← Previous · All Episodes · Next →
Nežne veštine S1E22

Nežne veštine

· 02:02:12

|
Dragan:

Pa pa pa pam Dan dan dan dan dan pa pa pa pam

Dragan:

Dobar dan i dobrodošli u još jedno epizodu Zalet podcasta podcasta o dizajnu digitalnih proizvoda. Kao i uvek sa vama je Arsenija Ćatić Your host I Dragan Babić, to sam ja. Danas pričamo o... Čemu danas pričamo? Opasan prevod, smo napravili ovoga. Stalno dobijemo beef za engleske reči.

Dragan:

A sad ćemo dobijemo beef za srpske reči.

Dragan:

A sad ćete da vidite šta smo sta smo uradili.

Dragan:

Ali pre toga intro. Prošo intro danas pričamo o nežnim veštinama

Dragan:

Ostavićemo da pretpostavite šta je to.

Dragan:

Aj, pre toga te pitam, šta se dešao ovako u životu? Malo smo načeli ovako pre nego što si došao.

Dragan:

Uuh, da. Pa malo sam na klocne, znaš. Doguralo se malo u crvenom sam, znaš, dosta. Dosta dugo nisam uzimao odmor, godinu na dan celih. Nešto, po dan dva i to, ali baš nisam bio na odmoru dugo.

Dragan:

I imam gonile nekih obaveza pored posla, stvari koje se dešavaju, tako da... Izvinjam se slušaocima i gledaocima ako izgledam i ne zvučim kao idiot.

Dragan:

Ne, ovaj, baš smo, baš smo, mislim, to je se ok na kraju dana naš je podcast, tako da možeš izgledaš kako voćeš.

Dragan:

Spavam, dremku, opalim malo.

Dragan:

Da ti stavim jedno jasnuče to. Pa ja ću da odradim pa te budim kad završim. Budi me za špicu. Ali evo, nešto što smo dotakli malo u offline-u, backstage-u, a to je, možda neko može da nam se javi da kaže ako misli drugačije, to je da li ćemo tek da vidimo posledice pandemije i burn-out i svega toga?

Dragan:

Ja kad god, i to smo rekli offline ali evo i sad da ponovimo, ja kad god referenciram pandemiju kao razlog za neki kolektivni hronični umor sa kojim se susrećem svaki dan i osećam ga svi kažu kao ma jok kao ja samo puno radim ne buras pandemije znači ne kontaš koliko je to ostavilo uticaj i na ne na tebe ne na sve ljude

Dragan:

na sve na sve na sve

Dragan:

A svi se ponašamo kao business as usual brat naš kupili smo ono Zoomove i Meetove

Dragan:

sve licence

Dragan:

sve licence

Dragan:

imamo sve osvetljenja

Dragan:

Prebacili smo sve na Notion i pičke materine. I kao, brate, šta nam fali? Da, da, da. A činjenica što si zatvoren u kući po 18 sati na dan i onda samo premestiš, ono, u krevet da spavaš mislim, tako smo živeli dve godine.

Dragan:

Da, da. Malte ne. I radiš ono, gomilu sad, odjednom radiš gomilu nekog posla koji nisi morao da radiš. Znači, svi kao rade remote, a niko ne zna radi remote a svi pokušavaju da gledaju da teraju to kao. E pa da, treba da imamo sync, pa treba da se vidimo. Pa onda 500 sastanaka, a remote zapravo nije brate. Remote je ono, a sync je remote kao neće me biti pola dana, nema bilo kome se javlja. Ima ljudi koji kao, šta god da radite, e, ja sad radim na ome, ja sad radim na ome.

Dragan:

Pa dobro, brate, kad smo bili u kancelari, ti nisi do trčavao do mene i da mi javiš, e, ja sad radim na ome, mislim. Dakle da baš je uvrnotno, baš je čunutno.

Dragan:

Dao no, kao

Dragan:

Transparentnost, gde, koje, šta.

Dragan:

I znaš šta? Znaš šta će biti prva stvar koji ću da ugradim kad se vratim? E, aj živ bih. Ovo je ozbiljna pričica Arsenijeva

Dragan:

Prepečenica 2022 sad za stalju buriče

Dragan:

opasno, opasno, ovo može se prodjebrati

Dragan:

Ko nas sluša, pijemo jako lepu kombuhu skoknite na YouTube da pogledate samo da vidite te boje i to sve, nije što je moje ali

Dragan:

Ne, topina je, kažem ti, ako neko oče da spin offujemo neki start up

Dragan:

Da, da, da. Ti držiš Novi Sad s kombuhom, ja držim Beograd. Ako neko hoće SCOBY da ga naučimo kako se pravi, to je isto. Podelićemo.

Dragan:

E, da ti kažem, prva stvar koju ću da uradim kad se vratim na posao je da normalizujem pozive bez kamere.

Dragan:

To je dobro.

Dragan:

Mene to ubija. Mi na jednom akountu, na jednom projektu, na kom radimo više jako dugo. To je normalno. Niko ne pali kameru. Mi radimo deset godina zajedno.

Dragan:

Niko nikad ne pali kameru. Znaš koliko su lakši ti pozivi? Ne, ne znam šta je.

Dragan:

Možeš s telefona, možeš da ideš po kući.

Dragan:

Možeš da radiš šta god hoćeš. Ponašaš se bukvalno kao da si na telefonskom pozivu, najobičnijem. A, od kako smo normalizovali kamere, to izgleda, ja se tako osećam, da to stvara ogroman dodatni kognitivni napor. Jer ti moraš da nešto da... Gledaš deset ljudi istovremeno, to nije prirodno.

Dragan:

Ja kad pričem

Dragan:

s tobom

Dragan:

gledam s tobom, gledam u tebe.

Dragan:

Brat, ja moram da obučem majcu kao... Prvo moram da bučem majcu 2-3 puta dnevno, to je prva stvar. Druga stvar, tekst u sad, pa šta na čito tekst o tome, kako je zapravo nenormalno? I generalno živimo u svetu gde mnogo gledamo sebe. Tokom evolucija, nikad nismo gledali sebe.

Dragan:

Ogledala su bila jako ekskluzivna stvar i skupa itd.

Dragan:

Ali je kao

Dragan:

ok, onda su je ogledala postala normalna stvar i kao svako ima gledalo u kući. Sada postoji ceo taj folklor oko toga da li je ogledalo portal za nešto drugo, za dušu. I sad odjednom mi nas kao smo normalizavali, ne znam, selfije, normalizavali smo da ti brate sediš a 15 sati dnevno, nije bitno 8 sati, 5-3 i kao imaš upaljanog sebe. Brate, meni je to najčudnije. I tek sad možeš, recimo, ne znam, Google Meet, mi koristimo kao da minimizuješ i sebe da ne vidiš.

Dragan:

Ja sam to juče provalio. I znači sebe da ne vidiš. I ja kao sebe isključim da ne gledam sebe jer brate, ja svaki put kad pričam s nekim zapravo gledam u sebe u sebe što se dešava

Dragan:

isto, isto

Dragan:

gledam u sebe brate koji mi je brate?

Dragan:

Zato imamo podkast, zato se i snimamo a brate moraš i na podcastu

Dragan:

da obučeš majca. To je isto sranje

Dragan:

I to ovu za podcast majca

Dragan:

Majca za podcast,

Dragan:

to mi je majca za podkast.

Dragan:

Evo kao i piše šalim se, ne piše ali ovaj... E, dobro. Malo smo čak i načeli, imamo jedno pitanje. Ajde možda možemo da krenemo... Možda ne možemo da krenemo.

Dragan:

Ajde da ovaj prvo...

Dragan:

Pa ćemo kažemo šta su nežne veštine.

Dragan:

Šta su nežne veštine, da, po definiciji. Ja sam čak izvukao definiciju, definicija kaže nežne veštine ili za one koji ne mogu da prevedu jeste soft skills. To je kao tinejdžerski sex. Svi govori o tome, a niko ga ne primenjuje. To je kao niko

Dragan:

ne zna šta je to.

Dragan:

Anologija. Svi govori o tome.

Dragan:

Niko ne jebe, brate.

Dragan:

Bio je taj neki film na TV-u od davno, odavno. Ne mogu se setim. To je jedan od tih opskurnih filmova, koji je do jaja super. Nikada nisam uspeo da ga nađem. I uhvatiš ga tipo od...

Dragan:

Malo što prođe špica,

Dragan:

ti ga

Dragan:

uhvatiš i kao neki ujak koji je namćor, ili stric, šta li je, ima tinejđera nećeka i kao sada on njega vodi nešto po gradu, on je neki ženskaroš, i on kaže jednu rečenicu, a to je kaže, je ovaj sad klinac je toliko opterećen seksom, znaš kao srednja škola, jedno drugo, i ovaj kaže, ti moraš da razumeš da je seks svuda oko tebe, samo moraš da ga pronađeš. Meni je to bilo kao... Fuuu... Jer sam ja isto tako bio opterećen. Mhm, mhm, mhm.

Dragan:

Dok nisam, dok ga nisam pronašao. Opasan je ujak, brat. Tako da... Baš je filozof. E, po definiciji, nežne veštine su karakteristik...

Dragan:

Karakterne osobine, karakteristike, koja jedna osoba ispoljava u radu sa drugim osobama, drugim ljudima. To je i kao sad, doko ja gledamo mi se pričamo profesionalni podcast, ali da, u nečemu što imam jako usku temu, a to je da na radnom mestu to obično buhvata sve ono što nije neko znanje, neko iskustu koji se ti isteku iz te oblasti, ili kao to zanatlijske veštine. Nije ekspertiza. Znači, sve oko toga. I sad naravno, znaš, ja se sad pitam, ono što dok smo postavljali ovo kao temu i dok sam razmišljao, pitam se dve stvari, da li je to nekako zapadnjačko društvo amplifikovalo celu tu priču?

Dragan:

Jer, znaš, ja ne znam da su moji baba i deda pričali o tome. Aha, ne znam, ja sam molar i ja radim dobro svoj posao. Ja sam šnajderka i ja radim dobro svoj posao. I sad odjednom, gomila ljudi zarađuje ogromne novce imajući treninge, korporacije treniraju ljudi, itd. O tome kao da ljudi nauče šta su soft skillovi da bi radili bolje, bili produktivni.

Dragan:

I postavljam pitanje da li je to jednom neki fad, neka farsa?

Dragan:

Ja bih rekao da oni postoje od uvek. Jer molerov soft skill je bonton, ljubaznost, šta god. On će imati više posla, ljudi će više voleti da rade sa molarom koji je pristojan, ljubazan, ima manire i ne znam šta, nego sa nekim indijancem koji ti ono rasturi pola kuće i prlja sve i ne znam šta.

Dragan:

Znaš ono kad kažu jeste da voli da popije, jeste da mi malo, znaš ono, zasere patos, ali brate kako,

Dragan:

taj ka' ti napravi, jeste da

Dragan:

moraš malo

Dragan:

da ga teraš, mora malo da opusti oštricu, razumeš? Ali taj ka ti uradi to, ono, nema.

Dragan:

Kida ga. Tako da, s te strane mislim da soft-skillovi postoje od uvek. I znače, doprinose... Doživljaju tebe kao primalaca usluga. Kao mušteriji.

Dragan:

Ili kao korisniku u skorije vreme. Ali opet, s druge strane, isto tako mislim da kako nam se usložnjava posao, kako postaje sve kompleksniji i kompleksniji, ljudi se sve više i više fokusiraju na uže i uže vertikale, odnosno niše ekspertiza i skillova koji su potrebni da se završi taj posao. I tako smo došli i do ljudi koji veličaju softskilove i zapravo verovatno su oni još i bitniji na radnom mestu koje je sačinjeno od mnogo više ljudi. Ti kad si freelancer ili moler, onaj od malo pre... Ti si verovatno solo lik koji radi, eventualno imaš jednu kolegu, dva, tri, znaš, ko to je to.

Dragan:

Ali kad ti dolazis da radiš u firmu koja ima stotina i hiljade zaposlenih i imaš nasumičnu interakciju sa gomilom ljudi koju nije ne poznaješ, u dosta slučajeva.

Dragan:

U drugačije kulture, plus demografije to to to to

Dragan:

Pogotovo u Americi gdje su oni vrlo osjetljivi na kulturološka pitanja. Da, da, da. Snowflakes. Šalim se.

Dragan:

Ja sam ne šalim. Ne, ali ne šalim se ni ja. Ali imaju specifičnu situaciju. Da, da. Mi smo homogenu društvu, Europa generalno.

Dragan:

Mi nismo uvozili robove. Mislim, vozili smo ih negde drugde. Neki.

Dragan:

I bili smo malo robovi.

Dragan:

I malo smo bili, da. Ali oni imaju specifičan problem, kulturološki. Tako da, da kod njih je to šareno i onda mora malo da se ide na prstima, znaš, oko nekih ideja i stvari.

Dragan:

E, pa baš i zato mislim da taj onda, kao, igrica se preokrenula tako da ako si ti dobar u soft skillovima, ti ćeš lakše da isplivaš... ...Iz... Na, ono, jedan nivu iznad toj organizaciji. Da, da, upravo to. Slažim se s tobom, mislim, ono, kao, slagao sam se od početka ali, znaš, hipoteza jesti kao, ajde vidimo gde je početak svega toga.

Dragan:

Da, da.

Dragan:

Ali znaš,

Dragan:

što sam tajdu da te pitan? Kad si postavio to pitanje, odmah mi je palo na pamet jedna stvar. Da li su, gde su najizraženiji i najpotrebniji soft skillovi? Hoću da kažem da su ti ljudi koji su izveličali soft skillove i napravili pare, rolu, biznis, šta god na njima, su menadžeri. Da.

Dragan:

Jel to korektna pretpostavka? Jel su njima najkorisniji?

Dragan:

Pa da, to je ono momenat, to čak nije ni... To kod nas nema, ne postoji reč. To je taj leadership. Mi nemamo... Mi kažemo kao preuzmi vođstvo, ali mi ne koristimo...

Dragan:

Mi koristimo lider.

Dragan:

Ne koristimo vođa.

Dragan:

Tako da koristimo team lead. Ne kažemo... Možda kažemo vođa teama, ali to je nekako...

Dragan:

Ja kažem, ali mi se ne dopada reč.

Dragan:

Ja mislim da ne postoji, ne znam, par mi se čini da ne postoji reč koja će da označava to direktno značenje.

Dragan:

Pa da, to je baš dobro si rekao, liderstvo.

Dragan:

Ili smo mi tako kultura gdje nam je glupo to da kažemo

Dragan:

Eee, to je još gore

Dragan:

Mislim da je to I sad jako je zanimivo I ja sam stalno imao problem sa time da kažem da sam team lead ili da sam head departmenta ili kao šta.

Dragan:

Ja ne

Dragan:

znam ništa bi to bila glavudža. Kako bi se to, ne postoji reč

Dragan:

Mislim da mi imamo sve te reči, samo što ga IT organizacije ne koriste. Radije će da pozajme role iz engleskog, nego da se osvrnu u neku banku, ili neku matoru organizaciju našu i da preuzmu sistematizaciju radnih mesta od njih. Jednostavno smo tako se razvili. Mi sve učimo sa engleskom, čitav posao nam dolazi sa engleskog govornog pozručja, ne čitav ali ogromna količina.

Dragan:

Mislim čitava ova, da, da, ovo sve što radimo, digitalni proizvodi su, naš, silicijumska dolina, brate, sve kao ide odatle. Čitava kultura ideja odatle. Sva farsa oko ovoga dolazi iz pre svega silicijumske doline na kraju krajeva Amerike Sjedinjenih država. Tako da smo i to zakačili od njih. I onda ne kažemo direktor odeljenja, departmana, šta god ili kako se vidiš kaže, nego kažemo team lead i kažemo head of design i šta već.

Dragan:

I te kao chief something something, kao to je izvršni direktor izvršni direktor družne ali znaš, to je sada preuzato ok, to je preuzato za američke vojske tih njihovih renkova tih njihovih lestvica i jako je čudno.

Dragan:

Postoji malo stvari kad pričamo o organizovanju i sistemskom postavljanju stvari organizacija projekata bilo čega, postoji malo stvari koje nisu već

Dragan:

urađene kako treba i koje ne dolaze iz vojske.

Dragan:

Da, da. Jako malo stvari.

Dragan:

Ja ne znam da li ti možeš da izmisliš nešto novo što je bolje od nečega što je lupam NATO već napravio priručnik za to?

Dragan:

Jesi pričao nekada za nekim koji je vojnu lice i koji je imao neki čin, da, rank je zapravo čin, ne lestvica, koji imao neki čini koji je vodio, da kažeš, neki team, može čako u nekim, nazva je, misijama, ne znam, zadacima itd. Jel si imao prilike da... Nisam. Totalno razvuljivanje mozga. Ti onda ukapiraš da sve što ti radiš u toj firmi je... bukvalno zabaviše. забавићти.

Dragan:

Da. Bukvalno zabavište.

Dragan:

Ja sam imao prilike, pozdrav za kolegu. Prepoznaće se on...

Dragan:

А ja reko da si bacio poz na JNA ili kao vojsku Srbije.

Dragan:

Kolega koji je bio vojno lice i onda smo radili zajedno i on bio i dugo vojno lice. I onda je ono posle ratišta promenio profesiju i kao bavi se IT-em sada itd. Ali sad je, mislim da čako se preselio u Ameriku. I onda tako kako smo se upoznali, onda meni pričao zapravo sve stvari su rešene. To, kao diverzitet, međuljudski odnosi, a akko se zove, lanac komande, komunikacija.

Dragan:

Prosto je neverovatno koliko stvari je u najmanju ruku pozajmljeno iz vojne industrije.

Dragan:

Kako se komunicira. Znaš ono kao... Kako pošelješ ja ne znam da... Nije bitno koje medium kao ali...

Dragan:

Kako pošelješ poruku da tamo u nekom štabu tebe svi razumeju šta se tebi tu dešava. Tebi ono bombe padaju okolo, naokolo, ti sad moraš da napišeš da iskucaš nešto. A ne ovde, brate, imam Slek i ono kao... 50 poruka da bih objasnio nekome šta. I onda se javi neko ko kaže, je možemo se čujemo?

Dragan:

Pa ne možemo brate se čujemo, jebote.

Dragan:

Shvati me.

Dragan:

Ja ti kažem, ja sam već rekao par put, ja bi naplaćivao Slek, znači zaposlenom odbijao od plate, dolar po poruci. Tako je.

Dragan:

To je fenomenalna ideja, jako dobar eksperiment, bi to bio.

Dragan:

Znači, dolar po poruci, što nije malo, odbijanje od plate, pa koristi, brate.

Dragan:

Da. Pa mi šalji dve reči po poruci. Pa mi šalji.

Dragan:

Tdam, tdam, tdam marš.

Dragan:

E al pazi, samo da zavriš ovo. Ja sam čisto na nivou znatiželje se informisao o tim kao šta kao šta sve ide iz vojske i to.

Dragan:

Poz na Miku i imam puno znanja na nivo abeveštenja.

Dragan:

To je njegova

Dragan:

Tako da brate naučio sam tu reč.

Dragan:

Poz za Miku! Aj se vratimo sam malo ovaj, pošto mislim da smo... Ovo je jako zanimljivo, mislim nisam očekivao da ćemo doći do ovde, ali... Ovo je to nas. Da li... Da li misliš da su nežne veštine koje su potrebne designerima unikatne u odnosu na nežne veštine koje su potrebne nekim drugim disciplinama u IT-u?

Dragan:

Tipa, ne znam, marketerima ili ljudima iz marketinga, inženjerima i tako.

Dragan:

Pa verujem da u jednom momentu dolazi do nekog račvanja, ali mislim da dejeli jako puno njih. Jako puno njih je univerzalno za kancelarijski život ili kako god. Korporativni život. Nismo svi korporacija ali... Ajde kažemo, kancelarijski život.

Dragan:

Pre ili kasnije i jesmo.

Dragan:

Da, da. Ili postaneš korporacija ili ne postaneš. I prestaneš da postojiš.

Dragan:

To to to.

Dragan:

To je to. Ja mislim da je najteže u kreativnim industrijama ostati mali. To je ubedljivo najteže. Jako je lako voditi agenciju od 5 ljudi, I... Ja neću da kažem da je jako lako voditi agenciju od 100 ljudi, ali...

Dragan:

Je lakše voditi agenciju od 100 ljudi nego agenciju od 10 ljudi. Zato što agencija od 100 ljudi, brate, kotrlja se i gazi. Toliko si velik da jako teško propadaš. I kad propadneš, godine su potrebne da se ugasiš. Jako retko se biznis, moraš baš da zajebeš stvar da ti se biznis ono ugasi momentalo, da bankrotiraš kao na licu mesta.

Dragan:

To se realno ne dešava. Nego to tinja onako i smanjuje se, znaš.

Dragan:

A dobro. E, a... Aj samo da kažemo narodu, zašto mi uopšte govorimo? Malo smo rekli u tome šta je, pa su mali imali digresiju i sad kao, zašto mi uopšte u ovome govorimo?

Dragan:

I opet smo u razgovoru pre razgovora. Zato bi bilo dobro da možemo nekako uvek da se snimamo.

Dragan:

Da se snimamo o čemu pričamo pre nego što stisnemo dugme.

Dragan:

Da. Ja mislim da bi to bio... To je najzanimljivije zapravo. Bilo bi jako teško da se prati. Ali...

Dragan:

Mislim i ovo je dovoljno teško da se prati, ali kao ovaj... Glavni razlog što mislim da govorimo o ovome jeste što smo nekako obojica spoznali tu... To stanje da postoje ljudi jednostavno koji mislim sad da se niko ne oseti prozvanima, a i nek se oseti prozvanim se prozvonim mislim šta sad.

Dragan:

A to stanje je kao da postoje ljudi koji gledaju na svoj na ovo o čemu mi pričamo na design striktno izvršilački. Da kažem, strikno izvršilački u smislu, kao meni uvek bilo zanimljivo da neko dođe i posmatra, aha, šta sad ja treba, aha sad je material design, jel ti radiš material design? Jel radiš Figmu? Ja sam čuo da treba da radim UX. To je kao sad novo za mene. I nebitno je koliko na kom si ti stupnju nekog senioriteta nazovi, ja mislim da taj mindset tebi to je dosta nekako ograničavajuće. Nije to loše.

Dragan:

Pričali smo i postavili su, ti si rekao da imaš kontraargument koji je sasvim na mestu. Ja mislim da ono, nije sad ovo upiranje prstom, ne, ovi su ovakvi, ovi su ovakvi. Samo ono što postavljam pitanje jeste je, okej, šta za deset godina? Da li ćeš biti tako dobar u svom izvršilačkom poslu?

Dragan:

U svom poslu koji radiš kao izvršilački.

Dragan:

Tako je, da li ćeš moći da budeš kompetentan?

Dragan:

Ja nisam čak siguran da je ono što sam ja prokomentarisao bio kontraargument.

Dragan:

Ja sam shvatio kao kontraargument.

Dragan:

Mislim da se manje više završava na istom.

Dragan:

Aj samo reci, izvini, reci samo šta si rekao.

Dragan:

Ako se ne varam, rekao sam, zapravo moje tumačenje toga je bio da sam postao svestan da postoje dizajnari šljakjeri, odnosno izvršioci i dizajnari dizajneri.

Dragan:

A to sam rekao zato što mislim da smo kao profesija nismo više egzotični. Postali smo normalizovani smo, design je normalizovan. To nije više komoditizacija je izvršena. Niko više ne gleda na design kao na nešto što je tajni sos nekih proizvoda i kompanija, nego je design nešto što mora da postoji da bi se desio uspeh. I iz tog ugla kad gledamo, to se desilo onog momenta kada nas je valda postoji dovoljno u svetu i onda mora da dođe do račvanja.

Dragan:

Ja mislim da se to prirodno dešava. Ljudi koji su novi u tome, moja teorija je da oni razmišljaju više izvršilački. I oni gledaju na to kao profesiju.

Dragan:

U većini, verovatno da.

Dragan:

Tako je.

Dragan:

To što si ti rekao, ja ću naučiti figmu, naučiću prototajping i UX je moja nova profesija. I ja ću raditi te neke stvari. Otiću ću na posao u 9, vratiću se u 5 i dođem kući, mirna bačka.

Dragan:

Ja mogu da progledam ti ljude kad mi kažu to, jel ti radiš ovo? Jel ti radiš? Da. Ta reč, ta reč tačno znam sakim...

Dragan:

Kad treba radim brate, nemam pojma ono, naš. E, i onda imaš takve dizajnere, koji su, ja mislim, silom prilika natjera nije da budu takvi dizajneri. Jer kad si ti počeo da se baviš dizajnom, ti ako nisi znao HTML i CSS, lupam sada, ono što si ti napravio je možda je bilo podložno nekom prevelikom riziku da neko to upropasti u implementaciji. I ti si se ovaj naučio HTML i CSS silom prilika. Pa si naučio, ti si crtao interface.

Dragan:

Pa je neko počeo priča o nečemu što se zove UX. Pojavili su se neki ljudi, neki Adaptive Path, neki Jesse James Gerret i nemam pojma ko. I kao, brate, UX je sada, znaš, kao disciplina, kao specializacija jednog dizajnara. I ti se kao, wow, ja sam to radio, ja nisam ni znao da to radim. Ja sam sad UX dizajner.

Dragan:

Pa je onda product design. Pa nemoj, znaš. I Rastao si sa industrijam. I ti si sada prekaljeni baja koji zna pun kurac stvari. Da, ali nikad... I pritom si takav... Ti da nisi mentalno umrežen na određen način da tako se razvijaš u jednoj novo industriji, ti bi verovatno ostao na ko zna zna čemu. ,

Dragan:

Da, ali takođe ako bi me... Evo kontrargument, ja sebe kad bi posmatrao, ako bi mogu da vidim tada, ja bih rekao, vidi ga ovoj skače, preskače, ništa nije tu kao zagrebao i kao praskače sa jednog u drugo. Ali pojenta je što ja lično nikada nisam gledao na to kao nešto super striktno. Mene je zanimalo uvek šta još sve postoji. Da.

Dragan:

I sada ono kako napredujem, ono kao te otkrivaš gomilu nekih stvari koje kao u jebote vidi ne znam šta ovde postoji. Ono kao na design sistema, znači sve neki ono ultra apstrakne stvari koje pročitaš i knjigu koju kao 70% nisi razumeo. Razumem 30%, ali kao strava.

Dragan:

Mislim da sam nešto slično sam te pitao onda kada smo imali ono epizodu sa 3 pitanja. Aha. Tiša da li ti je žao, koji skil žališ, što nisi razvio. Takvi dizajniri, ja mislim da se i ti i ja prepoznajemo kao takvi dizajniri, likovi koji stalno hoće da znaju, T oblika smo, znaš kao, jako puno znamo, jako malo znamo, jako puno stvari.

Dragan:

Nismo specializoveni ni za šta. Sa druge strane, ne bih da ispadne da kad kažemo dizajneri izvršioci, ne bih da ispadne pežurativno. Ja mislim da ne mislimo da kažemo odrađivači posla. Nećemo to da kažemo. Hoćemo da kažemo dizajneri koji su se ograničili na egzekuciju nekog dela dizajna kojim se bave.

Dragan:

Ali tako je, ali to je stvar izbora. Apsolutno. Što ja mislim da postoji direktna veza sa nežnim veštinama. Da. I zato mislim da govorimo sad o tome.

Dragan:

Meni je to ključni. Ja sam imao priliku da radim ono sa ne znam, 3-4 sjajnih profesionalaca zanatlija koji mislim da su ostali na nekom nivou, zato što su izabrali da ostano na nekom nivou zbog nedostatka nežnih veština. Ograničenja u soft skilovima. I nikada

Dragan:

nisu videli

Dragan:

U svim razgovorima oni nikada nisu videli da im to nedostaje i nikada nisu razumili zašto mi se neke stvari, situacije, ne znam, u firmi, van firme kakogod na projektima dešavaju jer nemaju, nazovi, mogućnost, kapacitet da to prepoznaju, šta im se dešava.

Dragan:

Nemaju to šesto čulo, neverbalna komunikacija je loša, nepostojeća i jednostavno ne funkcionišu u kolektivu. Zapravo, korelacija je ogromna između jako ti ih zoveš zanatlije usko specijalizovani, ne mora čak ni biti uskospecializovanih, jednostavno ljudi koji su jako dobri u nečem. Jako dobri u nečemu.

Dragan:

Znači, ti da nekoga od njih pustiš i da kažeš ja brate treba mi napraviš ovaj kompjuter, on će ti ga napravi celog. Ali, sve preko toga, znači ono...

Dragan:

Ja mislim da je to cena. Aha, aha, aha.

Dragan:

To je

Dragan:

cena koju su oni platili. Mislim da je napor koji ti moraš da uložiš da bi postao opasno dobar u nečemu, nešto mora da ide. Ne, ne znam, ja ne znam puno ljudi koji su onako fascinantno dobri u tome što rade, a da su društveno prilagođeni, da su... Osim ako im ta stvar u kojoj su ekstremno dobri, vezana za, recimo, komunikaciju ili za druge ljude. Znaš kao, znam gomile fenomenalnih programera, svi su introvertni.

Dragan:

Ili barem malo uvrnoti, ali čudni. Znam gomile dizajnera koji su povučeni, čutljivi, tihi, ovako-onako. Ne snalaze se na sastancima, ne znaju da traže stvari koje misle da im pripadaju i to onda vremenom gradi neke frustracije.

Dragan:

Da, ne raz... Znaš kao, objašnjavaš kontekst, koja sila utiča na šta, zašto smo sad u toj situaciju... Ali ja sam kao sve to uradio. Ja sam... Kao odgovor je kao, ja sam svoj...

Dragan:

Pa daj, jes, ali to, ono kao, nije dovoljno. Da kao, pa šta je dovoljno? Da. Znaš, i kao, svet je, ono, nazovim, mikrosvet, kompanija, projekat, i neki mikrosvet dovoljno kompleksan da sam posao nažalost nije dovoljen sad mi možemo da pričamo o tome da li postoje ljudi koji prodaju maglu i ono koji ljudi koji izvršavaju i šta je bitnije. Ja ću uvek da stavim na stranu ljudi koji izvršavaju, ali nekada jednostavno ono nije dovoljno.

Dragan:

Neću kažem dobro, ali...

Dragan:

Ne, nije dovoljno. Ja sam se upljuvao i stanno kod nas, u Super8-mu stalno pričam tu jednu te istu priču, da naši klijenti podrazumevaju da smo mi dobri u ovome što radimo. To nas stavi na nulu. Mi odatle tek krećemo u isporuku usluge. Nije nas niko unajmio zato što je voljan da rizikuje.

Dragan:

Ne, sa nama ne rizikuje. To je naš value prop, razumeš? I... Nekako je to jako čudno... Meni je jako čudno da svi ne razmišljaju tako.

Dragan:

Baš mi je čudno, ne znam zašto. Ali meni nikad ne bi palo na pamet da je mene lično neko nekad odabrao da uradim nešto, a da pritom postoji sumnja da ja to neću uraditi kako treba. Valjda pričaš sa mnom zato što veruješ da mogu to urediti dobro. I to je jednostavno podrezumevano.

Dragan:

Retki, retki, retki ljudi koji imaju kao... Koji njihov čiji rad govori za njih i koji dobijaju neću kao da kažem dobijaju sve poslove na osnovu samo toga, ali da je to ono glavni driver. Da. Da je jednostavno... Kod mene su uvek bile poznanstva i veze.

Dragan:

Da. Uvek.

Dragan:

I to je, ja mislim, za većinu ljudi... I pritom, pazi, ja sebe ne smatram.

Dragan:

Ja sebe ne smatram ekstrovertom, ne smatram ono, društvenim lepitirićem, kako god se to zove, ne smatram, nemam gomilu prijatelja, ne idem da minglujem, ne znam, ono, kao što to, ljudi koji su ekstrovertni, idu i mingluju upoznaju ljudi itd.

Dragan:

Osim kad te Google zove u Malagu.

Dragan:

Osim kad mi plate hotel od 5 zvezdica.

Dragan:

Pa

Dragan:

i Mercedes da me vozi od aerodroma. To ne mogu da odbijem. Ali ovo je... Kada me čekaju na aerodroma. Ali da, mislim ono...

Dragan:

I ono što se dešavalo jeste da sam ja bio začuđen zašto mi neki ljudi i onda ponude neki projekt ali nešto. A pritom ne znaju, nikad nisu radili sa mnom. I uvek je bude odgovor, e, pa pričao sam sa nekim koji je radio s tobom i kao, on te preporučio. To je ono što je, znaš, nevezano za to da ću ja da se pojavim da ću ja da pričam, da ću ja da imam podcast, da ću ja šta god.

Dragan:

Ja ti kažem da je

Dragan:

to za većinu ljudi istina. I to je jedan razlog zašto mi radimo ovaj podcast. Zašto jako puno ljudi funkcioniše ispod radara. Jer funkcioniše tako. Jer im ne treba portfolio.

Dragan:

Jer ne treba da se dokazuju. Nego jednostavno su uradili nekad nešto dobro i odatle su bili povezani na neku drugu stvar gdje su opet uradili nešto dobro pa su preporučeni za neku treću stvar i tako funkcioniš...

Dragan:

I neko zavarši u Airbnb-u. Kako Damjan Stanković.

Dragan:

Dok ne zavarši u Airbnb-u. Samo sam čekao da ga, moramo da ga spomenemo u svakoj epizodi, poz. Nadamo se da ćemo te ugostimo nekada. Izvini što si postao mim. Da, ali nadamo se da se ne ljuti čovek.

Dragan:

Da, bukvalno.

Dragan:

Nadam se da nas ne sluša. Malo postajemo već naporni, ali ovo je baš sve

Dragan:

Ako ne možemo da odolimo?

Dragan:

Sve je, sve je jako dobronamerno.

Dragan:

Da. Tako da, eto, malo se uvezalo i u naš raison d'être za Zalet sam.

Dragan:

E, ajmo da krenemo polako da govorimo o samim nežnim veštinama ako hoćemo, pošto smo naveli neke, ti i ja, ajde ja ću da nominujem ove, krajuću redom, da ću nominujem jednu tvoju i jednu moju. Ti si rekao design thinking prva.

Dragan:

Da, to sam rekao iz razloga zato što mislim da mora da postoji određeni način pristupa rešavanju problema kod dizajnera. Ne zato što se u design thinking-u postoji reč dizajn, nego taj način, taj mentalni sklop mora da postoji.

Dragan:

Koji može biti bilo šta.

Dragan:

To stvarno može biti primenjeno na bilo šta. Neće uvek biti najbolji način. Neće biti uvek uspešno. Ali ti sa tim...

Dragan:

Ja nisam inače neki design thinking. Nisam lud za time. A mislim da može da bude i opasno. Jer ljudi kad se nalože na design thinking, misle da mogu da reše svaki problem sa tim. Jer malo je primamljivo je misliti tako, da ti prvo analiziraš probleme, pa empatišeš, pa istražuješ, pa cepaš i kao bam!

Dragan:

Evo ga, napravili smo nešto. Ti tako možeš rešiti, najverovatnije možeš rešiti većinu ako ne i sve probleme s tim pristupom. Ali to nije nužno niti najbolje, to neće nužno proizvesti najbolje rešenje. A ovaj, niti je to uvek najbolji pristup. Ali za konkretne dizajn probleme, mislim da je takav način pristupa, u najmanjoj ruku, bezbedan.

Dragan:

Bezbedan i poželjan, mislim. I poželjan. Evo, ali ono što... Razmišljam sad par stvari dok si ovo govorio. I slažem se sa tobom jer mislim da design thinking ako ne postoji, neću kažem, podrška ali razumevanje.

Dragan:

Neko može da dođe i kaže, evo ti si designer, ja od tebe očekujem drugačiji pristup. Ne, ne očekujemo od tebe drugačiji pristup, ali ti ćeš doći sa nekim pristupom, ja ću biti ono da to ima smisla, hajde da te podržim, šta mogu da uradim za tebe. Ali ako naiđeš na odbijanicu, da kažem šut u dupe, to je dosta poražavajuće u realnosti. I mislim da je to ono gde su ti potrebne neke druge nežne veštine da bi ti izgradio sebi put do toga da možeš da ojačaš svoj design thinking. Neću kažem da izmanipulišeš, ali da jednostavno dokazeš zašto takav pristup može da radi i da nateraš da drugi ljudi koji su s tobom na projektu krenu da razmišljaju na isti načini.

Dragan:

Što je dosta teško, dosta izazovno. Ja bih samo volao da damo opozit tome i kada kažemo ljudi koji su izvršioci uzmu i kaže, ha, postoji u UX-u postoji pattern taj i taj, ja zalepim pattern taj i taj, kažem evo ga rešenje. Zato što je to pattern, koji tako radi. I to će možda biti polovično dobro za ono što nama u ovom kontekstu treba. I tu sad nastaje design thinking, gde ja, ako nemam možda sve elemente, ili možda taj moj pattern, koji jeste ispravan, neće moći isko znakog razloga da se primeni, da vidim šta mogu da zbudžim, da obrnem, da izbacim, da dodam.

Dragan:

Mislim da je to razlog. Gde bi neko koji je izvršio uzuv i reko e, okej, to je pattern, ovo je najbolje rešenje. Uopšte nije sporno da je to najbolje reešenje. Da. Ali je to reešenje Ono...

Dragan:

Najadekvatnije. Najadekvatnije izvodljivo, najoptimalnije. Feasible, šta je feasible?

Dragan:

Izvodljivo. Da, izvodljivo.

Dragan:

Dobro.

Dragan:

Design thinking. Ja kad sam se upoznavao sa tim pristupom, najveći problem mi je uvek bio da pobegnem od onih likova koji ga valjaju kao maglu.

Dragan:

Uu, da, da, da.

Dragan:

I zato sam uvek onako vrš nakostrešen kad pričamo o tome jer jako ne bih voleo da neko to shvati na taj način. Korpokonsultanti. Korpokonsultanti, brate. By the way ako vam trebaju usluge.

Dragan:

Ako vam treba rešavanje nekih problema kroz design

Dragan:

thinking samo se javite.

Dragan:

Da, zapravo... Držimo radionice...

Dragan:

Da došli smo do 20 i neke epizode da bi smo rekli ljudima šta nam je agenda zapravo kao razumeš. Ubeđujemo ih sve vreme, ubeđujemo ih sve vreme.

Dragan:

Potrebno je bilo 20 epizoda.

Dragan:

Svi dizajneri po firmama što nas slušaju, saće oni da kažu e pa treba nji da unajmimo. по

Dragan:

Da, da, da. morao sam da naglasim to da kao to mi je baš bljak. Ono znaš, taj kul lik sa bradicom I naočarima koji dođe da ti drži neki radionice i predavanja i da kao osveštava ljude tamo. Znaš kao, to mi je baš jezivo, brate. Pa samo mu tamjan fali još, bukvalno.

Dragan:

I da kaže ajde glupanderi jedni. Da. Znaš kao sad ste...

Dragan:

I onda svi kažu jebote, došo na konsultant, ajde idemo na radionicu, znaš. I onda se svi pojave u devet ujutru, i svi su onako zagrejani, i onda do 12 popodne, već su svi u fazonu, pa kaće ručak, onda bude ručak, onda svi posle toga ništa sutradan od toga nema ništa, svi sve već vraćaju sa svojim laptopićima i kuckaju

Dragan:

Izvini, šta si rekao?

Dragan:

A, da,

Dragan:

da, tike,

Dragan:

tike, tike, tike,

Dragan:

ne mogu, moram, izvini, moram na call da izađem. Moram da se javim ovo ono brate.

Dragan:

Uf da to mi je ono baš LinkedIn priča. LinkedIn priča.

Dragan:

E ajmo jednu epizodu pozvetimo LinkedInu. U mogli bi. Fuuu, znači, znaš koliko sam

Dragan:

A ja baš ne mam iskustva.

Dragan:

Koliko imam iskustva, nema. Ozbiljno? Opaa. Koliko prezirem LinkedIn, koliko sam počeo. Sad su mi glavni Slek i LinkedIn šta više mrzim, ne znam.

Dragan:

Aha. Ne mrzim ništa u životu, ali ovo sam počao organski da ne podnosim.

Dragan:

Ja imam jedan novi, kad smo već kod poroka. Aha. I imam novi porok. A, na reditu, subreddit programiranje.

Dragan:

U, kolko je to gadno.

Dragan:

Znači, sad je taj...

Dragan:

Kolko se ježim, kolko mi se gadi taj subreddit. Taj sub se sad pretvorio u...

Dragan:

E, šta mislite o ovoj firmi? Ima da

Dragan:

Ima da nas canceluju, matori. Oni nas slušaju, znači oni su

Dragan:

na samo...

Dragan:

Oni su nam se javili ko ih jebe.

Dragan:

Ne, neću kažu ništa loše o tome. Ja ih čitam, ja baš... Mislim, nisam programmer, brate, ali... Mogu da pogledam. Ali mogu da pogledam, brate, taj kod.

Dragan:

Ima, ima dobrih tema, ali... Koristim njih zašto ih ima puno. Reddit nema domaću design zajednicu.

Dragan:

Pa im... Ima nešto, pa tamo su nas ubacivali negde. Ne, ima, ne. Neko nas je ubacivo, možda čak u programiranju.

Dragan:

Sve se dešava, sve je vezano za product se dešava na programiranju. Koliko ja znam i samo to pratim.

Dragan:

Ali, To

Dragan:

je sad postao kao neki underground kanal da se dobijaju, neću da kažem, poverljive informacije.

Dragan:

Likovanje informacije. Ali da.

Dragan:

Znaš kao, idem da intervišam tamo i tamo, šta će me pitati. Tako je. Mislim, meni je to super cool. To mi je dobro.

Dragan:

Meni nije super cool. Sada ću te reći, zašto, ajde, završi misao. Meni je super, zato je to kao... Zbog toga, ti

Dragan:

kao firma... Znaš, ti možeš da vodeš na onaj Joberty ili gde je već i kao imaš takav neki zvanični profil tamo kurci palci. A ovdje moraš da imaš brate kao neku uličnu reputaciju. Street cred moraš da imaš.

Dragan:

Tako je ali to je sad veoma upitno. Znači prva stvar, gomila kompanija kod nas i dalje ne želi da se bavi tim, tom transparentnošću na tom nivou, da imaju Glassdoor, da imaju Joberty, da imaju bilo šta, i da ostave da se ti komentari, kako god iskustva neko imao da može dođe da napiše tako i tako i tako i tako i da ostane to. Znači, gomila firmi prvo ne želi ti me se bavi, drugo, ako krene da se bavi time, onda im je to katastrofa, brišu komentare, gase profile, odgovaraju u neke gluposti i baš sam imao, sad odlazimo u digresu, baš sam je žacnuo, ono, znači taj moment employer brandinga ili employee brandinga employer brandinga, znači ovog poslodavca to ti je kontra i to ti je kontra reditu zato je redit nastao kao taj pacovski putevi I sada ćeš da vidiš brate koji će od njih znači koji HR department će da se uzme i da se bavi, reditom, nula? Da. Zato što ne razumaju igricu.

Dragan:

Da. Ne kapiraju ekipu, uopšte. Da. E to je problem. Znači, kad bi imali ono transparentnost i kada bi ljudi mogli da ih spale, da ih pohvali itd.

Dragan:

Mi smo imali u prethodnoj firmi Glassdoor i dešavalo se da neko dođe na intervju i ode... Ja ne znam koja je ta osoba, to je anonimno. I to je celo poenta da bude anonimno, bude javno. I dođe i napiše... Ej, intervju za dizajn je prošao...

Dragan:

Sranje ekipa je takva i takva, ovaj koji me intervjuisao nemam pojma, evo, zašto? Jedno, drugo, peto, sedmo. I napiše... Ok, hvala, izvini što si imao tako iskustvo ono, sve najbolje i to je to, nema tu sad neke to nije

Dragan:

To nijerazgovor, nije dijalog

Dragan:

Nemaš ti tu neko je imao zaista takvo iskustvo neko je to tako doživao i to je totalno fajn. Ali sve preko toga, ako bi ja sad ušao u neku polemiku, gde ja na Reditu kao zaposleni, niko ne zna da sam ja zaposleni, mogu da ti kažem kako je informacija, reci ovo, reci ovo i ddd

Dragan:

Ali ja mislim da je, eto nastaviću se još jednom na to, taj rating sistem, review sistem, nije dobar, inherentno je loš. Ti znaš da na Bookingu, Airbnbu, ako daš manje od pet zvezdica, ili deset zvezdica, kako god da je maksimum, ti si mu na audio. Jel tako? Tako i restorani funkcionišu. Ako ne dobije i na App Store-u tako funkcioniš isto.

Dragan:

Aplikacije. Ti ako ne daš sve zvezdice, znači da ima problem. I onda svi idu ka tome da dobiju sve zvezdice. 3 zvezdice je izuzetno loše. 4 zvezdice je...

Dragan:

Brate, šta je s tobom? A 5 zvezdica je normalno, sve je ok. Kapiraš? Nije dobar... Dobar način merenja primenjen.

Dragan:

Ja mislim. Mislim da je to mnogo kompleksnija stvar od E, došao neko i ostavio review.

Dragan:

Da, mislim, pazi, s jednje strane, znaš kao, ono, hajde, ovako sad malo, možda ću se ujesti za jezik, ovo što sam malo pre rekao, ali kao, okej je da postoji, ali sama sama činjica zašto je to tako nastalo i zašto je naša zajednica IT zajednica anonimna?

Dragan:

To je meni upitno. E, to

Dragan:

je druga stvar. To je ono što me tu tišti. Svi imaju prava da rade stvari anonimno, ali nije mislim da internet je jako sjeban, otkad, jese, ti sećaš? Mislim, ja nikad nisam na internetu stavljao svoj ime i prezime. Ja prvi put kad sam opisao svoj ime I prezime na Twitteru, tj.

Dragan:

Na LinkedInu, LinkedIn mi je bio prva mreža gde se stavio ime i prezime, meni je to bilo potpuno uvrnuto. A to je bilo samo pre deset goja na fazu. Ja nikad nisam imao ime I privoljki bio pseudonim. I meni je super da postoje stvari anonimno, ali ako smo imeli neka zajednica, imamo toliko meet-up-a, imamo toliko mogućnosti da pravimo razno razne stvari kao što mi ovo sada radimo, da imamo razne forume, postoje razni forumi, da postoji startik da ima javnu zajednicu i tako dalje, mi odlučujemo da idemo I anonimno da... Znači, nije sve tamo negativno.

Dragan:

I da podržavamo sebe, to je sve jedni drugi, da učimo jedni, da delimo zanje, ali anonimno. Zašto to?

Dragan:

Pa zato što je elementi tog employer brandinga, ne employer brandinga, elementi stvari koje se diskutuju, tamo su tabu, kolke su plate. Znaš kao što ljudi ne

Dragan:

pričaju o platama? Ja mislim da ne treba ljudi da pričaju o platama.

Dragan:

Ja znam zašto neki ne pričaju i znam zašto... Imam razlog je i za i protiv.

Dragan:

Ja imam više za nego... To jest... Protiv.

Dragan:

Dobro, ja vidim jedno i drugu stranu. Ali je to tabu. Tabu je verovatno iz nekih ko zna kojih razloga, neka firma koja izradljivala ljude ne želi da se priča o platama. Nećemo da znaju ljudi koliko mi plaćemo naše ljude, zašto mi koliki nam je profit i markup, ne znam šta, možda je to odatle poteklo, ne znam. Ali mislim da odatle ide anonimnost, te stvari koje se ne komuniciraju direktno od strane firmi, o njima se priča u tim nekim rupama.

Dragan:

Ljudi unutar firme govore o platima. Znači, meni je bilo nezamislivo da saznam, da ljudi unutar firme nenormalno pričaju o platama. Znači, ono ko svi znaju sve plate, svi znaju kad je ko dobio povišticu, koliku povišticu, zašto... Ljudi su totalno komotni da pričaju tamo.

Dragan:

Meni je to neshvatljivo. Meni je to abnormalno.

Dragan:

Ne znam, ja... Jebe ga, ja nikad nisam imao platu, ne znam. Ali, ovaj...

Dragan:

Suzica

Dragan:

Mislim da je zbog takvog stanja uvek pametno biti na strani opreza. Mi kao, okej. Mi nećemo kao firma nikada iskomunicirati javno ništa vezeno za tvoju platu povišicu i ostalo, ali ti ako hoćeš pričati.

Dragan:

Tvoja je stvar. Nikoga ne možeš da zaustaviš.

Dragan:

Tvoja je stvar.

Dragan:

Ako ti hoćeš

Dragan:

sa svojim kolegama da iskutuješ o platama, slobodno, ali mi nećemo to uraditi za vas.

Dragan:

Dobro, ajmo dalje. Mnogo smo zastranili, bojim se da će ovo da se oduži. Pa jeste, mislim, super je zanimljivo, ja bih ovo jako volo da slušam, ali ono biće... Uradimo jednu liniju... Neću moći da aplouduje, neću hardisk, više neću da imam mesto.

Dragan:

E, ja sam stavio kao prvu stavku ta neka inherentna znatiželja. I znatiželja...

Dragan:

Tu se vraćemo na ono sa početka.

Dragan:

Jeste, ja verujem da postoji da to može se nauči. Ja sam video ljude koji su uz druge ljude, uz okruženje, ubacili se u mod da jednostavno krenu da čačkaju razno razne stvari. Mislim kao znatiželja da opažam stvari oko sebe i ta neka stalna intriga, ja ne znam kako bih to nazvali, da budem intrigiran time da razumem kako nešto funkcioniše, da nešto rastavim, da nešto ono kao shvatim.

Dragan:

Ja imam teoriju da se mi rađamo manje više jednaki. Mi smo svi maštoviti, mi smo svi kreativni, mi smo svi došli na ovaj svet kao znatiželjni. I onda neko iz našeg okruženja ili naše okruženje to ugasi u nama. Ili mi sami.

Dragan:

Ili mi sami.

Dragan:

Nešto se desi i, znaš kao, opečeš se negde ili ti neko kaže ne to ili ne tako ili te nekako usmeri drugačije i ti zapustiš neku od tih osobina. I onda je potrebno da u svom životu sretneš nekoga ko će ponavu da ti aktivira to.

Dragan:

Da, da, i upravo to je. Mislim da to jeste, ono sad, nisam baš neka istreživanja čitao, ali kao mislim da to jeste kulturološka stvar. Ono što znamo informacijo sad, da li mi je neko rekao to, ili sam negde pročito, ako mi je neko rekao, verotno je to Mika mi je rekao, Da... Pozdrav za Miku drugi put! Pozdrav za Miku, bre!

Dragan:

Ovaj... Da tipa japanci imaju mnogo veću svest opaženja detalja. Zato što kulturološki nisu... znaš... Ti ulaziš u kuću kod ortaka kao harambaša.

Dragan:

Samo što nogom ne otvoriš vrata. Jer kao, muškarac si, ortak je tebi kući, to je njegova kuća i šta ima tu. Oni, s tim svojim ponašanjem i svim tim svojim načinom, ja da kažem ponašanjem koje je tako ćutljivo povučeno, taj neki interni život i to sve, imaju mnogo više prostora da opažaju detalje. I ne znam, naprimer, ja kad čitam neke japanske knjige, igrom slučajeva se zaređalo ove godine, i paralelno uvek čitam neku američku knjigu i neku japansku knjigu. Čak i ako je japanska knjiga na engleskom, pa kao, mislim, ne znam japanski, pa kao, ovaj, prevedena.

Dragan:

Jezik, tj. Prevod je... Mnogo se bolje osećam, zato što podseti me na gomilom nekih stvari kao koje tako, da znaš kao, Ima tu i filozofija, ima tu i svega, ali ameriške knjige nateraiju me da se osećam potpuno mizerno. Gde mi ovi daju kao te neki podstrek, da mi daju mie neki zalet za život.

Dragan:

Meni lično, brate, Japan malo plaši uvek. Plaši me zato što se osećam kao da su oni tipa 30-50-100 godina ispred

Dragan:

ostatka sveta.

Dragan:

I da su

Dragan:

sve pravalili

Dragan:

I da nas sve to čeka.

Dragan:

Pa da.

Dragan:

To što se tamo dešava, to će doći kod nas u nekom momentu. Neće neće, neće, neće,

Dragan:

neće, mi volimo Starbucks, volimo to. Jebote nije mi jasno, nije mi jasno u Srbiji gde postoji kultura, kafe, oduvek je postojala, gde se ložimo na Italiju, gde se ložimo na brza kola, na brza kola, na košulje, na espresso kafu dođe jebote Starbucks i otvara I ljudi sede puno znači nije mi jasno. Ja u Americi kad sam bio...

Dragan:

Jebeni marketing, brate. Svaki put

Dragan:

najgora kafa. Znači, najgora kafa je u Americi, to je nesnosno, to nije kafa, to je ono žljut, brate.

Dragan:

Da. Marketari sve upropasti, ovako.

Dragan:

Znaš, i kao kod nas, i to je sad fora da dođeš tamo, i kao, ujutru, kao, laptopići kao, radim iz Starbucksa, cike cike cike cike... Pijem soma kalorija... Pijem, pijem, pijem soma kalorija od ono, litara i po, razumeš? I kao moram da budem hidriran.

Dragan:

Znaš, čime sam kulturološki šok, jedan od prvih, ranih kulturoloških šokova u mom životu, kad sam otišao prvi put u Ameriku i skontao da oni sa vrata, kad ti uđu u kuću, idu na frižider. Otvaraju frižider i uzimaju. Nema izuvanja, brate. Dobro, izuvanje manje više. Ali brate, odmah za frižider.

Dragan:

Ja ti nisam mogao da shvatim. Znaš, kao što? Zašto odmah hoćeš da konzumiraš nešto? I drugo, ako hoćeš odmah da konzumiraš nešto, što jednostavno ne tražeš? Ali to je toliko normalno, tamo.

Dragan:

Brate, i flaše sa vodom. Znači, flaše sa vodom... ...Koje nosi sa sobom, i to je tolika industrija postala...

Dragan:

Da li ste jebeno normalni, ne treba ti voda non stop.

Dragan:

Slušaj priču, upoznao sam devojku koja znači ona je živa u Americi, Amerikanka i ono što ona radi kao side job, kao sporedni posao, jeste da ima dropshipping business, gde ona, pazi sad ovo, sa Amazona je automatizovala, postavila je svoj sajtić, neki web flow, slikala super fotke, radi se o fašicama za vodu koje imaju zakačene kristale na dnu. Pošto su kristali astrologija i kristali,

Dragan:

to su

Dragan:

opet neke teme koje možemo, zašto se ljudi tolko lože na astrologiju u poslednje vreme, kristali su, svi kupuju tamo

Dragan:

kristale,

Dragan:

Svačija kuća ima, to su trendovi, kao kristali ti rade nešto. Možda i rade, ne ulazim. Ali ono što je bitno jeste da te flašice imaju kristala na dnu i ona je to stavi na sajt i ljudi odu na njen sajt i kupi ono što mogu da kupi na Amazonu po jako skupljoj ceni. Ona zarađuje tipa između kako mi je rekli 3.000-5.000 mesečno na to brate, brate Mili da li ti razumeš kolika je to zemlja i koliko oni kupuju flašice za vodu? Flašice za vodu. Kada će jebote da ono dehidriruju, da pocirkaju žedni

Dragan:

Oni se tako ponašaju. Tako se ponašaju. Ja moram da se hidriram.

Dragan:

Stalno piju vodu.

Dragan:

Šta bre da se se hidriraš brate? Šta da se hidriraš? Šta radiš?

Dragan:

Brate ljudi, su trčali maratone bez vode. Tebi u kancelariji debelom majmunu treba voda u svaku momentu. Znači, da se hidriraš, brate. Idioti.

Dragan:

E, dobro. Rekli smo o znatiželji. To je to, o znatiželji. Daj sledeću temu. Šta si rako?

Dragan:

Rekao si razmišljenje o sistemima i delovanje na sistemskom nivou. Ja ne znam da li ovo baš...

Dragan:

Da, sad kad si pročitao, nisam siguran... Soft skill je kao dobar add-on za tvoje glavne veštine, šta god da radiš. Ali može da se... Nije neophodno, ali sve sve nežne veštine su ne-neophodne.

Dragan:

Ajde ovako da postavimo, samo... Izvini što te možda prekidam, ali... Ako govorimo o nekom sistemu, bilo to organizacija, ili nešto kao neki tehnički sistem koji ja sad održavam. Mislim da dva soft skila koje stavili smo ih ovde i sada zato pravim paralelu koje najpre mogu da mi pomognu da ja to održavam kako treba i da razmišljam možda na tom nivou su menadžovanje vremena i menadžovanje ono kao samog sebe. Jer kao ako ja ta dva nemam, kako ja mogu da se bavim sistemom?

Dragan:

Da. Super, svi mogu... Evo, sad ću, ja sam prvi tu žrtva toga. Ja volim da razmišljam holistički o sistemu, ali ova dva nemam nužno. Ne održavam sebe i svoje vreme

Dragan:

I

Dragan:

onda vidiš da te sistem nadjebava brate. Onda vidiš da sistem preovlađuje i sistem raste, ne čeka te. Sistem zahteva konstantno održavanje.

Dragan:

Ja vidim da je sistemsko razmišljenje dobar soft skill, odnosno nežna veština, u tome da šta god da radiš, ako ti možeš da sagledeš to na čemu radiš, ili šta praviš. Iz mnogo veće perspektive, višlje perspektive. I da skontaš kako to što radiš interaguje sa drugim stvarima i ko sve to koristi, i kako se koristi, i sa čim se kolje, to je dobar skill za imati, a nije nužan. Znaš, ako ti praviš interface, crtaš interface i... Neko ti kaže, nacrtaj ovaj modalni prozor i ti ga nacrtaš tako kako su ti rekli.

Dragan:

Treba da ima ovo polje, treba da ima ovaj tekst, ovaj naslov, ove dumiće i kao to je to. I ti ćeš to uraditi. Ali da su ti rekli, ee, nama treba modalni prozor koji će uraditi to i to. Ti ako imaš sposobnost sistemskog razmišljena ti ćeš moći da napraviš možda neki drugačiji modalni prozor koji će uraditi to možda na neki bolji način.

Dragan:

Ono što hoćeš da kažeš, ako te razumem, a jeste da postoji nešto što je, recimo, usability, kako stvari rade, a nasuprot onoga šta te stvari predstavljaju. U smislu, ja isti problem mogu da rešim i bez modelnog prozora, ali da li je naša filozofija da nemam save dugme ili da imam save dugme? I ne radi se o tome, o tom je uz ability da će nekada morati kliknuti save. Da li smo mi firma koje nećemo sebi da dozvolimo da imamo, ono, outdated tehnologija, nego će se da bude autosave i šta to znači u pozadini, bla, bla, bla,

Dragan:

bla, bla,

Dragan:

Da, da, upravo to. Znači, Zato što ti možeš da sagledaš stvari iz mnogo šireg ugla, ti možeš da predložiš drugače rešenje. Šta god ono bilo.

Dragan:

E, ali tu malo, mislim da malo zalazimo u ono, u taj moment... Mislim da je to jako teško da svi u timu razumeju. I zato, ljudi često govore, kao mi hoćemo takav i takav brend. I onda se takav i takav brend svede da ti imaš određeni set vizualnih elementata, a ne šta taj brand predstavlja, razumeš? Da li će moj brend da bude na onbordingu da uzme da zvizne ono preko cele strane neki tekst i da kaže dobrodošao, kako si, matori, poljubac usta, nema pojma.

Dragan:

I da bude malo dugmence koje ima Continue i da nekako dođe se oduševi da kaže u što je ovo glupo, ha ha, što je ovo glupo, ali kao, ostane mu upečatljivo, ili ćemo mi da kažemo li pa da naš brand je tako i tako, ali ajde u uradi onbording ima kako su i ovi uradili. E, mislim da tu sad postoji neko to kaže. Poslao sam drugaru pre neki dan ovo je. Poslao sam i tebi poslao. Poslao sam i tebi poslao, ne znam. Posla sam neke patike.

Dragan:

Poslao sam tebi, ali poslao sam i drugaru. Ne znam koji je odgovorio. Jedan od vas dvojice je odgovorio samo ako, nema muda.

Dragan:

Znači poslao sam patike... Ja sam ti odgovorio da nisu ni blizu dovoljno bezobrazne.

Dragan:

Tako je, ovaj drugi je odgovorio samo i napisalo nema, nemaju muda. To je to. Znači vidiš patike i znaš šta ta patika predstavlja. Šta ona treba je da li ona pokuša i da, da li ona pokuša ili ona je dominacija.

Dragan:

To, to, to, to. Statement, brate. Viš brate dobio si dva ista komentara.

Dragan:

Ali ne za iste patike. A, za druge patike? Za druge patike. Ali s kakvim se ja ljudima družim. Sa kakvim se ja likovima družim.

Dragan:

Sa kakvim se

Dragan:

ja lobanjemu družim. S kojim glavama, brate. To, to, to, to. Znači samo... To je design feedback.

Dragan:

Da. Znači, ja bih volio da me i neko dođe u firmi da mu ja pokažem. Evo ti interface I da mi neko kaže Nema muda, brate. Nema muda, da.

Dragan:

Ja bi

Dragan:

znao šta treba da radim. A ne ovako, e pa ne znam da li ljudi znao da kliknu. Pa ja mislim da ljudi neće znati ovo. Pa ja znam da je tu naš način interfejsa, ali treba mu malo da bude očiglednije. A ne, ajde onda da uzmem sve da napravim isto.

Dragan:

Šta se onda koj kurac drkam, brate, uzmem lepo materijal design. Zviz, brate, šta radim, brate. Šta radim.

Dragan:

I u takvim momentima ti provaleš da zapravo...

Dragan:

Ne postoji zajednička svest o tome šta pravimo.

Dragan:

Da, ali koliku malu polugu ti imaš da se diferenciraš u takvim nekim situacijama. Ono što hoću da kažem, praviš... Da, baš lepo gazirano. Praviš lupam sign-up formu. Eto, da ostanemo na modalima i čudima, formularima.

Dragan:

Tu nema filozofije. Znamo svih kako treba sign-up forma da izgleda. I šta treba sadrži. I, znaš, kao, malo varijacije tu postoji. Jedini način na koji ti možeš da napraviš tu sign up formu, jedan od malo načina na koji možeš da napraviš tu sign up formu svojom, da bude on brand je...

Dragan:

Error poruka. Tekst brate. Tako je. Reči. I to je soft skill, to smo zaboravili.

Dragan:

Ja sam to imao pa sam obriso. Obriso si je?

Dragan:

Da, mislim da nije na kraju dana. Pisanje je hard skill. Pisanje je hard skill. To je hard skill upravo si. Pisanje je hard skill.

Dragan:

Taj vid komunikacije... Ja sam meni je to prvo bilo i bio sam zavodno... Aaaa, ima smislu u asinku, u remote, razumes? Da, da. Zato što...

Dragan:

Ne pada ti odmah na pamet da ti kao dizajner ćeš morati da barataš rečima. I verujem da u dosta okruženja ti kao dizajner nemaš dodira s rečima.

Dragan:

To je bizarno. Mene na primer na faksu, na faksu opšte su učili to. Da, da. Meni je sada nesvatljivljo...

Dragan:

Visualna komunikacija.

Dragan:

Visualna kultura, visualna komunikacija, istorija vizualnih umetnosti. Znači uopšte mi nije jasno sašto mi nismo imali dva premeta iz kojih sam najviše naučio, dramaturgija. Čovek koji je bio scenarista, koji nas je terao da pišemo scenarije, uvertire, svašta nešto, terao nas da pišemo i da pričamo priču u kroz pisanje. I tipografija koja me naučila pravopisu i ono svemu što... Ali nijedan dizajn predmet nije se bavio kao tekstom, kao pričama.

Dragan:

Da. To je bizarno. To je jako bizarno.

Dragan:

Jako, jako, uvrnuto.

Dragan:

To je... Reči su toliki ogroman deo korisničkog doživlja, usabilitya, svega čega se dotičemo u poslu kao dizajneri. To je stvarno paradoks ove cele industrije. Znam da dosta ljudi pumpače tu žvaku kao moraš pisati, moraš pisati, pa blogovi, pa mediumi, pa ovo, pa ono.

Dragan:

Ok, ok, proza je ok. Absolutno se slažem sa time, ali ne moramo svi biti blogeri i pisci i ne znam šta, ali moraš znati da da sklapaš dobre rečenice. Mislim da je to toliko vredno umeti da uradis, da je to neverovatno..

Dragan:

Ja mislim da to pisanje... Ja znam ome ljudi koji su... Ima sad ovako ljudi koji pišu tekstove, ima ljudi koji pišu kao kopi, i onda ima ljudi koji pišu interface. Ja mislim da su to potpuno tri različite dimenzije. I mislim da ovaj koji piše interface mora da razume...

Dragan:

Znaš, da je meni bilo uvek fascinantno, kao dođe i vizne poruku i kaže evo sve piše, ali kakav je prelom, na koju reči se završava, sa kojom je reči počinje, šta mi je boldovano. Da li koristim Oxford Zarez? Da li koristim Oxford? Da li koristim ove... Kako se zove to?

Dragan:

Diaktrike? Ne, neko kako se zove to čoveče... Listu. Znaš, da li ću kroz listu? Zašto?

Dragan:

Zato što oko će brže da iskenira ili ne mogu da stavim u dva reda da li ću da stavim razmak između.

Dragan:

To je odličen primer teksta kao proza i teksta kao interface.

Dragan:

Tako je. I ti kad

Dragan:

pišeš email, ti praviš interface.

Dragan:

Tako je.

Dragan:

I onda...

Dragan:

I onda nemoj mi napisati zid teksta.

Dragan:

I onda dođe, I onda dođe, izviniš od spreke, I onda dođe kao... A to da.

Dragan:

AAA,

Dragan:

ono osoba koju uzme da ti revidira tekst na proizvodu pošto nisi kao native speaker I onda dođe da ti revidira tekst i isporučiti vord i kaže ne, ne, ne, ne ti meni moraš da dostavis word. Ne, brate, evo ti nalog, idi gledaj na platformi. Da. Kako ćeš da razumeš šta treba gde da piše? Kako ćeš da shvatiš okruženje?

Dragan:

Da. Kako razumeš? Ne znam, meni su ti ljudi fascinacija. Ludilo. Dobro, imamo dalje.

Dragan:

Kolaboracije i facilitacija. Mislim da smo to možda malo i dotakli.

Dragan:

Sa design thinkingom.

Dragan:

Dotakli smo mnogve stvari. Pogotovo ružne reči.

Dragan:

Pa dobro, design thinking nije baš tako ružne reči.

Dragan:

Jel bi imo nešto da pridodaš?

Dragan:

Ja mislim da zapravo možemo samo da istaknemo umeće rada sa drugima. Bitnost toga. I opet se vraćem na onog priču dizajnera u pećini koji ode, osami se i vrati se i objavi sve to kako je nešto uradio.

Dragan:

To

Dragan:

je jedan način da ti funkcionišeš u ovoj industriji. Izuzetno, verovatno... To je, mislim, razlog zašto ljudi ne vole dizajnere. Zašto dosta njih tako funkcioniše. I to pravi tu neku...

Dragan:

Famo, oko toga što oni rade, kako rade, ne znam šta. Ali, ako ti možeš da olakšaš svima posao tako što ćeš biti voljan da sarađuješ ili voljna, to je top. To je stvarno... Ako to možeš sebi da ugradiš to u svoj način rada, u svoj proces, onda činiš stvarno ogromnu uslugu celoj organizaciji. Nije ono kao, e, pošalji Bakiju u nešto, kao to će onda završi i onda baki dođe nakon 5 dana I kao, evo, fljas.

Dragan:

To smo pričali, zato su

Dragan:

Silosi, silosi...

Dragan:

E, ali Baki

Dragan:

kao, nešto se promenilo u međuvremenu, ne znam šta... Pa sad Baki mora da ide opet još tri dana da popravlja. Zato što nije bio tu, nije bio na nekim razgovorima, nije pročitao neke emailove, nije ušao u Notion da pogleda.

Dragan:

Nije tako pisalo u specifikaciji. Molim lepo, gde je pečet? Gde piše?

Dragan:

Oćete da kažete da vreme nije stalo u onog momenta kad ste mi zadali ovaj zadatak, nečuveno.

Dragan:

Evo, je sam uradio. Je sam uradio? To kad čujem, pa evo esam uradio. Evo, ja sam uradio, ja sam napravio, opet se vraćemo 500 put na to da to što ti uradiš kao dizajner, to nije nula. Još si u minusu. To što si ti uradio ili uradila ili uradili, to ne znači ništa.

Dragan:

I mislim da tu sad dolazimo do tog, ja ne znam, ja to zovem odgovornost, ne znam šta je prava reč. Da ti ne možeš da znaš kako će nešto nečemo biti potrebno da se napravi i da nemaš nijednu metriku, i to je na primer nešto s kome se sada susrećem koja će ti reći kada je nešto gotovo? I zašto nešto, na primjer, ne radi? Dosta razmišljam, na primjer, kako kolege inženjeri funkcionišu. Nešto se pravi I to treba da izvrši neku stvar.

Dragan:

I to će ili da izvrši neku stvar iz prve ili će nešto da pukne pa ću malo da zakrpim ili će nešto da pukne, neću znati šta je puklo ili će nešto da pukne i da mi skrlja nešto negde. I imam neke metrike, ono, zašto nešto, kako nešto funkcioniše, nači ono, koliko je taj kod održiv, koliko je se uklapa u ostatak infrastrukture, mogu da testiram, performanse, tako dalje, tako dalje. Ti kao dizajner, možda samo ja ne znam, ali ti ne možeš, ti nemaš metriku koja ti kaže E, da, ovo je sada završeno, ispunjava uslove i da ovo će da radi, da radi za korisnike, da radi u sistemu, da radi kako vode. I ne znaš koliko će nečemu biti potrebno da se zaista napravi, da se zaista stvori od strane inženjera. E, i mislim da su to ono stavke koje te konstantno kolju i gde ti... Ja sam se osetio X puta da neko od kolega inženjera jednostavno ima veću odgovornost za nešto što ja pravim. Iako i oni to prave, ali da se ne zna u nekoj poziciji producta, imam tu odgovornost da se nešto ispostavi, oni su jedni od inženjera. Ja vidim da oni imaju veću odgovornost i ja osećam da oni imaju veću dogovornost.

Dragan:

Zato što oni su ti koji kažu da ovo radi ili ovo ne radi.

Dragan:

Ovo što si napravio, završava posao ili ne završava posao?

Dragan:

Tako je.

Dragan:

I tu ti je... To je tipičan primer koliko kolaboracija međutimska ima uticaja na finalni ishod ili na produktivnost i efektivnost organizacije.

Dragan:

I to

Dragan:

je kilometrima daleko od toga, e, pa ja sam napravio.

Dragan:

Da, da. Šta znači ja sam napravio? Zašto nije normalno da inžinjeri i dizajner rade zajedno u paru na dizajnu jedne funkcionalnosti? Zašto je to čudno? Zašto prvo mi radimo pa oni...

Dragan:

Znaš kao to ide iz te neke waterfall strukture koju...

Dragan:

Matori ja ga napravim za pola sata. Za pola sata mogu napraviti ono... Da izgenerišam poslu za narednih 6 meseci nekome. Bukvalno. Ali ako ja nema odgovornost prema tome, ja ću kažem pa ja sam napravio.

Dragan:

Evo, ovo rešenje će da bude... Imaš sve funksionalnosti.

Dragan:

Da. Jel da? A... Onog momenta kada postoji zdrava komunikacija između inženjera i dizajnera, inženjera koji će da bude odgovoran za implementacijo i dizajnara koji je odgovoran za ajde kažemo interfes za korisnički doživljaj za funkcionalnost tu taj posao će biti jednostavno temeljnije i bolje urađen, i efikasnije urađen.

Dragan:

Ja još nisam video da se desilo suprotno tome. Bukvalno, nikad nisam video da su inženjer i dizajner imali razgovor pre nego što je dizajner počeo da radi i da je zbog tog razgovora dizajner lošije uradio posao. To je ne moguće da se desi.

Dragan:

Ja to kad čujem da se neko žali...

Dragan:

A mi se kao ne volimo.

Dragan:

Da, dođe dizajner i žali se. Ja uvek ono sam... Brate, ti kao dizajner ne umeš da radiš svoj posao. Da. Nikad neću...

Dragan:

A ima brate takvih inženjera, radio sam sa jako... Bukvalno sam imao ono užasno neprijatne situacije, kao svađe. Kad me neko zabeđuje da nešto ne može, ja znam da može, i tako dalje. I nebitno, ti ljudi su bili, uvek se ispostavlja da su ti ljudi problematični.

Dragan:

Ne samo zbog toga, nego zbog... I razumem da postoje inženjeri koji su koje kakvi. Ali ja verujem da velika većina dizajnera ne ume da dođe da iskomunicira šta hoće.

Dragan:

A to je zapravo moment facilitacije. Ti treba da facilitiraš dizajn te funkcionalnosti. I facilitacija je sve osim tebe sedenja ispred Figme i crtajući interfejse. Sve ostalo je facilitacija. Koga ćeš da zoveš na razgovor?

Dragan:

S kim ćeš da pričaš? Koja pitanja ćeš da postaviš stakeholderima? Koja pitanja ćeš da postaviš inženjerima? Da li ćeš da zoveš ove podršku? Da tražiš neke informacije od njih?

Dragan:

Znaš kao, to treba orkestrirati i organizovati. Evo... Kako vodiš sastanke?

Dragan:

Jedna od, evo, sa ličnog primera sada jedan, ono je kao kako bih to nazvao... Ne znam, ne znam reč na srpskom, ali to kao pouka koji sam izvukao, jeste da u ovoj kompaniji od samog starta mi je nekako bilo brže da stvari koje pravim, pravim direks prototype, koji je high fidelity znači ono kao eee ovo isporučujemo korisnicima kako tim rasti, kako problemi postaju kompleksni jednostavno nešto što zahteva zahteva da se donose neke odluke koje drastično utiču na to kako će rešenje biti. Primećujem da kolege... Ne da imaju osećaj da... Znači, to što si ti isporučio, high fidelity prototip, koliko je dobro za neke stejkholdere, koji su fazonu, u, da, sad je ovo onako kako će tako da bude, toliko je zapravo za nekih ljude loše, jer oni misle da je to, stiče se utisak da je to već done deal, da je to već, to će tako da bude.

Dragan:

E, i ono što sada, u narednom nekom periodu zapravo, i onda se mi vraćemo u nazad i onda refaktorišemo stvari i pravimo ih od nula, što je onako dosta skupo. Ono što bih sad... Ali takođe, zašto je dobro? Dobro je zato što ti ljudi vide viziju kako će korisnik to da klikne. To je dvojba.

Dragan:

Ono što mislim da ću sad da krenem da primenjujem jeste da ne bude ča kni wireframe, nego da bude bukvalno crtež nečega, koji ima nešto malo teksta i da se uopšte ne udubljume u to, e, ovako izgleda komponenta, ovako će da stoji, ovako ovo ono, jer zašto? Imamo dovoljno dizajn sistema, postoji paterni, postoji ovo. Ne moramo mi sad da razmišljamo o tome da će biti nova strana ili će biti. To uopšto nije bitno. Bitno je šta treba to nešto da uradi.

Dragan:

I mislim da želim da, zapravo ne mislim, nego želim da facilitiram rešenja na nivou jako apstraktno. Kao, postoje neke kockice, postoji neki cetež na tabli i kao to je to. Ne, ne, ne, ne. Ne čak nije ono kao E, dug me je. Ili je link.

Dragan:

Ili je drop down menu. Ne, negu. Neko je trebao da izabere ovde ima pet izbora.

Dragan:

Da, da. Znaš šta je meni bilo dok sam bio u tim ovaj poslovima, kako sam voleo da rešavam novi feature se pravi. Kako sam voleo da rešavam objašnjenje šta treba da se napravi i kako sam istraživao šta treba se uradi. Ti dobiješ zadatak, treba da se napravi billing. Korisnik treba plati.

Dragan:

Šta god. Nemam pojma našta. Inženjeri koriste nešto što se zove state machine. To je ono, if this then that fazona, razumeš. Ja uzmem one lepljive papiriće ili neke beleškice ako je digitalno i pišem korake šta se dešava nakon akcije i posledice akcija.

Dragan:

I napravim drvo jedno. I ja kažem, okej, ovo je naš inventar. UI treba da zadovolji ovo. Ovo sve treba da napravimo. I kad imaš tu stvar, lako je da ti I procenu vremensku za to, lako je znati šta sve treba da se uradi.

Dragan:

I u dosta slučajeva čak možeš da uočiš i neke, odnosno da prepoznaš neke paterne koje si već koristio ranije i da kaži aha, evo isto kao ovo, može da se iskoristi ovde i tako našta. Tako da to je jako zgodna alatka koja je opet vezana za facilitaciju. Jer ta state machine praksa, ja sam tu uvek radio kao vežbu sa stakeholderima. Znaš, koja je sada ti i ja sednemo i pričamo štta treba da se desi kad se uradi ovo? I sad ako je...

Dragan:

Kod nas, mislim, iz mogu iskustvo, stejkholderi su uglavnom domenski neki stručnjaci, oni najbolje znaju, ali ne znaju oni meni na tom mojim jezikom da mi kažu to. Niti znaju uopšte da objasne to. Ali kada imaju, kad im daš framework, onda može da dobiješ bitan output iz njih, koji je tebi kao input bitan da uradiš svoj posao. Tako da to je vrlo zanimljivo. I to je facilitacija.

Dragan:

Da, dok ste ovo pričao, pokušavao sam da nađem. Ima ta jedna vežbica koja je jako zgodna, koja se zove... Zove se breadboarding. Breadboarding su naravno ovi iz Basecampa. Mislim, nisu oni to smislili, ali to je u suštini to o čemu govoriš. Samo na nivou teksta pišem inventar i šta ide, isto što si ti opisao. I mislim da to daje ti dovoljno svesti o

Dragan:

tome šta je problem. Zašto to radim? Jer sam se uhvatio

Dragan:

I kolega koji radi svanu u productu. Pozdrav za Marka. Uhvatili smo se da se bavimo mnogo više rešenjem nego problemom.

Dragan:

I to je jako opasno.

Dragan:

I nudimo rešenja, ne nudimo problem. I onda se pitaš da li tim zna šta treba

Dragan:

da reši. Ako treba da reši rešenje može da dođe u nekog drugog, ne od tebe. Ne od tebe kao neko ko si designer, product, nazovi kako god.

Dragan:

Dobro. Zato što je kako si ti u nekoj od ranijih epizoda rekao, nije uvek rešenje još interfejsa ili još producta. Možda je rešenje jednostavno...

Dragan:

Ne znam.

Dragan:

Ono imejl

Dragan:

Prvo, to je mene. Ja ne znam dale je to... Ja vidim da to ljudi koji nisu... Ljudi koji nemaju product thinking mislim da... Uvek razmišljaju da je...

Dragan:

Žele da uvek imaju više produkt interfejsa. Jer se osećaju kao...

Dragan:

Tu su komforni, to je

Dragan:

u njihovoj zoni komforn.

Dragan:

Ajde da imamo. Zašto je ovo prazno? Ajde, vidi kako ovi imaju. Zašto nije navigacija cela da ja mogu da se vidi šta sve ima, znaš? Uđeš u prodavnicu i kao vidiš sve, pa nijedna prodavnica ne možeš da uđeš i vidiš sve.

Dragan:

Bio sam u nekoj minimalističnoj prodavnici koji ima ovako dve šolje. To je, u Kopenhagenu ima neka, ne znam, predrkana prodavnica.

Dragan:

Mislim se mi pričao to.

Dragan:

Prodaju šolje na kojima piše ovako, samo piše tipa Techno ili Acid ili tako. Način ima samo Helvetika ništa i ta šolja košta, ne znam, ono, 20 evra i kao ortak me zadužio da idem tamo da kupim. I sad, otišli smo do te prodavnice, to je kao neki mali kiosk sve, belo, i kao uđeš i postoje jedan pedestal, I kao stoje dve šolje i kao, dobar dan, dobar dan, vi prodajete šolje kao, da. Jel imate da piše Techno? Imamo.

Dragan:

Jel imate da piše Acid? Ima. Aha. Daćete mi dve. Ona ode, devojka tamo negde iza, u neki špajz izvuče, aha, 40 evra, molim lepo, doviđenja.

Dragan:

To je to. Top. Meni je to super. Vrlo čista transakcija. Da, nema ono sve da se vidi.

Dragan:

Pa to je, to su te kao vežbe u ovim... Kako možeš da obrneš neku interakciju koju prolaziš svaki dan? Ulazak u prodavnicu, biranje, ne znam šta, zajebi to. Ajde vidimo kako ljudi još mogu da kupuju. Da, da.

Dragan:

Uđeš i kupiš jednu jedinu stvar u prodavnici. Znaš, drugačije se ponašaš, drugačije tražiš tu jednu stvaru. Da. Znaš, sve ti je drugačije, sve je čudno. Nema čeprkanja, traženja, probavanja, nemam pojemo šta.

Dragan:

Razmišljam, kad bi ja imao prodavnicu, brate, sad zamislim da ono čim se ja bavim da bi to bila prodavnica. Na primer, da imam, da krenem da radim solo, da treba da na sajt da stavim sve što sam... Da. To bi bio pakao. Niko ne bi znao zašto da mi je unajmi.

Dragan:

Da, da, da, da. Ej, mogu ti napravim logo? Pa mogu. Ej, mogu da ti sredim ono sajt, da ti isprogramiram sajt, da ti dignam site na ono... Šta god, React.

Dragan:

Aha, mogu. NextJS. E, pa el oćeš, ne znam... Mogu da ti sredim marketing? Pa mogu, brate.

Dragan:

Mogu da te tamo napravim neku facilitaciju, neku radionicu? Pa mogu. Ti odradim neki design thinking? Brate, zamisli ja to sve stavim na sajt, ono? I ništa...

Dragan:

Sve to znam i ništa u toga ne znam. Da, da. Da me neko zaduži za logo, trebalo mi mi tri meseca da napravim logo i onda bi napravio logo i onda bi slučajno otišao na Pinterest i video da taj logo već postoji. 100% To mi se desilo 100% Gruvaj! Poznavanje digitalnih proizvodak kažiš ti.

Dragan:

To je vezano je za onu znatiželju, koje je, by the way, ja mislim nešto što mora da dođe pre svega ovoga, o čemu smo pričali, bez toga nema ništa. Ti moraš biti dovoljno zainteresovan za to što radiš da stalno isprobavaš stvari

Dragan:

I

Dragan:

da, i opet ću se nadovezati na na, na, i još jednu stvar koju sam ja spomenuo tu tj Koju sam dodao jako je dobro, poželjno da, da da znaš šta se dešava. Da znaš sta je zeitgeist trenutni. Da znaš koje su forice nove. Da umeš da prepoznaš, vremenom.

Dragan:

Kad puno stvari gledaš i puno stvari isprobavaš. To je zapravo istraživanje. Mislim, nikog to neće staviti na time shit kao istraživanje. Ali to je istraživanje. Ti stalno istražuješ.

Dragan:

Ti instaliraš svaku neku aplikaciju, koja je možda je iz tvog domena, možda nije, nema veze, konkurentsku, bilo koju. Ili si recimo zainteresovan kao ja za productivity software i tebe zanima kako sad ta nova to do applicationa radi. To znaš, imaš možda i neki fetish, možda te je nekad sramota.

Dragan:

Jaaao kolko ja ne podnosim te productivity alate.

Dragan:

Ali si svestan kuda ide, u kom smeru ide neka industrija, neka niša, nešto, znaš kao... Skontao si da project management aplikacijama je sad jako popularan table view. I on je zamenio sve moguće liste i kambanove i ne znam šta, znaš. I sad je to... Sve aplikacije su otišle na to.

Dragan:

Da bi ti bio, odnosno da bi tvoj proizvod bio konkurentan, ti moraš znaš te stvari. Razumeš? I zato je jako bitno imati znatiželju i biti dovoljno investiran u nešto da ti stalno, da imaš snage da stalno se udubljuješ u ono, ćoškove aplikacija raznih i da ih ispituješ i čačkaš. Jer samo neko generalno poznavanje domena nije dovoljno. Često.

Dragan:

To je okej. Ti si, ne znam, praviš servis koji se bavi, ne znam, ono, muzičkom notacijom i okej, ti si tu skontao, razumeš, možda čitaš note, možda čak, znaš, kao ti si sad empatisao sa muzičarima i ne znam šta. Ali, brate, dok ti ono, ne možeš ti iz te pozicije da, da izmisliš nešto dobro. Ti uzmi brate deset proizvoda koji postoje u toj niši i vidi kako prepoznaj paterne njihove. I iz toga izvuci nešto što...

Dragan:

Ne samo to, možda još dve stvari. Ja se sećam, na primer, dok ovo govoriš, sećam se, meni je uvek zanimljivo da probam da razumem zašto je neko nešto tako uradio. Znači, sećam se kad je Facebook, dok su još imali onaj dobar design team, ja nikada nisam koristio Facebook, ali pratio sam taj design team zato što su svi ono neverovatni ljudi i kada su napravili prvi search, pre toga nijedan site nije imao, mislim, imao je search ono, po, po,

Dragan:

po, po tekstu po ime. Da, full text search.

Dragan:

Če ovaj su napravili kao graf search, na toj skali. I meni je bilo fascinantno. Oni su tada, ne znam, kao design team je sećam se izbacio je plavu navigaciju tada, pošto je pre toga ne znam šta je bilo. I imali su neki A-B testove da srč bude tamno plavi, da bude beli, da bude širok. Oni su u jednoj formi, srč je bilo preko celom dužinom.

Dragan:

Ja

Dragan:

sam onda pokušao da razumem, znaš, šta to za njih znači, zapravo. Nije to estetski kako će to izgleda, nego kao, Brate, ako ja tebe zviznem search od ivice do ivice, u takvoj mašini, to znači da ja od tebe hoću da ti pumpaš informacije i da pumpaš sve to.

Dragan:

Zanima me šta ćeš da tražiš.

Dragan:

I onda, odjednom, svi sajtovi sad imaju tako neki search. Neki kao pametni search, pa nešto ti tu možeš, pa ti jo sad predlažao, pa ti predlažao. Ali, ne znam, ja sam opterećen tim pretragama. Meni su pretrage jako... Jako su mi zanimljivi problemi za rešavanje.

Dragan:

Inaš... To mi je prvi moment kao zašto je neko nešto uradio, a drugi moment je da spoznam kako nešto slično, tj. kako drugo rešenje mogu da primenim na svoj problem? Koji možda nisu 1 na 1. Često ljudi koji nemaju to product mišljenje kaže jao, vidiš šta je konkurent uradio, pa hajde, i mi tako.

Dragan:

Ali možda je, možda je rešenje, zapravo, ne u konkurentu, možda je rešenje, ono, u meetup.com, znaš? Gde imaju neki pattern, opskurni, koji mogu da uzmi i kažem, E, vidi, evo, to je to.

Dragan:

Pa ne,

Dragan:

ali to nije iz naše industrije. Pa kakve veze ima?

Dragan:

Da, da, da. Mislim da je

Dragan:

to dosta, to povezivanje kockica, to jest, ove, tačaka, da je...

Dragan:

I to je upravo poenta cele priče. Znači, prepoznavanje stvari i... Taj neki mali delight moment kad ti skontaš aha vidi kao Booking koristi ovaj pattern a to bi moglo baš da sedne fino u moju project management aplikaciju

Dragan:

Ko o čemu, baba o uštipcima. To mi sad pade na pamet samo. Dobro, šta smo imali još? Kažeš ti, ukus a, da

Dragan:

Ehm Ja mislim da je ukus jako bitna stvar.

Dragan:

Ja mislim da je to, da je to možda čak esencijalno.

Dragan:

Esencijalno, slažem se. 100 puta ste 100 posto čuli, znaš kao, ukusi su različiti i ne znam, okej, ali ti moraš razviti ukus do te mere da znaš kada ti se nešto sviđa, ali kad znaš i kad ti se nešto ne sviđa, zašto ti se ne sviđa? I zašto ti se nešto sviđa? I kad skontaš te neke nijanse i otključaš sposobnost da prepoznaješ stvari koje ne umeš da opišeš, da definišeš. I onda ćeš skontati senzibilitete kad se poklapaju.

Dragan:

Kad jedan lik, onda će moći da ti se svidi, ne znam, slušaš metal i onda ćeš skontati zašto ti se svidi neka narodnjačka pesma. Razumeš?

Dragan:

A dobro, ti si poseban slučaj, samo ti imaš playliste takve.

Dragan:

Postoje stvari... Kad pravimo stvari jako puno... Kad dizajniramo stvari, ajde tako da kažem, ne samo da pravimo. Kad dizajniramo stvari, ugrađujemo u njih dosta sebe nužno i svojih preferencija. I to su ti sensibiliteti, znaš.

Dragan:

Tebi

Dragan:

će se nekad svideti ovaj kompjuter, ne znaš zašto ti se svideo. Ali se na kraju ispostavi da ti i Johnny Ive gotivite manje više iste stvari i crpite inspiraciju iz istih stvari. A to je utkano u to. Ne liči ništa, nije ništa 1 na 1, nije ništa kopija, nije ništa čak ni inspirisan. Nego jednostavno ti se prepoznaješ o tome.

Dragan:

Ja to neobjašnivo neki put kad vidim, nešto samo kažem, ove liki ili ova likuša ili ove likovi znaju. E, to je to. Znaju. To je to. Nema šta se tu znao zašto je napravio i ti znaš zašto je napravio i on znaš šta to predstavlja.

Dragan:

I to je to. Ima muda ili nema muda ili je statement ili nije i to je to. To je to. I to je jako teško, opet se vraćam, to je užasno teško da se... Užasno je teško.

Dragan:

Znači ljudi će uraditi sve, specialisti pogotovo će uraditi sve da dovedu u pitanje kako bi ono na čemu oni radili uradili kako treba. U smislu, nakrljaću SEO text, samo zato što SEO text jebe mi se za vaš branding, jebe mi se za vaš voice and tone, daj mi SEO text da mi rangira. Samo da mi rangira, brate. Ništa me drugo ne zanima. I onda ti dolaziš sa tekstovima koji nemaju smisla.

Dragan:

Što, brate, ponavljamo istu frazu 15 puta, jebote, ko da nam je poslednji blog post kao je nam prvi i poslednji blog post, ko će neko sad tu da pročita i sve treba da razume. Ako se blog post tiče jednog problema, daj da opišemo problem, daj stavimo 300 reči, ko će bre da čita, ne sve, daj samo što bolje da rangira, da se linkuje, da se... ,

Dragan:

Da, piše se za kompjutere, za ljude.

Dragan:

Za kompjutere,

Dragan:

ne piše se za ljude. Znači to je i to je jedna od sladi izvazova gdje vidim da design ulazi u to. Design ulazi u kvantifikaciju, svesno ulazi u kvantifikaciju, kroz, mislim da ovi design sistemi, to mislim da će to da postane merilo, znaš kao, kolko mi se koristi komponenta, kako mi se... Kao, brate, da je bitno, ono, na kraju, da, znaš, kako ushtedimo... Kada mi došlo...

Dragan:

Oh, došo mi je neko skoro i kao radi u nekoj maloj agenciji, ne znam, ono... tim nije bitni i kaže... Naš, ti kolko smo mi uštedeli para zbog... To smo imali ti I ja. Možda možemo opet...

Dragan:

Ali kao, nisam protiv dizajnu sistema. Ne radi se o tome da niko me ne razume pogrešno. Samo postoji ono kao šta je praktično

Dragan:

I u kojoj meri ti je

Dragan:

nešto potrebno. I ne treba ja sada budem opsednut da na pet ljudi u firmi pravim design sistem šest meseci koji će da mi uštedi novac samo zato što sam čuo da je neki konglumerat uštedeo novac i da to koristim kao polugu. I onda ja vidim da se dešava ista stvar koja se dešava u marketingu gde su oni mnogo napredniji sa svim tim svojim analitikama, znači, analitika za sve, to će se desiti, evo, obeleži moje reči. da

Dragan:

Da, da, da, zapamtite epizoda 22a. Tako je, tako je.

Dragan:

Ovo što govorim jer vidim da će se kvantifikuje na tom nekom nivou.

Dragan:

Prvo ti kožem, ja bi si iznenadio da to već ne radi Netflix.

Dragan:

Google to već radi, Netflix to već... Google to kao zaobljene ivice, ovoliko ljudi kliknuo...

Dragan:

Slaba ti je ova komponentica. ...Ovako ljudi kliknuo,

Dragan:

Ovoliko je ljudi kliknulo, aha plava nijansa ova, druga ima onaj čuveni... Da, da, experiment. ...50 shades of blue. Tako da

Dragan:

To je jako turžno malo. Pa ne znam.

Dragan:

Svaku epizodu uvek nekako doteknemo to isto da svi imaju iste sajtove, sve imaju iste...

Dragan:

To dovodi do toga

Dragan:

na kraju krajeva. Sve isto. Zato što postoji taj fomo, da ti...

Dragan:

Nadam se samo da će to da stvori novu generaciju proizvoda koji će reći brate zajebi ovo. Ne ovako

Dragan:

Mislim da neće. Mislim da neće. Mislim da, ono, dogod pare dolazi iz istih izvora, svi će isto da igraju.

Dragan:

Onog momenta kad skontamo kako...

Dragan:

Ja i dalje mislim da je software, SAAS, pogotovo, aplikacije, to je jako prekomplikovano i skupo. Onog momenta kada dobijemo dovoljno dobre alate za indie software, tu će se desiti kreativni boom. Kad ljudi mogu, budu mogli da dođu i da uzmu sami da naprave nešto, da ne moraju da budu ono, i designeri, i developeri, ne znam šta, nego kao daj, treba mi ovo i treba mi ono, treba da napravim svoju neku aplikaciju za svoje potrebe, e to će biti haos. Tu će da se desi ludilo. Ljudi će svašta praviti.

Dragan:

Znači, Afrika već buja. Ja sam jako uzbuđen. Ljudi su kao, ne znam, Kina. Kina je već gotova priča.

Dragan:

Kina je najveća svetska sila. Jedino što je nama tu strano, jeste što oni pričaju svoj jezik. Mi ne možemo da razumemo koji nivo inovacije i čega god oni izbacuju. Ja sam video pre par godina kao poplavila laboratorija u Kini sa sekvencerima. Svaki sekvencer, ne znam, DNK sekvencer, svaki od njih košta 200.000 ili 500 ili ne bitno, oni su sutradan izbacili sve, doneli nove, očistili sve.

Dragan:

Znaš ti, koliko tu para, koliko tu ima svega. Oni su već ono... Priča za sebe. Mi sad se tu nešto kao Amerika jedno drugo. Afrika?

Dragan:

Afrika će dolazi upravo sa tim rešenjima o kojima ti pričaš. Znači, postoji ogromna distribucija, tj. disperzija, postoji neverovatna, ono, glad u smislu problemi koji treba da se reše. Slušao sam predavanje lika koji je dizajnirao bolnicu i ta bolnica postoji. Tako, on je arhitekta, tako da protok vazduha koji prolazi kroz nju, a smanjuje prenos infekcija.

Dragan:

On je napravio low tech rešenje i to njegovo radi, brate. Zato što ne znam sada koja u pitanju bila bolest, ali kao tokom rođenja, gomila dece, procentualno ne znam, umre, i u toj bolnici se to smanju I ne dašava se.

Dragan:

Zato

Dragan:

što je ukapirao, da je problem. Nije problem eee, alkoholi, mušeme, ne znam, ne nego rešenje, to je sve zakrpo. Rešenje je kao da ne bude zagušljivo, da ima prostor I tako dalje. Infrastruktura, razumis?

Dragan:

Da se nadovežem na to. Lik je napravio, apropo novih alata uz pomoć kojih možemo pravimo tj novih tehnologija uz pomoć kojih možemo pravimo alate lik je napravio snapchat filter koji koristi neki AI šta god da prepozna kancerogene mladeže pazi brate koji low tech, znači uzmeš proizvod koji ima tu neku, koji ti je omogućio da koristiš kameru i pozivaš nešto tamo i onda radiš nešto sa tom slikom on je povezao taj proizvod sa nekim, nekom bazom negde i nekim mozgom veštačkim i kao da brate, uzmeš telefon uperiš u svoj mladež I on ti kaže 90% benigno i kao okej onda znaš, informišeš se nema veze ako nije tačno, ali te informiše da li da ideš kod doktore ili ne.

Dragan:

E, ali te stvari su u velikoj većini zapravo tačne. Te stvari i mrlje na plučima. U veliku postoje mašine koje gledaju rengenske snimke. Čak imaju veću procentažu tačnosti od doktora. Ono šta je...

Dragan:

Sad se ćeš nekako da kaže a, on će za zameniće doktore. Neće zameniti doktore. Jer, ovaj, pointa jeste da čovek zapravo samo kaže da ovo jesti ili nije, a ne da otkrije. Tu se zapravo štedi vreme. Šta smo imali još?

Dragan:

Pazi ovako. Kažeš ti kritičko razmišljanje?

Dragan:

Da. Mislim da je to onako... Samo sebe objašnjava.

Dragan:

Mislim da ovo epizoda samo po sebi je manifest kritičog razmišljava. Da, da, da, da. Tužna je naša sudbina Baki.

Dragan:

Da, da, da. Ali, da mislim, to je baš velik upgrade kad si sposoban kritički da razmišljaš i kada... Kada si sposoban da ne učiš veštine, nego da učiš koncepte. I da koristiš onda te koncepte i primenjuješ ih na probleme.

Dragan:

Ja bih samo nadovezao da neko ne svati krajnosti. Super je da imaš kritičko razmišljanje, ali takođe da praviš kompromise kada oni treba da budu. I mnogo mi je... I sada to je ono što ljudi kažu ego. Ego može da bude nedostatak ega.

Dragan:

I meni je jako teško bilo da radim s ljudima koji nemaju ego. Tj koji nemaju nešto pričati i kao pa da, kao da, ha može, super. I onda kao uradi i onda kao pa ti si mi rekao tako da se uradi.

Dragan:

Tako si mi rekao jebem ti.

Dragan:

To nije pointa brate mislim ovo ćemo sad NFT da napravimo

Dragan:

od ovoga

Dragan:

NFT od ovog zvuka jebote

Dragan:

NFT od zvuka to je to ovo je ozbiljna priča ono kao napravili smo ceo potkast da bi prodavali kombuhu razumš To je to. To je agenda. Poslednja stavka na listi koju sam ja I ovo što si rekao, primjenjivanje koncepata, ja sam to nazvao pričanje, priča i filozofiranje. Mislim da je jako važno da...

Dragan:

Мислим да је јако важно да... Може да се разуме, имаш људи које само talk the talk и ти људи се препознају. Ужасно је важно бити практичан, али мислим да је такође подљенако битно имати то концептално размишљање

Speaker 3:

I ti ljudi se prepoznaju. Užasno je važno biti praktičan, ali mislim da je

Dragan:

također poljena ku bitno imati to konceptuallno razmišljanje kako svet funkcioniše, zašto nešto... Mi živimo, mislim da je... Vraćemo se na početak pandemija da razcepala društvo na crnu I na belu. Mislim... E, ja ovako...

Dragan:

Ne postoji kompromis, ne postoji sivu, ne postoji zašto nešto trebaš da podviješ repić I da uradiš. Niku neće te usuđuje zbog toga. Zašto sve mora da bude tako, aha ili si ova, ili si ova. Mislim da je to, ja kako uvodim to da zovem, magija I religija.

Speaker 3:

To su

Dragan:

dva koncepta koji su uzasno ispreplitana, a postoji razlika. Razlika I uuglu iz koga gledaš. I to je napravljeno ono što te ne uče na veroj ispovosti, To jest, kako se zovem? Veronavci. A uče te na građanskom ospitanju.

Dragan:

Znaš, I to

Speaker 3:

je sada

Dragan:

to... To je sada to ovaj što... Upravo to, taj ugav, gde... Ne znači da si ti, ne znam, agnostika, teista, šta god, ili kakav god da se... Pagan.

Dragan:

Pagan. Pogan. Pogan. Ali mislim da je važno da se razume sve. Da razumeš I drugi religiji.

Dragan:

To je samo što nebjede. Pojenta jeste da to primjerna filozofija, I mislim ako bi malo više pokušavali da utkamo to u naš svakodnevni radi I da malo više damo taj detalj I da se ne brinemo toliko oko toga pa te si to video ko je to tako uradio nisam da bi sveta digitalnih proizvodov bila mnogo zabavnija prijatnija, mnogo zabavnija, ponošljivi znaš ti ti pogledaš prve neke ozbiljnije sofere, ne znam, Nintendo, prvi Windows, prvi Mac.

Dragan:

To su osmislili ljudi koji su, ono, bili u nekim, ono, drugim svetovima, razumeš?

Dragan:

U drugim svetom I to je bilo napravljeno da ti bude... Imositi, ono, I Excel, I sve to, ali bilo ti je napravljeno da ti kao se malo zabra, da ti bude prijatno. Ako ja obučem ono, imam džemper koji mi malo bocka, ali mi je lep I že crven. A ne mora svaki džemper da mi bude ono, da mi stoji kako godine ne bocka I da mi bude za svadbu. A mi sada govorimo o tome da svaki software mora da bude za svadbu spremljeni.

Dragan:

Jovoš? Tosadno je, brate.

Dragan:

Tu možda možemo čekati da se dotaknemo tog momenta kao etike u dizajnu. Zašto mi radimo I čemu doprinosimo zapravo, znaš? Ako se nije

Dragan:

ugasila baterija?

Speaker 3:

Ako se

Dragan:

nije ugasila baterija, da. Kratko samo. Zamisli da si ti designer Excela, spredšitova nekog programa za spredšit. Ti dizajnom omogućevaš da korisnik bude efikasniji u tom toj aplikaciji, a zapravo velika korporacija hoće da ljudi budu efikasni zato što će moći brže I više da rade u tome. I to je kao naš ko...

Dragan:

Za koga ti zapravo radiš? Znaš, ko mi kao radimo za korisnike da im lakši rad bude, zapravo ne radimo da bude lakši rad, radimo da bude, da može više da se izvuče iz njih. Tako je. I sve

Dragan:

što radimo, radimo da neko brže uradi stvari. Ali da radi više. Da. Znaš, evo te, koja gledam ono poslo koji sam radio predena godina I sada, koliko imam mnogo više nekih stvari koji se bavim, koji su na kraju dana, mislim, znaš koju nebitne, brate. Koliko stvari je potrebno sada u proizvodima?

Dragan:

Sada proizvod treba da ima I release notes, I chat kanal, I dokumentaciju, I ne znam ovo, I ne znam ono, I ovakav UX, I ovo. I performa... I gomilo nekih dodataka koji kao... Aha, pa sad svaka firma... I ti startujes firmu I kao...

Dragan:

Puff 15 licenci. Od svega toga je nastavio neki SAS I ti sad imaš Puff 15 licencija, koje moraš da kupiš, jer kao to bože, ovi imaju ti nemaš. Da, da, da. Moramo da obaveštamo newsletterom, moramo da obaveštamo ovo, moramo ovo, moraju koričnici budu u lupu. Brate, zašto svi moraju...

Dragan:

Ibar sam si noć, ne znam da li ti znaš onu ekipu Lot 2046 Brate, to su neki Rusi koji su... Ma znaš to posto, oni su pravili oni su radili sa Kanye Westom radili su sa Snapchatom. Oni su industrijski dizajneri. Oni su 2012-2013. Naprili site Lapka.

Dragan:

100% se sečeš. To je poznato. Oni mali uređaj u koji duneš I on ti izmeri da li imaš alkoholu krvi. I sečeš se njihovog sajta. Sajt je bio lud, skroloz.

Dragan:

Sajt ovako ide I piše nema uređaja, nema user experience, nema baterije, nema aplikacije. I ovako samo skrološi, ti ne znaš, na kraju stoje ovako ženska ruka I kao drži taj mali uređaj. E, ti likuje su posle napravili Lot 2046 I oni su prodavali, ti se pretplatiš na servis I ti svaki mesec dobiješ majcu, šorcu, papuče, sve je unificirano, sve je isto, sve je crno. I onda su oni, a propos pandemije, oni su imali tokom pandemije, pošto su kao svi sedili kući, pravili streamove, meni su ti njihovi... Čili dođe I streamuje, dva sata kako on ide po internetu I klikće, I šta gleda I tako komentariš I pusti neku muziku, znači...

Dragan:

Kao ku' sada kad bi ti ja ništa nobleju streamovali, razumiš? Da, da, da, da, da. Meni je to... Ta je community. Ta je community oko toga.

Dragan:

Neverovatan. I oni su nestali, kad je Bitcoin puko, oni su sve su obrisali sa interneta. Sad ne postoji ni jedan trag, ali naravno neki likovi su sve to snimali i sada gledam te arhive koliko je to dobro? Dobro je zato što te kako da kažem, podržava te I pokušava da ti tu iskru razmišljenja i znatiželje i to kao o, vidi jebote koliko se jedan saznao nekih uvrnutih sajtova i Tumblera i gomilu stvari. I te njihove inspiracije kroz to.

Dragan:

E, i kao koliko različitog softwera ima i nije svaki software ono...

Dragan:

Jako dobra alternativa algoritmu prava alternativa algoritma.

Dragan:

Potpuno je random. E kao, ajde kao da zablejimo u četvrta ajde, kolko vas ima tu? Nas pet ili nas pedeset. I ljudi kao nešto dobacuji linkove ti klikćeš otvoriš 50 tabova, gledaš. Neverovatno je.

Dragan:

Uuu zagrizao sam đumbir? Ljuta, ljuta aaa

Dragan:

E, Babiću, ajde da privodimo kraju ako smo snimili. Seci ga, brate. Ovaj, dobro, hvala svima, koji su nas do ovde slušali, ako slušati i dalje ono, ono, neverovatno ste, carevi. i carice. A, šta imamo da kažemo?

Dragan:

Imamo da kažemo imamo novu kampanju, novu staru kampanju sada već kada ovo bude izlazilo biće u punom jeku a to je da želimo da dođemo na vaš fakultet i da pričamo sa vama kao studentima, i da zapravo odgovaravamo na vaša pitanja. Nije koncept da mi držimo neko predavanje, da mi sad pričamo ne znam šta, kako je Figma super i Adobi je sranje, ne. Nego jednostavno o tome da vi nas pitate i mi u ovako nekom setapu odgovaramo

Dragan:

Da imamo razgovor.

Dragan:

Da imamo razgovor, jeste, i da može da ode u bilo koju stranu i negde naša ideja je da pokušamo da to snimimo kao podcast, kao u nekoj epizodu gde bi taj neko ko nas pita isto bio uključen na našem trećem mikrofonu, pošto ti imamo tri mikrofona. Lean and Mean, hash tag. Tako da, eto, to je to. Znamo da sad fakulteti polako kreću sa radom od oktobra i voleli bi da do kraja godine eto posetimo par vas, par fakulteta i da napravimo tu pričicu.

Dragan:

Tako da ako znate da bi neki ljudi voleli da nas ugoste, odnosno da postoje ljudi koji idu na fakultet, koji su zainteresovani, da čuju i da pričaju s nama, povežite nas. Ne morate kao biti vi sa fakulteta, ali ako znate neku osobu, čiji kontakt možete da nam date, da nam preporočite, mi ćemo da pričamo.

Dragan:

Tako da, eto je to o nežnim veštinama. Dobro smo se ispričali, iako moram ti priznati, nisam imao neka očekivanja od ove epizode pošto

Dragan:

smo nešto... Nešto su malo prženice, evo

Dragan:

je bojica,

Dragan:

ali zadovoljan sam, Babiću bacije. Topčin! Ništa, to je to, do sledećeg slušanja. Budite dobro, budite dobri, volite se, širite ljubav, gajite svoje nežne veštine i kod sebe i kod drugih i budete nežni. Top!

Dragan:

Brate! Čao! Kako odjavljujem! Ćao!

View episode details

Creators and Guests

Arsenije Ćatić
Host
Arsenije Ćatić
Dizajn generalista. Autsajder.
X LinkedIn Website Link
Dragan Babić
Host
Dragan Babić
Osnivač i partner Superawesome — agencije za dizajn digitalnih proizvoda od 2007. Opsednut procesima i sistemima.
X LinkedIn Website Link

Subscribe

Listen to Zalet using one of many popular podcasting apps or directories.

Apple Podcasts Spotify Overcast Pocket Casts YouTube
← Previous · All Episodes · Next →