S1E7
· 01:19:32
Jeste snimamo? Imamo... To je... To je ovaj novogodišnje zdanje. Novogodišnje zdanje.
Speaker 1:Nova godina, Novi mi. Ide intro. Zalo se imamo. Zalo se imamo. Zalo se imamo.
Speaker 1:Zalo se imamo. Zalo se imamo. Zalo se imamo. Muzika Zalo svima, došli u novu epizodu zavet podcasta. Mi smo kao I uvek, čak I u nove godine, ovo 2022.
Speaker 1:2.0.2.2. Dragan Babić I moj malenko starsenjeć Atić. Jo!
Speaker 2:Ja znam Dragan.
Speaker 1:Da, preozbiljio sam ga ovo.
Speaker 2:Ne, po to je samo
Speaker 1:profesljivo. Preozbiljio sam ga malo, znaš, uvijek se zbonim, ono, naš kao kamere, reflektor, vi sve.
Speaker 2:Ja, malo je čudno
Speaker 1:tako, veš. Ti sa druge strane...
Speaker 2:Čudno je tako taj...
Speaker 1:Al pazi, ti sa druge strane, uvijek mu je frka, znaš. Da,
Speaker 2:da, pa mislim... To je...
Speaker 1:To je jedno specificno iskustvo. Profisi, profisi. Pa se sosetim ono kao pred auditorijom ogromnim. Paziš, to I nije zazanje u auditorijnom raste, tako da hvala svima koji hvala svima koji prate, hvala svima koji nas pušte u HD na svojim velikim ogromni televizorima. Je?
Speaker 2:Je li onakaj podatak?
Speaker 1:Pa ne, nego drugari šalju nam fotografije, pošto to je mi omiljeno. Ja ne znam nekako, običaj podcast ovim da slušamo, ali neko ovdje gleda
Speaker 2:kao da
Speaker 1:smo lepi I tako. Ali dobro je još
Speaker 2:na onda što se snimamo.
Speaker 1:Pa, nije loš. Kako si u novego enija? Pa, dobro.
Speaker 2:Malo, nisam se nešto ne odmarao, nisam nešto uzimao, pono, slobodno imali smo nešto svega
Speaker 1:ono, kako mora se uzme,
Speaker 2:nema pojma šaj, ilo poneljek tako, nešto smo dobili slobodno I, ovaj, što nam dalo I, ovaj, I... Ono sve okej, šta ja znam, ne, ne osjećam neki prevelik neku razliku si, ili prelaz neki, ili ne, ne, ne imam nikakve ono... Posebne planove, odluke, I niti bilo šta... Za novu godinu.
Speaker 1:Ti? Pa ja uveko ostati malo tu neku energiji, onako
Speaker 2:neki bucit. Meni je ove godine, ne. Buku ono, kao da se ništa nije deso.
Speaker 1:Tih par dana kao što se ne radi se, ne radi se to, ne znam, po najdegljaki ne radi se, uče se nije radilo za Božić, pa kao spoji se taj malo duži vikend, to mi je ono kao da Sve se nekako uspori.
Speaker 2:Znači, produženi vikend je ozbiljna stvar. Za mentalnom zdravju. Volim produženi vikend.
Speaker 1:Da, da, da. I onda mi to da nekako energiju tamo. Dao mi, dok svi kao nešto kulkuliraju, onda je uzem da radim.
Speaker 2:E, da, da, da. To ti je kao kad dođeš prvi u kancevariku.
Speaker 1:Najgora stvar ikada.
Speaker 2:No, odornice nije spralataš. Perešo mašini za sudobno?
Speaker 1:E, nije. Znači, ne. Ne, ali preživele se situirašete tako drogo. Sveg je I dalje tu. E, o čemu ćemo da pričamo?
Speaker 2:E, gledaj,
Speaker 1:danas nam
Speaker 2:je tema... Ovo je, mislim, radni naziv samo što imam. Nisam baš zadevoljen s njim.
Speaker 1:Nisi? Po meni je...
Speaker 2:Zapravo, dobro mi zvučio, nekako... Jezikčki mi nije baš najsrećni. Mi smo to nazvali namerni dizajn digitalnih proizvoda. Ali zapravo što nislimo pod tim je... Sad ja kao već počer pričam.
Speaker 2:Ne znam da osje ti imao nešto da zavodite na naziv
Speaker 1:Samo izvolte, samo izvolte kolegam.
Speaker 2:Samo izvolte kolegam.
Speaker 1:Ovo je...
Speaker 2:Fora kojo smo hteli da, o kojoj smo tede pričamo je da smo skontili da digitalni proizvodi nastaju Mahom na dva načina. Da... Postoji jedan onako, ajde ga nazovemo organski ad hoc način. I on je po meni, iz moga iskustva, mnogo češći. Dakle, dese se određene stvari, prepoznaju se određene privike, nema pojma šta se desi I ti sad skontaš da bi, da postoji neka rupa koju može da iskoristiš, rupa koju može da iskoristiš, velika koju može da iskoristiš, pošto je rupa koju može da popuniš sa nekim proizvodima.
Speaker 2:I takvi proizvodi se obično naprave onako z brda z dola I nastano nekako samo da bi došli na tržište što pre, recimo. Ili možda se nastano od strane nekog tima koji nije previše stručan, pa oni to naprave kako znaju I umeju I onda, znaš kao, Idemo dalje. A sa druge strane postoji onaj, ajde kažem, profi pristup, odnosno planski pristup, gde se stvari rade možda ne, možda ne je nužno određenim redom, ali na određeni način koji je malo više isplaniran, sistematizovan I, ajde kažem, profesionalni. I da ne kažem, u tom modelu su dizajneri uključeni od početka. Jer u ovom prvom uglavnom developer je ono, izrode nešto što im treba I što funkcioniše, piteboga kako, I onda dovode dizajnera da tu nešto kao pomogne ili da vadi priču.
Speaker 2:Kad se možda već dokaze da projedno stvarno treba da postoji ili u određeno momentu. Tako da, ja ne znam iz tvojeg iskustva, jesi ti... Šta je po tebi češći?
Speaker 1:Po meni je... Po meni je češći sigurno ovaj prvi pristup gde je ono... Taj neko ko vidi potrebu, jednostavno ono uskuči grlom u jagode I stvori nešto. I taj neko jeste uglavnom neka tehnička osoba koja zaprav ume da napravi neki proizvod. Također ili neki duo koji bi bili domenski ekspert I neka tehnica osoba, tu se se možda komplikovanija situacija.
Speaker 2:Zdručno je dosta I tehničku lice, misliš o to?
Speaker 1:Ne, ne, misli sam duo, duo, tehničku lice I domenski ekspert gdje domenski ekspert obično nema previše nekog znanja iz upražanje proizvoda, to je. Proizvoda, to je. Ono o čemu razmišljam, ali ne znam ko'o je relevantno za ovo čemu pričamo, to je da mislim da postoji razlika između proizvoda za koje postoji realna potreba, kao postoji demand, I za 1 koji definišu neku novu industriju ili neki novu koncept. Tako da mislim da tu možda isto onako izazov ono o čemu govoriš može da bude drugačiji jer čak I ako imaš onako neku strukturu, jednostavno kada definišaš nešto novu neki novi tip proizoda može da bude dosta, dosta izazovno. Tako da, samo mi je prošlo kroz glavu, ali da odgovoreno pitanje da, mislim da je ovo češći pristup.
Speaker 2:Ja sam mislila
Speaker 1:da je
Speaker 2:to zbog mene, zato što dolazem kao iz agencijske pozadine I onda, znaš, u agenciju dolaze ljudi, ono... Ej, aj nam pomognete, okooga, jer mi ne imamo pojma kako to drada, znaš. Pa sam mislila da mi imamo taj neki ugao koji je, ovo, je dosta prestresan po tom pitanju. Ali, zapravo da, ima smisla da ovo I mnogo više, uzmimo recimo start-upe. Naši start-upi ne Nastaju isključivo od ljudi koji su ne znam kako tehnički, tehnološki, obrazovani I ne pojma kakvi su magovi u tim domenima.
Speaker 2:Ne, neko postaju tako što neko dobije neku ideju I nekako pokušaja se snađe da je realizuje. Tako da, da zapravo sad kad malo bolje razmislim, sasvim je prirodno da mnogo više ima ovih nasumične varianti.
Speaker 1:Da, što je, što je, okej, sad postoji ono, u protekli parog govina postoji to na tih, da ne kažem, C asset, kakva je to reč, alata koji su alati za taj no code kao pravljenje projezuda, koji imaju tu to objećanje da ti možeš sa vema malo nekog tehničkog znanja da bukvolno to napriviš, neki protu ti da napriviš neku aplikacijicu sa kojoj možeš nešto da radi, sa kojoj možeš da testiraš. Tako da... Meni je to sad, ono, razumim uga o kojom ćemo da govorimo, iz ugla kao sestavnarišta ono, dizajmera, ali meni je to skroz sferi. Mislim da je ono nešto u globalu bolje da ljudi pokušavaju nešto da naprave, nego da čekaju previše I da nešto previše struktuišu ove stvari.
Speaker 2:Da, da, naravno. Pa mislim, znaš kao, ti sigurno znaš, ti si mnogo više se baviš mentorstvom od mene I sigurno je pred tebe došla gomila I gomila tih nekih proizvoda koji su nastali samo iz potrebe da se nešto napravi. Znaš kao, ono, neko ima toliku želju da napravi proizvod. I onda nađe neki problem koji je vrlo banalan. Ili je neki edge case, ono, rešava sam sebi problem.
Speaker 2:I te stvari. Ne uradi se istraživanje tržišta. I starih se istraživanje tržišta, da li tržištu je potrebno, tako nešto, znaš, I to. I onda, ja ih zovem, to su ono kao, iz ugla takvog foundera recimo to su ono kao dečije bolesti ti moraš da napraviš nekoliko tih tako besmislenih proizvoda da bi malo izoštrio svoji osjećaj za to šta sve tu zapravo treba ili ne treba aj kao to je malo ambicio znao svoći šta sve tu treba ali mislim, znaš kao šta je pravi problem koji zaslužuje rešenje, a šta je samo neka tako, Ono, znaš, neka stvarčica koja tebi zapravo služi najpre da dobiješ iskustvo ili nema pojma šta.
Speaker 1:Da, mi to je sad ovo. Da, to je sad zapravo ono što jeste triku triku, to je kao taj to, o čemu govore, ta skala, jel' da? Kao, znači, ti sad možeš našto da napraviš I jednostavno da udariš plafon jako brazo ili da imaš jako malu nišu ili da jednostavno to što praviš neki veći igrač koji već postoji na tržištu, Može da doda kao svoju funkcionalnosti poprno da te ubije. I to je sad... I mislim da to sad jeste, Kada kažem da je to taj trikut trikut, to je ta pronicljivost da ti zapravo vidiš šta može I gde je nešto može da ide.
Speaker 1:Ne je nužno o tome da ti inicijalno imaš tu neku ideju o toj ogromnoj tom skaliranju, nego jednostavno da kako to praviš I kako nekako testiraš I dokazuješ na tržištu sa nekim prvim fanovima prvim fanovima proizvodom. Mislim da je važno da ti jako brzo nekde raspetljaš tu viziju da vidiš u kom pravcu možeš da ideš. Ali, da, imao sam pitanje gdje si reko da vas osnivači angažuju u kom razvojnom periodu, u kojoj tački oni dođu najčešći kod Vas I kaže sada nam treba nešto što je onako...
Speaker 2:Pa, naš kako.
Speaker 1:Kao što je dizaj, nam treba dizaj.
Speaker 2:I to je... E, to je baš zanimljiva prič. Koju mogu da napišem. Mi mislim na Super 8. Smo imali ogroman problem, verovatno ga imamo još uvek u nekom procentu.
Speaker 2:Mi smo uvijek bili percepirani kao designeri interface. I mi smo čak se jako dugo brandirali, tako namerno. Jer kad smo mi počeli da radimo digitalni proizvodi, nisu, da ga da kažem, postojali u ovakvom obliktu. Poslu li su websaitovi, nisu mi bili web-designeri. I naš slogan je bio We make websites not suck.
Speaker 2:Jer kao naš site-o, da mi pravimo. I ta reputacija nas je pratila jako dugo. I prati nas I dan na nas. Gde ljudi dođu kod nas ili nas preporuče u određeno momentu kad nekom treba dizajn. Dakle oni su već napravili nešto.
Speaker 2:I sad treba napraviti da to izgleda lepo. I sad kako je vreme odmicao I kako su ljudi učili da je li nije samo kao ne radi se o tome samo kako nešto izgleda, nego I čak I kako funkcioniše u smislu koričničkog doživljiva počili su da nas kontaktiraju u sve ranijoj I ranijoj fazi life cycle'a, životnog ciklusa njihovog proizvoda. Tako da zapravo dan danas se dešava da nas ljudi bukvarno kontaktiraju odmah posle momenta kad su skapirali da... E, mi bi smo stvarno da uložimo ovo. I ajde sad da vidimo da formiramo team.
Speaker 2:I zapravo nas kontaktiraju zato što jednostavno nema šanse zaposle product designer. To je takva takve stanje na tržištu da jedna firma koja nije recimo Možda nema modern proizvod, znaš kao, sama tematika nije popularna. Ovo malo dizajnera digitalnih proizvoda koji su lokalni, mislim da je jako teško privoleti nekog da dođe da radi na tome. I onda ideš kod agencije, jer agencija prihvata sve, agencija ne pita.
Speaker 1:Ta, postoje... Ne, samo kažem
Speaker 2:To je situacija u kojoj smo mi trenutno. Izmo Google. Da, imao sam samo
Speaker 1:dve opaske. Uvaj, spominjavaj smo par puta I to možda, uve kažem, možda bude jedno tema koji hoćemo dobriti. Možda je ta komodizacija dizajna gdje mislim da danas bukvalno, aj ti si baš u jednoj epizodi ima onako dobar take, kako bih to rekao na srpskom, ne znam, njen je važno. Gde smo rekli da uopće nije upitno više da, da jednostavno kao dobar product design, dobar korisnici, čudom su treba da postoji od samog starta. I ja ono, vidim, mislim ono, jednostavno pratim kako se neki proizvodi pojavljuju itd.
Speaker 1:I uglavnom to izgleda super. E sad, da li unajmljuju ekstremnu pomaću agenciji ili ne, To ne znam. Ali ovo što si ispomenuo da jeste užasno teško, pogotovo, ajde mi smo lokalni podcast I nekako govorimo o našem regionu I lokalu. Užasno je teško naći, mislim Prvo ti kad si startup, ono pitanje da li imaš budžet. Čak I da hoćeš da unemiš nekoga, pitanje da li možeš, da li to jednostav možeš da prijuštiš.
Speaker 1:Druga stvar je tebi treba neko ko treba od prvog dana da krene da cepa. Bukvalno kad kažem da krene da cepa, da razume, da ono krene da uči domen, da krene da uči biznis, da krene da uči problem. Jer mislim, u samom startu je tu onako... Poslednja tačka u tom nekom levku jeste Interface I tako dalje. Ali ne znam, ono idealno je da ta osoba ume malo I front-end-a, da može da napravi nešto samljitak.
Speaker 1:Pa hobotnica treba da... Pa tako je, hobotnica, neko koji je onako zaokružen, koji će da razume I product marketing I to kako ćemo da nešto zovemo I to sve.
Speaker 2:Pazi saj, izvinjimo, mogu da te prekinem? Da se nastavi na tu?
Speaker 1:Pa, nemožem, šta ne se možeš?
Speaker 2:To je upravo sada ovo što si opisao. Tebi treba... Ti si start-up. Nemaš lovu I treba ti hobotnica. Ono što se kaže, unicorn designer.
Speaker 1:Treba ti hobotnica, treba ti nekog ko će da... Neću kažem pruguta ali nekog ko će da razume to kao priliku da se zaista nešto stvari. U smislu, ovo što si uspomenuo, ti zaista može da radiš u nečemu što je... Neznam, neki security čipova, ili nešto što je dosta... Apsraknije u smislu da dizajneri ne razumeju, a mi smo nekako onako Volimo lepe stvari I ložimo se dosta na lepe stvari.
Speaker 1:I gledamo start-upe koji rade neke lepe stvari I onako se to. I onda želimo da budemo u tim industrijama. Ne znam, evo primer, meni na primer, sve što Stripe izbaci, zaista mi je jako lepo, volim, jer se oni baš se, onako, zanatljski se posvete svemu, ali kao, ja ne znam ništa o financijama, oni su esencijalno payment provider.
Speaker 2:Kaka šugavi domen?
Speaker 1:Bukvalno, najšugavi domen. I kao, Da li bih ja radi u tomenu? Pa kao to mi nije nešto pretreveno odbudljivo, razumeš. Sad, ne nužno da li bih želao da radim u stripe, ne nije pitanje to, nego da li bih želao da radim u takom domenu, pa kao nisam siguran. Ne imam pojma ništa u tome.
Speaker 1:I imao sam još jednu stavka koja je, mislim da je dosta tu važna. Sad možda malo odlazim opet u temu neku drugu, ali mislim da je isto tu jedna stavka važna. Od tih tačaka, ako ti želeš I kada treba da zapustiš dizajnere, jeste to da li ti njegovu možeš da pružiš adekvatnu podrušku. Da li ti imaš očekivanja I da li taj neko ko će dođe, će moći da ispune ta očekivanja I da li će te moći jednostav nekako tu da se... Da kliknete ovaj.
Speaker 1:Čak I kad postoji dobra volja, obično to se nekako, taj dogovod ne bude...
Speaker 2:Da, da, da, da, da. Ja bih samo još rekao da, samo da se vratim na sekund, na onaj moment, znaš kao, treba ti unicorn, jednorog, nemaš love I praviš nešto. Ljudi, ja mislim, I dalje, pogotovo ono kao founderi po prvi put, osnivači, nečega mislim, na stvarno ne shvataju Koliko je mala šansa da će nešto što oni žele da naprave postati ne uspeh, nego da će postati da će ga napraviti. Kao prvo. Znaš, koliko tu ima kockice koje se pomeraju I koliko organizacije svega toga treba.
Speaker 2:Ali I opet kad ja kao ljudima ja sam kao malo I neče pesimista, nisam pesimista nego ja bih rekao realista. Ja volim odmah da kažem ljudima najgori mogući scenariju I da ih malo onako drmnem, da čisto ne žive u nekoj zemlji snola. I ja onda njima ispričam, kao šta sve treba da se desi. Jer oni su uglavnom kao je pa ti ćeš to nešto da nama nacrtaš, ovi programmeri će to da uzmo od tebe I da to postane funkcionalno I bam, imamo projezut. Kao super je, svi pričaju o nama, znaš.
Speaker 2:A da ne kažem, znaš, šta se dešava kasnije. Šta se dešava kasnije. Tipičan onaj sindrom ako napraviš koriznici će ljoći. Ako napreviš proizvu
Speaker 1:koriznici će ljoći.
Speaker 2:I u suštini tvoja poluga ti si sad kao osnivač nečega I tvoja glavna poluga je zapravo budžet. I ja to ljudima kad kažem on koji opak on je sve u lovi. Pa, materi, jeste, bukvalno, sve u lovi. Lovaj je... Imaš par stvari svega sa kojima možeš da utičeš na to, na svoj uspehat, na procenat svojog uspeha.
Speaker 2:Dakle, ako uložeš više para, ti ćeš smanjiti rizik. Priučićeš bolji tim, obezbedit ćeš neke stvari, možda je to reklama, možda je to, nema pojma, pristup nekim informacijama, pristup tržištu, piti Bogu šta, Ali ti budžetom smanjuješ rizik svoj. Ti kad ulećeš ono sa... Kad hoćeš da napraviš start-up sa 50.000 eura, Tvoje šanse su ravne 0. Ti ćeš bukvalno potrošiti te pare, bacit ćeš joj ovako.
Speaker 2:Mislim ono, bukvalno, ne znam, uzmi tu lovu I ne znam, ili na neki weekend, provedi se kod cr. Sa deset drugara razvod. Bolje ti je uloženo to, majki mi je bolje, ćeš potrošiti pare tako. Mislim to je velika lova, to je siguran sam za mene I tebe ogromna lova, kao pojedince. Ali mislim sa strane biznisa to je bukvalno, nema pojma, mesec, dva dana runwaya, tri.
Speaker 2:Tako nešto, znaš kao, to je smrje. Šta ti može doreći za tri meseca? Za šest meseca je ne
Speaker 1:može ništa doreći.
Speaker 2:A pogotovo, a naš, ino ti hoćeš da produžiš svoj runway sa 50.000 eura I onda uzmeš malo jeftinih dizajnera koji je malo početnik, pa kao naučit će on tu, neš, pa onda se ispostavi da ne nauči, pa ti treba drugi dizajnjer, pa se s njim poslađeš, pa ti treba ovaj programjer, pa, neš, ma haos ispadne, neš. Tako da, Zapravo sam ciljao na to da većina tih neplanskih start-upa zapravo propadne ili ni ne postane Zato što im očekivanja nisu izbalansirane A najprej, ja to najviše vidim u finansijama. Kroz finansije.
Speaker 1:To se, da, delanično se slažem s ovoj, delanično se ne slažem. Mislim da, Ja bih rekao da je vreme najveća poluga, jer ti zaista možeš da... Znači ima o budžeti ili nema, ako sad... Pazi, to je sad nešto što je, ne znam, zavisno od slučaja do slučaja, ono, mislim, o nečega mora da se živija, ali sa druge strane, ako zaista želiš nešto da stvoriš, ako imaš vema, vema jako volju nešto da stvoriš, ti ćeš naćići način kako da zaradiš neki novac da donesaš, što se kaže, hleb na sto. Ali takođe verujem da je vreme, ključni faktor je da ti...
Speaker 1:Silje da u što kraćem vremenu napraviš neku validaciju. Znači da imaš ono lasirski fokus na problem, da iterišeš brzo I da napraviš nekakav prototip. Znači mi sad ovdje govorimo, ne znam o čemu ti govoriš, ali ja mislim I govorimo o nekim jako proizvodima koji kao rade nešto, koji su sklepani I koji nešto rade. I sad je pitanje, da li ćeš ti sa tim ono napraviti već business model, da li je to nešto što je validno da možeš da kreniš da prodaješ odmah? Ili je nešto zašto ti treba kao taj neki investitorski novac.
Speaker 1:Tako da to je... Sada, da li će to biti budžet ili ne? Mislim da...
Speaker 2:Ja, ja, ja, boku, Čak I vreme svrstavam pod stavku budžeta, jer kao to je... Povezane su te dve stvari. Obično lova kupuje vreme. Jesu, da. Ali znam, znam na šta misliš.
Speaker 2:Da, jasno mi je.
Speaker 1:Da, lova kupuje ljude koji sabijaju vreme, tako da... Da, slažim se. Mislim, eto, to je, da, ali... E sad, da se vratimo na temu, znači, ne znam... Ne znam koliko sad to...
Speaker 1:Ti tu imaš prostora za neko planiranje dizajna u svemu tome. To je nešto što je sad... Našto što bi trebalo... Što ćemo bi te sad trebali da govorimo. Ja preprostranjam.
Speaker 1:Jer smo naako... Lepo smo zagrijali, ovaj... Lepo smo dali... Aam... Kako se ti rekao?
Speaker 1:Šlagvrt. Šlagvrt, to je to. Hjelštek šlagvrt, to je to.
Speaker 2:Pazi, takve okruženja su pakao za bilo kakvu planiranu delatnostu, sistematizovanu delatnostu. To su okruženja u kojima funkcionišeš isključivo reaktivno. Dođeš na posao I biraš koji požar ćeš prvo da ugasiš. Jer je sve pod haosom I sve zajuče I sve kasni I ništa nije. Mislim, zato su...
Speaker 2:To je ono kad u... Kad u oglasima vidite kako oni to vole da kažu, dinamične atmosfere. Oni to tako zavoljaju, ili tako? Da, et pa kad vidite dinamične atmosfere to znači bukvalno ne znamo da je udarano. Ne, znaš, ne, ne.
Speaker 2:Sve suprotno je ono, kako se radi u velikim organizacijama, gde postoji vreme za planiranje, postoji vreme za neke planske aktivnosti I isprovođenje istih, a u ovim ad hoc organizacijama je to zbrda zola. I onda ti, recimo kao dizajner, ili dizajner kada dođeš I kažeš e, ali meni treba malo da, treba mi dve njeljelje, mesec dana da malo naučimo o ovome, da istražim ovo, da mi oni ko ma kakvi bre, treba za sledeću njeljelju kao nešto su redi. I to je baš jako, jako nezgodna pozicija u kojoj se dizajnjeri svakodnevno nalaze.
Speaker 1:E, to jeste. Ovo je sad dobra tačka. Mislim da sad ta ideja o start-upima, romantizacija start-upa, ovaj kada ti gledaš sa strane kao wow, kao mali team, kao rade nešto... Sad, da li rade nešto cool ali ne cool, ali kao, imaš prostor, imaš autonomiju I tako dalje. Ali ono što jeste tu izvadovno, bar meni, što tebi svaki dan, znaš, tebi svaki dan neko kao, ono, izmakne tepih pod nogama.
Speaker 1:Ali bukvalno je tako. I sad kao da imaš autonomijovi sa druge strane, nemaš vidljivosti toga. Ne vidiš ti toliko daleko kako nešto treba da bude I koliko trebaš da investiraš I tako dalje. I ovdje uvijek tu kao sepskanja. Koliko mogu I malo secem I malo pridodam.
Speaker 1:I to koliko ću kao da investiram I pravljenje toga kompromise. Mislim da je to dosta izazunno. I ti kao moraš da se pomiriš sa time da, ok, ti znaš kako nešto treba da se uredi, ali to kako nešto treba da se uredi, zahteva dosta vremena, truda I rada. I onda gledaš da, ako osestvimeš nešto minimalno I kao samo da baciš I da je gradiš korek po korek.
Speaker 2:Ja stvarno mislim da postoji da start-upi zahtevaju posebnu vrstu dizajnara. Znači, dizajnara koji je sposoban da stvori minimalnu kolit... Minimalno telo neko materijala koje će napraviti najveću vrednost u tom momentu za proizvod. I to ne može svaki dizajner da radi u start-up okruženju. Znaš, ne može svako da trpi pivote, promene, razvoje funkcionalnosti u realnom vremenu I tako dalje.
Speaker 1:Da, to jeste dosta frustrirajuće mislim. Polazim od sebe uvijek, frustrirajuću je čak I ono za mene, ali vidim da sada, ne znam, ono, trenutno u firmi u kojoj radimo, malo smo zaposlije ljudi I sad kao čuvam to kao na intervju kao, e, pa ja bih voleo da kao ne znam, imam kao prostor za design fazu ili za ono kao... Da, imaćeš prostor za design fazu od 2 dana.
Speaker 2:To ti je realnost?
Speaker 1:Mislim, to je realnosti, znaš. Jer mislim da zaista... Upitno je I sa druge strane, ne samo za ti daineri, nego I za sve ostale, kao frontalni inženjeri. Vidim frustraciju gde kao, ne znam, napravi se neki prototip u nekom trenutku I onda to dođe dok se malo isfermentiš ili šta god prođe neko vremer. Ti stalno meniš prioriteti I stalno radiš nešto što ti je u tom trenutku potrebu.
Speaker 1:I onda prođe recimo dva meseca od toga nekog prototipa I kao mnogu se se stvari promenile sada I onda kao mi moramo da modifikujemo kada krenem implementaciju. I oni kao ja, pa što ovo nije ovako, pa što ovo nije ovako. I ja onda neki put se ono šalim, ali si I ne šalim. Mislim kao, uvek možeš da radiš u neku banku I kao...
Speaker 2:Znaš, svaki dan šta treba da veš?
Speaker 1:Mislim da znaš unapred ono gojeno dano šta ćeš da radiš. Mislim nije sada ovo nikako... Nije sada ovo kao ja sam pametnio tebe ili što gode, nego je nismo svi smo u istu čorbi, ono kao, znaš, svi smo u istom kazanu I kao tako nam je kako nam je. I da, napravit ćemo nešto što opet neće biti neće biti ono najbolje rešenje, ali će biti I optimalno rešenje, razumeš? I to je, to je ovaj, e sad, opet malo skrećemo sa teme, ne znam kako da šta bi, šta bi bili neki korac I u tom kao planskom, Planskom radu?
Speaker 1:Pošto ja zaista verujem, Ja sad ovako ono pričam, pričam svašta nešto, Ja zaista verujem da ti možeš I da planiraš dok... Ono kao možeš da planiraš gradnju mosta dok gradiš most. Buklonno verujem da ti možeš to dorediti. Soma pitanje ono, kakav ćeš mindset da imaš.
Speaker 2:Znaš koji je moj, da kažem, pristup? Ili koje je moje mišljenje oko toga? Ja mislim da, I spominjali smo, prišli smo u nekoj epizodi o vrlo smo se očešali o to, oko procese, dizajn procese. To, dizajn proces, kad ja kažem plansko dizajniranje projezvoda, ne mislim na impliciran proces. E, o, dizajan, o, digitalni projezvod se prave ovako.
Speaker 2:Prvo uradiš ovo, pa uradiš ono, uradiš ono. Mislim najpre Na sve kontra od ovoga što smo sada opisali, dakle, na management očekivanja koji, o tome je neko razmišljao preto I postavio očekivanje. Postavljaju očekivanja. Na management rokova I vremena postoje ljudi koji upravljaju strateški organizacijom I, ajde kažem, drže uzde onako I staraju se o tome da stvari su pod kontrolom, ajde tako da kažem. Ja sam kroz svoju karijeru radio sa iznenađujuće velikim brojem ljudi koji nisu imali veze sa tehnologijom I start-upima, koji su vrlo dobro obavljali ove posao.
Speaker 2:Ali na nekoj mikroskali. Znaš kao, kad ti start-upima tim od pet ljudi, to nije toliko teško stvarno. Ti ako dolazis iz neke, iz biznisa, znaš kao, ako si na nekoj menedžerskoj poziciji bio ili bilo kako je upravljačkoj poziciji, ti ćeš savladati to vrlo ovako, znaš. Ali, Startup kad kažemo recimo, startup je I pet ljudi, a startup je I sto ljudi. I postoje, to je skala ogromna na...
Speaker 2:Ti se sto ljudi ne može da radiš ad hoc. Jednostavno ne možeš ti da pustiš ljude I da oni se samo upravljaju. To nije I da kao očekuješ najbolje.
Speaker 1:Znaš šta, možeš, ali problem nastaje što će isto tako da nastavio da radi kada bude 200 ljudi. E onda je to veliki problem. Onda više nema porodna.
Speaker 2:Baš mi je zanima da li se čuo ovo. Ne znam da li si isprati o to pričan, ono je na firma Gumroad. Platforma za prodaju stvari. Digitalnih stvari. Oni su nedajno se rebrandirali I mislim da je glavni razlog za rebranding bio neka njihova nova filozofija ako toga šta oni rade I gde se uklapaju u tržišti I šta je zna.
Speaker 2:E, pa koliko znam oni su kao meritokratska organizacija. Potpuno distribuiran team, kao nisu lokalizovani, nemaju kancelariju, nikog nema kancelarija, svi rade odakle god hoće. Nikog nema menadžera I svako doprinosi svojim radom koliko hoće. Dakle, nema čak ni radno vreme, nema ničega. Ti ako se danas ugljučio, napišeš dve linije koda I dalogoješ 20 minuta, to je tvoje pravo za to što su tako postavili stvari.
Speaker 2:I da si me pitao, pre 10 godina reko bi tako treba da izgleda, to je budućan sposlal. Tako mi treba da idemo ka tome I to je idealna organizacija u kojoj ja sebe vidim. Međutim, kako sam postao malo stariji, shvatam koliko je to utopija. Ljudi nisu takvi, ljudi ne funcjonišu tako. Jer u biznisu ti ljude moraš da usmeravaš.
Speaker 2:Neću čak na kažem ni da ih vodiš. Njegu moraš bukvalno da... Da po meni dobar vođa zna kad ljudima treba da ih bukano gurne u neku stranu. Kaže sad ovo radimo. Kraj priče, ne slušam nikog.
Speaker 2:Ja vam sad kažem da ovo treba se raditi. Takvi ljudi su potrebni. I recimo to je... Sad zamisli da si u ad hoc start upu I imaš vođu koji je u fazonu pa kaj sad vi radite, šta hoćete? Istražujemo ili gruvamo sve resurse u neki poseban feature I sad očekujemo da će nešto nastane iz takvog haose koji je vođen nekom vizijom ili tako nešto to po meni ne funkcioniš je o tako?
Speaker 2:Pa vidim da se ne slišiš. Nešto I nisi...
Speaker 1:Pa ne, ne, ne, ne, ne, ne. Slažim se dynamicno kao I uvek ovaj. Čito sam taj lik koji su osnivača Gamrovda je, zove se da je mislim Sahil ili tako nešto Sahil ili Sahil. Ovaj I mislim da samo postoji... Ja nisam razumio da su oni meritokratski, mislim da postoje jasno definisane uloge, jasno definisane struktura.
Speaker 1:Mislim da, Šta je druga stvar? Mislim da imaju oni kao RoleMepi I tako dalje. Ono što je... I mislim da imaju određeno radno vreme. Čak.
Speaker 1:Ali da ti biraš radno vreme, tako nešto. Mislim da nije baš...
Speaker 2:Ja ošto sam napisao je sam saznao iz nekog komentara negde, tipa na Hacker Newsu ili tako negde.
Speaker 1:Oni su to... I te
Speaker 2:su se ljudi kao žalili na to. Ljudi su rekli kao ljudi nama treba vojstvoka. Ovo je pa kao, znaš.
Speaker 1:Aha, aha, aha. Da, to je sad, to je sad, ne znam, uglavnom ovo je što sam htioo da kažem. Aaaa, mislim, mi je izletela... Da, Mislim da nemaju rokove I mislim da je to ono što je zapravo glavni faktor ovdje. Da nemaju jasno definicirane rokove već da se uzdaju u to da će ljudi sami da budu proakcije.
Speaker 1:Ja verujem da ti ako napraviš organizaciju takvu da svako se osjeća komotnim I osjeća podršku svojih kolegaj itd. Zaista će imati takav nagon da radi, da se samo organizuje. Na primer, Apple je vemo poznato po tome što oni su dosta haotično. Oni iz perspektive, sa strane kada gledaš su dosta haotični. Ja sam čitao neke njihove menadžerske poduhvate I to je dosta strašno.
Speaker 1:Ali oni zapravo funkcionirajušu na tom principu kao aha, mijemo ljude I bacimo im kosku I kao to je to. Ono što oni jedino imaju, na primer, Apple je definiso te kao oblasti I odgovornosti, ili kao odgovornu osobu, jedino to imaju kao metriku gdje neko je odgovorn da nešto izbaci u nekom roku I kao ništa ih ne zanima kako će. Ono, ništa ih više ne zanima. To je to. Znamo šta treba to da bude.
Speaker 1:Sad, okej, otišli smo malo u filozofiju. Ja verujem do to što Ugamurovi radi. Mislim da je to budućnost. Mislim da to... Ima još kompanija koja je tako ufomocioniša.
Speaker 2:Ima, sigurno.
Speaker 1:Mislim da je to budućnost ali ono šta je trik... Mislim, nije budućnost, sadašnje, samo je pitanje na koliku će skala to da se zapati. Mislim da je trik u tome da ti ono govoriš ne I da jednostavno Radiš samo to što mistiš da treba da se radi. I to je glavna razlike između tako nekih. Oni su...
Speaker 1:Da nemaš, nemaš. Mislim da je. I to je glavna razlika. Oni su samo finansirovići startova. Oni nemaju, da.
Speaker 1:To je glavna razlika. Što ti kažeš, okej, ja ne želim 30 kolača, želim tri kolača da uzem I kao uzicu tri kolača I meni je dosta. Gde start-upi koji su finansirani od strane raznoraznih investitora Su konstantno gurani da uzimaju ne 30, nego 300 kolača, ako mogu. I ako mogu da uzmu ove godine 300, a sledeće gojene 3.000, to je to. Tako da mislim da je to glavna razlika, da je tebi onda jako teško da ti govoriš ne I da praviš fokus, jer ti uvijek moraš da praviš back-up plan I uvijek moraš da razmisliš o tome upravo što si rekao, kao nikada neću da uzem sve ljude da stavim na jednu funkcionalnost, nego ću kao da promamo da naprimamo tri neke funkcionalnosti I da naprimamo četvrti beka plan ako sve propadne.
Speaker 1:Što mislim, sada to zvuči kao, aha, to nije leadership. Ne, zapravo to je odličan leadership. To je leadership koji je vema onako svestan svega I razmišlja, I to je ta fleksibilnost koja se pomeni, meni to bar deluje kao odličan leadership. Šta je opasnost? Opasnost je da ti ako nemaš previše usmerenja I ono što se najčešće dešava jeste da previše optimizoš.
Speaker 1:I to je ono što je po meni to kao planiranje I tako dalje da je velika opasnost. Taj toliko odzvani jak-shaving, gde ti na svaku trunčicu, pogotovo kao kao dizajner, Na svaku trunčicu koja je onako malo škripi ili nešto nije kao treba I ovo, treba I ovo, treba I ovo. To je to reaktiva funkcijalnista. Tako je da ti kažeš, ne, nećemo. Da, nije idealno.
Speaker 1:Da, škripi. Neku ne može, trebamo tri klika, ali kao, okej. Zato što to nešto će durati jednom, neće da radi stalno, ajde da vidimo kao šta je ono što. I to je izazudno za cijel tim. Mislim, evo, protekli dve gojine kao sam baš u tom nekom modu I kao, forešta tu svi greše.
Speaker 1:Znači, niko nije tu, kad kažem svi greše, ceo tim neki put ima pogrešan osjećaj I svi se trzaju na to, jao, daj ovo još malo, daj ovo još malo. I onda jako brzo to, daj ovo još malo, daj ovo još malo, ode na šest meseci neku posle I onda kao, pa šta smo radili protiv šest meseci.
Speaker 2:Da, da.
Speaker 1:Jer se rade neke optimizacije I kao nešto što... Sad pitanje, Da li je to ono, da li je to neka velika vrednost ili nije vrednost, ovaj... Je upitno, ali... Da. E, dotakli smo kapitalizam, mnogo, ovaj, nisam...
Speaker 2:Pazi, znaš, to sam teo da... S čime sam teo da te, ovaj, da se nastavim. Da probamo da kažemo šta je to namerno dizajniranje proizvodu. Odnosno šta je antiteza ovom ad hoc modelu koji je kao podrazumevan I default. Ja ću navaciti nekoliko stavki koje ja smatram da treba da...
Speaker 2:Nekih stvari koje treba da postoje da bih ja rekao ee, ova organizacija radi stvari kako ja mislim da treba I kako mislim da je ispravna. A ti sad ono uleći, ono kvizaci. Meni, lično, je najbitnije... Ti si malo prepričao ovo me. Da imaš...
Speaker 2:Rekao si da Apple tako radi, da postoji osoba koja je odgovorná I koja sa... Ne određenom dozam sigurnosti, nego, znaš kao, preuzima potpuno odgovornost za donošanje odluka. Znači kao, e, sečemo ovde I ovo radimo. Не одреженом дозом сигурности, неко, знаешь, како, преузима потпуну оговорност за донаšanje odluka. I...
Speaker 2:Iz mog iskustva to mora da bude osoba koja ostaje na tom nekom strateškom nivovu ne upliče se mnogo u dubinu problema, u tehničku implementaciju ili tako dalje Mislim da su jako retki ljudi koji umeju da uđu u dubinu problema, odnosno u implementaciju, recimo da budeš I developer I da uspeš da održavaš konstantno tu širu sliku I pogled na to šta treba da radite. Jer kao što si rekao, konstantno si bombardovan nekim sumnjama, tržiš te vraće signale koje ti sad treba da tumačiš I koje mogu da utiču na tvoje odlučivanje. Ali ako postoji ta jedna osoba koja uliva poverenje, ostatku tima, da idemo u pravom smeru, to je po meni najbitnija stvar. Tako da, eto, ajde kažemo, prva stavka koju organizacija koja namerno razvija proezvode je da ima osobu koja upravlja tih me. Sad da li će se ta osoba zvati CEO, founder, product, owner, manager, designer kakogod, nije bitno, ali neko ko ima I autoritet, da oblikuje taj proizvod.
Speaker 2:I ja sam stvarno, može sam malo oldschool u tom tumačenju. Ja mislim da implementacija treba da bude kolaborativna Ali I ono iz čega proizilazi nešto, ta neka potreba I neki razlog za postojanje nečega, kako se kaže, Arizona D3, obično dolazi od jedne osoby. Dakle, Neko ima neki duboki problem I vrlo je pasioniran da ga reši. To ne može biti... Možda sam ja potpuno krat COVID u tom zmislu, ali nisam nikad upoznao Ili čuo za organizaciju koja je kolektivno pasionirana na rešeniki problemu.
Speaker 2:Znaš kao, to su uvek pojedinci koji vode gonjale ljudi za sebe, predvode ih.
Speaker 1:Da, slažim se za to. Samo bih da jednu stvar razgraničimo. Mislim da ovo čemu govorimo je da postoji ta osoba koja je na čelu, koja razume problem I koja je domenski ekspert. Mislim da je tu negde... Mislim da je to taj faktor koji zapravo pravi razliku.
Speaker 1:Neku koji je provio vreme u nekoj industriji I koji je video koji problem postoji I kao jednostavno znaš šta je sve potrebo tu da se napravi. Ta osoba se sluša I ta osoba se sluša. Sluša se za tu viziju I mislim da je to sad, bar iz moga ugla, je to nešto što kao aha, vizija je nešto gde želimo da idemo, ali to kako će da bude materializovano, to može da bude potpuno drugačio od onoga što neko zamislio I jednostavno to da bude kolaborativni proces. To je jedna stvar I ti kao neko ko sudeluje takvu učestvu na tom putu ćeš da otkivaš gomelu novih stvari koje će ta osoba da kaže da, ovo je možda nešto što trebamo da uradimo ili ne. I ti kao dizajner imaš potpuno tu...
Speaker 1:I trebaš da razumeš kako da napraviš tu polugu da kažeš, e pa, da ali postoji potreba... Evo, evo zašto nama korisnici govore, kako ćemo da... Postoji potreba možda I potražena za ovom funkcionalnošću I saznali smo da nam ovo treba što doprinosi toj neku široj slici. Ali definitivno ono... Kao puteljak kojim treba ići od izvora dva putiće kojim treba ići, ovaj neko ko se tuih, neko ko jeste, da kažem, osnivač ili neko ko ima viziju za tako nešto.
Speaker 2:Učemo dalje? Ajmo dalje. Dalje, ja bih rekao da postoji validacija Za postojanje nečega, na čemu radiš. To se odnosi isključivo na situaciji kada je proizvod nov ili ne postoji još uvek. Podrazumevamo za validacija, postoji ako organizacija već postoji I eventualna I profitabilna I...
Speaker 2:Nešto si mi zamišljen.
Speaker 1:Ne zamišljen, razmišljen samo koliko ima raznečitih... Postoji raznečiti nivoj, jednostavno, validacija. Validacija nije nešto što mi sada kažemo, je, sada, da, to je to I mi ćemo sada, ono, narednih šest meseci kao prajimo bez da prispitu. Mislim, sada, okej, možda sam se zapetljio ali jednostavno, validirati nešto ima opet kakvu radu. Nešto ima opet kako radimo nešto.
Speaker 2:Hajde da ga definišamo ovako, da postoji konsenzuz u organizaciji I da to što pokušavamo da napravimo ili pravimo je potrebno svetu ili nekom delu sveta. Možemo da naprimamo biznis od ovoga?
Speaker 1:Jeste, ali postoji opet, možemo da naprijemo business, ali opet postoji različiti nivoji gde ti možeš I na mikronivolu da kažeš, a ova funkcionalnost treba da se vrlideri ili ne. Iako je možda ideja, Iako idejno možda ona treba da doprinesi ali zapravo ne doprinosi još. Da, dobro. Samo sam
Speaker 2:to I
Speaker 1:treba da kažem. Mi dizajnere imamo tu tendenciju da se zalepimo za nešto I kao aha, pa ne, ovo je to rešenje I ovo je nešto što će da radi, ali zapravo uvijek trebamo da imamo zdrav odnos prema preispitivanju. Ne da preispitujemo sve I previše I uvek. Jer neki put I to se... Znaš, ja pozivam potot sebe, neko dođe sa idejam I kao...
Speaker 1:Neumedno mi je objesni zašto to treba, zato što kao zna da treba, jer je proveo neko vreme u tom problemu. I ja onda krenem da ispitujem na način na koji to je osobi bude jednostavno više glupo da mi objašnjava. Zato što ja neki put ne razumem. Ja sam zapravo krat COVID I ne mogu da nađem neki razlog koji meni ima smisla. Ali treba imati nekde zravo odnos prema tome I validacija je nešto što je konstantan proces.
Speaker 1:Samo sam to prijeo nego da...
Speaker 2:I taj razlog za postojanje je obično I način na koji možeš da validiraš ideju je uglavnom mnogo jednostavniji iz moga iskustva nego što misliš da jeste. Znaš kao, lupom sada. Figma ne postoji zato što su mislili da je ljudima potreban ono, alat za dizanjiranje interfez. Ne, Figma postoji zato što hoće da demokratizuju design proces I zato što hoće da ga načine pristupačnim većini ljudi. Kroz brauzer, kroz moderne tehnologije koje će da omoguće sve to.
Speaker 2:Tako da taj razlog je obično mnogo opšti, da kažem, nego što ljudi misle naš kao. Zato što ovo je potredno, zato što ne znam, ovo je uročno, ovo će tu troši puno vremena na tenki drugih gluposti. Pa ne, to može sreći na drugih načinih šta je znao ali da, uvijek je to definicija toga daleko jednostavnija ali generalnija. Dakle, ono, moraš da pucaš visoko, obično, u tim slučajima. Ok, ajmo dalje.
Speaker 2:Šta nam još treba da kažemo da namenski dizajnjeramo proezvode?
Speaker 1:Pa, ja bih rekao postavljanje ograničenja. Sad ne znam, posvojnjali smo ali kao jednostavno namensko dizaniranje znači da imaš početaki kraj, jasno definisano početaki kraj. Možeš imati veliku, široku, daleko seržnu viziju, ali takođe namensko dizaniranje znači koraci kojima ću da dođem do te vizi. Koji korak mi sad u ovom razvojno periodu treba. Mislim da je to, po meni je to možda, ako bi trebalo jednu stavku da kažem, mislim da je to neki vrnaku ključ.
Speaker 1:Da. Jer često puta ti možeš, govorili smo o tome, o MVP u minimum viable proezudima, često puta ti nešto može da podbaciš. I da to bude MVP, ali da ne bude MVP koji tebi treba. Jer jednostavno si si podbacio. Jer danas je, kao što smo par puta nagvasili danas, su standardi dosta visoki I očekivanje su dosta visoka za pravim I projedudom, I zato se sve, sve se nekako usložnjava.
Speaker 1:Jednostavno sam taj kvalitet koji ti trebaš da proizvedeš jeste negde viši nego što je bio pre pet ili pre deset godina. Opet to ne znači da je sad to nešto preskupo za proizvojnju. Možda bude jeftinno ali opet, ono, ne možda najjeftinije. Tako da, eto, to je nešto što bih, znači, imati taj ono stratiški, nije to možda ni stratiški, ali to, kao znati kojim koracima I kako razvijeti projezut.
Speaker 2:Ja bih se nadovezao samo sa još jednom stavkom. Baš svi dobro nabacio ovo. Malo prej smo rekli da se digitalni projezvod I da ne verujemo u to da postoji formula. Da je to kao neka formulaična, produktizirana aktivnost. Ali potrebno je imati određenu dozu procesa.
Speaker 2:Just enough process. Ja mislim da je to potrebno na nivoju, možda čak I na nivoju individualaca, odnosno individualnih kontributora, u timu samom. Da ljudi znaju šta rade u svom delovanju. Da se ne čeka na input I da se radi reactive, kao, e, uhradi ovo, nacrta im I ovo, napravi im I ovo, nego da su ljudi dovoljno uključeni u... Kad kažem uključeni, mislim ono, bukvalno kao plugged in u tu...
Speaker 2:U kompletnu vizi u kreacije te nove stvari. Da su svesni šta sve treba da se desi I koliko je to sve multidisciplinaran proces izvinite I da su ovo je nešto što smo pričali u onim ranijim epizodama da su komforni sa tim nekim radom na otvoranim problemima. Danas ću raditi ovo, ne znam da li je to nešto na čemu treba da radim, ali sam u kontroli. Zvesno ću to možda da odbacim danas, jer ću prepoznati I odgovorno napraviti odluku da je to pogrešno I da ću promeniti pravac možda u nečemu. I zapravo, jako je potrebno da da imaš u timu, barem po departmanu jednog eksperta za taj domen na kojeg će ostatak tima moći da se oslanja.
Speaker 2:Dakle, ne možeš dovesti junior dizajnera da ti reši kompletan UX za tvoj projezb. To...
Speaker 1:Jako teško.
Speaker 2:To će te možda okrenjati da ćeš nabasati na neku, ono, super zvezdu, odnosno na osobu koja će, ono, ima sve što je potrebno da postane design superstar I postac će to za 5-10 godina a ti si sad naleteo slučajno na njih ali potrebno je da imaš kako si ti domenski ekspert za problem space kako god da kažemo za tržište za sve to tako isto unutar organizacije svaki departman mora da ima svog eksperta I da li ćemo ga dozojamo ekspert, šampion, senior ili kako...
Speaker 1:Da, nekoga ko zna kako se pravi kubatisno. Bukovano.
Speaker 2:Kada ima što, to je onda si povećao svoje šanse za uspih značaj.
Speaker 1:Mislim da je to jedna od stvari gdje dizajneri proizvoda mogu da doprinesu Baš zestoko, jer kao... Uvijek je potrebno to da pitamo E, pa da, da li je ovo nešto što sada korisnici kupci Da li je ovo nešto što im zaista sada treba Da li postoji velika potreba Da li je to nešto što im zaista sada treba? Da li postoji velika potreba? Da li je to nešto što oni radili, ne rade? I uvek imati taj osjećaj I donošenje tog osjećaja zapravo tih potreba korisničkog glasa među ostatak tima I nekako...
Speaker 1:Izbacivati tim ispred probleme korisnika I Stalno govoriti o tome. I upravo to, kao stalno imati neke ograničenje. E, hajde da uradimo samo ovoliko, pa ćemo da vidimo ako nam treba, ili da li je ovo nešto što nam treba. E, konstantno, kada praviš nešto što je, onako, nije potpuno istruktuisano, Ti često upadaš u te probleme kao da... Da previše zaglebiš u neku optimizaciju I kao uvek trebaš malo da se...
Speaker 1:Da se vratiš u nazvati. Zaista je dobro kada ceo tim govori o tome, ima taj zajednički senzibilitet, ja bih rekao
Speaker 2:da je to možno I
Speaker 1:neki senzibilitet. Koliko je dovoljno I šta nam je potrebo sada? To šta nam je potrebo sada često može da bude I kao čorak, da pucaš u neku stranu I da se to ne ispostavi da je ok, ali je dobro zato što nisi previše vremena novca, energie, mislim, nakrvo, da je u dana ono energie. Znaš, ti kao ulažeš vreme, ulažeš neke nade I neku energiju, nešto, I tako da, tu se ispostavi kao flop, kao nešto što je.
Speaker 2:Zato što je I energija, ono, neki, neki, neki rezervuar koji ti možeš da potrošiš kod ljudi. Ti bukvalno možeš da potrošiš ljude. Oni su dobri dizajneri, ali više nisu dobri dizajneri za tebe. Jer si je bukvalno istrošio na žorki. Što kažeš, znaš.
Speaker 1:Jednu stvar sam spomenuo kao junior designeri. Znači, ja kažem da je, ospomenujem se, teško je, jeste teško. Mislim da ono je baš izazovno da se klik, da oba strane kliknu. Ali jednu na primer zanimljivu stvar, jeste da taj osjeć za design proizvoda ne mora nužno da dolazi od junior designer. Na primer, imam prilike da radim sa nekim ljudima koji su na početku svoje karijere ne bave se designom, ali taj osjećaj kako nešto treba da se prezentuje, kako nešto, koji je upotrebnu vrednost I koliko se cnuti neki proezod zaista nevjerovatno.
Speaker 1:Kada bih imao tu upravu, ja bih te neki ljude gurao više kao dizajnja proizvod. Kada proizvod da ne... Da. Ali na kraju dana nije ni važno.
Speaker 2:Dokaljegod imaju glasi.
Speaker 1:Svaku treba... Tako je, dokaljegod imaju glasi, dokaljegod ti, kao neko ko si na pozici da ih osnažiš I da... Znaš, jer to su ljudi koji kao su vema skromni I kažu, pa ja ne znam, znaš... Nije to moj posao? Nisam dizajner, ne znam kako interfejs treba.
Speaker 1:E, kao, evo ti, ajde da sednem ono pola sata da te sprovedem kroz ono alat za dizajniranje. Svako može dodaće kocke I da napiše neki tekst I kao, ajde kako ti mislis da ovo treba? Ili mi daj neki primjer, ali hai... Znaš, I to je to osnaživanje I ta govorancija, I stavno zagovaranje proizvoda, dobrih praksij,
Speaker 2:I To je deo design procesa koji je instrumentalan u dizajnu digitalnih proizvoda, a ne dešala se toliko često u dizajnu interfacea. Jer kolaborativni dizajn interfacea je nešto što ne mora da se deša. Ja ne vidim neki poseban... Posebnih vrijednosti.
Speaker 1:Ja isto ne vidim, da.
Speaker 2:Ali kolaboracija na ovom nivou, kada pričamo o proizvodu, je apsolutno neophodno. I upravo, što si to rekao, iz moga uskustva recimo, developeri su često, I to povotovo developeri koji su na tom nekom CTO nivou ili na koji su malo veće seniornosti, imaju fenomenalni osjećaj za to podjedan kako proezvo radi sada, kako bi trebalo da radi I čak I šta korisnice od njega očekuju. I to je stvarno jako vredno.
Speaker 1:Tako da, eto da, to bi bila šta bi smo, kako bi to nazvao, znači ta neka stavka gde Zapravo to planiranje može da bude Zvelma distribuirana aktivnosti. Da ti planiraš sa timom I da zapravo Ne bude to kao proces per se kao Ehe, sad ja imam design fazu I ja imam ovo fazu očekuj se nešto, očekuj se output od svake te faze, nego da to bude nešto što ćeš ti u početku da outsorsoješ na druge I da svako doprinosi tom. Jer to je mnogo lakše, mnogo lakše za sve. Jeste, opet, hashtag teži način, ali mnogo lakše kada ti imaš tu kolaborativnu komponentu gde ti uzimoš od drugih I vraćeš ono čime ti može doprinesiš I osnažuješ ljude da I svoje kolege da da jednostavno doprinose u tom komunistnom pravdisu.
Speaker 2:To je to.
Speaker 1:Tako da...
Speaker 2:To je to, nabosiga.
Speaker 1:To je, to je, to je,
Speaker 2:bukvalno, ovaj... Pa rekao bih čak I najbitnija stvar. Ta kohezija nekako Stvaraš.
Speaker 1:Mislim sad, pazi, ovo je... Opet, to zvuči jako... Ja sam svesten da to zvuči jako haotično, zato što ne ide po onim principima design thinking-a, kao I straži...
Speaker 2:Da, bla,
Speaker 1:bla, bla. Da, daleko od toga je sad... Ja nisam imao previše prostora u svoj karijeri za neki tako struktuisani I skupe procese, pošto opet su skupi. Predpostavljeno da u većim organizacijima ti moreš da imaš takav... Mislim, kada praviš neke ozbiljnije proizvode koji imaju neku veću skalu I kada mnogo...
Speaker 1:Da kažem, što šta zavesi od njih, ti jednostavno moreš da imaš ozbiljniju I dizajn fazu I fazu istraživanja.
Speaker 2:Znaš kako, evo, jedan zanimljiv podatak, možda će I tebi lično biti zanimljiv. Ja iskreno ne vam ništa protiv tog double diamond pristupa. Meni je to super. Meni je to odličan alat da ubuzdam klienta ili team ili celu organizaciju. Sve dok ne moraš da se držiš kao slepac toga.
Speaker 2:Ako si ti u bilo kojom momentu spreman da...
Speaker 1:Kopijan plota.
Speaker 2:Ako si ti u bilo kojom momentu u mogućnosti da koriguješ svoj pravac I da kažeš ok sad, nećemo baš ovo liko istraživati ili nećemo baš ovo liko prototipisati. To je sve ok, ali samo činjenica da su svi svesni nekog frameworka u kojem okruženja nekih granica u kojima funkcionišete I faza u kojima se nalazite je neni bilo uvek jako korisno Jer uliva povrenje da neko zna šta radi. I postoji proces, kakogod on labav bio, ali možemo da se orijentišemo u ovoj saradnji.
Speaker 1:Uproto, znači, bukuno minimizuješ svoj prostor za grešku I čak I ako grešiš, nekako svi zajedno, onda, kao, ne svesno grešite, ali kao svi zajedno ćete biti svestni da nije to to. Znate gdje ste bili, znate da ste prošli kod sve I jednostavno ste pogrešili. To se dešava konstantno.
Speaker 2:Ili kao ovu orupu smo napravili na osnovu ovog istreživanja koje smo zbrzali I zato smo sad sjebali stvari. Ok, nema frki, ajde naš.
Speaker 1:Popravići. Ali, da, Ono što, mislim, čisto samo da ne bude da govorimo o protiv strukture I protiv procesa, to je ono što bih želao. Znam neke organizacije jednostavno koje ono kao provedu više na Wirefamo ima nego, ne znam, ono... Mislim sad upitno je koliko je se to potrebno ili ne, ali dizajneri nekako... Da, evo sad, na što ćemo razmišljati.
Speaker 1:Razmišljamo o tome da potreba za procesom kod dizajnera meni se čini da je nastala iz te nemogušnosti da mi budemo tih koji prave stvari. Jer kao mi radimo sa... Mi smo dizajneri u tehnologiji, da proezude, dizajn proezude je upravo to. I uvijek si okružen inženjerima ili, mislim, tehničke, tehnološke kompanije su uglavnom. I na kraju dana su to ljudi koji imaju ultimativnu moć da nešto stvore I da nešto plasiraju.
Speaker 1:Ti tu negde si u procesu te proizvodnje ali kao nisi taj koji će to isprogramirati I da stvori, jel' tako? E, I mislim da onda postoje ta kompenzacija time što mi kao pokušamo da stvorimo neki proces kako se nešto radi. I ti procesi... Kako sam ja zapravo... Ne govorim o tome da su procesi loši ili da li treba da se poštite ili ne, ali jednostavno mislim da je priroda posla pokazala da moraju da se adaptiraju, da se promenju.
Speaker 1:Ti procesi su nastali u organizacijima kao što su recimo IDEO, FROG I tako dalje. Znači, tim, neću da kažem old school organizacijima, ali te organizacije koje su pravile fizičke proizvode koje su primenjivali najbolj metodologije jer jednostavno kada nešto praviš što ima proizvodnju, znači to kao Bauhaus, ti ono praviš lampu I kao lampa je napravljena. I sada ako to pokušamo da primjemenimo na software, neće nužno da se mapira uvek I ne moramo uvek nužno da je pratimo. Ali, eto samo, misao mi je odakle ta potreba za tokim procesima, pošto ja, na primer, ne znam da li postoje neki tako procesi u inžinjeringu ili tako. Ne podam I napamet, onijeko sam dosta vremena I dosta vremena provodim s inžinjerima, ne znam da li imaju neki strikno definisane faze u samom procesu.
Speaker 1:Više imaju to za NATO, znaš kao, koliko trebam nešto da investiram energie, ali uvek je više pravljenje. Nije toliko konceptualizacija.
Speaker 2:Da, Ja sam uvek proces više vezivao za upravljanje očekivanjima I ja to zovem bukvano obuzdavanje, dvudi. Dakle, ove stvari moraju da se dese Da bih ja mogao da odgovorno obećam da će ishod biti onakav kakvog ga zamisljamo ili kakvog sam ga obećao. Ugrožavamo taj ishod. Tako barem ja to predstavljam klientima kad ja kažem, e, naš plan je da uradimo ovo. U ovom projektu ili u ovoj fazi ili u čemu god.
Speaker 2:Ili naš design proces će sada da počne sa low fidelity istraživanjem I tu očekujte to I onda ćemo raditi ovo I onda ćemo raditi ono I krajnji ishod će biti to.
Speaker 1:E, ovo je dobro da... Mislim da je ovo sad dobro što smo dotakli I je dobro da naši slušaciji samo negde na prve razliku, a to je da, recimo, Ja koji radim u start-upu, te granice nisu uvek... Znači ja kao in-house designer, te granice nisu uvek tako strogu definisane. Dok, na primer, ti koji kao eksternal agencija, kao eksterni partner, koji trebaš da ti kao, jednostavno, moraš da imaš definisana šta ćeš da isporučiš I treba, tačno, treba da se zna granica onoga što ćeš da isporučiš. Tako da...
Speaker 2:I to je uvek, To je mnogo više izraženo u situacijama kada prvi put radiš sa klientom. Sve manje I manje je potrebno raditi te stvari što duži I duži odnos imaš sa njima. Jer praktično onda ako ti godinama radiš sa jednim klientom na jednom proizvodu, ti onda praktično dobiješ manje više to što si ti opisao za in-house design.
Speaker 1:Tako je, ali... Da li to zavisi I od prirode onoga što radiš? Jer evo primer, za jednu funkcionalnost koju dizajniram, ja ću da primerim neki proces istraživanja, ali za drugu funkcionalnost koja mi je no-brainer, samo ću dozori ide za kucami, kao da neću nikog nije da pitan. I onda me neko pita kao, što nismo isti proces primenili, kao jednostavno nema potrebe. I mislim da je upravo to što se stvara vremenom, ta kolaboracija da ti kao zaista nemaš potrebe za svaku stvar.
Speaker 1:I opet se vraćam na ono moje kao da prijispituješ I da imaš proces I da radiš izmišljanje, znači skroz je ok da ako postoje neki pattern koji se koristi za to kao pav, pav I kao napraviš, nema potrebu da sad tu ovaj previše...
Speaker 2:E, to su bukvalno situacije kada te proces skoči. E, e, bravo, bravo. I onda ljudi kažu, ja, ne znam, to je, ovo je korporativno, ovo je, znaš kao, ovako ne treba, dizajn se ne radi ovako. Pa da, u tim situacijama ne, znaš kao, treba imati malo osjeće u tim situacijama I reći ok, nema potrebe ovde da idemo u sledeću iteraciju, ovo je dovoljno dobro za sad. Znaš kao, ja odgovorno kao človek iz struke tvrdim, ovo je dovoljno dobro.
Speaker 2:Ja sam uvek za to da dizajner treba da ima tu slobodu da kaže to. Evo, ja uzimam odgovornost za ovo I iz ovih razloga mislim da je ovo rešenje dovoljno dobro. Idemo dalje.
Speaker 1:E, bravo. Mislim da je to I sloboda ali I ta svez da kaže uproto, evo su argumenti zašto mislim da je ovo dobro, ali također šta su I na dostaci. Uvijek trebamo da kažemo, e imamo rešenje A I
Speaker 2:rešenje B. Ovo rešenje funkcioniše.
Speaker 1:A je tako.
Speaker 2:Super Ako imamo do 20 opcija, ali ako očekujemo da će biti 100 opcije, onda baš I nije najbolje. Onda moramo neki drugi kompromise napraviti. I tako je. Tako je. Nešto sam se gteo još da kažem, al' sam zaboravio u momentu.
Speaker 2:Nema pojemu. Nema vezu. E, znaš čta? Pa dobro. Provalio sam zašto sam crven.
Speaker 2:Zašto? Nije do svetla, nego zato što mi je wallpaper totalno neki ljubičesto crveno budilo
Speaker 1:da, nije mi otvoren,
Speaker 2:običaj mi je otvoren prozor je onakvo je ma home deo I onda belo svetlo ide na mene
Speaker 1:da, za oni koji nas slušaju, sada snimamo video I upravo je Dragano pas ulete u kadar, super. Za oni koji nas samo slušaju, jeste da snimamo pod jako specifičnjom okolnostima na koje nismo navikli I ovoj drevenje je nevrlo sreveni ljubičasti, plavi.
Speaker 2:Na početku sam ja pislio da je zbog Duxa white balance totalno poremećen, međutim, tokom u prvih 15 minuta sam skontao da je zapravo wallpaper rozo ljubičast o plavu.
Speaker 1:Super. Dobro. Hoćemo da privodimo kraju.
Speaker 2:Eto ljudi, ovaj, bila je malo... ...Dynamična epizoda, dinamično okruženje. Ali super, ja mislim da smo se fino ispričali. Ako imate bilo kakvih pitanja, ako imate bilo kakvih želja da pokrijemo neku specifičnu temu, pišite kakogod možete nam pisati preko sajta zalet.funch Jako mi je dobar taj domen obožavam ga Ili preko Twittera Na et r2 brojem k to je Arsenije I ja sam Ed Dragon Babic. Tako da slobodno cepajte šta god vam padne na pamet, šaljite.
Speaker 2:Samo da je u domenu digitalnih proizvod.
Speaker 1:Da, bilo kakve, ako je potrebno nešto više da produbimo o čemu smo lići gubojili, ako imate neka dolatna pitanja, ako imate nekih ideja I predloga oko toga Šta bi smo možda mogli da obradimo? Budete slobodni da nam pišete.
Speaker 2:Poguramo malo taj engagement.
Speaker 1:Da, da, da. To su... To su ove... Kako se
Speaker 2:to već kaže?
Speaker 1:...Nova ideje za ugojeno. Angažovanost publike.
Speaker 2:Eto, to je to?
Speaker 1:Da, angažujemo publiku. To je to, ništa. Hvala vam.
Speaker 2:Hvala lepo, vidimo se.
Speaker 1:Do sledećeg uključenja. Čao.
Listen to Zalet using one of many popular podcasting apps or directories.
