkretno sam pokušala da uđem u gajming ovdje u Srbi, interđujojsel sam s jednom firmom, ovdješnjom, I ceo taj proces mi je, bukvalno jeste bio kao, aha, ovo Sada potvrćuje sve što sam imala kao predpostavku. I rekao, ako neću s ove da radim, onda verovatno neću se bavit' mojom uopšte. I mnogo mi je lakše da reku... I imam tu ideju da ću ja jednog dana da napravim svoju lepu indie igru koja ispunje moju dušu I koju ono kreativno... Koje jeste moj kreativno delo, nego da sad idem trajem za nakon.

Dragan:

Da, da kompromituješ tu pasiju što imaš.

Dragan:

Mislim, u tom trenutku sam ja već radila frontend, ne sam, 5-6 godina, I imala sam dosto iskustva I malo mi se nije počinjila iz početka u nekoj drugoj industriji.

Dragan:

Da, da, da. Zanimljivo. Ja nisam... Da, mislim, ja ne znam ništa o gamingu, osim... Što...

Dragan:

Igram neke igrice. Ali, da, oni gare ne vole kada se kaže igrica. Igre, video igre.

Arsenije:

3 play.

Dragan:

Da, nisam znao da industrija ima taj renome.

Dragan:

Mislim, ja se ču ovak, ono, pratim to I jako me interesuje I, na primet, na Twitteru pratim dosa ljudi koji su u tome, zato što mi je fascinantno, mi jako volim da vidim što oni rade. I baš je surovo, ono, koliko su Leo family sada, koliko je, nije teško naću poslove, Da. Kakve uslove oni imaju

Arsenije:

u svim. Kako su

Dragan:

ljube ona firma iz domog sada?

Arsenije:

Ma ne znam, nećemo da spominjem u firme.

Dragan:

Ne, ali zanimljivljivo je što se... Gaming je, kao u Srbiji, Dosta se stvari dešava oko

Arsenije:

gaming.

Dragan:

Da. Nismo, ono, znaš... Rekao bih više se dešava stvari iz gaminga ovde nego

Arsenije:

Pa ne

Arsenije:

znam, mislim da se možda dešavalo.

Dragan:

To da, to bi se stvarno. Mislim da

Arsenije:

se možda dešavalo, sad pitanje je nakon pandemije šta je tu, I nakon rata u Ukraini I to sve ovaj... To je baš na globalnom ono... Tržištu je, poreme, telokonce, jer dosta gaming studije su zapravo bili I u Rusi I u Ukraini. Tako da ovaj... No dobro.

Dragan:

Istračni blok rži gaming.

Arsenije:

Šta radi product engineer?

Dragan:

Ok, se vracimo sada.

Arsenije:

Da, to me kopka sve vreme.

Dragan:

Da, product engineer je osoba koja je kao programmer, jel ti, služi funkciju programmera, ali justo nije to jedini posao koji radi. I product engineer ima se zadatak deo posla koji bi radi o product manager, deo posla koji bi radi o designer, deo posla koji bi radi o QA, možda ono kao user experience isto. I cilj jeste da se neki deo proizvoda, neki veći feature ili nekakvom oblast, da ta osoba to sprovede od početka do kraja. Od toga da, kao neki od glavnih u firmi kaže mi bi trebalo da imamo ovo ili da on primeti u tom trenutku kao korisnici I mnogo traže ovu stvar. Do toga da kao kako to treba da izgleda, kako to treba se ponaša, zašto to dobro uradići, zašto nije.

Dragan:

I svest sa te kao bisni strane, da li bi to bilo koristo ili ne. I do toga da se zapravo to dizajnira, kako bi to trebalo da izgleda, kako bi trebalo sa ponaša, implementira I testira I skupi I feedback.

Dragan:

A kako se vaga, I upošto to je prilično šarena rola, gde prestaješ da budeš dizajnjerka, koliko treba da budes dizajnjerka, koliko treba da budes developerka, koliko treba budes product osoba, business osoba?

Dragan:

Da, iz moga iskustva, u ovoj roli koji davajecam 10 meseci, malo je onako posjećaju. U smislu da... Ja tražim pomoća dizajnera kad sfatim Nešto ovde neštima, ima nešto mi fali, ali ja ne znam šta je to. I onda uvedem designera u celu tu priču, kažem, ovaj problem ovako to izgleda, šta možemo da uradimo. I sada nije nuzno da moram ja sve to da radim, da ispunim sve te role, ali je ideja da mogu da doprinesem I da nije potrebno da sada kao bude uključen dizajner za svaki projekt ili PM za svaki projekt.

Dragan:

Je se o tebe, utim, slučajevima kad radiš na nekoj inicijativi, bilo da li si ti inicirala to ili ti je došlo na red,

Arsenije:

da li

Dragan:

se o tebe očekuje da ti to dotreš do kraja, Ili je upravo to što si sada rekla fazom kao Ok, ću da doteram do negde I onda zoveme eksperte Dezajnere, eksperte Kopirajter, eksperte Developere da to zapravo zapakuju U...

Dragan:

Jeste na meni da dovedem do kraja I kojegod pomoć mi treba uzput, je očekivano također mena da tražim.

Dragan:

Dakle ti si driver toga, ti vlasništvo je kod tebe.

Dragan:

Tako da mislim da je to malo drugačije od većina...

Dragan:

To je drastično drugačije.

Dragan:

Ja sam se toliko navihla na to, neko je jako prirodo... Mislim, pokutno za mene, koja je ja sam, imam taj stavka o tehnologiji, nije bitna, ću napravim nešto. Ali, da, mislim da je baš drugačije od toga kako se inače radi u ono soprskim prvama.

Dragan:

Ja lično mislim tako treba da se radi. Ali, taj model jako teško skalira.

Arsenije:

Da. Ja mislim, pa...

Dragan:

I zato se ne radi tako na većini meste.

Arsenije:

Ako govorimo o sopskom tržištu, mislim da postoje neki obrisi. Mislim, ja mogu da posvjedočim da smo recimo nas, kod nas u kompanii, u početku imali taj modus operandi, на већини места.

Arsenije:

Ако говоримо о српском тржештву, мислим да постоје неки обриси.

Arsenije:

Мислим је могу да посвједучим да смо, рецим, у нас, у компанији у почетку имали тај модус операнди, где једна особа прави и бекенд и фронтенд, а дизайнер пише ЦСС osoba pravi I backend I frontend, a designer piše CSS I pravi prototip itd. U tom nekom smislu, tako da tu je ta granica nekde izmagljena, onako, nije baš jasno tako, ali kako ljudi dolaze sad postoje specializacija Ha, ovo je frontend inženjer, ovo je backend inženjer

Dragan:

Tu posao postaje dosadan Evo ti sada, ja sam završio sa backendom

Arsenije:

u Radifronten.

Arsenije:

Da, ali imam dva pitanja. Da li, dizajneri kod vas u kompaniji doprinose kodu, u smislu, programiraju nešto, I da li vi takođe imate sada te role koje su više kao neka platform support, ne znam kako bih to nazvao, u smislu inženjeri koji se bave da svi vi I ostali inženjeri imate sve dostupne codebase module, šta god, da tebi infrastruktura radi, da imaš scale, da imaš sve ostalo? Pošto kapiram da to nije deo tvoj posle.

Dragan:

Da, upravo si, mislim ja sam inicijalno zaposlana kao više frontend I zato ja možda radi malo više kao desajnerskog posla. Da odgovari na pitanje, desajniri neki da zapravo rešavaju stvari u CSS-u I komentuju kodu. I mislim da sada kod nas je jako specifičan nivo autonomije koje imamo, gde svakone bira za sebe da radi ono gde okej ima kao kompanijskih ciljeva I projekata na kojima treba da se radi, ali ima takođe dosta slobodnog vremena da prevozimo stvari koje mi mislimo treba se rade. I imamo ljudi se specializuju za nekih stvari, imamo par oseba koji su mnogo više voljtu kao infrastrukturo I taj deo, I on se bavi time, I ne diraju fronte, ne diraju ništa izolno. I ima ljudi koji ono, bukvalno, mislim ima jednog, Bih rekla baš to kao ta druga rola koja sam ispomenula.

Dragan:

Design engineer. Koji je... Ja mislim da je bio designer postruci ili nešto... Nije ono kao frontend inđenjer ili nešto tog tipa. Kreativni designer.

Dragan:

Ko se bavi tim nekim vrlo specifičnim interakcijama tipa... Te inovativni interfacei koji su nam možda potrebni za odrezene stvari. I sada to je njegova niša. On se tu opredelio, to njegova specializuje se za to I kada je potrebno tako nekakav tip interakcije nevezano za koji je dao proizvoda, to je nešto da bi on prelazao, na primer.

Arsenije:

Jasno. I znaš šta me zanima? Zanima mi je što s jednom iskonskom pitanjem koje ja sam odbijao da se dugo baim ovojmu podcastu, ali kde god da odemo, na kojegod meetup, to se nekako potegne I to je goruća tema. Što mislim, ne znam, možda nije nivažno u tvoje trenutnoj poziciji, ali u prethodnim pozicijama, da kažem, kroz tvoje celogupno iskustvo, kakva je bila sradnja sa designerima? I šta je tu, da kažaš, bilo nešto pozitivno, šta misliš, da je negativno?

Arsenije:

Pošto mi, ono, klasično čujemo stalno I dalje, naželost, ne znam, Babiću, da li ti imaš neke druge možne informacije koje mogu da povrgno ovu moju tvrdnju, a to je da dizajneri ne umeju da sorađuju sa...

Dragan:

Stalno isti problemi.

Arsenije:

Stalno su isti problemi, znači ne umeju da sorađuju, ne umeju da objasne,

Arsenije:

ne umeju

Dragan:

da dokovore... Trenje stalno postoji.

Arsenije:

Stalno im neko nešto preotme, unakaradi itd.

Dragan:

Uvijek je neko kriv za nešto.

Arsenije:

Uvijek je neko kriv I uvijek se to zbog nekog... Ok, prva linija su inženjeri, onda kasnije su svi ostali uvijek im bitni

Arsenije:

s krivima.

Arsenije:

Ali ajde da se zadržimo.

Dragan:

Da ne kažemo klienti.

Arsenije:

A ti kao neku koji je israđivali smo na toj relaciji, desajner I frontend osoba, frontend inženjer, si tu najbliže nekako. Da. Nije kao da se baš nekim tamo... ...Bazama pa dok dođu do tebe. Da, da, da.

Arsenije:

Pronju

Dragan:

tri dana. Ja sam generalno imala dobre iskustva. Osim en Arsen je baš... ...Ni smo se nešto...

Arsenije:

Najgori

Dragan:

li? Ne, imao stvarno... Razmišljalo sam dosto od tome... ...Kada sam imala negativne iskustva. I mislim da je sve na kraju dođu do nekog nesporozuma.

Dragan:

Ali nesporozuma u zmislu da... Koji je cilj toga što pravimo. I onda... Cilj, znači imamo si jedna strana cilj To što treba da uradi taj dizajn, što treba da uradi proizvod I s druge strane je neki dogovoreni standard kvaliteta I sada ako to...

Dragan:

Koji je često prečutan

Dragan:

Da, da, da, I ako te dve stvari nisu ono u alignmentu, onda se desi taj konflikt. Gde ili programmer vidi neki dizajn, pomislim, nije bitno, da li ima ovaj bord radijuz, da li ova boja tačna I onda to baci sa strane I onda se dizajnaru vredi, zato što nije ispoštovan dogovor ili programer ima tu ima razumevanje o tome šta treba taj dizajn da rati, ali dizajnir nije promislio sve scenarije. I on mu, eto, programer namet će se dorati ni posao, zato što šta se dezika kliknem naovo dugo, mene

Dragan:

ga potreba da... Zamislit, radiš sa interaktivnim medijem I nije uveko lako kako si ga ti nacrtao.

Dragan:

Da, tako da mislim da su to te dve neke izvora konflikta koje su najčešće I vidjela sam to, definitivno. Ali takođe mislim da je to ono stvar seneriteta. I da što više iskustva imaju oba strane, to je nekako lakše doći do sporazuma.

Dragan:

Ali na kraju, mislim, Ono, ušće je u tome da designer mora da postane developer. To je ultimativno razumevanje materije I medija sa kojim radiš. Ja sam to tako shvatao.

Dragan:

Ja nisam siguran da mora postane developer. Isčisnu razložu je što kada to čujem, pomislim, mora da nauče kodira. Mislim da to nije nušno. Nemora nauče kodira. Ali mora da se na ogranišenja...

Arsenije:

Moram da

Dragan:

razume kako se kodira. Moram da razume kako se implementira to što je on... Da. ...Fasadirao. Jer...

Dragan:

Pričeli smo dosta puta o tome. Design kao praksa u digitalnim proizvodima je pati od toga da postoji kompleks. On je nekompletna delatnost. Ti praviš ne finalni proizvod. Produkt tvojog rada je imitacija nečega što to treba da postane.

Dragan:

I je plan za tuđi

Dragan:

rad. To je, ja mislim, trauma jedna koju dizajneri kolektivno imaju, oni su I svesni toga. I mislim da je možda čak I to jedan od izvora animoziteta, možda čak, između developera I dizajnera. Zato što developeri su ti koji imaju moć da uzmu to I da naprave finalni proizvod od toga. A dizajneri zanemaruju sve te

Arsenije:

skillove

Dragan:

Koji će zapravo dovesti njihov rad do tog finalnog rada.

Dragan:

Da, to je ta komunikacija sa...

Dragan:

Ti kažeš... Da, to je komunikacija u suštini. Dakle, ja tebi da objasnim I da ja shvatim da sam možda zaboravio nešto I da nemam tu dubinu razumevanja samog projezvoda u ovom trenutku, jer se ja sad bavim na nekom... Mislim, ti kad praviš mockup, ti abstrahuješ projezvod. U suštini, ti ne možeš da ga razumeš 100% ko je ikad hand-offovao design, interface I to je bilo to niko se nikad nije vratio nazad da kaže ja falioš I ovo I ne znam šta, nikad se to nije desilo

Dragan:

mislim tu programmeri takođe imaju znači to je sa prve strane razvoja I sa zadnje strane razvoja imaju konflikt sa testerima I QA, zato što ista ta stvar, oni očekuju da smo mi sada Završili smo, evo, to samo čekira I podpiši, ali ne, I tu se naslije komunikacija, da to što će oni da naju neke ponašanje koje su nama promakla.

Dragan:

Da, da. Da, ali

Arsenije:

mislim da počinje za dizajnerima je rekao, dizajneri s jedne strane se ono fokusiraju na neki jako uzan deo problema I te posledice se ne

Arsenije:

vidi, u smislu, дизайнери седне стране се фокусирају на неки

Arsenije:

јако узан део проблема и те последници се не види. У смислу, знаш, најтиже што може да направиш као дизайнер, бар мене, јeste табелерни приказ. Не постоје ништо горе. И квакогод знаши сад алати, не знам, фигма, има нека гомела, неких плагинова које сад тебе то како могут да симулирају и да чако оно могу да вуку

Arsenije:

неки ексел, Znači, ne postoji ništa gore. I kako god naši sad alati, ne znam, figma, ima neke gomele, nekih plug-in-ova koje sada tebi to

Arsenije:

kao mogu da simuliraju. I da čak ono, mogu da vuku neki excel, pa da imaš neke podatki I sve tako dalje. Znači, to je opet sve neka simulacija. Sve trebam da učim kako sve to da radim, a 15 putem je lakše napraviti novih HTML I da ono, izmokujem prototip u nekom drljivom HTMLu, znaš. I onda se ja Ne bavim sad kako će tabela konkretno da radi, nego samo prikažem 5 redova šta će da stoju od toj tabeli I mnogih stvari se, kako se to kaže, quote on quote, to nema na srpskom poznacima, poznacima navoda, podrazumevaju.

Arsenije:

I sada, kada pričamo sa ne znam inženjerima I sada oni kažu, ha, okej, e, ali šta sad ako u tabeli ima ne znam dve hiljade redova ili pet hiljade redova I sada mi kažemo, okej, ali da vidimo kako će to da radi I onda je na krevu dođemo do toga da sad mi treba da pravimo, znaš, To je ta tanka linija gde možda ulazimo, po meni, u hiperoptimizaciju tabele time što ćemo da pravimo ne samo paginaciju napred-nazad, nego ćemo naprimo I sve 1 korake pa ćemo da naprimo da možeš da skočiš na određenu Znaš, I sad mislim da tu postoji sad to kao, ili moramo sve to da radimo? I onda inženjeri kažu, pa šta ako neko hoće skoči na desetu stranicu, razumeš? Ima toliko toga. Jedan od primera gde svi smo se susreli sako sa svoje strane kako nešto, ono, I mislim da je upravo to dogovor aha okej, jel' mi onda veći posao odoptimiziramo tabelu hajde onda da smanjimo neki feature se da bi nam tabela se brže učitavala recimo I mislim da je zato, ne mislim, nego zato je važno razumevanje obve strane, a ne da sad inženjer potroši dodatnih 5 dana optimizujući tabelu bez da je to možda uske sada.

Dragan:

Da, I onda sfatiš da korisnici zapremuju dva reda u toj tabeli I rad će bi da to bude prikazano kao...

Arsenije:

I onda stvoriš još dodatni posao za QA gde oni testiraju kako se navigiraš

Dragan:

po tabelu... Oktiminacija koja će nikada neće koristiti.

Arsenije:

Što se neće koristiti.

Dragan:

Da, da. Ja mislim da je to malo I

Arsenije:

malo

Dragan:

je neskodna situacija za programmerima. Ono što sam rekla da kao volio da se bave tim nekim ono zakonetkama I mozgalicama. I to, ja mislim da je funkcija načina koja je zapoštila on problemera zato što to ja sedao u interview procesa često, kao kako bi rešio ove probleme, zato što to ja su realno nekada problemi. I onda je to kao, imaš check-it, sve je exer. Svaku takvu situaciju vidiš kako mogu da uhvatim dizajnara u nečemu očemu nije razmošljeno.

Arsenije:

Evo kao, ovo ne radi.

Dragan:

Da, I QA isto to radi ono, programerima. Što mislim, ok, da treba imati sve s tu problemima I onda kada se to da prvo desi korisniku, je bilo promišteno. Ako uočiš, ok, ova tabela treba da ima 2000 rad, ova kako to treba da izgleda, onda Razmisliš da li je to opšta potrebno?

Dragan:

Da.

Arsenije:

Mislim da se slažem, samo pokušam da sfatim da li je nešto promišljeno, isto što I nešto kako treba da bude, nešto što je ispravno. I mislim da je tu možda... Da, to je zbogavno. ...Dizajniri su uvijek malo kao, ha Ja sam promislio za ovaj use case, za ovaj use case, a nisam baš za sve. I ok, udari su zid kad brate tabela radi kako radi.

Arsenije:

Ha, sad nam treba novi feature. I često ne postoji razumevanje šta je teže u raditi I šta je lakše u raditi. Naprimer, to je... Ja se svakodno susjećam sa tim, jer meni deluje... Aha, pa mi imamo taj search negde, pošto ga samo ne dodamo još na ovu stranicu, a onda ukapiraš da taj polja za pretregu vuče, ne znam, podatke, odakle, da nije optimizovan, da, da, da, da, da, da, da, I onda sad to nastaje neka komplikacija koju kao nisi predvideo.

Dragan:

Pa su to puta se desi da je problem na nivou interfacea rešiv za minut, ali u implementaciji

Arsenije:

u nedeljama?

Dragan:

Da, da, da.

Dragan:

A koji uopšte rešiv? Ako se uopšte isplati rešavati ga?

Dragan:

Tu, ja mislim da se ima nama fali taj dodatni alat, a to je ono produkt odpuka, gde možda mi ne moramo što se bajimo o tim problemom, pogotovo na sada. Evo, primera radi... Jedna firma za kojoj sam radila imaju grafove neke za automatizaciju ekspertsog znaja. I sad tu imaš različite nodove koji su povezani. I ideja je da, ono, u principu...

Dragan:

Možeš postaviti nekakva pitanja I onda dobiješ nekojta kao type form I... Da, da, da, da, da. Na kraju dobiješ neki dokument ili odgovor. I imali smo korisnike koji su pravili te grafove sa ono, 500 nodova. I sada inženjerski zadatak optimizuje ovo za 500 nodova.

Dragan:

Umesto da se prioritizuje produkt zadatak, kako možemo da napravimo ove modularne te grafove, tako da ne moraju da prave tako velike grafove. Došto mislim I klijentu nije idealno da naprebi nešto tako veliko I kompleksno. I onda smo bukvao stavljeno...

Arsenije:

Sistem ga

Dragan:

je naterao da radi to.

Dragan:

Pa Da, I onda smo stavili ograničenje da ono 500 je maksimum, ne možemo da radimo bolje od toga. I onda izbačen celo potreba za nekim rešenjem.

Dragan:

A, kao slojevi, to je jedno pitanje. Da li linear sebe smatra za consumer product ili business product? I koliko ja smatram kao neko sa strane, Third party, da je Linear dosta, kako se kaže, opinionated. Proizvod. Stav.

Dragan:

Da, proizvod sa stavom. Da. Kao basecamp recimo. Ja ih stavljam u tu kutiju. Koliko uzimate feedback od korisnika, da li uzimate feedback od korisnika?

Dragan:

Ili ste u fazu? Znaš, kako se pravi linear?

Dragan:

Dobro pitanje. Prvo... Nisam... Ovo... Samo ću da se ogradi, zato što ovo moja percepcija zoveme kako firma treba funkcioniša.

Dragan:

Više je kao B2B, svakako, ono na nivou, zato što cilj linara jeste da olakša drugim firmama da prave software. I sada to jeste pointa kao taj krajnji proizvod što druga firma radi. To želimo da optimizujemo. Znači nije znao na kako pojedinca.

Arsenije:

Znači, kada si krenula da

Dragan:

govoriš, sam shvatio da ti nisam dobro postavio pitanje. On je očigledno business to business proizvod. Da. Ali... Koliko uzimate praksi iz konzumente produktu I primenjujete ga na business to business proizvod?

Dragan:

Jer ja mislim da je to osobenost linjara. Ja bih rekao.

Dragan:

Da, jako je veliki fokus na tome šta koriznik zapravo radi I kakav, kakvo iskusto ima do koristi. To je samo

Dragan:

pojam što su se brinete o interakcijama.

Dragan:

Evo, moram reci da to je svanu u nekom boleznom nivou. Ima toliko nekih sitnica. Na primer, kada se otvori sidebar sa desne strane, ikonica koja je otvar sidebar se animira, tako da se sliduje, ono... Mmm... Kao otvarno-zatvarno.

Dragan:

Ali da, mislim, to prije korisnicima oduševe se

Arsenije:

malo te stvari. Адбар се анимира тако да се слайдуе, као отворно-затворно а да, мислим то, прје корисницима је од уше, ве се мално те стари ај,

Dragan:

тај ниво финесе се видђа, отправи је навикли смо од Апла да видимо то

Arsenije:

да, па што сам са тео да кажам, мислим да ни смо навикли да видимо од Апла више

Dragan:

давно је Апл напустио ту да, и

Arsenije:

мислим да Апл имао шапу и да су сада

Arsenije:

то људи da vidimo to I... Eee, paš sam sad tjelo da kažem. Mislim da nismo navikli da vidimo od Applea više. Mislim da... Davno, davno je Apple napustio tu.

Arsenije:

Mislim da Apple imao šapu I da su sada to ljudi,

Arsenije:

ako govorimo o Silicinskoj dolini I Americi generalno, ljudi koji su radili u Apple I koji su hteli da naprave oratorno nešto još bolje, koji možda nisu imali prilike, sada rade po firmama kde prave takve stvari. I bufalo su u fuzovnu, e, sada ću ti pokažem kako se naprave. Mislim da to za to stvar prestižam. Ja sam čito tekstove, recimo, čito sam tekstove kako se zove taj lik Benjamin,

Arsenije:

nešto, de Kock. Свар престижен. Я сам читал текстове, како се зове

Arsenije:

твай лик, Бенямин, нешто Де Кок, он е бельгианец, које правио се ове на лепе сайтове на страйпу. И, мислим, он је човек, је не знам шта је он, хоботница, али као

Arsenije:

манземарјац, али као... I... Mislim, on je čovjek, ja ne znam šta je on, hobotnica, ali kao...

Arsenije:

Manzemaljac, ali kao to su... To je do tog nivoa kao da kada uđeš u settings na Macu I tamo, aksesibility, meniš, tebi se site, ono nekako vezuje site sa svim setovanjima koje su na mašini I oni 3D renderi I sve ostalo je na nekom hiperoptimizaciji samo zato što, verovatno je on jedini koji na svetu to ume da spravede na taj način. Da li je to o CD, da li je nešto drugo.

Arsenije:

Ne, ne,

Arsenije:

ja bih rekao da je to stvar prestižno.

Dragan:

Oni su imali onaj Globus. Srećiš na jednoj interaciji sajte, imali su Globus.

Dragan:

Onako sa takicama. Da, je onda kaj

Dragan:

transakcije koji idu. Ali su to stvarne transakcije. Znaš kao, nije mokovan, nisu mokovan I podaci. Nego je Baja uzo I uvezao to sa pravom bazom. I kao evo, lva ide.

Arsenije:

Mislim da je to demonstracija sile.

Dragan:

Da, u nekorpu da.

Dragan:

I sad onda, znaš, imaš takve ljude koji postave industrijski standard. Mislim ti možda ne znaš to, I ti verovatno ne znaš. Jer niste u klijenskim, niste u uslugama. Ali...

Arsenije:

To su

Dragan:

bile godine gde su klijenti konstantno referencirali stripe kao... Ono, u mood boardovima, znaš. Kao, očemo ovo. Znaš, kao, baja, ne razumeš šta hoćeš. Ne, ne kapiraš ti to, znaš.

Dragan:

Ne, ne treba ti to. Ne imaš para za to. Mi ne znamo to. Ne, ne može. To se ne dešava tek tako, to mora neko da...

Dragan:

Nije neko došao I kao za dve noći neprospavanje izdizenirao stripe of sight, ne, to je...

Arsenije:

To su

Dragan:

ono, meseci

Dragan:

I rade, da. To si iznedrila je ta kompanija to. I ta kompanija je privukla tog Benjamina da dođi I da radi to tu I... On je shvatio sve to tako I... Svario je to, razumeš, I...

Dragan:

Napravio je taj sezat.

Arsenije:

Da,

Dragan:

da. Znaš, to je to

Dragan:

kulture. Definitivno.

Dragan:

Iminjer ima, čini mi se barem, vrlo specifičnu kompanijsku kulturu.

Dragan:

Jeste.

Dragan:

Odakle je

Dragan:

kao... Osebaču su finci.

Dragan:

Finci, jel' tako, kada... Ima to dosta, ja mislim, do tog neku naslednja. Definitivno. Ali, ali, su oni svi... Izvini sad što ulećemo, ali mi pade u stvari na pamet.

Dragan:

Oni su si bili deo, radili su u velikim firmama, ako tako?

Dragan:

Mislim da da. Znam ove I...

Dragan:

Nisu ono Indianci koji su rekli da imićemo sad napravimo najbolji ištret.

Arsenije:

Ne, ne.

Dragan:

Ne, ne. RBMB-a, valjda... Znam Uber, isto, I ne znam koji još, možda Coinbase ili tako našta, slakat ću.

Dragan:

Coinbase, jel ma te.

Dragan:

Ali, ali da, mislim to, oni su... Kako se jaz sedajcem priča, valjda svi radili zajedno I onda rešili kao, ajde da napravimo nešto što je kvalitetno, što je dobro. Ajde da to bude iša track ride

Arsenije:

da I svaka čast abnormalno je teško to sve ne samo proizvesti, nego držati na tom njimovu kvalitet to jeste, sad nazovimo gokakoliko, da li je to svar prestiža, da li to zaista treba, da li ne treba. Mislim, ono, nije važno, ja mislim da ono, svakog koji je pokušao da izgura bilo šta u produkciju, što je, ono, malo kvalitetnije, zna ko' ko' je teško da se I koliko je potrebo napora da se posle nekog vremena sadrži ta kvalitet, da se to ne raspada. Ja I ovaj kažem da je kvalitetno kad izgleda kao da je radila tri osobe, a ne 30 ili 300. Jer svaku novi dođe će da unese nešto novo I prirodno će, ne znam, jedan deo tamo neke, nekog proizvoda da izgleda drugačiji, da koristi drugačiji pattern, da se nešto brljavi, da se nešto onako bude muljavo.

Dragan:

To je sve teško, užasno teško, a još teže je napraviti biznis.

Dragan:

Da, osim ako nije ono glavni value proposition je da kao, ovo je isto kao ono drugo, ali sve je upeglono I radi.

Dragan:

Ali opet, znaš, onog momenta kada to postane biznis, mi možemo biti software umetnici I nastroje sad da napravimo nešto što je tehnički, zvanredno, interfes je dojaja, nema pojma šta, ali onog momenta kad to dobije funkciju da služi nečemu, tu krenu kompromisiji. I onda, aha, majina plata je prevelika, ajde da smanjimo majine sate na 30%. Jer sad nam trebalo ova za marketing. Tu krene da ide sve na dole I to je glavni izazov, po meni Ja mislim da postoje Poznacimo naoda, lako je napraviti dobar software Ali software koji izađe na tržište I obstaje kao biznis je absurdno težko. I iz tog aspekta je meni linjer fascinantan jer je meni to anomalia.

Dragan:

Ne bi trebalo bude realno da se uradi.

Dragan:

Mislim da su imali founderi dosta, možda ne hrabrost, možda inata ili nešto da to izguraju.

Dragan:

Možda su I privike bile

Dragan:

takve da

Dragan:

je tržiste čekalo.

Dragan:

I pritom što, jesu jako iskusni, iskusni su u velikim firmama, koje jesu ono, koje zarađuju, koje su javne firme. Tako da, ta neka kombinacija je očigladno funkcioniše I mislim da sada ima sve više firmi koji to kao počeli su da primaju taj princip kao okej, kvalitet zapravo može da bude ono, differentiator kako se to kaže.

Dragan:

I sad u reds ratspektivi to ima smisla, mali team, nemaš payroll od 500 ljudi. Linear ima 50-60 ljudi.

Dragan:

Pa, da, mislim da smo 56, relati.

Dragan:

To je, znaš, kao, to je dalje kao mali team, jemati.

Dragan:

Mislim, ono što sam, kad sam pričala kao to, produkt inženjera, još si rekao kao to ne može da skalira, to ne skalira uopšte. Da, da, da.

Arsenije:

U ti 500 takvih ljudi je.

Dragan:

Ja sam poslednji Inženjer koji je zaposlen u evropskom timu, ja sam počela radit pre deset meseci. I tako, ono, jako su selektivni, jako dugo traje ceo taj proces prijave I rezultat je se to da kao, ok, neće to da skalire, ali ne žele da skalire. Nema potrebe da skalire.

Dragan:

Da, to je zapravo strategija. I

Dragan:

vidim, to sad sve češće da su firme, kada objave neki obdob za posao, napišu kao mi trudimo se dosta nemo mali, ove demo kao kvalitetan tim.

Dragan:

Pa zašto je ono... Mislim da je sve učiglednije da je vreme brute force-ovanja biznisa gotova. Da.

Dragan:

Nema više pare za to.

Dragan:

Da, svi su umorni od toga, neće nikada radi u takvim firmama više. Sad konačno imamo mlade ljude koji dođu I kažu, radije neću raditi, nego da se ono mučim neko, znaš. Tako da, linjer je, ja ga barem vidim kao jedno od tih modernih firmi koje imaju drugu neku filozofiju.

Dragan:

Definitivno, također posle jako veliki hajp firme.

Arsenije:

Jeste to osjeti

Arsenije:

unutra firma? Taki hajp

Arsenije:

firme I... Jeste to osjeti unutar firme?

Dragan:

Osjeti se u smislu da, kao, mi to vidimo I ono kao, a... OK, da, ljudi reaguju na ovo, OK. Ali u okviru firme sa svim kolegam kojima sam pričala, svi su u pozornom kao... Posaoj. Ono...

Dragan:

Jesi se malo drugačiji, kao jeste profi dobilna firma. Dobari proizvod, ali kao... Posaoj.

Dragan:

Da. I dalje je to samo išli trekere.

Dragan:

Pa da, nisam da taj domen nas nekako drži skromno, znači što kao...

Arsenije:

Nekog sada malo da pređemo neke druge teme.

Dragan:

Slobano, rado.

Arsenije:

Jedna u temi, zbog čega si ti meni fascinantna, je su, I to smo možda malo očešali, ove samostalni projekti koje ti nekako srejeno na vreme izbacuješ I oni imaju različite forme. Ja si sećan, da je sada to nešto tokom pandemije, ne znam ali da si na Twitteru ili na nekom Instagramu ili na sajtu ili blogu njini I vat bitno, si kremla da crtaš I onda si imala kao neki svoj crtež, jesi stalno... Da, imala sam teži. Da, bi je to, skoro dnevno si nešto izbacivala na neke vodanim bojica, neke lepe ilustracije. Pa si onda, ne znam šta je bilo, ja se cijecu sa nekih igrice, igro sam na neku igricu kus neki brodić I nešto pluta, beskonačnost.

Arsenije:

Mi uvek zagovaramo tu ideju da ljudi koji kada jednostavno imaju vreme ili hoće naučiti nešto novo da ne postoji bolji način nego da napraviš nešto svoje, ali I takođe da izbaciš tu nešto svoje. Pa smo, Dragan I ja, vi skoro nešto proleli vrijeme zajedno, ja sam otvorio Twitter I kao imam, ja mislim, 6 ili 7 naloga na Twitteru, to su se ono projekti koji nije nismo lansirani, ali prvušta sam otišla, da sam naprije Twitter nalog I kupio domen. Zvaki slučaj. Zvaki slučaj, kad to poraste da Ne bude neka glupost, razumeš, nego da bude lep handle. Tako da, kako ti, kako ti pristupaš tvojim projektećima sa strane?

Arsenije:

Imaš neku formulu ili je to samo nešto što se desi?

Dragan:

Ne. Zanimljivo mi je što si u to svar stojita ilustracija, pošto to meni je uvijek bio kao neki hobby. Imala sam period, nabrila sam pauz u nekih deset meseci, nisam radila I tada sam bila kao ok sada ću se posvetiti na postanem umetnik I krenula sam malo više sa bajima taj dakačen rado I te stvari ali u principu nisam naša bila posvetjena tome nisam ni vidjela neki uspeh ali ne znam volim da delim to što sam uradila sa drugima I mislim da mi je zapravo to kliknuo I došlo na mesto kad sam... Sam se setim koja sekvenca događa se zapravo desila da dovede do ovoga, Ali mislim da ta igra sa brodičima. To sam uradila za Armadu.js.

Dragan:

U Novom Sadu.

Dragan:

To je konferencija?

Dragan:

Konferencija, da. I tu konferenciju sam sasvim slučajno, išla tamo da budem speaker, zato što timu kojem sam radila je imao, ja mislim, možda petor od njih su kao ono conference speakeri, redovni. I to mi je postalo normalno, kao kao aha, baim se programiranjem, komunikativna sam, tako mi kažu, ono, sledeći korak, ja se da pričam o konferencijama. I 1 su me uhrabili u tome I kao Kledali te propozuli I

Arsenije:

to Vići mošta kažu YouTube komentare?

Dragan:

Dobro Ne čitam komentare, tako da se Vajda biti ok

Arsenije:

To je

Dragan:

taj advocacy, ilo tako?

Dragan:

Šta se?

Dragan:

Pa to kao. Ja sam sada nešto I sad ja sljedećih logičan korak je da pričam o tome drugim ljudima.

Dragan:

Da, da. Mislim, jeste malo je ono cringe I kadgod razmislim o tome što ja zapravo radim, uzavimo to...

Arsenije:

Ali nije u suštini?

Dragan:

U budemo služno baš je cringe. Ali, ali nije. Da. Ne. Imam filozofiju sada.

Dragan:

Imam stav.

Dragan:

Opradanje ili filozofija?

Dragan:

Ne, koleginice je trebala priča. Ali nije ona iz Berlina nešto poradično je mogla I kao preporučila mene, naravnjimo je lakše mene da to vedu nego njima iz Berlina. I kao, okej. Ja sam imala jako, jako ambicijozan, ambicijoznu ideju za taj talk. Ja sam regla da ću da prihažem kako se pravi 3D igra u browseru koji je multiplayer, koji se ljudi na konferenciji da igraju nakon što ja držim svoju prezentaciju I to će sve da radi.

Dragan:

Ja sam imala mesec daneta da uradim I napravila sam neku tu igru, napravila sam presentaciju, objavila. I sfatila da kao... E, ovo, zapravo ljudi su zainteresovanici za ovo. I sad mi prilaze I pitaju me, kao ja, kako je cool taj 3D, kao, možeš nešto mi kažiš o tome. A ja sam se zaljubila potpuno tu tehnologiju, ja sam to požavala I kojim pa naravno, naravno.

Dragan:

I onda sam krenila I pišem, isto pravim tako neke eksperimente u tome, pošto mi bilo svinimljivo, ali kao, ne zvustavim se na tome da napravim eksperiment, nego sad ću ja napišem blog da naučim ljudi kako se to radi. Pošto, nismo li uzbućeni, da žele, da ima taj moment, kad nije samo ako kao neke lepe slike, nego čekaj, kako to radi? Kako to radi I sada oni počituju moj blog I budu u fazonu ja kapiram ja sad znam kako to radi I ja nisam nešto mnogo pisala, mislim da sam možda dva tutoriala napisala se zajedno I držala sam dve te M2.tokaza konferencije ali još uvek Znači, ja sam to radila možda predve godine. Još uvek mi ljudi citiraju. I budu fazonirana, mi jako pomoglo.

Dragan:

I to mi je... To mi je tako drago.

Dragan:

A vidiš, to je benefit neki. I zapravo nije to samo kao ee, ajde da vidiš šta sam ja uradio I šta ja sve znam, nego pomogneš ljudima, širiš svesto nečemu, učiš nekog nešto, prenosiš znanje, tako da kažem.

Dragan:

I moram reći da mi je stvarno pomogli za poslanim prilikama. Mislim, to jako je mali taj deo toga što sam radila, ali mislim da ona ne bi... Ne bi imala dosa prilika koje sam imala.

Arsenije:

Zbog te vidljivosti

Dragan:

taj ti odbezberiava. Uz tu vidljivosti, to što kao imam neki trag. I što si pojednao na te ilustracije, dešavalo mi se kao da prijavim za neki posao I da uz intervjue proces neko kaže kao vao vidjela sam ilustracije, kao super što se ti ima baviš I kao, to je sada nešto gde ja nisam modala se promovišem nego je to prosto tamo postoji

Arsenije:

Ni ti je vezano za posao možda.

Dragan:

Ni ti je vezano za posao, ali jeste nešto, ono ljudi mogu imati pozmene na taj način.

Arsenije:

Da. Ali,

Dragan:

sama činjenica da imaš samo inicirane hobby projekte govori o tome da imaš I određenu pasiju prema tome. Niti samo posao. Da. Ne skotaš tehnologiju kao nešto... Da.

Dragan:

Što si... Obučila si se u nečemu I time ćeš da zarađuješ za život I to je to, a znaš kao život je nešto drugo. To je dosta... Ja sam barem našao da... Nalazim da je u našim kreativnim profesijama, bilo to programiranje, inženjering ili dizajn vizuelne umetnosti, teško je odvojiti to.

Dragan:

Ja mislim da je to zbog potrebe da uđeš u te dubine, te dubioze toga I onda to nekako postane deo tebe I krene da izlazi iz tebe na načine na koje ti možda nekada ne želiš I ne planiraš. To su hobby projekti, to su ne znam tja šta. Tako da...

Arsenije:

Da ima se na samo pitanje OK hobby projekt ali kako da li kako pristupaš u smislu da li kao Nešto kreniš malo da čačkaš I onda kao, ha, tu ima nečega I onda odlučiš Aha, sad ja ovo trebam da... Sa kako ja zamišljam, sad ja ovo treba da ograničim, da vidim da ću da stanem I kao, ja, ovo su mi koraci, kao, I svaki dan ću sebi da posvetim satere na dva sata da se baim oem, ili je potpuno nekako spontanije, tipa sedneš jedno jutro, subotu I tu I završiš nedelj uveče, kao to je to. U tom smislu me samo zanimaju koja ti disciplina je oko toga.

Dragan:

Ne postojeće disciplina. To je disciplina. Pa u principu te dva tutoriala koje sam napisala, prvi sam krenula tako što tel' sam da isprobam kako bi izgledalo da... Mislim, buhom, kako kopirala sam drugi tutorial ili u drugoj tehnologiji. I onda sam svatila da, u prevođenju toga, ima jako mnogo tusitnica koje su, onako, malo zajebane, malo su komplikovane.

Dragan:

I pomislela sam, ok sad nisam ja sad napravila nešto. Ono, taj kreativni kao deo je neko drugi uradio, ali ja sam mogu da prenesem znanje ove tehnologije. I tu sam krenula, kao, ok, sada ovo, sfatila sam da to, taj proces, bi bio koristan I da mogu lepo ono nešto da napravim na osnovu toga. I mislim da je bukva 4 nedide trebalo napišem taj, taj, ovoj, jedan tutorial. I na osnovu toga, su me kontaktirali iz onog, nasmela se našle, onog, kodrops, kao...

Dragan:

Da, kao da li bi za njih napisala nešto. I onda sam tu smislela nešto što je malo drugačije u oblasti, drugoj oblasti koji mi je zanimala. I tu sam imala rok faktički, ali mislim da mi isto trebalo 4 nevede da napišem.

Arsenije:

Mi se

Dragan:

se bavila još nečim, mislim malo posao toliko vremena. Znači ovo je samo... Slobano vreme.

Dragan:

Slobano vreme, da. Ali posle tada dva iskustva sam zvatila, okej, ljudima se očigledno sviđaju ovi tutoriali koji pišem I imam neki backlog ideja, stvari koje bi volo da istražim I da bih mogo to isno se napiši.

Arsenije:

Super. A recimo, što se tiče ovih javnih nastupa, taj, sprezentacija, oni su ti bili uskovezani za, samo za te projekte na kojima si radila? Ili je bilo još nečega van toga? Što se čemo

Dragan:

se piš? Potpuno su nekako odvojeni. Znači, imala sam dve teme. Prveta multiplayer igra u browseru. Što mi je također bio I diplomski.

Dragan:

Mislim, na taj konkreta neka druga multiplayer igra u browseru. I druga je ono... Bukvoljno kao osnove 3D renderinga u browseru. I... To sam se prijavljivala zato što sam imao to dobro iskustvo na armadiji gdje sam ono upoznao drugih spikere.

Dragan:

Bilo mi lepo da pričam. I onda sam, dok sam bila na odmoru, slajeci godine rekla, ok, ajde, koji su ovaj call for papers, gde mogu se prijavim I tako mi je to više kao gde bi mogla putojam, koga mogu da upoznam.

Arsenije:

I bufano si išla I kao prejuljivala si pa gde prođe, prođe, gdje te pozavu.

Dragan:

Kako to funkcioniš? Ti napraviš prezentaciju I onda pičuješ sa njom ili?

Dragan:

Ne. Ja sam sazvonao da vrlo, vrlo iskusni ti prezenteri naprave prezentaciju dan pre. Ili tokom prezentacije pre. Bukvolno je proposal sam. Dakle, ono, dva, tri paragrafa koji opisuju šta je prezentacija,

Arsenije:

to je

Dragan:

šta će biti prezentacija, šta će gledalci da nauče, zašto je to korisno, našto je relevantno, mislim, bukala, ja sam to pitch I onda, u trenutku kada me izaberu, onda sam krenula da pravim to zapravo, zato što... Možda ja imam neku sjajnu ideju za nešto, ali ako se prijevim na pet mesa I svi kažu, to nije sjajna ideja, bolje da nisam gubila vreme pravići to sad.

Arsenije:

A možda nemoj pojma.

Dragan:

Ta. Možda ne mi pojma.

Arsenije:

Ja predpostađam sad, ne budem da govorim o tebe, ali predpostađam da bi preporučila ljudima koji oslušaju da se uprobaju o tome, u smislu da idu I da se prijave I da vide šta će da bude. Ali zanima me, na primer, pošto iz moga iskustva, ja sam... Ove govene ti si bila,

Dragan:

imala si tu prijateljnu. Da, došli ajno prezentaciju jako sam uživala.

Arsenije:

Prezentaciju, ovaj, I po prvi put u životu sam nešto tako uradio da kažem javno, van okvira firme. Iro je bilo firmama nešto kao neka prezentacija, to je sve. Moj izazov sa time je bio što, kao To o čemu ja pričam treba da bude nekako posebno. Ili treba da bude... Kao...

Arsenije:

Iscedjeno neko znaje sa nekih raznih strana I da ne bude nešto što će da... Kada kažem možda biti... Trendi... Ili nešto tako... Ne možda svaki...

Arsenije:

Ne, ne, ne, ne... Ne u smislu kao da je neko to čuo pet puta, neko kao nešto što, eto... Opšte, možda, mesto. Što mislim da je negde pogrešno, mislim, u smislu, samo to ti nabija pritisak da pitanje onda kak ćeš bilo šta da zavrešeš ako stanav, ili si neki hipergjenija što ja nisam. Moje pitanje jeste da li bi priporučila ljudima samo da jednostavno ako imaju neku ideju čak I ono da bude njihov, kako se to kaže, njihova verzija nečeg što već postojeće, da izađu I da pričaju o tome jer magične stvari mogu da se desa.

Dragan:

Mislim da bilo šta o šta si zainteresovan, ako si zaista zainteresovan na to, ako osjetiš da u svom okruženju drugi ljudi možda nije toliko briga za tu stvar, kako je tebi to stalo. Mislim da je to odlična tema o kojoj možeš da uzmeš I napreš neku prezentaciju. Makar to bio nešto vrlo osnovno. Zato što... Veliki deo tih prezentacija je se taj neki...

Dragan:

Nekad zabavaj. Pojenta je da se inspirišiš publiku ili da ih se intrigiraš ili da ispričiš neku priču koja će da ih zainteresuje za to. I sada to može da bude ono kao, ne znam, react 101, ali sa nekim pristupom koji nije svakidažnji, zato što to neko tvoje interesovanje. I to može bude baš dobra prezentacija. Mislim da, Malo je nezgodno ako se baviš time van okviranakog posla.

Dragan:

Zato što ono što sam svatila je da je većina ovih većih kao konferencija, da primjer bilo sam u Berlinu na React Day, Ja mislim da sam ja I možda još ovi Nikola Mitrović iz Novog Sada, vega I ti, nas dvoje smo jedini koji nismo došli tu sa nekom firmom da predstavimo neki firmin proizvodci I ostavimo su... Pa nije čak ni KORP, nego je ono DevRel. Znači to je sad ta specialna pozicija ljudi koji idu na konferenciji I pričaju o proizvodima koje njihova firma pravi, a ti proizvodi su na primjer, reacti ili astro ili neki frameworki, tako te stvari.

Arsenije:

Devrela je za 1 koji ne znaju developer relations. To je kao HR samo tehnička osoba.

Dragan:

Pa više kao PR.

Arsenije:

Kao PR, bravo, bravo.

Dragan:

Ja kad sam rekao Advokat I... Da,

Arsenije:

da, da, to

Dragan:

je to. Developer Advocate je isto.

Dragan:

Prvi put sam čuo za to kad sam čuo da GitHub ima rolu koja se zove developer, advocate ili kakvod. I ko ti ljudi imaju posao da pričaju o tome šta githa bradi.

Dragan:

Da, šta githa bradi I... Onda, ideš na te konferencije, pogotovo kao speaker, upoznaš drugi speaker, ili uglavnom neka večer ili neka dešavanje posle. I ne znam, meni je to u Berlinu bilo onako malo previše. Bukvolno svakom je pitao, Ej, gdje će sljede sve priče? Da si prijavila za pari, da si prijavila za ovo, za ono?

Dragan:

Da što je to njegov posao? Znači, oni idu... Mislim da... Mislim da bio neko koji je imao tipa 30 I nešto bukiranih konferenci, ili možda 40,

Arsenije:

za tu

Dragan:

godinu. I kao to je njegov posao, on to radi. Tako da malo može da bude zastrašujuće za nekoga ko može da želi da

Dragan:

priča oz... Za toli

Dragan:

profiči, ono, bukva. Da, da. Ali u principu svi su, tu su jako extrovertni I onako prijetni ljudi, pošto moraju da imaju te interakcije sa ljudima. I onda nije uopšto zeliko strašno koliko deluje da budeš sa takvim,

Arsenije:

da

Dragan:

kažem, ekspertima prezentovanjem. I dobiješ jako jako podrške od njih, pogotovo ako prvi, drugi to. Paš bude onako prijetni prema tebi I oce te promoviš. I s tej strane jeste malo scary, ali to što kažem kao za poslovne prilike je sjajna stvar.

Dragan:

Da. A čekaj

Arsenije:

sam ako sam razumio, znači ti još jedna osoba ste bili kao nezavisni. U smislu nije vas, vaše firme... Da, da, da. To je... Da, obično budu ovi konglomerati slično koji šalju.

Arsenije:

Oni imaju armije tih ljudi koji šalju, da, da, da. To je...

Dragan:

Ja sam se prvi put susredao sa time, ti si to isto radio, kako se zvao, Google-ovani program, start-up...

Arsenije:

Google for startups. Tako, da.

Dragan:

Ti to još ovoj pravimo? Ne. Ali tu sam prije put vidio ljude koji profesionalno idu po konferencijama.

Arsenije:

Da, da.

Arsenije:

On je

Dragan:

k'o jel'o realno.

Dragan:

I mislim da public je tako će znači da vidi nekoga ko prestane nešto što njega interesuje, a ne nekog koja je na firma poslova.

Arsenije:

Da, da te pitan, obično te konferencije kao... Konferencije imaju neku temu I zna se unapred, verotno biraju ljude, govornike koji će da negde doprinesu toj temi ili nekom trendu nazovaj kakvogod. Ili si možda bilo u situaciji da je tvoj govor nekako kontraški I da je bilo kao ha, pa sad... U tom smislu, jer ako ideš nezavisno... Mavši mikrofon.

Arsenije:

Pa bukala može da govoriš u čemu god, ne moraš da podnosiš računu. Ok, naravno bi bila nešto u svom kredibilitetu I tako dalje, ali ne moraš da podnosiš računu I da govoriš u nečemu što možda na krevu dana I ne vjeroš ni samo.

Dragan:

Da, nisam imala tako isklostvo. Mislim, ono je uglavnom, ako smatriju tvoja tema nije adekvatna za tu konferenciju, neće te prijme, naravno. I sada to manje više šta se desi tokom nastupa, to dosta su ležerni što se toga tiče. Znam, na primer, Get Nation, koji organizuje te, kao reakte, I te malo veće konferencije, njihovi Svi slotovi su po 20 minuta, što je nekako baš nekako ekspresno za prezentaciju I ne dozvoljavaju opsovanje I tako nekih stvari. I onda znam da kao, jedna djelvika mi pričala kako je krenulo nešto, pošto je vrlo...

Arsenije:

Ekspresivna.

Dragan:

Ekspresivna, tačno. I onda kao svatilo sredra dženica, a shit, git nation konferencija, ne smem ovo da kažem. Ali mislim, u principu, oni imaju za cilj da zarade pare. I tako imaju naravno neke smernice o tome kako žele da vodite konferencije, ali sve doklje...

Arsenije:

Ani kada je u

Dragan:

grajba to su smjernice, nisi neće ti nikog

Dragan:

penalmajki uraditi. Svaka, svakako im je da ima neku zabavnu prezentaciju I da publicu bore zarovujene I doći slat će godin.

Arsenije:

Dobro.

Dragan:

Čovječe, ja sam se od... Joana, nisam bio na konferenciji godinama.

Arsenije:

Od prepandemie. Nema dobrih.

Dragan:

E, neškada jebote, baš davno.

Arsenije:

Pazi, evo, ako neko sluša, da napravi neku...

Dragan:

Zovite me negdje.

Dragan:

Zovite babića I

Arsenije:

zovite ga uvaka.

Dragan:

Najbolje su 1 male, gde dođu skorisključe... Koje nemaju ono sponzorstva I te stvari, onda dođe skoro isključivo ljudi koji hoće da pričaju onome šta bude. Indie. Moram da promoviošam, pošto nije prijatelj, Dylan organizuje Heftstack u Belogradu početak septembra, Što je tačno takav tip konferencijnom. Manja ispljučivo ljudi koji žele da pričaju o tome čemu pričaju.

Dragan:

A tematika je?

Dragan:

Tech, design, sve, sve. All of the above.

Arsenije:

Super, ajda ćeš nam link pa ćemo da stavimo u opis.

Dragan:

Half stack.

Arsenije:

Ja mislim da smo pokrivali Sve teme, ne znam da ima nešto još što misliš da nismo provratili.

Dragan:

Ako kažeš da smo se pokrije ti verujem?

Arsenije:

Pazi, ja gledam ovdje kao pravi čata, gledam u cheat up, sve smo pokrijele. Svet je žuto baje. Sve ti je

Arsenije:

žuto baje. Ovo je

Arsenije:

pitanje za nas, ovako, pred sam kraj razgovora. Uf...

Dragan:

Kako ste?

Arsenije:

Epo... To najteže si

Dragan:

odebrala. Da, da, da.

Arsenije:

A I ti pridaj. Pa,

Dragan:

Neki dani su lakši od nekih drugih dana koji su teži. Dobro smo. Ja mislim smo dobro sad.

Arsenije:

Sad smo dobro. Bio zapetčak jedno dva meseca. Ljudi si pitaju gdje ste, šta ste, što ovo snema.

Dragan:

Nema nas brate, živimo život. Nekada te nema.

Maja:

Zapravo imam pitanje, baš vezno za to. Pošto sam ja videla dosta poslovnih prilika i pozitivan odziv na moje javne nastupe i online presence. Ali ste vas dvojica, osetili isto sa podkastom neke kao veće prilike, veću zainteresovanu za to što radite? Je vam pomoglo ili se samo mučite ovde? Snimate i kao...

Arsenije:

A ti

Arsenije:

A jel ti deluje kao mučenje, pazi nemoj sad ono sa početka što smo rekli kako je sve ugodno, kako je lepo, kose muči ovde, malo kičma.

Dragan:

Malo kičma, boli.

Dragan:

Ja mislim da, ja definitivno primećujem odjek onoga što radimo. Mislim da nije

Arsenije:

uzalud. Мало кичма боле. Я мислим да... Я, дефинимо, примећујем одјег оного што радимо. Мислим да

Dragan:

uzalud. Ali isto tako mislim da način na koji Али исто тако мислим да... Наћин на коју Арсен и ја урадимо... Није најоптималниј начин да се максимизује... Нескалира?

Dragan:

Ali isto tako mislim da, da... Način na kojoj Arsenija u radimo Nije najoptimalniji način da se maksimizuje...

Dragan:

Neskaliram?

Dragan:

Da, da.

Arsenije:

Ovo ide u natraške, de-skaliram.

Dragan:

De-skaliram. Mislim da ne možemo da očekujemo da imamo poslovne prilike ako ne optimizujemo za poslovne prilike.

Arsenije:

A

Dragan:

mi ne optimizujemo za poslovne prilike, nego baš larpur larišemo podcast.

Arsenije:

I nije da nije. Ali, pazi, kao, ok, postoji konzisten.

Dragan:

Nismo anti.

Dragan:

Ali, nije nam u podcastu, nismo došli I rekli, e, zovite nas za 069.

Arsenije:

Ali, takođe, jedino možda gde smo uvideli benefit, jeste odziv prijevnica za poslove koje ste imali vi u firmi? Uu, da, da, da, da. To pripisujemo zapravo u poslostu.

Dragan:

Absolutno, absolutno.

Arsenije:

Mi u firmi nismo imali oglas za dizajnere, tako da ne bih mogao sad da kažem

Dragan:

da li

Arsenije:

je to nešto što jesti ili nije.

Dragan:

Ali to je neki posledični cilj.

Arsenije:

Da, da, da. E to sam sada te odkazal.

Dragan:

A ono to mislim.

Arsenije:

Nije nam... Niko sad prilazio kao u smislu E, momci, ja imam to I to. E, misli ste možemo napraviti?

Dragan:

Ne slikaju se još s

Arsenije:

nama na

Arsenije:

ovim siti. U tom smislu nemao benefiti, nismo dobili nikakve poslovne priliki u smislu eee treba nam consulting, nešto tog... Ništa. Ne, ne, baš mislim... Ništa.

Arsenije:

Ono što nam jeste olakše, ali jeste da mi sada...

Dragan:

Nje, samo te nismo ključivani.

Arsenije:

Šta kažeš?

Arsenije:

Da, da, da.

Dragan:

Ko solo sam

Arsenije:

u radiju.

Arsenije:

Ono gde nam je lakše, jeste da ljudi iz regiona koji se već interesuju oko ovoga I koji prate mnogo lakše istupimo kontakt. U tom smislu credibility kao ee, hoćemo da odemo, ne znam, u Sarajevo da pravimo događaj, hoćemo dodajemo u Podgoricu pravimo događaj, to se bukvalno završava u streamaila. U tom smislu, postoji nešto izgrađeno, znači nije da ne postoji. Mi imamo osjećaj da mi iz epizodu I epizodu pričamo oome kao meta, meta pitanje, kao ljudi će pomisleti da smo nešto jadni, da nećemo, ali ne dešava se, jer mislim da zaista postoji sada brdo podcasta sa jako prominentnim ličnostima. Baš smo jučer videli, poslu sam mu neka naša poznata književnica I još nekad njena partnerka koja ne znam, ima Bilbor da su u da pogradu.

Arsenije:

Bilbor kaže, pratite naš podcast I kao QR kodi, to je to. Znači, postoje ono podcasti koje zgrčuju velike brojke I mislim da je to nešto što...

Dragan:

Ali postoji takođi pitanje koje nam ljudi već neko vreme postavljaju. Kako ćete da monetizujete podcast? Daš kojo, brate, nikako.

Arsenije:

Naš, ne,

Dragan:

ne znam. Ako

Arsenije:

neko ima ideju, nek' se javi. Bukvalno. Bukvalno,

Dragan:

nije ironično. Da, neću kao da nismo razmišljali o tome. Pričali smo o tome, ali to nikad nije bila poenta. Nikad nije to bio neka tejma na kojoj smo se bavili. Ok, možda je jedna realnost ovog podcasta da dobije sponzora, možda je jedna realnost ovog podcasta da...

Arsenije:

Možda je to linear sad kad vidi po

Dragan:

malo spusti...

Arsenije:

A šta sad?

Dragan:

Možda ćemo da kreimo da... Pričat će sve zvone...

Arsenije:

Ne znamo,

Dragan:

prodajemo šoljera zvonešće...

Arsenije:

A... Majo, za kraj imaš... Priliku bilo šta da ispromavišiš, bilo kako poruku da pošelješ, bilo šta ti pada napamet?

Dragan:

To je lijepa prilika. Sad.

Arsenije:

Dakle, sad.

Dragan:

Volila bih te ispromovitem koncept kreativnosti, zato što sam ja u jednom trenutku usvatila da imam jako veliki problem sa skrolovanjem drušavnih medija. I, u saradnji sa svojim terapeutom, spravila smo eksperiment gde sam umesto toga morala da sadim za sveskom I olovkom I mogu raditi što god hoću, ali ne mogu da odiram telefon. Specifično u ovaj drugim pink-off, pošto je to bio tradicija. I to mi je toliko pomoglo za mentalno zdravljenje, za psihu, za sve. Otvorilo mi onako neko čakru.

Dragan:

Tako da savetujem bukvolno stvaranje kreativnostu, kreacija.

Dragan:

Stvaranje nas uprot konsumaciji.

Dragan:

Tako je.

Arsenije:

Sjajno. Tako je. Me isto to jako sviđa, mislim da svi imamo problem sa time.

Dragan:

Ti si bajo na mesečnoj osmalis I na Twitteru sa Twittera na LinkedInu sa LinkedInu.

Dragan:

Mislim, ja sam tukaj puto sva to brisala I vracala I brisala I vracala I kao...

Dragan:

To je ok.

Arsenije:

Ja imam drugu adikciju, To je šah, onlajn šah. Znači, tu ne smem... Kad su kolege, pozdrav za moje kolege, videli, pošto svi igramo sada šah, iI kad su videli moju brojku tipa, ako što je nešto, ne znam, 4.000 partija, ili nešto, više ne brojim, oni su me spitali, ok, da li ti radiš nešto van... Šaha? Van šaha.

Arsenije:

Tako da, ovaj... Dobro, ali ne, sviđa mi se jako, ovaj, sviđa mi se jako da...

Dragan:

Ja mislim to svima.

Arsenije:

I to da neko, da se nešto piše, da se nešto rukava malo, da nije samo udaranje u tastaturu.

Dragan:

Ali postoji zdrava doza skrolovanja?

Arsenije:

Pa mislim da ne postoji. Postoji.

Dragan:

Dokle god si svestan kako to funkcioniše i kako to utiče na hemiju u tvoj mozgu, postoji.

Arsenije:

Mislim da velika vića je da je za postoji

Arsenije:

ljudi dinje.

Dragan:

Da na dan sedneš I kažeš ok, sada ću da

Dragan:

cepamo. Mislim da ono što... Pošto sam ja... Ja sam jako... Ja jako sam tehnička objektivna osoba, ali imam moment gde kao...

Dragan:

Vibe, ono kao, treba... Univerzum će da mi kaže.

Arsenije:

I

Dragan:

mislim da ako ograničiš ti 15 minuta, sad što vidim na Twitteru, to je ono što ću videti. I ako u tom periodu, počut, vidite, da si se nekada ono, kao vidim na konferenciju, ono koji bi želela priča mi, neko okače nešto

Arsenije:

za njegovu.

Dragan:

Pa ti treba ju informacija,

Dragan:

hoćeš da vidiš. Ali ako se to malo ograniči I kažeš kao, evo, evo, je drevna doza toga, to mislim da možeš da budu okej. Pošto, ko znaje? Univerzalno u tom trenutku možeš će nešto ti kaš.

Arsenije:

Drago mi je da smo se dotakli Twittera, opet spontano. I uvijek se dotaknemo od Twittera. Twitter ni glavni, ovaj.

Dragan:

Društveni mediji su baš zajeznata stvari, zato što su specifično dizajnirani da podstiću određena ponašanja koja su obično nezdrava u toj količini u kojoj ih upražnjavaju ljudi. Dakle, njima u dizajnu fali trenje. Ja mislim da je na nama, na korisnicima da dodamo

Dragan:

to trenje.

Dragan:

Ja recimo ne imam aplikacije, nego idem kroz brauzer u Twitter. Da se nateram da upišem twitter.com

Dragan:

pa da se logujem. A sad se skratili,

Arsenije:

sad ne moraš na

Arsenije:

twitter da pišiš.

Dragan:

A ne, jer je rektuje.

Dragan:

Znači, da.

Dragan:

Kucam ja.

Arsenije:

Nije meri treško.

Dragan:

A možeš ono, x.com I goto.

Dragan:

Cepam, znaš, I onda, onda, onda pukne brauzer. Zašto nije optimizovano za ono, 100 tweetova. Da proscrolluješ, razlumeš,

Arsenije:

pa me

Dragan:

vrati na početek. Pa mi se

Dragan:

ne gleda više. Pa ti izloguje, pa onda moraš opet šif.

Dragan:

E to, to smo. I to je okej. To je okej. I tako tako koristim I LinkedIn, I Twitter, I sve te nemojni tem te aplikacije. I ne mogu da me prate I ne mogu ništa da radi kroz brauzer jer ne znaju I samo cepam paf paf paf I onda ti mi dosadi kad pukne ili izgubi onaj thread pa se reloaduje pa sve postane drugačije I onda mi to više nije to I ostaviš ga I čao

Dragan:

da, ja imam jako čudan odnos sa tim zato što, kada sam pričao ono poslovne prilike I to dosta od njih su došla kroz Twitter I onda je malo onako neskodno kao...

Dragan:

Što mi

Arsenije:

živimo na

Dragan:

Twitteri strala? Da, ono... Ono tako... Kako banalan primer. Tražila sam kontakt u nekoj firmi, zašto ne treba nekoga preporočim za posao.

Maja:

Znači, bukvalno sam našla oglas za posao, pomislila sam, ok, sada znam hoću ovu osobu tačno da preporučim za ovaj posao, super fit, i rekoh, a kako sada da nekako bypassujem onaj

Dragan:

se slanje prijeve I sve to. I bukolno vidim da neko ko me prati, radi o toj firmi I on kao e, čao, super ti je sajt, kao ono, kako raditi tamo I on nekoga preporučim I on, ono, oduševujem, kao tada, da, pošli si I vi, ono kao javi se ovo, imo ikon, je head of talent I I to rešeno, ono, za par sati. I kao, to bez te neke, kao, neposrednosti.

Dragan:

I onda kažu, nemoj biti na mreži, nemoj biti javna ličnost, nemoj ići na konferencije, nemoj govoriti. Mislim, gle, šta sve to otvara.

Maja:

A pritom, ja sam se njemu javila, mislim da njegov odgovor na moje pitanje je bilo upravo zbog kredibiliteta, kao što si rekao. Ako tražiš nešto, ako imaš neku prisutnost, ako ljudi znaju ko si.

Maja:

Ti si već ono prošao dosta nekih čekova u njihovoj glavi koje su... Da li si ti vredan vremena? Tako da...

Dragan:

Ne smeš gasiti Twitter, matori.

Arsenije:

Ma da, da, moj Twitter ono samo mačke, kola, arhitektura i...

Dragan:

Nijedan nemoj gasiti nijedan od onih šest.

Dragan:

Sve ih drži.

Arsenije:

Dobro privodimo epizodicu kraju. Babiću, jel smo imali nešto za kraj da kažemo?

Arsenije:

Nismo?

Dragan:

Ja mislim da nismo.

Arsenije:

Još jednom bih samo hteli da se zahvalimo ovako javno našim drugarima iz Podgorice. Ekipa... IXDA. IXDA. IXDA.

Arsenije:

IXDA Podgorica. Tako da bilo nam je super tamo. Ništa, do sledećeg slušanja i gledanja budite dobro, budite dobri, volite se, širite ljubav i budite kreativni. Radite više rukama, imajte veći fokus na to što stvarate i manje se bavite bezumnom konzumacijom sadržaja sa društvenih mreža. Čatić, Babić i Maja Nedeljković Batić vas pozdravljaju. Ćao!

Dragan:

A, si ga ušio sa ovim?

Maja:

E, baš je, da.

View episode details

Creators and Guests

Arsenije Ćatić
Host
Arsenije Ćatić
Dizajn generalista. Autsajder.
X LinkedIn Website Link
Dragan Babić
Host
Dragan Babić
Osnivač i partner Superawesome — agencije za dizajn digitalnih proizvoda od 2007. Opsednut procesima i sistemima.
X LinkedIn Website Link
Maja Nedeljković Batić
Guest
Maja Nedeljković Batić
Creative Dev · Frontend · Art ✨ 🐺 🌿 #threejs & #webgleng @linear
X Website Link

Subscribe

Listen to Zalet using one of many popular podcasting apps or directories.

Apple Podcasts Spotify Overcast Pocket Casts YouTube
← Previous · All Episodes · Next →