S1E8
· 01:22:57
Čao ljudi, dobrodošli u još jedan zalet. Ovo je neka osma, deveta epizoda, tako našta?
Speaker 2:Osma.
Speaker 1:Osma, I u Bilarda. Ne smem da kažem osma.
Speaker 2:Nikad ne reci osam. Nikad ne reci osam. Ušta moj jen
Speaker 1:to nije.
Speaker 2:Ušta moj saj. Ušta moj saj kao I
Speaker 1:zvonično. Ovaj... Ništa, ajde da se zvanično predstavimo. Kao I uvek, ja sam Dragan Babić, sa mnom je kao I obično Arsenije Ćatić. I danas imamo jednu, da je kažemo, laganica temnicu, a?
Speaker 2:Da, nešto što smo razmičili, da li da... Da li da, da, da, da pustimo kao temu, to je da obradimo kao temu, to je da ispričamo, nije čak I obrađivanje teme, ranije ili kasnije, ali nešto se nismo osjećali sigurni u početku, ali sada bi možda bilo nekima zanimljivo, To je jednostavno kako smo mi nekako ušli u ovu priču oko product design-a I u celu industriju I kako smo se upoznali, pošto je to negde zanimljivo ovako.
Speaker 1:Ja imam osjećaj da smo tu priču izbričili već 700.000 puta. Jednu drugom me.
Speaker 2:Da, jednu drugom me I uvijek kad upoznamo nekih ljudi kao da li tvoje prijatelje vi, moje prijatelje vi, neko koji nas znaj onako zajednički ovo je kao, je, znaš kako su super?
Speaker 1:Da, Da, da, da, da. Ovaj, tako da... Ovaj, sada ćemo da... Da lagano uletimo to, a kaži mi... Je li piješ nešto?
Speaker 2:Je, pijem. Pijem.
Speaker 1:Šta cepaš? Vodovino, a?
Speaker 2:Domaće, vidi li kakva je sa... Da, ono je ne slušaju, ja pokazujem Domaću kumbuhu, koji ima... Sve svoje... Sabi ispsedak, koji izgleda uđosno.
Speaker 1:I jesti nešto dodalo?
Speaker 2:Malo džumbiri limunovot.
Speaker 1:A, jako koja mrzim da pijem džumbirijat.
Speaker 2:Da, ja obožan.
Speaker 1:Obožan da ga jedem, mrzim da ga pijem.
Speaker 2:Ja te obožan.
Speaker 1:Baš me ovaj, nešto mi, uopšte mi ne prija... Pošto ja kao pijem koktele, ovako, I onako, kao malo sam entuzijasta I pravim ih. Čak I nijedan koktel sa džumbirom ne podnosim.
Speaker 2:Ovo je, što ti piješ tu? Vidim da si našto...
Speaker 1:Čaj. Ništa posebna. Nas hoću da napravim novi beč kombuhe. Baš mi se nešto pije. Nisam baš dugo pio.
Speaker 1:Imam Skobija, ne znam, il živi.
Speaker 2:Da, da. Mislim, nakon te. Ja mislim da sam napravio prvu nakon... Pa ima jedno, možda dva meseca. I sad sinculeiramo, onako, polako.
Speaker 2:Idem dve flajke I kao...
Speaker 1:Ja ne imam flaše, dobro, to me jako mi je frka da mi eksplodira nešto... Ovaj, u frižideru ili van friždera. Jer nejam dobre flaše.
Speaker 2:Ne, to jesno da zvukam.
Speaker 1:To nešto kao... A iskreno, trenutno nema joj dobar čaj. Imam onaj Earl Grey... Crni. Obično.
Speaker 1:Ja mislim da on vreš nije dobar za...
Speaker 2:Pa može crni, može zelani. Nije fragan.
Speaker 1:Da, se crnim sam ovo pravio. Ali dobro, nego kaži ti meni odkući u product design.
Speaker 2:E, to sam zapravo I ja htio tebe da pitam. A to se je tebe da pitam. Da, mislim da je bolje ti da kreniš, pošto si ti rani je startao, pa možda bih ja negde mogao da se nadovežimo.
Speaker 1:Da, ja sam malo dinosauros. U celom ludilu što je danas UX, product design, kako god da ga nazivaju. Prošao sam kroz nekoliko kriza identiteta u našoj industriji. Ja sam počeo da se bavim s ovim kad smo mi to zvali web design. Nije malte njeni bilo...
Speaker 1:Mislim SaaS proizvodi nisu postojali. Kad sam ja počinjao neke 2004. Tako nešto. Veb aplikacije, bukvalo nisi imao, ja mislim email client koji je bio na webu. Sve su bila desktop aplikacije.
Speaker 2:Dapa, kad je Gmail je našta 2005, ne, 2005, naznam.
Speaker 1:Ta, vrlo brzo, tako, peta, šesta, ja mislim da je Gmail, to je kao bio definitivno proboj web aplikacija, pa je bio onaj... Prva sledeća kao wow web aplikacija je bio onaj... Wordly, ili kako se tako nešto se zvalo, kao text editor, zapravo document editor na webu, kojeg je Google kupio I napravio Google Docs.
Speaker 2:Aha, aha, to je svo zvano.
Speaker 1:Da, to je bila... Mislim, to gimnastika bila ogrome, napraviti nešto u brauzeru tada, sa tadašnjim HTMLom I podrškom zaisti. Ali da, neka 2004. Tad smo mi praveli samo sajtove. I to su sajtovi, bila to je borba ogromna bila sa renderim I enđinima raznim, pogotovo sa Internet Explorerom.
Speaker 1:I meni je zapravo jako drago što sam ja tada ušao u tu celu priču, jer je to bilo vreme kad su, ne samo pokrenuti, mislim su pokrenuti dosta ranije, ali su se zaleteli tada web standard I cela priča oko toga.
Speaker 2:Hashtag znao zalet.
Speaker 1:Zalet, da, da. Pan, sam odacio, nisam ne znao. Da, da, pan, sam nobe acio, nisam ni znal. Ovaj, zapravo, ja sam ušao u sve to sekundarno kao dizajner. Ja sam, mene je mnogo više interesovala tehnička strana, sve to, dakle.
Speaker 1:Kodiranje, odnosno, tada je front-end bio HTML, CSS I JavaScript. Čak, znači tada je bilo ako znaš JavaScript, ti si apsolutni bog frontenda. Zato što je CSS bio toliko komplikovan, zapravo bilo je toliko komplikovano držati u glavi sve te hekove I znati kako pisati CSS za razne brauzere da bi zapravo taj site izgledao kako treba u svima njima. Tako da, u suštini, ja sam se specializao isprva za to. I mogu ti reći da sam bio dosta dobar u tome.
Speaker 1:Jako sam voleo to da radim I bio sam baš onako pasioniran da pravim, da realizujem dizajne u tadašnjim brauzerima. To je baš bilo onako izazovno meni I bilo mi je super. Međutim, ne znam kako sam ja prešao... Kako je tekla ta tranzicija moja iz te te tehničke priče u design. Iskrimno mislim da ja to nisam ni namerno uradio, nego jednostavno tako je, tako je bila sam počao prvo da freelancujem.
Speaker 1:E da, izvinite, ja ću malo da kašljem, jer sam nešto bio bolestan, polo bolestan, nema, pojma što je bilo. Nekak koronica. Ali da, imam malo... Sinosi su mi malo zakreće. Više ulega.
Speaker 1:Uglavnom, šta sam rekao? Mi se mi malo zakreće, nije što ovak. Uglavnom, šta sam rekao? Da nisam namerno prešao iz tehničke priče front-enda u design, krenuo sam iz freelancinga kao, ajde, da kažem front-end developer, pa sam onda postao lik koji može komplet sajde da ti napravi, jer kao sam I designer, jeli? A moja design pozadina ide...ja nisam školovan designer.
Speaker 1:Krenuo sam da dizainiram tako što ne znam, Ja idem iz neke priče grafita, crtao sam grafite dosti dugo I što ja znam. Imao sam sketch shop ranije kad sam bio klinja. S 21 godinom sam otvorio skate shop. Pa sam za taj skate shop s ilom prilika morao da dizajniram što šta. Imao sam tada I neki, kao neka, marko, odeće.
Speaker 1:Smo sam I stano tamo. Stano stano smo pravili neke majce, neka ludila smo imali. I to uvijek je bilo potrebe nacrtati, dizajnirati nešto, da li je to nalepnica, da li majca ovo. I meni je to uvijek intereso, ali ja se tako bavio, ti me je dosta najivno. Ali I onda kad sam...
Speaker 2:Ne mogu samo da te... Iživim mi samo prema što si došao do kuma. Ima sam bar pitanja prema što zaborim. Mislim da je možda zanimljivo. Kad kažeš da si radio samo kao tehnički del sajtova, tj.
Speaker 2:Sajtova, nisi si se bavio dizajnom u neku momentu, ko se bavio dizajnom? Kako je tada taj proces? Kako je to funkcionisalo? To je prvo pitanje, drugo pitanje kako si, u kojim soft-štačkom, koji su ola ti tada bili? Kako se to...
Speaker 1:Da, da, da. To je baš zanimljivo. Jako je dobro poredljenje. Jako je dobro porediti kako je to tada izgledalo I sada. Proces je bio toliko, da kažem, pojednostavljen I jednostavno nekako vrlo...
Speaker 1:Beeh, onako, nešto, nije bilo proces. I pa, designer ti pošalje neku sliku koja je napravljena u Photoshopu I tu je uvijek bila jedna rezolucija tato su sajtovi bili fixni, znaš kao 780 piksela ga zakucas, da bi mogao da stane na 800-600 rezoluciju I to je to, znaš kao 16 piksela ti treba za scrollbar na Windowsu. I tu si sušta kao mala margivica I to je to, znaš. Nema zezenja. A sam proces je bio, znaš, kao designer ti pošalja neku sliku I ti iz te slike, recimo pošalja ti u ganom homepage I ti iz homepagea praviš sve ostalo što ti treba, ali, znaš kao, posao dizajnera se završava na tome, a ti on tu nešto ugrubo da neku direkciju I vozi dalje, ono, ti si odgovoran za sve ostalo.
Speaker 1:Pa još ako treba se implementiravu neki CMS, kasnije su došli WordPress I... Ja sam text pattern koristio najviše, zapravo. I onda se tituo, ono, krbaš. Ali bilo je izuzetno, izuzetno malo interakcije između dizajnera I developera tada. Bukvolno se...
Speaker 1:Handoff nije postojo. Handoff bio biko pošaljati neko PSD ili... Dobro, uvijek ti je uglavnom trebao PSD jer si ti moraš da čupaš iz tih lejera neke pozadinske slike I šta ja znam. Mislim to je vreme ono, nemaš border radius kao property nije postavio. U niči su bili slike, ma šop, šop, toka.
Speaker 1:Nisam baš bio... U stvari, počeo sam kad su već izumirali oni gif spaceri, tabelarni layouti I šta ja znam. Ja sam svega par sajtova napravio u tabelama. Već kad sam, ajde da kažem, profesionalno počeo se, Ja sam prvo klienta, ja mislim, dobio 2004. Tako nešto.
Speaker 1:I to je tada bilo ono naš kao tip me našao zaš' sam imao blog. Naš kao, nevjerovatno. Čovjek iz Holandije.
Speaker 2:E da, možda je to isto možda, ovo je malo, ti si imao koliko, dva, dva-tri bloga koliko se ja sećam našto si vodio?
Speaker 1:Jedan sam imao blog zapravo, Dnevnik etlektika se zvalo I to je baš bio ono blog, blog, znaš kao, to je tad bio big deal, to ti je bilo jedino ono, prisustvo tvoje na, lično, na internetu, niso postojala držuštena mreža. Mislim postoji MySpace, ali to je onako bilo vrlo... Ne da da kažem... Za određenu grupu,
Speaker 2:naška, Sinqi. Opskurno.
Speaker 1:Da, da, da. To je, to je ovaj... Daj neki fazan. Ovaj... Ali blogovi su tada bili baš big deal, znaš, postojala je jako fina zajednica, ljudi koji su održavali kontakte I pisali I objavljivali svašta.
Speaker 1:Ne ono kao tra la la šta sam radio danas jeo I to, znaš, to je te gloposti nego recimo više na način kako se recimo Twitter danas koristi. Ljudi objavljuju svakakav sadržaj na Twitteru zbog distribucije, jel' je? Tebi se više isplati da napraviš thread od 20 tweetova sa tutorialom kako u figmi da napraviš ne znam šta, nego da objaviš isti takav tekst na svom blogu, ili ti se više isplatite da snimeš video o tome, nego da imaš svoj blog, svoj site na kom ćeš objavljivati takav sadržaj I zapravo deliti znanje na taj nočin. Mi tada nismo imali društvene mreže, tako da se sve to odvijelo preko blogova. I delom kroz forume postojelo nekoliko foruma Design Zona, Poz za Stefana, I Dev Pro Talk je bio kao za developera, on to je kao pandan design zoni bio, ali design zoni je bila onakva absolutni gigant svog dešavanja u design zajednici u Srbiji.
Speaker 1:Tako da ovaj, to je ta neka priča. Dakle, samo da se vratim, da protrčim kod ostajem neki timeline. Dakle, a ja kažem, naijivno se bavim dizajnom još uvek u toj nekoj 2004-2005. Godini. 5.
Speaker 1:Vjerovatno. Gde moj kumb Džape mi kaže kao Eee, ti se kao dosta zezaš sa tim dizajnom I ono, ono, znam da si pravio sajtove I zajebancije I to kao otvorio se snare na višoj tehničkoj škovi web dizajn kao da mi to upišemo. A pritom mi smo tad bili ono baš slepci klinci. Šekali kjerove napolju imali smo pitbull terjere I crtali grafite I grali Diablo. Eto je...
Speaker 1:Onako baš solidno solidno otpadali.
Speaker 2:Jel tad bio Diablo 5 ili 2-ka izašla već?
Speaker 1:2-ka, 2-ka je tad bila.
Speaker 2:Najjače igra cikna.
Speaker 1:Ili 3-ka možda čak.
Speaker 2:Nema težka.
Speaker 1:Ja 2-ku igram dan danas, ja sam kupio ovo.
Speaker 2:Čekaj, 3-ka je izašla naštu pre, ne znam, pet testu gojene.
Speaker 1:A pa ne znam, da. Onda je dvojka velo. Sori, gotovo siguran dvojka. Da, da, gotovo siguran dvojka. I kao, ajde daj malo da idemo ponovu školu, pritom ja mrzim školu, nemozda smo istine.
Speaker 1:Ali kao, sve je bolje od oglovarinja po celu dan. I odemo mi I upišemo se tamo. I tu, mislim, naravno, kao iz svake škole, nisam ja ništa tu izvuko od znanja o školi, ali mi je dao taj neki tu neku motivaciju. Malo sam istina, naučio sam malo o osnovama grafičkog dizajna, jer u toj školi nije realno imako da te nauči o web dizajnu. To web dizajn se svelo na, zapravo, na HTN ili CSS, jer su takav kadar mogli da naću da te nauče HTN ili CSS.
Speaker 1:Niče, ja sam to je znao sve I šta ja znam, ovaj, ali eto, to me onako malo usmrilo više ka' dizajnu. I kako sam nastavio da radim, zapravo sam kroz posao, Valjda je bio tražan sve više I više dizajna. Odnosno, ljudima sam trebao mnogo više da im dizajneram nešto nego da im iskodira. Ali bilo je jako puno. Mislim, front-end razvoj, taj statički front-end razvoj, tada nije bilo rejektova I čuda, nego se radila bukvolno samo statika.
Speaker 1:I to je, ti si mogao da imaš, zapravo ne mogao da imaš, ja sam radio profesionalno kao front-end developer, doduše ja imam samo jednu godinu radnog staža, da kažem, kao zaposlen. I to je, onako, pod znacima naoda zaposlen. Tako da, znaš kao, mogao si da bukvolno samo radiš klasičan, statički front-end, da seckaš dizajne I da praviš, da spremaš to za developera za dalju integraciju. Dakle ti si kao neka neđu veza između designera koji nacrta, pa onda to dođe ko tebe, ti to iseckaš I napraviš da to bude funkcionalan website ali statičan I onda to ide dalje kod developera na integraciju. I to je iz moga iskustva sad gotovo sigurnost od tada stvari bile mnogo mnogo jednostavnije I to se sve odvijelo jako blatko.
Speaker 1:Jednostavno nije ni u jednom momentu bilo potrebno nešto sastančiti I imati, bog zna kakve duboke I široke razgovore oko toga kako bi design trebao da se implementira. Pod jedan ograničenje su bila ogromna, znala se kako nešto mora da radi I ne mora da radi. Tako da u to momento su dizajneri već morali da budu vrlo specializovanji za web. I da, znači već tada su dizajneri koji su prelazili iz grafike na web imali ogromnih problemove na si prilagode. Naš kao sada prvo format što ti predstavlja problem, što nemaš dimenzije, nego sve to se nešto tegli I nemaš visinu I tako nešto.
Speaker 1:Nego što je sama tehnička ogranđaja postojila. Dakle, ne možeš ti sad da izmisliš nešto neko ludilo koje na plakatu izgleda sasvim super I strava, ali zapravo na webu je potom neprimenjivo. Tako da, morao si u startu da znaš nekih stvari. Nisi mogao tek tako da dizajnera zove čak ni tada. Kada je to bilo dosta jednostavno.
Speaker 1:Ali, ovaj... Cijel taj proces je bio jako, jako gladak. Naspram onoga šta je sada. Jer sad praktično ti može da vriš šta god hoće. Ali bukolo.
Speaker 2:I svi imaju mišljenje kako treba da su vrati.
Speaker 1:I svi imaju mišljenje. Ranije su svi bili generalisti. Vidio sam da si tweetovao nešto za generaliste, baš si me pogodio. Ranije smo svi bili generalisti. Morali smo da znamo makar pomalo o svemu.
Speaker 1:I moralo si da znaš I malo PHP, moralo si da znaš I HTML, css, moralo si da znaš I da malo da imaš neki osjećaj za estetiku I za dizajn da bi mogao to da implementiraš kako treba. Recimo, Dizajner meni pošelje, ne znam, meni koji nema haver stanja. Ja kao developer od mene se očekuje da ja znam da izmislim to haver stanja koja ima smisla u kontekstu tog dizajna.
Speaker 2:Da, da, a sada dođe I kaže, ne, kao, ali ja ne mogu kao, zašto ne mogu? Ne, nemam haver. Pa tata je napravio. Pa ne, ali kao kako da napravim? Znaš?
Speaker 2:Sad je sve... Sad sve postoje graničice. Da, tweetovo sam zato što sam linkovaći moj tweet. Nešto vrezeno za generaliste. Jer sam prvo pogodio sebe jer imam tako tonu nekih razmišljanja I tonu nekih situacija koje mi se dešava, ali ti kaži mi jednu vema zanimljivu stvar.
Speaker 2:Prevemo što sam to tweetao. Bukvano sam na twitteru searchao, tj. Retražio reč kao generalizis. I U proteklih tri dana u tom trenutku je bilo jedno, mislim, tri ili četiri vrhunska tweeta koji su o generalistima I ljudi koji su pisali jako zanimljive stvari gde kao, znaš kao, nisam sam, to je ono što je meni super. I Twitter mi je zato dobar jer kao...
Speaker 2:Nekak uvijek pronođeš neke jako čudne I specifične ljude koji negde razmišljuju kao ti. Iako je sad tu neka ono... Mala manjina I neka niša I tako dalje, uvijek mi je dobro da dobim neku validaciju, znaš, tako da... I nakon toga neka deovika koju pratim, koja ima ono tonu... Tonu pratilaca je naprila neki tread koji je baš isto o generalistima.
Speaker 2:Ja sam to kao linkovo I ona mi onda da me pisao, kao ja je super, kao treba što više. Mislim, hoću ti kažem, čak I obskurni ljudi kao ja I neki ljudi koji imaju 15.000 I 20.000 pratiljaca, koji nemaju, znaš, mislim, sad ok, nije... Nemeri se sve po brojkama, ali očigledno neku koji ima toki, toku bazu, nešto radi... Da. Nešto radi specifično, nešto radi kvalitetno ili šta god je smješan ili šta god.
Speaker 2:I, znaš, tako da, eto, sad smo malo napravili, malo smo napravili digresi oku generalista, ali jako je dobro da si to rekao, jer ono još Što ja sada vidim u razgovorima, tj. Čuvam u razgovorima od nekih mađih kolega koji nekako tek dolaze I stupaju na scenu, je ovaj da su... Vemo imaju mišljenje oko toga šta treba I šta ne treba I kako treba I kako ne treba I šta je njihovo poslo I šta nije njihovo poslo. I onako imamo, znaš, imamo negde suprotpakama, ali ne, to ne radim ja, to radim oni. I sad postoji dosta, trenutno postoji dosta nekako specializovanih rola koje sarađuju I to, imaju mišljenje jedni od drugima I vema je zabavno.
Speaker 1:Znaš, šta bih ja dodao samo tu? Jako je bitno da, jer To u suštini zavisi od zrelosti organizacije. Što je organizacija zrelija, može sebi da prijušiti sve više I više specialista. Ali u suštini, dok je organizacija mlada I mala, svi su generalisti. Ne ima toga, to nije moj posao.
Speaker 1:Druža, ako ne znaš, nauči. To je sistem kako se radi u start-upima I koju god hoćeš, mlada I organizacija.
Speaker 2:Da, da, ali imaš I drugi, imaš taj ono mind shift koji je potreban, gdje ti kada radiš u neku organizaciji koja je zrelija I veća I ima, možeš da se specializuješ, onda dođeš u organizaciju koja je mlada I nema proces I potrebni su generalisti, onda ti dalje nekako kao nastaviš, znaš, ne prebaciš se I nastaviš I onda kao Pa ne imam, pa treba mi jo, pa blokiran sam, pa kao, pa nisi mi reko, pa nisam vidio, pa kao brate povalio. To je ogromno
Speaker 1:kulturalni, ovaj, taj neki prebacaj mora da se desi. Evo je en što moraš da promenjiš način pristope. Svoj pristop poslu. Da, da.
Speaker 2:Jednostavno drugačije se radimo. Znači, možda mi na kraj ovdje dođe nešto samu da uredim, nego što ću bržem I lakšno, ne mučim nikoga, ne mučim tu drugu osobu, ono što sad nešto sedimo I kao e, pa ne znam ovo, pa ne znam.
Speaker 1:Zapravo, ja mislim da je upravo to što si sad rekao, najveći problem da generalista pređe u specialistu. Kad provali koliko vremena I napora odlazi na taj kao busy work, odnosno work about work. Dakle, meni treba 30 minuta da ugradim nešto sam, ali mi treba 45 minuta da ti objasnim kako ti to da uradis, što mi treba. Ali I to boli u početku, To je potpuno van pameti. I zato mnogi generalisti napuštaju zreale organizacije, jer takav način rada vide kao neefikasan.
Speaker 1:Ali zapravo, to je... Ja mislim da to ameri kažu compound interest. Ja nemam problema kako se to prevodi kod nas.
Speaker 2:Ne sam se susrio sa tim.
Speaker 1:Tipa, ja sam uložio sat vremena da ti objasnim kako sad nešto radi I nikad više neću morati to dodrađi. Kad ti peti, deseti I sedamdeseti pust ražim to, štjedim, ono kao, duguročno štjedim jezivo puno vremena, ali kratkoročno gubim vreme. Zato što meni treba 15 minuta do durinja. Jasno. Ali, znaš kao, to je taj neki fazan.
Speaker 1:I zapravo, čita velike organizacije funkcionišu kompletno na tom principu da se znanje dejeli I tek tada postoji u eficazmu.
Speaker 2:A kad
Speaker 1:svi radimo sami I sve svoje.
Speaker 2:Ne znam da li smo se gleda na to kao da je neefikasno ili šta god. U mojom nekom slučaju, u govorini svog ugla jesti da kao ti jednostavno ne vidiš kako može da te prinesiš. Jednostavno to je to. Ne vidiš da si neefikasno nego efektivno. Ne vidiš da je kao, ha, postoji osoba koja zna to, postoji osoba koja zna to, postoji osoba koja zna to šta ti imaš tu više da radiš, kao to je to.
Speaker 2:Tako da mislim, ali pazi, ja bih ovo volo, super mi je što smo se nekako spontano dotakli ove teme I ovo svakako, mislim mi sad možemo nastaviti da pričamo, da imamo iste neke boljke, ali volim bih da sačuvamo to za...
Speaker 1:Evo, deležim.
Speaker 2:E, super. Volim bih da sačuvamo to I da se vratimo samo malo na... Da začuvamo to za sledeću neku sledećih epizoda I da se vratimo na ovo čemu smo hočeli da govorimo sada.
Speaker 1:Ok, evo, mogu da skočim odmah nazad. Dakle, jedan vreme sam freelance-ovao, to je dalje doba web-desajna. I imao sam taj mali, kratak period kad sam zapravo bio zaposlen. Firma se zvala, odnosno zoveš uvek, oni funkcioniš First Beat Media I imaju ogromno prisustvo danas ovde. Imali su još veći, ne mislim.
Speaker 1:Ja kad sam se pridružio toj firmi, oni su iz Amerike, Bilo nas I devet, ako se ne vravim. I ja sam bio drugi ili možda treći zaposlen iz Srbije. Tako da je to bila vrlo, vrlo mala, mala firma I ja sam godinu dana ostao tamo, fenomenalno iskustvo, Međutim, trebalo mi je ti godinu dana da ja skontam da nisam baš za... Nisam dobar zapaslen. Tako da...
Speaker 1:Ja sam to prekinuo zato što sam morao da završim civilnu vojsku.
Speaker 2:Ha, to smo... Spominjali smo civilnu vojsku I tvoj kolegu u jednoj od epizoda koji nešto govori, nešto... Kad dođe nedelja, nešto tako I vojš.
Speaker 1:A, da, da, da, da, da. Majko, nedelja. Kad će smrt pa da polegamo.
Speaker 2:Evo ga opet se vraće, poz za lika.
Speaker 1:Da, da, da. Poz za iliju. Da, I znači interesantno da ja imam neki... Ne pratim baš koliko imam godina. I onda sam...
Speaker 1:I često ne znam kolko imam godina tačno. I Ispostavio se da sam se prijavio, zapravo mislio sam da moram da idem da završim civlom vojsku tada, midjutim imao sam još godinu na alofta I da sam iskulirala štu godinu, sljedeći godine su I u kilu. Tako da nisam morao zapravo, nije da idem. Ali uglavnom ja sam dao atkaz na tom poslu da bi završio tu obavezu od 6 meseci u muzeju Vojvodine Jer sam tamo bio I umeđu vremenu sam zapravo skontao I da ja neću zapravo tu da se vraćam Tako da bio kao pol neki izgovor, nema pojma šta je tu bilo. Tako sam presekao zapravo tu.
Speaker 1:I tu se mi skontovao da ja hoću da otvoram agenciju. To je kao sad pravi put za mene. Ja tu mogu da radim kako ja hoću, a nekako neko drugi postavi procese I šta je znam I to sve može da bude strava I da biram na čemu ću da radim. Sve 1 zablode koje svako ima kad počne da radi I misli da to sve tako baino funkcioniše. Ja otvorim Super8 2007.
Speaker 1:I odlučim da ću da budem solo lik, samo ću da se predstavljam kao agencija a za sve poslove ću zapravo odangaženim freelanceri, zato što sam znao jako puno ljudi koji jako dobra rade I freelance. I to je tako funkcionisalo godinu dana dok mi sam, zapravo u tih godina dana, prvi godina firme sam upoznao Petra Perovića, ti ga naravno znaš. Gradili smo na nekoliko projekata zajedno I Pera je postao partner u Superosomu I tu smo mi cepali. U ti godinu danam takođe se desio I en zanimljiv moment gde me je zvao Facebook da radim tamo kojih. Išao sam na intervjuju, sam odnjavno kao ja danas čitan kako funkcioniš u te intervjui I moje iskustvo tada iz 2007-2008.
Speaker 1:Koja to vić bila godina. Facebook pri tom bio mala firma, oni su teko otvorili sign-upove za ceo svet, odnosno za ne college mreže. I u suštini, ja se sećam, ono imao sam taj intervju sa nekom osobom, ne, neka delika me intervjuisala, tada je Skype bio, on je bio video poziv, sve ovo je poziv. Hraš vodilo. I znam, sećam se da sam razmišljao kao, u suštini, ovo je I su više dobro da propustim, ali zapravo se meni uopšte ne vredi.
Speaker 1:Što ja neću da se selim, neću da idem živim u Ameriku, neću da idem da radim u Silicon Valley, pao auto I ne, ne, ne, Ne, ne radi mi se to. Ja kao pokrećam svoju priču, znaš kao. Mi smo uvek bili u tom nekom DIY gasu, znaš kao. Sve sam, sve, no I te neki fore. I sva sreća ne prođe to zato što je Facebook isputsao sve svoje, ono je HMB, NVZ, jošta su već.
Speaker 1:I tako da nisu mogli da me uvezu.
Speaker 2:Pek.
Speaker 1:Tama. I ovoj, super ja reko, Edo, ja, napravili odluku za mene, ne moram ja to ništa da odbijam, super, idemo, idemo dalje. I ništa, Perke I ja smo tu, ovoj, razvili Super 8, u smislu da smo našli kancelariju, naš kao I sve to. I sad se tu zaukava priča I polako, već to nisu samo sajtovi. Sad su to malo I neke aplikacije, dešavaju se jako zanimljive stvari na webu kao platformi.
Speaker 1:Inače, ja sam uvek bio za web kao platformu. Ja nisam fan tih kao ekosistema u vlasničtvu kompanija poput iOS-a, poput Google-og ovog Android-a I šta ja znam. I na kraju preleva neko SA Windows-a. Ja sam uvjek verao da sve treba bude na weboku. I ja sve što mogu da koristim u brauzeru, koristim u brauzeru I konačno živimo u svetu gde je to potpuno realnost.
Speaker 1:Naš kao tipa imaš alate poput figme koje su u brauzeru što je potpuno evolutno. Tako da, u tom periodu se već kreće kao neko moje, ajde da kažem, profilisanje ka software-u. Tu sam ja provalio zapravo da ja nisam baš dobar ni dizajner kao što nisam baš bio dobar developer. I zapravo provaljujem da ono što ja zapravo volim da radim u svemo tome je zapravo nešto što se kasnije nazvalo user experience. Odnosno ja tada nisam znao za taj a ja kažem, user experience I product design.
Speaker 1:Product design kao termini došao mnogo kasnije. Ali tada je UX bio nešto što je mene potpuno fasciniralo. Ja sam se uve kao dosta nešto borio za usability, za accessibility itd. To su kao bila uvek neke stvari koje su, no ono, doko radi, radi I to je to. Tako da, kad sam otkrio, uvek se zapravo, ja sam tu skontao da tu pripadam I time hoću da se bavim I tokom sad narednih ne znam koliko godina u Super 8, ove da je kažem narednih 10 godina ili 11, se to sve više I više kristališe kao product design, odnosno design digitalnih proizvoda, gde, odnosno to je ta neka neki...
Speaker 1:Ja to opisujem kao vrsta designa koja ima najmanje zajedničkog sa tradicionalnim shvatanjem reči design. Tako da, to je kao neki ceo put mojih kako sam ja došao ovdje. Sad na kraju krajeva sam otišao čak malo dalje. Mislim da sam I dalje bavim product dizajnom. Ja imam potrebu da pravim stvari.
Speaker 1:Ali, ali nemam potrebu da, da ih pravim svaki dan. Nemam potrebu da ih pravim za druge. I ovaj... Tako da sam zapravo danas ja to svoje iskustvo najviše koristim u službi superosema, odnosno agencije u kojoj radim. Najviše kao neki lepak između klienata I dizajnera tu s sebe vidim kao neko prevodioca I usmerivača odloka, kao neki konsultant malte na interni, u smislu osnovne delatnosti Super8 kao agencije koja je design digitalnih proezod.
Speaker 1:Tako da eto, to je ukratko neki put.
Speaker 2:Da, vidi, skidem ti kapu za jednu stvar, a to je možda mislim, pored mnogi stvari za koje te skidem kapu, čisto da stojim istroljen. A to je što si nekako, ja bih rekao, vrlo rano I nekako, sad meni, bari zove priča, vako delo je, lako pronašao To kao šta je tu za tebe, u smislu da ne voliš da radiš za drugoga, jer ispriče I sa ovom prvom firom u kojoj si radio je I kao, reko si za Facebooka, to nije nešto što sam ja tada želeo, tako da, izobrao si nešto što si želeo. Sad pripustim da ti se tu bilo milijardu nekih izazova I muka I čega nije u proteklih koliko poslovite? 12-13 kojima?
Speaker 1:Pa 15 gođina sam.
Speaker 2:15 gođina. Toko gođina. Ali sve jedno mislim da je to ono svano super što kao to je to, kao ti hoćeš svoj način I kakav god taj način bio
Speaker 1:Jeste, to je sad To je nekad ide I na dobro I na loš. Imaš perijode kada nekad zažališ takvu odluku, ali mislim, meni je žaliti za nečim jako bez veze, kao stava. Šta žališ? Napravila si odluku I živiš s ti. Nema to šta.
Speaker 1:Da se nešto premišljaš I prenemažeš. To je to. Tako je kako je. Rekao si hoću ovo ili neću ono I stvorio si neku svoju novu realnost I ti plivaš u tome. E sad razmišljujo ti o tome da li bi bilo bolje onako ili ovako?
Speaker 1:To nema smisla.
Speaker 2:Da, nego sam početi citat preneki dan, nešto parafraziram tipa kao bilo bi glupo da umrnu I da ne želim ni za čim, znaš tako da ovoj... Ovoj što je malo kontradiktorno ali kao ovoj... Ima tu, znaš neki ono, žest u tome se nalazi.
Speaker 1:Jeste, jeste. I al' tebi sam namrno ostavio da ispričaš našu priču?
Speaker 2:Aha, dobro, ajde, ja ću, ja ću, ovaj, sad pošto... Ja sam nekada isto tako... Moja neka ideja je bila da budem programmer, da se bavim programiranjem I sad šta god programiranje znači da sam uvijek imao neku romantičnu vizi u tome I jedan moj komšija tamo gde sam preživao kao klinac u tome mesto je radio čovjek za IBM I njegov otac je radio za IBM. Što je još... On je...
Speaker 2:Taj moj komšija je možda, ne znam, 60 I neku godište, 70-o, a njegov otac je Još bio programmer. Tako da onako to je, znaš, u selu je to... U selu na Dumak Beograda je to onako, kao, nikog ne znaš kao, kao programmeri. On je zvršio matematički itd. I onda kad sam, ne znam, imao tu 12-13 gojane, kad je kao, daj lab internet krenu, ja sam bio u pozovnom, a kao, hoću Linux, zato što Linux nema virusa, znamiš?
Speaker 2:I taj čovjek je tada, ono, dolazi instaliralo neki Linux, sadio sam nam, pa to nešto neće da radi, pa kao, znaš...
Speaker 1:Da, to je bilo zezanje baš.
Speaker 2:Znači, pazi, neverovatno sam ono nezakhvalan, jer ja, znaš, nismo se vidjeli, a eto, ne znam, koliko se nismo vidjeli, ono, ne znam, 20 gojena se nismo vidjeli, ali ja mislim da ono opšte nije tada bio svestan koliko je zapra uticao na mene, I te sam ja bio u pozornom kao, brate, ovaj čovek zna da inspelira operativni sistem. Ja hoću to da budem, znaš. Ja hoću da budem taj lik koji zna sa komputerima, a nije ono kao, a, ubacim memoriu. Pošto znaš, ako znaš sa komputerima, tada je to bilo da ti sklopim komputer, da ti radim.
Speaker 1:I instaliran štampač I da...
Speaker 2:E, I ovaj, kao upišem nazgodu tehničku I kao... I tu potpuno zmrzim programiranje. Znači, potpuno su mi zgadili programiranje jer se nama... Iako sam imao tri godine programiranje, četiri, a programiranje se odvijalo na papiru. Znači, papir je luka kao ti pišeš neke gluposti, ono kao neki pas.
Speaker 2:Ne, mislim, ono kao svaka čas svima, ali kao brate, meni je to toko bilo debilno, jer moja ideja je bila kao ja hoću da sedem I da pišem u terminalu, da nešto se dešava, da pišem neki kod, brate. Da taj kod nešto...
Speaker 1:Da im crni ekren za menu
Speaker 2:stava, brate. Tako je da taj kod nešto izvršava, I da ja nešto stvaram, jer kao, brate, komputeri su tu, mobilni telefoni su tu, tada već ono kreće kao brzi internet, kako se to zove, broadband internet. Znaš kao, ne vidim zašto mi kao sedimo I pišemo, Imali smo laboratorije sa komputerem, što je najgore, razumšli? Ne, mi pišemo programe na papiru. Pa papir je ovako kao pišeš našto.
Speaker 2:Ja sam bio u fuzionu, ja ovo neću, evroto, ono kao predam prazan list, podpišem se predam prazan list I idem napoli. Ja sam jedno završio srednju školu. Baš je bilo katastrofi. Iako sam bio vek odličan džak srednju škola, poslednje tri gojene je bila baš, baš, baš strašna. Tu se deša jedan prelomni trenutak, bar za mene, kada se pojavio iPhone.
Speaker 2:To je bilo 2007. Ja sam tada bio četvrta goja na srednje škole I meni je to bilo potpuno... Potpuno nevorovatno. Ja sam to tada vidio pošto sam kao blejao. Prijatelj toga sam blejao na Burek forumu.
Speaker 2:Pozad za Burek forum. Koji je imao... Imao je nevorovatne sve teme. I blejao sam tamo zato što je tada su, oni, najesli to je sad fora, ali je kao da ne iznosimo ovaj, da ne iznosimo priljaveša, ali kao, bilo je dosta tih java aplikacijica za mobilne koje si mogu da skineš. Znači Oni su dovlačili linkove sa nekih ruskih sajtova I kao stavili su tu.
Speaker 2:I onda sam tako otkrio Burek form. I je tad nije bio smartfon, nego je bio kao to ono java, opratni sistemi na telefonima. Ali kao mogu si da instalirate neke aplikacije, ne znam, igrice I nekih gluposti. I onda sam kao išao na burek I onda sam je tu ostavio video kao, ha, postoji kao design, postoji kao web, postoji kao sve što nešto. I bili su na forumima 1, u potpisu kao kako ti ostavljaš komentare, u potpisu svojih komentara možeš da praviš neke male grafike.
Speaker 2:I ja sam bio u pozoru ono, kako se ovo pravi, aha, postoji nešto što se zove Photoshop, kao strava. Nemam pojma o Photoshopu. I zovem mog drugara iz udeljenja Nebojša, koji je 7 dana posl. Škola dođe da mi nauči Photoshop. Od ponedleka do nedelje, nakon toga sam krenuo da peglam Photoshop.
Speaker 2:To je bila katastrofa.
Speaker 1:Brat, ti koja požetvova na stvih?
Speaker 2:Ne, on je dolazio, znači on je stanu bio super drugar. I... Ali on je sve tada znao. On je bio ono ultrapametan lik. Znao je I programiranje I 3D.
Speaker 2:On se tada bago kao 3D. Ono, brate, ono... A Photoshop... Na Maja je tada bila. Sve, on je boso ono bio tehnički lik.
Speaker 2:Cepao je sve živo I kao neizmjerno sam mu zahvalan jer kao ja sam samo htio da naučim da naprim banere za isplat potpisana.
Speaker 1:Ne, mi je stvaralo za forum, vora, za ono I ono.
Speaker 2:Sama mi je trebao ono 20 puta 100 piksela, razumisli? Ili 50, kao da možete ih stane 4, I to je to. Međutim, onda sam ja nekako Uspio sam da napravim malu aplikaciju za Mac tada, za Burek Forum, neki RSS feeder, neki widget Koji ti kao instaliraš na Macu I tebi se na desktopu koja javljaju. Srećiš, nije desktop, predstavili su oni kao widgeti na Macu.
Speaker 1:Da, da. Dashboard si ima.
Speaker 2:Dashboard, tako je. I ti kao otvoriš dashboard I vidiš stvari koje te interesuju. Kao RSS-a za koje si ti prijavljen. Ja sam u fazanu, wow, kako je ovo glupo. I kao, ali cool.
Speaker 2:I ja to ostavim na nekom postu, razumisli? E, kao ja napravim ovo u neku kao... Znači, neam pojemu, ono, kao, ne znam.
Speaker 1:Ja znam,
Speaker 2:ono napaljem klijence, razumisli? Tamo svako ti udogovore, ti se ložiš. Međutim, desi se stvar da... Mislim se čovek zove Ivan Minić. Ivan Minić je...
Speaker 2:Da, tako. Nisam bio siguran kako se prezir. On je vlasni gurek u forumu I on ima čak podcast. Sada, ovo je to ako nasluša.
Speaker 1:Da, da, on ozbiljno poradi.
Speaker 2:Da, da, da, da. On uzme, s tim što ja tada nisam znao kako se on zove, nego smo svi imali ove pseudonime tamo. Ti vidiš avatar I vidiš nekog lika koji je vlastnik foruma I on uzima tu aplikaciju I stavlja... Stavlja je kao na zvanične aplikacije I to sad znaš kao... Ima neki status tamo.
Speaker 2:Ja dobijem status kao prijatelja foruma što je posebno naštitom. Sad za ljudi koji ne znaju kako foruma je funkcionišno, ti imaš neku osnovnu gemifikaciju gde kao postavljaš neke komentare I sad kao vremenom I komentarima ti dobiješ neke statuse. Međutim prijatelj foruma ne postaje svakog, nego samo neko koji je poseban, razume? I ja sam bio poseban, I ja sam bio mnogo ponosan na sebe. I te dve stvari kao Burek forum, web I iPhone, mene negde opet vraćaju na tu ideju kao, aha, ok, web, ovdje ima nečeve, Ja ne znam šta ću da radim.
Speaker 2:Učinogledno ne znam da programiram, to me ne interesuje. Nisam dobar, nisam dobar u matematici I fizici. Ne umem, brati. Jedva išao sam na popravni iz matematike u četvrtego govenja, znači, jedva sam katastrofa, ono. Šta ja mogu?
Speaker 2:I nekako vidim ovo je kao fakultet digitalnih umetnosti, sada se zvala fakultet informacijih tehnologija koji je imao kao smer web, interaktivni medi kao nešto web dizajn. Ja reku kao, okej, ovo je za mene I ja upišem, kao to privatnih fakultac, svi upišu, pogotovo tada jer su bile jako male klase, ali dešavao se još jedna stvara, to je, I sad dolazimo, morao sam ovdje da zaletim, ali dolazimo do kljupčnog trenutka, znači, to je 2007-2008, I ja otvoram Twitter. Otvoram Twitter nalog. Twitter je tada bila jedna jako obskurna mreža, zato što nakon MySpace-a koji se tada već polako gasi, ljudi prelaze na Facebook. U mene Facebook, znači sad, Kao neko ko sam, sa ne znam, od svoje 13.
Speaker 2:Godine ble ono po forumima I sa kakvim ono likovima. Sa kakvim likovima sam se upoznavao po gradu tako što smo razmenjivali disk over. Kao... Tada je internet bio spori, nisi mogu da skineš software tek tako, nego neko ima nešto, neko ima nešto drugo I kao je, ajde, se nađemo I kao tam ti disk I ti me daš disk. Mislim, to je bilo tako.
Speaker 2:Ja sam bio u fazu, ono, neću ja brate, na Facebook, znači, vidiš, to na tome je možda zanimljivo. Zajedni ću. Neću na Facebook, brate tamo svi znamimo ime I prezime I kao Šta da blenim sa svojom ono Keeaum I Tetkovi I drugare ima zudeljenje. Nije mi zanimljivo, hoću da upoznam nekih ljude koje ne znam. I na Twitteru, Ne znam da li je Twitter tada imao neki app ili kako je to bilo.
Speaker 2:Uglavno ja nađem sajt koji kaže E, ovo su ti Twitter koresnici po zemljama. Tako ih je nekako grupiso. I ja tu nađem, ne znam, nađem tebe, nađem enijaka, nađem još neku ekipu I kao samo zapratim I to je to. I sad sam ja tu već imao interesovanje, da kao web design, kao to je nešto me zanima, kul ljudi koji se bave webom su na Twitteru I tako se tu tebe kao krenuo da ovoj pratim. I šta je to bilo?
Speaker 2:To je bila 2000 I već... Da, umeđu vremenu ja se sećam, evo ovo je isto jako blamantno, ali mislim istina je, ti si ispomenut s imom u blog I tako dalje, sada ja sam u nekom trenutku kao skontao da postoji zanimanje koje se zove UX designer. Ok? Ja pita mojeg profesora, profesora Pedžio tada, pozera za Pedžio, koji osluša, profesora da vas pita nešto I gozim, pitajte, pitajte, pošto uvek kao to koleger, rekao, zaista kao moguće da neku živi, mislim, da živi od ux, kao posla koja je ux design. I on mi kao govori kao, pa da, kao moguće.
Speaker 2:Znaš, ja sam, meni je to, eto ja sam tada imao šta, 20 u eno, meni je to bilo... Brate, kao pod 19, 20, ne znam... Bilo mi je potvorniv vratno, kao... Deluje kao crna magija, kao šta je brate UX? I zašto svi ti likoviki koji imaju UX titulu su, imaju te užasne...
Speaker 2:Sad, mislim, I dalje imaju te užasne blogove, brate. Znači, Najgori design sajto imaju UX designer. Najgori design. Už u katastrof. Ali oni su kao tu kače neke wire frameove, neke crteže.
Speaker 2:Ja je raku, brate, kao šta je bre ovo? Zdruge strane, na Vaxu se bavim kao lepim stvarima, kao tipografija, tipografija kao vizualno umetnosti, historija umetnosti, vizualna kultura, znači sve te neke kao grafički, teorija, boja, sve te neke stvari koje su vemo konkretne, vema kao estetske, a ovih kao lamo furaju u neku priču koja brate... Kao čemu se radi, kao šta je...
Speaker 1:Sive kutije.
Speaker 2:Znaš kao, šta I kao imaju užasne sajtove koji su I tada bili užasni. Ono, ne znam, roze I 1 boje. Znaš kada ime 1 žute boje, onako krem, neki katastrofa. I najedno se sav... I kao, okej, kao, ajde, učigladno ako to tako treba.
Speaker 2:Znaš kao, mislim, šta sad? Da skratim priču. Vi ste, tada ste Petar I ti bili, koliko ja znam Petar I ti ste bili u agenciji. I vi ste neke 2000, da li je to bila 9. Ili 10.
Speaker 2:10. Ja mislim, ste dali ogled za posao koji kaže
Speaker 1:Prvog zaposlenu.
Speaker 2:Tražimo prvog zaposlenu, tražimo web dizajnara, ne znam kako ste to sve ali znam da je onako bilo... Mislim da
Speaker 1:smo mi kualizirali termin dizajner samo.
Speaker 2:Da, ali imali ste landing stranicu, imali ste onako kao evo šta ćeš... Baš se se kao potrudili, kao napravili ste, Nije bio ono klasičan oglas kao na Infostudu, znaš, kao se to neko je bilo, kao leposte napisali, landing stranice, valla. I, na dnu stranice je bio call to action koji kaže Hoću da radim za Super 8. Kada klikneš to, otvuri ti se email ili, da, kao email link. Ili je bio email, hoću draći za Super 8, eto Super...
Speaker 2:Nešto tako je bilo. Ja sam bio u fazonu... Kako ja sad... Kako ja sad da doskući mojima likovima, a pritom druga gojena fraku... Znači, nemam fezi svezom, razumljus?
Speaker 2:I tada su kolege moje, klasiči iz klase, tada kiadali, pošto je bilo dosta... Grupo je bilo takva da su bili ljudi koji su prešli se na neki drugi fakultet. Možda su imali tada 24-5 I već su se bavili web dizajnom ili 3Dom ili nečem. Svi su kidali, svi su bili mnogo napredni, pogotovo tehnički od mene. Ja ništa, ono, nisam...
Speaker 2:Ništa nisam imao, nisam naprav... Nijedan sajt nisam napravio u životo tada. A jako, kako je? Neko ima da dom skočim kao da apliciramo za posao. Ni sa čima, razumeš?
Speaker 2:Mislim, potpuno je... Ne znam što sam očekio, razumiš? Ali očekio sam kao ono... Imo sam neku sam upuzdanje, razumiš? I ja...
Speaker 2:Pita moj druga mađana Antića, pozdrav ako sluša, drugara sa fakulteta reku, Kako da kupim domen? Šta mi treba napraviti saaj? Kako da kupim domen? I on mi kaže kao, ajde kupit ću ti ja domen, pošto nisu imao ni internet karticu, ništa brate. I kupim domen koji se zove Hoću da radim za super os.me.
Speaker 2:To je bio domen. I ja na tom domenu stavim jednu stranicu koja kaže e čao ja sam arsinij, taj I taj, to I to, tim I tim se bavim. Nemam ni jedan... Nemam ni jedan rad o OVM-a, ovo će ostaviti na internetu za uvek I veliki je blam. Ne imam ni jedna rad, ali evo imam dve studenske vežbe koje sam uradio.
Speaker 2:Brate, jedna je neki site sa nekim aviončićem, druga je neki site, nočin ono, studenske vežbe, ništa, brate, HTML, ono... Da su bila 1... Kako se to zvalo? Kako se zvalo kada udimeš sliku I kao namapiraš sliku u Dreamweaveru I kao možeš da klikneš po slici
Speaker 1:Mislim da se bukuno zala image mapu
Speaker 2:Image mapu, nešto je, kao bukuno je bilo to kao Kliknem sliku ovde, nešto se otvori, kliknem sliku ovde, nešto se otvori I seća se da se mislimo, profesora Pedžu I profesora ku tipografije Nedu, pozdravi za nju, da dajaju neke, da napišu neke preporuke. I kao ja policiran zove poslije, treba mi neka preporuka plati. I oni mučiniji mi kao nešto kao Arsini je super, ne? Ne znam. Uglavnom, ja tu uradno uradno zapakujem sve, napišem, napravim HTML.
Speaker 2:Potrudim se oko tog HTML I CSS-a sve da bude. E-mail koji kaže, čao Draganija Petra, ja sam taj taj. Ne vam portfolio, ali kao, paf, evo je moja aplikacija na sledećem linku, razumiš. Pošaljim je to. To je bio...
Speaker 2:To je bio petak. Ja se sećam da je bio petak. I... Sledeće nedelje, u nekom trenutku... Ali meni...
Speaker 2:Sad se nesećam... Nesećam se kako je radosled bio, ali vi ste meni odgovorili. Vi ste meni napisali je kao... Izvini, već smo nekoga... Trebali smo zatvoriti oglas, nismo, izvini, zbog toga, već smo nekoga zaposlili, ali baš si se potrudio, kao hvalati puno, ako si nekad u Novan Sadu, kao javi se da se tu poznamo I da, kao, eto, poli bih da tu poznamo, jer si se baš icimo.
Speaker 2:Ja se naravno smorim tu, baš, baš, ovoj, že stok, jer kao, eto, kao, trebam se... Da nisu zatvorili oglas, kao, sigurno bih... Da sam se javio ranije, sigurno bih venat za poslija da sam se kao, istimo, mnogo.
Speaker 1:Da,
Speaker 2:da. Ovaj... I vi ste mi napisali kao, je, kao, li pak tražimo nekoga ko... Za pravo zna nešto da radim, ne, kao...
Speaker 1:To je, to je zapravo tada, sećam se, bilo... Apsolutno imperativno, zato što... Ni Petar njani smo imali kapaciteta da, kao, uvučavamo
Speaker 2:neko... Mislim što je potpuno, Što je potpuno, kako ti kažem, potpuno smisleno I sve to, ali meni tada, znači meni je to tada bilo kao smak sveta, razumiš. E, ali dešava se jedna druga stvarca, ne znam da li si ti toga, možda se sečeš I ne sečeš se gde si vi napisali kao rezime oglasa za posao. Kao evo kako smo, Evo kako se to prošlo I evo koga smo zaposlili. I vi smo napisali tekst, kao imali smo toliko I toliko prijeva, evo što su neki...
Speaker 2:Evo što su neki komentari, kao ljudi se obično jave bez CV-a, bez portfolio, evo neki saveti, kao bla bla bla. Evo kao zaposlili smo kao ovu osobu, evo zašto smo nju zaposlili. I, ovaj, kao, evo kako treba da se prijevi za posao I evo kao je on sjajan primer I kao, bla bla bla, evo Garsin je kao, evo u njegovu sajtu I ovako kao svi treba da... I šta se dešava? Ja sam tada bio negde, da sam bio na fakultetu ili šta god, ne sećam, sam bio sam negdje u gradu.
Speaker 2:I imao sam Nokia, Nokia... Ne znam, mogu sam da pristupam, mogu sam da pristupam Twitteru, ali ne znam zašto, nisam ili ne. Dolazim kući I kao otvaram Twitter I vidim 20 notifikacija. I kao gledam I kao, ok, ovo se nikada nije desilo, razumeš, u životu. I kao kliknem I tad kad se nisi, Nisam pao za stolice.
Speaker 2:Jer to je... Na Twitteru je tada bilo u Srbiji možda ne znam, 100-200 ljudi ali... Ali
Speaker 1:bukvalno 100-200 ljudi. Bukvalno se ima reakciju od četvrtine...
Speaker 2:Od četvrtine zajednice koji su pisali kao, kao, strava, kao nadam se da ste ga zaposlili. Znam da su neki ljudi tada kao meni kao, Eto, možda ćemo mi, da zapoštijamo, kao javimo se. Suludo, suludo, suludo. Kako ti kažem, jako lepo tebe. Ja sam tada bio kao fan, nikako nisam učekivo...
Speaker 2:Mislim, ja sam se tada kao potrudila, nisam učekivo tako povratnu kao reakciju. I onda sam ja u među vremenu, to je, nakon toga, sam se družio sa nekom ekipom iz Novog Sada I često sam dolazio u Bošu Novog Sada I onda se sečem se da da sam s jednom cimnu I kao da se upoznavam I došao sam ne znam Ne znam gdje ste vi tada imali kancelariju.
Speaker 1:Mislim da smo bili u Radničkoj.
Speaker 2:Sa Semafor I ekipom ste tada...
Speaker 1:Pa da, mi smo
Speaker 2:u Gokane
Speaker 1:uvajem bili sa njima. Ali u Radničkoj smo na mislim bili tada. Da, I
Speaker 2:tu sam upoznalo Petra I tebe, ali to je bila... To je bila tad, nešto 2010. 11. Tako nešto već, znači malo nakon toga. Tu smo se upoznali.
Speaker 2:I onda ja sam dobio svoj prvi kao, pošto sam sve ja tad bakto'o sa nekim start-upima, nešto, ovo, ono...
Speaker 1:Taksiko je tad bio...
Speaker 2:Da, Taksiko je bio I nakon doga, bio Pacmos, ovaj, koji je bio...
Speaker 1:E, jasno.
Speaker 2:Ovaj, nekako Fallout... Svega toga. To je nešto isto okučega bi možda nekada mogli da... Da pričamo.
Speaker 1:Da, da, da,
Speaker 2:da. Osta bih to za temu generalista, pošto meni tu negdje bilo nekako vatrino okreštenje. Da, ali mislim, sve što se ja tada radio, sad nekako sad hteo da radim da nekada budem na radaru, razumeš, pošto tada u tamom trenutku kao ono, da hit is on, kao ok, kao otkrivo si se neki ljudi te sad tu pratisa, ti, znaš, od... Mislim, sad koliko god se to bizarno nekako zvučalo, ali kao... Odjednom sad kao ti osjećaš neki pritisak da ti su...
Speaker 2:Ti kao nešto moraš da... Kao uvijek kao nešto radiš, uvijek imaš neko mišljenje. Kao a, vidiš to je glup sajt Telekom Srbije. Vidiš to je glup Sajt Telekom Srbije, da, da, da.
Speaker 1:Ja bi to bolje.
Speaker 2:Da, da, da, ja bi to, ja bi to, vidi kako, nije im poravna to, razumis. A ja sam se tada zašto cimo oko toga, ja sam sećam se... Imam I danas dan vimeo account, vimeo.com, koji je kao tada bio bolji od YouTubea zato što je to.
Speaker 1:Da, da. Znaš? Mlada alternativa je.
Speaker 2:Ja sam skoro dnevno išao po internetu I pravio screen recording kako nešto ne valje ali kako nešto bug ili kako bio nešto bolje.
Speaker 1:A, si surav bio.
Speaker 2:Ja sam to kačio I tweetao. Ja sam skoro pogledao tu galeriju, to je blam, to je katastrofa. E, ali ima jedna zanimljiva stvar u kojoj bih samo možda tu negde... Još jedna tačka koja je meni, ako tačka preokreta, Tu, 2000 je to, možda 2010, 2009, 2010. Znači malo nakon što smo se mi kao da kažem I upoznali.
Speaker 2:Jer ja sam I dalje tu isto to kao web design je tada bio kao the thing. Kao to je bilo kao pravljanje sajtova. Međutim, ja se prikručim sajtu, već smo spovanjali to, qora.com. Q-u-ora.com Koja je tada bila u beti, To je sajt za postavljanje pitanja I odgovoru. Kao što su jehu questions, jehu answers.
Speaker 2:Samo je kao malo bolje. I prva dizajnerka u toj kompanii, žena se zove
Speaker 1:Rebeka Cox. Rebeka Cox je jedna
Speaker 2:od prvih dizajnera zapravo u Facebooku. Ona je dosta vidljiva bila. Ona je dosta vidljiva bila I ona je ono totalni mega-car. I oni su, zapravo Facebook je, ako se ja nevaram kako se ja razumio, Facebook je stvorio termin product design, product designer, u kontekstu digitalnog sveta. Preto gdje, naravno, product design je kao industrijski design, na to se odnosilo.
Speaker 2:Niđutim, oni su prvi koji su kao digitalna firma, tehnologska kompanija, počeli da zapošljavaju product designer. Znači, kao designeri koji imaju jak tehnički background I razumeju design, razumeju tipografiju, razumeju svete ono, malo da kažes, psihologiju I taj moment. Znači, neka u UX design koji je... Pa, mislim, tada UX design bio dosta nepraktičen. Kao, bilo je, aha, treba da optimizujem sajti, neku dođi I tebi donese...
Speaker 2:Donese ti neki flow I donese ti neku optimizaciju nečega, neku istraživanje. A ovdje je bilo kao, aha, treba da se napravi ikonica Puff, treba da se optimizuje, ovo, napiši malo koda, treba da se sredi tipografija I branding kao to je, mislim, nešto u čemu mi je zabravo...
Speaker 1:To je zapravo I začetak, ja mislim, bio ono kao user-centered design. Pre toga je se software pravio malte neisključivo iz aspekta potreba biznis.
Speaker 2:Pa tako je.
Speaker 1:Konceptici su tu bili kao nužnu zlovniku.
Speaker 2:Mislim da je iPhone zapravo tu... Bar u mojim očima je iPhone tu negde iskidao tu priču. Prelomio I objasnio kako nešto treba da se... Jer prije toga svi mobilni telefonici su bili nisti šablona, oni su potpuno promenili koncept. E, I uglavnom ovo šta sam poču da pričam.
Speaker 2:Rebecca Cox je dosta pisala I dosta odgovarala po tom sajtu oko toga šta je product design u tom nekom kontekstu. I ja sam bio u fazonu to je to. Ovo je nešto što mene interesuje, što ja želim. Opet se vraćamo sad, I tada sam imao različite interesovanja. Zanima me tipografija, ali nikad neću biti dobar da napravim svoju fontu.
Speaker 2:Zanima me estetika, ali nikada neću biti dobar da naprim neki ubit sa identiteti ili što je voda. Ne znam, tada su ljudi masovno dizimirali ikonice za iPhone, kao nikada neću biti dobar da naprim jednu. I kao tako da I tako da. E, I onda smo se... Sad se opet vraćem na moment...
Speaker 2:Tebi I mene. A vi ste onda još jednu zapošljavali Nakon toga, recimo da je to bila to već bila možda od 2012. Tako nešto. Ja, naravno, opet, sada kao sada se kao još iznamo, znamoš, kao mislim videli smo se videli smo se dva puta, možda tada. Opet, sad sam imao neki portfolio I pošeljujem I apliciram opet.
Speaker 2:Ti si mi odgovorio u roku od 2 dana I rekao si mi samo e, kao, izvini, ovo kao nije na tehničkog nivou koji mi očekujemo, kao, tražimo nekog ko kao, ko zna bolje neke stvari. Ja sam bio po todu, no, E, okej, vratite, kao, to je to. Znači, sad me kao užestoko nerviraš I kao...
Speaker 1:Da, sad...
Speaker 2:Znaš, kao, sad ću sve da radim samo da ono budemo... Budemo ovaj, bukola bolje te...
Speaker 1:Ovo je
Speaker 2:bilo bolje? To je, to je, to je neki... Neki inat. Ali, da, vemo je zanimljivo što...
Speaker 1:Izvinj samo da te pitam, jer mislim, možda čak tada nismo ni zaposlijeli.
Speaker 2:Vrlo je moguće. Pazi, vrlo
Speaker 1:je moguće.
Speaker 2:Mislim da niko mi nismo zaposlijeli. Vrlo je moguće, da.
Speaker 1:A ne znam da li je prvi put ili ovoj put je bio slučaj da smo pisali oglas u ženskom rodu. I da smo dobeli takvo napušavanje od ljudi, bukvalno e-melove su nam ljudi pisali I kao, diskriminišete zato što zapoštivate samo ženske osobe, taj neki fazon. A mi smo kao bili, ne znam da se te sečeš toga. A mi smo bili u fazonu, ok, svaki oglas je u muškom rodu. I kao, to je default, to se podrezumeo.
Speaker 1:I kao, mi ćemo sada da napravimo kontru. Ajde da napišemo oglas u ženskom rodu. I Očekujemo da će to ljudi da shvate kao jao glavam velikove kao znaš Ukazali su na neku nepravdu koja postoji
Speaker 2:na svetu
Speaker 1:Niđutim baš je bilo onako
Speaker 2:Ave, teh hashtag Srbije
Speaker 1:Da Izvini,
Speaker 2:reka mi se Pa ne ništa, uglavnom da Ja sam, tad sam Šta hoću kažem, Iz moje perspektive je vemo zanimljivo s jedna strane gde... Vi... Mislim, vas dvojce ste isto mogli da budete... Mislim, ti I Petar, naravno ste mogli da budete ono velikoj koji ćete biti, niste da mi odgovoriš I ništa čak ni da pohvališ, ni tako dalje. Mogu si to uvradiš, ovo je, Ali niste, a sa druge strane ja sam mogu da budem nekako...
Speaker 2:Kao što to obično ljudi, neću gađam obično, ali velika većina bude u Fodonomu kao Jebeš ove liko je, kao vrati vidiš, da su brkadžije I kao... Kako vrati volim da psujem. I ja sam čekao da opusujem u našem ovom podcastu, ovaj sad prva psovka.
Speaker 1:Ja sam zapustjerist.
Speaker 2:Znači, prva psovka, ovaj... Hashtag prva psovka. Lupim I sam sa sebi smaja. Šta sam počut pričan? Da, onu kao, brate, neću s ovim likujima da se bavim I kao, neću nikakav kontakt, ali ja sam ipak ostavio tuvi kao trčkarova za vama I kao, I kao, vidi ovo, vidi ovo, šta ti misliš o ono?
Speaker 2:I taj, mi smo nekakvu vremenom, zapravo, Saki put kada bi ja otiš u Novi Sad, ja bi te bi civnulo kako je si tu ili nisi ovo ono. Miđutim, opet, jedna prelomna tačka se desila kada 2017. Tako nešto, 2016-2017. Kada je bio onaj... Bio je neki Google događaj u Novom Sadu koji su organizovali naše drugarije iz Startita kao neki start-up mentorship program gde smo se okupili nas par ono, dudi iz dizajna, pošto jedan dan je bio rezervisan za dizajn I tu smo se videli opet, ili tako, I tu smo bili
Speaker 1:I se
Speaker 2:znači da smo čekali ovaj ti I ja bili, Odlučili smo da ti I ja budemo u timu.
Speaker 1:Jest, jest.
Speaker 2:Ovaj, da. I onda smo kao zajedničkim snagajan, inventorisali neki start-up, I nakon toga se desilo... Desilo se jedan dođe koji nećemo da, pošto je bio zatvorinog tipa, bio je isto neka radionica u Beogradu. Da smo bili, provjeli smo oko 5 dana zajedno.
Speaker 1:Da, da.
Speaker 2:I onda, da, tako smo nekako se opet zbližili I počeli smo I da se ne znam, I družimo I vidjemo.
Speaker 1:Pa da, malo smo počestili kontakte, nije samo ono kao, e, u prolazu sam, šta ima, ili šta znam.
Speaker 2:Ali, da, vema je, mislim, vema je čudno, zato što smo, kao, poznamo se s interneta I kao, to je to, kao, nekako, ja sam uvek trčkaova za vama I gledao šta vi radite a vi ste sa druge strane imali dovoljno sluha da je ovo aha okej ajde da nešto se dezila
Speaker 1:Bogi čuje nešto na polju Da
Speaker 2:nešto je pazala Imali ste sluha I bili ste u zonu kao ajde, ovaj klijac kao ajde nešto da da mu tu kažemo lepu retu. Šijute, huje.
Speaker 1:Pa, da, ne. Iskreno, ja sečem se. Ne sečem se oko detaljno kao što si ti ispričao, ne bih mogao o takvu priču ispričao. Ali ono što je... Zapravo što je meni žao je što...
Speaker 1:Jedinom... Jedina stvar koja je nas sprečila da radimo zajedno tada je samo bio taj neki... Poslovni fit. To je... To je jedina stvar koja je bila, znaš kao prvi put je bila ona Globalna finansinska kriza kad je bukovalno naš posao buko Znači ja se sećam da na jednom momentu smo imali, mislim 600 dolara na računu u firmi I kao to je to I tu je baš bilo gadno A kasnije je tu bilo gomela nekih komplikacija Bilo je turbulencije Kako goda okreneš Ali da, to je...
Speaker 1:Ono što je meni stravao u celoj našoj priči je to što... Znaš kao, ti si to lepo rekao. Mogo si da zaozmeš stav, ee, ovi li koji su šupci koji jebe. Mi su mogli da kažemo, ee, ovo je klinja naložena preloženima. Smara, gata, da.
Speaker 1:Smara, Nije fit za nas ili šta god, znaš, kao ne kapiramo se. Ali, zapravo, ja to najviše volim da primetim kod ljudi kada puste da stvari nekako same legedno na svoje mesto. Nema potrebe da prerano sudiš o nečemu, da prekinaš odnos s nekim zato što se trenutno osjećeš. Kod zna gde će ti ljudi završiti kasnije u životu I gde se možete ponov osresti. Znaš kao, ludilo je ovaj life.
Speaker 1:Tako da je jako bez veze, tako propušta ti prilike I pali ti mostove za sebe samo zato što si trenutno absolutno siguran I ubeđen da, znaš kao, E, nismo dobri kao.
Speaker 2:Ja mislim da je ovo, mislim da je ovo super, ono, odlično se rezimiramo. Mislim da je to nekako u današnje vreme ljudi... Ljudi preveš je gledaju to kao... Veze gledaju kao na transakciji, ali da.
Speaker 1:Aha, da.
Speaker 2:Sad ti imaš toliko followera, a ja ću da ti... Mi se bajamo isti, majde mi nešto tu, kao, ajde da se podržavamo jedni drugi. Znaš, meni je neko skoro... Nekog za kogo sam mislil da mi je prijatelj. Mi je napisao kao...
Speaker 2:E, kao, ja ne mogu se družim s tom, bla, bla, zato što si takav I takav, cool, super, ali kao, ja bih volao da se mi podržamo na internetu. Kao što to znači, zašto si tolki u mluvice, mer, zašto si tolki kretan?
Speaker 1:Da se isporistimo sad.
Speaker 2:E, to, kao, ako, znaš, kao, ti si, ti si kao sad neko tu, kao, naš, imaš kao neku vidljivost, kao ja imam neku vidljivost, pa kao, kad ti nešto uradiš, kao ja te podržim na internetu I ti I mene. Te maš pripjesle materijne. A zamisli neko ima herce tako nešto ti kaže. Da, da, da. Veoma je jeziv, ono, znaš.
Speaker 1:I to je, to je valda...
Speaker 2:Nekog koga poznate još godine, no, brate. Poznate još godine. I ono, kao ljudi su postali totalni debili. I upravo to neko...
Speaker 1:Sve se monetizuje, Sve se gleda kroz interes.
Speaker 2:Sve se monetizuje, sve se gleda. To kao šta ćeš ti meni, šta ću ja tebi, ako si ti meni sad ovo, ako nisi. Sve postoji razlog zašto. Ja sam ispo tako mogu da kažem, ovisi ljudi kreteni, ili da kažem, pa okej vidi, ako je meni dal takav feedback, ako si potrudio, ono kao, verovatno je nešto mogu da uradim na sebi, da popravim I verovatno bi ja tako ovdje budem, ono, znaš, u nekom trenutku za nekog sledećeg, jer kao, ako je lik odvojio vreme I kao nešto uradio kao, ovo je jako lep gest, razumš, znaš, tako da... Neistop se mogu odreagujem na prvu I da budemo u fazu ono, ma, vidi kao ono, kretinje, razumši?
Speaker 2:Tako da, da, eto, to je zanimljiva zanimljiva priča, ovaj, o tome kako smo mi tu negde ušli u ove vode I kako smo se na kraju I upoznali. A zapravo smo, evo isto možda zanimljivo da kažemo, kaj je to bilo? Prvo što je prvo še gojene, kad si ti imao neku objavu na LinkedInu, mi smo pričali kao, Mi smo zapravo pričali na ovoj našoj radionici, pričali smo da bi smo kao nešto hteli zajedno da radimo. Ne znam se kao šta je bilo. Bilo su kao...
Speaker 1:A, u da, seća se. Znamo šta misliš sad.
Speaker 2:Znaš kao, da li mi možemo kao da ove radionice nekako... Pošto, da li možemo da sprovedemo za neki kao firme, kao ono... Nešto smo tako kao...
Speaker 1:Da, da, da, da.
Speaker 2:Čisto bilo negde u vazduhu.
Speaker 1:Da, ne možemo ni da definišemo to što hoćemo da radimo, ali kao postoji želja nešto da radimo.
Speaker 2:Da, I onda je bila nekakvav objav na LinkedInu, gde si ti kao nešto rekao, ja bih volio da, ono, kao eto, imam neki, imam neki luft, kao ako neko hoće, neka firma hoće da radi sanu, nešto tako. Ja ti se jajem, aromno, jer kao, mislim, kad si već pitao,
Speaker 1:kao pitao si već neče.
Speaker 2:I im drugare, onako I tako kaže, Kada si već pito, nikoga ne pita.
Speaker 1:Nikoga nije pito.
Speaker 2:I je kao, šta radiš? Moga ja stok? Don Quijote ide, I Sancho Panza ide na Magarensitu, prati ga, brate. I ti kažeš, ja vidim mi si jedna firma koja može da bi mozda uradila neki redjenica s njima, pa
Speaker 1:jde, brate. I mogli da uredimo nekih redionica
Speaker 2:s njima I on je
Speaker 1:kao Pajde brati,
Speaker 2:ti kao Pajde kao što... Ali opet je bilo, ti se tu mogu sam dorediti, mogu si gajati šeja kao naša kao nje, ali kao ajde da I baš mozde kada je to bilo, to je bilo 2000, kaj je to govina? 2011, 2021, 2021 to je prošle govina bilo 21
Speaker 1:ili 20? 21?
Speaker 2:To je bilo 21 To je bilo 21, da I baš smo se vidjeli, šta, svake dve nedelje prilike smo se vidjeli.
Speaker 1:Da, da, da.
Speaker 2:Dosta smo vremena provodili zajedno I zapravo nakon svaki radionice, ti ja bi joštešli na neku klopu. I onda bi tu nastavili priču. I tako se rodila ideja za ovaj podcast. To je...
Speaker 1:Tu smo prelomeni.
Speaker 2:Tu smo prelomeni, tako je.
Speaker 1:I Tu je zapravo kulminiralo sve.
Speaker 2:Jeste, tu je. Eto, na kraju se radimo u nekoj formi. Nije do nije. Da.
Speaker 1:Se vidi ovaj moj pas izgledan?
Speaker 2:Vidi se malo. E, produžili smo ga. Trebalo bih da pravimo... Trebalo bih da pravimo...
Speaker 1:Pa je si završio? Završio.
Speaker 2:Pa nema više šta da dodam.
Speaker 1:Aha, da, okej, okej. Ja sam mislio možda hoćeš da prođeš konkretno kroz...
Speaker 2:Kroz to što sam radio?
Speaker 1:Da, da, da, ali ne sugerišem, samo sam mislio da...
Speaker 2:Da, paz, ja idem, mislim, mogu, I misliš da ovve ima prostora?
Speaker 1:Zapravo, ja se hteo da ti malo... Ali, sad sam, dok pričnem o tome, sam skontoo da je to možda zapravo potpuno druga tema. Mene zanima kako je design funkcionisao u većoj, tj. Kako funkcioniše design u većoj organizaciji. Ja ne imam iskustva sa time, ja sam u cijelo svoj život radio sa timovima koji broje jednocifren broj ljudi.
Speaker 1:A zanima me zapravo kako ti koji si bio, ako sam jelodno, design manager, ili tako, u 7 Bridges-u, kako izgleda design na toj skali. Ali, eto kažem ti, baš dok... Možda je to zapravo I preolika digresije.
Speaker 2:Možemo da ostavimo I šta smo ovako, nekako smo zakružili, ne bih volao da...
Speaker 1:Da, da, da.
Speaker 2:...Dekvarimo. Ovoj... Strava. I da, prema što se odljavimo, imali smo... Imali smo jednu novu rubriku.
Speaker 2:A to je kao oglasi za posao, to jest, kao ko zapošljava, može da nam se javi, mi ćemo... Znači, sada zvezdica. Ako mislimo da je to nešto što je u skladu sa vrijednostima koje mi propagiramo I tako dalje. Znači, samo čisto se ogradimo da nećemo baš sve da promovišamo. I ako mislimo da je to ok, oglasi I tako dalje, mi ćemo da kažemo eto, ta I ta kompanija zapošljava I kao eto, javite se.
Speaker 2:Da ćemo linki I tako dalje. Nije kao da smo neko glasilo I da ovaj, ne znam koaki fan base, ali ono što mislimo da jeste cool, jeste cool što ljudi koji nas prate I koji nas slušaju su uglavnom iz industrije I tako dalje. I mislimo da možemo da popomognemo nekome da na kraju dana zaposli nekoga koji je super fit, zato za tako nešto.
Speaker 1:I isto tako nekome da nađe dobar posao.
Speaker 2:Jesi, tako da to je, da spojimo dve strane. Naravno mi ovo trenutno, mislim trenutno, I pitanje I da li ćemo, I kako ćemo, ne naplaćemo, tako da nije nije nikakav sponzorisan marketing. Već smo jednostavno objavili na LinkedInu, pošto to je mreža gde ljudi obično se javijo ko za posljeva, ko me treba posao. Za ovu epizodu se nam se javila jedna devijka koja poznem. Nikada nisam se na njom sredljivu, ali javila se Anja, podrat za Anju, koja trenutno radi u Microsoftu I koja u svom timu zapošljava senior product designera.
Speaker 2:Tako da eto, ako neku želi da radi u Microsoftu kao senior product designer, samo da vidim šta je oglas. Da, Office je u pitanju, znači verovatno neki productivity alat, ostavić je...
Speaker 1:To možda bude odlična triplika.
Speaker 2:Da, mislim, I to je u Belogradu, oni imaju sedište, tako da... Vjerovatno su je remote, ne znam, ali... Microsoft je u Belogradu, čisto za 1 koji ne znaju da oni operišuju srbi. Tako da, eto, to je jedina rola koju smo... Za kojoj smo dobili oglas, tako da, eto, pozdrav za Anju, pozdrav za Microsoft.
Speaker 2:Pozdrav za Bela. Za ekipicu. I, eto, ako je nekom je to zanimljivo ostaviti ćemo link tegod da noslušate, bi trebalo da bude vidljiv link, pa možete da kliknete I da se prijavite. To je to. Mi možete da je još nešto od ovih informacij od javnog značaja?
Speaker 1:Ja mislim da je to to. Samo to je sve što smo tjeli da kažemo. Mislim da možemo samo dodamo još da smo kao I uvek tu slušamo sva vaša pitanja ili sugestije ako imate za teme ili šta god zanima, bilo kakva podrška u domenu dizajna digitalnih proizvoda. Najbolje da vam se obratite preko sajta zalet.fun I onda ima kontaktu tamo, pa možete dobirati kako da nas. Visci imate ili lično Arsenija I mene preko Twittera.
Speaker 1:Arsenija je na et
Speaker 2:r2k
Speaker 1:a ja sam et draganbabic. Tako da, slobodno, ovaj, uvek smo otvoreni za bilo kakvu, bilu kakvu priču oko ovoga I kako ovo može da postane bolji podcast I, naravno, presvega, korisni našim slušacima. To je to.
Speaker 2:To je to. Vidimo se.
Speaker 1:Čao ljudi!
Listen to Zalet using one of many popular podcasting apps or directories.
