S1E6
· 01:18:56
Jel snimamo?
Dragan:Snimamo.
Arsenije:Jesi spreman?
Dragan:A de nisam je.
Arsenije:Mladim momci spremni momci.
Dragan:De si be? E ljudi, dobrodošli u još jednu emisiju Zalet Podkasta. Ja sam Dragan Babić, sa mnom je kao i obično Arsenije Ćatić. I, danas pričamo, šta pričamo danas, Arsenije? Imamo jedno sočnu temu.
Arsenije:Imamo, jedno sočnu temu koji si ti je ovoj smislio tokom snimanja prošle epizode, koliko se meni čini, palo ti je napomet. A to je softver sa dušom ili softver bez duše? Jedno od tada dva.
Dragan:Prva verzija je bila bez, kao naš, u tom nekom negativu, a onda smo se prešaltali na ovo, softver sa dušom, to mi je nekako malo pozitivni.
Arsenije:Što se kaže na pozitivnu notu da zatvorimo ovu godinu.
Dragan:Uprvo to, upravo to. A da, naš. Postali smo totalno profi, to ti mogu reći. Planiranje ovoga, imamo beleške. Ja sam oduševljen.
Dragan:Oduševljen. Ovaj, tako da... Šta piješ?
Arsenije:Šta pijem? Pijem vodicu.
Dragan:E, isto, ja na vodi danas.
Arsenije:Danas, danas postim na vodi, samo vodu pijem.
Dragan:Svaki petak ili...?
Arsenije:Šalim se. Ne postim baš toliko ekstremno, nego kao... Već je... U trenutku kojima snimamo već je pola dana prošlo, tako da...
Arsenije:Svi kofeini
Arsenije:koji su bili potrebeni da se popiju su popiveni.
Dragan:Pa to, teška je bila nedelja i onda zašto ne bi bila još teža? Pa postiš.
Arsenije:Težak je život zbog kapitalizma. Ali nećemo kapitalizmu da otvorimo. Uvek je prvo poglavlje kapitalizma.
Dragan:Uvek prvo malo, onako, da se zašrafi to.
Arsenije:Da se čačne, da se vidi, naš, kako stojimo, pa onda idemo u temu.
Dragan:Da, da. Apropo toga, kao život je težak, petak, kraj nedelje, ovo ono. Nikad neću zaboraviti, kad sam služio civilnu vojsku u muzeju Vojvodine, poz! Bio je jedan tamo је aj da kažem, drugar kolega. Svaki dan je jauko: "Jao majko nedeljo kaće
Dragan:kaće smrt, pa da polegamo." То је bila, onako, krilatica naša tamo, naš kao, tako dobra atmosfera je bila. U toj kancelariji da, da ovoj, radovali smo se nedelji i smrti.
Arsenije:A čekaj, radila ste i subotom?
Dragan:Ne, bre, to kažiš bilo koji dan da je.
Arsenije:Aha, radimo, kažemo, okej, okej. Pa dobro, danas je petak.
Dragan:Da, da. Danas je petak, super. Oćemo da krenemo, a? Ajde. Ajde.
Dragan:Ja ću sad malo da ti dam jedan šlagvrt.
Arsenije:Šlagvrt.
Dragan:A? Kaži.
Arsenije:To je to, RTS, brate.
Dragan:Ma da, ono, mi severno, Dunava, imamo te malo drugačije reči. E, pazi sad na ovo. Znači, radi se o tome da... Ja mislim da delimo ovo mišljenje, i ti i ja, iI mislim da dosta ljudi vidi to kao nešto očigledno. Ali moderni softver često se pravi...
Dragan:Formulaično, ajde da kažem. Imamo templejte, imamo frejmvorkove, imamo, odnosno šablone, imamo te neke najbolje prakse kako je raditi stvari I kako praviti stvari. I svi zapravo... Gomila... Firmi, da kažem, neću da kažem, timova.
Dragan:Proizvođača. Proizvođača softvera, jeli? Da. Neću da kažem i startapi, jer ne prave samo startapi proizvode. Ali karakteristično je, dosta je karakteristično za startape baš.
Dragan:Zato što su startapi firme koje su u takvom nekom periodu svog života da im treba jako puno, jako precizno i jako brzo. I prirodno je da posežu za nekim formulama uspeha. Biznis im je jako riskantan, uvek im je malo love i šta ja znam i hoće da zapravo nabodu što više stvari ispravno, da ih nabodu da budu ispravne. Što pre. I otuda cela ta neka priča o formulaičnom razvoju softvera.
Dragan:Imali smo period, to se desilo pre par godina, onaj jedan period kad su sve aplikacije izgledale isto. I sećaš se toga, kad je flat design došao, pa je ubio sve živo, svu tu, ajde kažem, dušu. I odjednom smo imali ono, proizvode koji se ne razlikuju, uopšte, ne znaš o kojoj si aplikaciji. Sa iOSom, ne znam, 13 recimo, prvi onaj flat iOS koji je došao, on je to učinio, on je tu ono kao zabio poslednji ekser u taj kovčeg kad su zapravo sve aplikacije manje više koristile taj njihov layout, interface, gestove, sve živo što čini interakciju sa njima. I dovelo je do toga da postoji vrlo malo diferenciacije u software-u.
Dragan:Samo je bitno, odnosno, uvek je bitno napraviti brzo i napraviti da radi... Ajde, da kažem, što... Sada... Ne mogu da se setim reči.
Arsenije:Neka komodizacija. Pa da.
Dragan:Predvidivije da bude.
Arsenije:Mislim da je ovo u čemu govoriš kao komodizacija dizajna.
Dragan:Apsolutno.
Arsenije:Ja bih rekao da... U neku široj slici mislim da je to sve dobro. Mislim dobro je zato što kao se prate neke prakse i kao sada standard jednostavno je negde viši. Globalno gledano. Mislim da je viši.
Arsenije:Ono što je kontra teža tome, ono što je na čemu smo izgubili, izgubili smo da tome da svako može da napravi onako kako misli iI da doda neke svoje ideje itd. Mislim, slična stvar se ono dešava na svim poljima kao, ne znam, ja pratim šah i kao kad gledaš neke turnire, ne znam, iz 60. i 70. Neke partije su bile mnogo kreativnije. Zašto?
Arsenije:Zato što onda kada su krenuli engine i ne znam, to je jako rano krenulo, tipa 90-ih, možda čak i ranije, ljudi su krenuli da uče kao, da pamte kao roboti i sad da su sve partije ono, veoma, veoma, veoma precizne i u suštini dosadne. Retko koja je, retko koja je neka kreativna, onako isčašena malo iz te cele priče da ti vidiš nešto što je neka zanimljiva ideja. Tako da mislim da, slažem se, ono dešava se. I sad to je ono što je pitanje... Po meni, mislim, da jedim na razlijek između tih, ono...
Arsenije:Upeglanih interfejsa, a ja da kažem, upeglanih, koreknih interfisa. I oni koji su kao, koji su sa dušom i sa emocijom su da bolje razumuju kontekst koresnika. Ne mogu da, ne znam što je tvoja mišljenja zanimljiva, ali Ne mogu da vidim nijednu drugu tačku gde... Gde... Nijednu drugu razliku, zapravo.
Dragan:Pa... Da, ja se u mnogo me slažem, ovaj, sa tobom. Izvini. Zapravo... Ja vidim...
Dragan:Tu... Dušu... Kao neki... Zapravo, ja vidim tu dušu kao neki, s jedne strane, kao neki moment u korisničkom doživljaju, koji te jednostavno samo oduševi. I nema drugu neku vrednost, osim da ti izove neki pozitivni osjećaj, odnosno osjećanje.
Dragan:To je kao neki lar-por-lar moment u dizajnu digitalnih projezvod. Znaš kao možeš, u bilo kom momentu imaš ti kao dizajner, imaš moć da stvoriš Lep osjećaj. I ako naučiš I umeš da radiš to na vrlo odmeren način, tvoj proizvodi će imati uvek određenu, vrlo karakterističnu notu I izdvaja će se od drugih. I to je taj neki odraz duše koji nema neku dublju svrhu. A drugi aspekt te duše se odnosi na upravo to što ti sad rekao.
Dragan:Fenomenalno I duboko poznavanje potreba korisnika. To je ono, recimo meni je tipičan primer toga, ja nema pojma kako to funkcioniš. Ali, ja ne držim sve aplikacije recimo u svom telefonu na onom, kao ikonice. Negu su ono sakrivene negde, pite Bogdje, neki koji su mi jako bitne su mi tu, ali se oslanjam na onaj meni kad povučeš na dole, pa on ti uvijek predloži nekoliko aplikacija kao možda ovo očiš da pokrenaš. U 99% slučajeva aplikacija koja meni treba u tom momentu je u tom meni.
Dragan:Mislim meni je to čista magija.
Arsenije:Mislim, dobro ali ono kao ti daješ tom telefonu impute konstantno svaki, znači minimum ono 100 puta mu daš neki input I on ima dovoljno informacija da može to da previdi.
Dragan:Ma strava, razumeš, ali meni je to toliko oduševljava što ja ne moram da pravim kognitivni napor da tražim ikonico među 300 drugih ikonica, nego jednostavno pustim tom telefonu da se napravi pametan I da kaže, e, da, sad ti treba YouTube. Sad verovatno hoćeš da pogledaš nešto na YouTube. Ili sam možda napisao YouTube, ili sam kliknuo na nekih linki, ili nema pojma šta sam uradio, da ja trijrujem njega da mi uradi to. I to je taj tipičan moment gde dizajneri iOS-a očigledno znaju koriznike I zapravo oni su otišli ove malo I kompleksnija stvar, ali radi se I o fundamentalnim funkcionalnostima proizvoda, znaš kao znaj da često koristim telefon odnosno koristim tu aplikaciju na biciklu I koristim telefon jednom rukom I ne mogu puno pažnje da usmerim na upravljanje aplikacijom, napravim mi da to bude jednostavno. I'm looking at you Spotify, tri put nedeljno mogu da poginem dok na biciklu menjam pesmu ili nema pojma šta radim, razumljujem, tražim nešto da pustim.
Arsenije:Da, ali sad je to, reko si malo prej jednu stvar, da to je kao, naći tu umerenost, mislim da je umerenost ključna reč, jer Vrlo je lako posmatati aplikacije kao neki alat, kao neki alat koji treba nešto da uradi I to je to da bude što više kao učinkovit, da imaš ti kao korisnik, da imaš što bolji prolaz, što bolji učinak korišćanja te aplikacije I to jeste negde... Ok, to jeste neki postulat korisničkog iskustva koji mi trebamo da pratimo, tu nema priča oko toga, ali jedna je stavka biti utilitaran I kao odraditi samo to što treba da se uvrdi, a druga je stavka pronaći te male vinjete I džepove Gde mogu
Dragan:da se
Arsenije:dodaju, gde mogu da se spusta onako lepo, da se pošećeri nešto I da se napravi neki fin moment Koji će neko meto, bar malo da ono... Ili izmami osmeh, ili da očekuju unapredstvo I tako dalje. Sad, često puta su ta dva nepomirena I često puta ljudi isforsiraju. I onda imaš previše nekih forica I Ne bude ti zanimljivo.
Dragan:Balanci je da tu apsolutno bitan.
Arsenije:Da, I to sad ono, izvadba toga može, mislim, može da dođe u potpuno najrazličitim, najrazličitim oblicima. Da li će tu biti neki, neki mali tekst, neka mala ilustracija, neki, kako ja to volim da zovem razigran interfejz, da li će to nešto da se pomera, da li će nešto da se animira itd. Da li ćeš da staviš neki istra nega kao da negde klikneš nešto I da se nešto otvori itd. Mislim Da to sve treba tako da bude, ali takođe treba birati I meste, tako da li. Koji kontekst, da li aplikacija koju stvaraš, tako nešto moguće.
Arsenije:Mislim, nije isto dizajnirati neznam, njaki bankarski software I neki software za za pronalaženje ono, destinacija za odmor, recimo.
Dragan:Absolutno, da. Tako je za misijanje. Upravo, izvini, ja sam te prekino.
Arsenije:Ne, ima se jedno pitanje, ali ajde, zvrši misiju oko...
Dragan:Htioe sam samo da jako dobar intro si dao za ovu, kao što imamo maslovljevu hirarchiju ljudskih potreba, tako imamo I možemo da napravimo paralelu sa hirarchiju, odnosno isto takvu piramidu možemo da napravimo za korisničke potrebe koje oni imaju za digitalne proizvode. Tako na bazi imamo ljudima treba Treba im da proizvodi budu upotrebljivi, dakle da mogu da ih koriste, nisu bagoviti, da stvarno rade ono što treba da rade. Ona da su im korisni, odnosno da ti proizvodi rešavaju neki problem koji korisnici imaju, da su poželjni, I na kraju, to je sam vrh te piramide, a to je upravo ovo čemo si ti sad govorio, da prave to neko oduševljenje. To je čisto ono, ono, šlag na torti ili trešnjica, naškao. To je nešto što dolazi kad je, uglavno kad je proizvod baš, baš zreo I tešava se sve o očemu pričamo.
Dragan:Znači, I znaš korisnike, I znaš kontekste u kojima se koriste ti proezvodi itd. I onda si u poziciji da daš taj, ono, finish I taj, da ga ispoliraš.
Arsenije:Da. Zdravo, ima, ima I u kod toga ovaj, kao, bila su debate u kod toga kao šta je MVP, kad pričamo MVP u tom minimum viable productu obično ljudi zanemare te posljednje dve te dva posljednja nivoa pogotovo to kao taj ugodžaj. I onda je bila debata koja kaže, ok ali šta je neki minimum lovable projezud, kao da se seče, zapravo da se secka pomalo, ali je ovaj vertikalno ta piramida. Znaš, da ne ideš u celu širinu, nego da seckaš pomalo, jer u svakog koraka, u svakog stepenika, kako god bih nazva ni voda.
Dragan:To je, jel' tako, kontra onoj ilustraciji kada neko hoće napravi auto pa krenu od sketa, jel tako?
Arsenije:Pa, otprilike...
Dragan:Tipa skate, trotinet, biciclo, auto. To je kao klasično shvatanje NVPA,
Arsenije:što je
Dragan:potpuno pogrešno. Jer nije sigurno da svako ko hoće auto, će hteti prvo skate, da vozi skate. A ovo što ti pričaš je upravo to. Zapravo, ako podeljiš ovu piramidu po verticali, ti pokrivaš sve te potrebe, ali samo u određenjim procentima. I to je super.
Arsenije:Pitanje koje sam imao, koje mene sad ovde buni, jeste da li je, da li je dizajn, ako uzvamo kontekst, proizvođača software, ali tako, to mi je sad omeljeni izraz.
Dragan:Dobavljača software-a.
Arsenije:E, ali različiti su te uloge. Znači, ako uzvamo proizvođače, recimo su to neki latimovi koji nešto razvijaju, da li je design sa emocijama isto što je design sa stavom? Ono što se zove je kao opinionated software.
Dragan:Ja bih rekao ne. Ali da postoji presek u ta dva sveta. Mislim da ne mora svaki design s stavom da bude design sa emocijom.
Arsenije:Ja se slažem s tom. Mislim, ne bih mogo, mora bih boš duboklu da porazmislim na primer, primer bi bio, okej, radim isto što je I konkurent, ali moj software ima više tih detalja koji prave bolje uguđe, ali tako to ne znači da ja imam stav prema problemu, a stav prema problemu bi bio ja radim drugačije nego konkurent, zato što mislim da je moj način bolji. Što opet nužno ne znači da imam, da inkorporiram emocije u taj sotri, tako?
Dragan:Jest.
Arsenije:Ok. Ok.
Dragan:Da. Ako se nevaram, kad bismo htjeli da povučimo paralelu, to bi moglo da bude base cam sa jedne strane, koji je opinionated, ali nenužno... Pa oni jeste I sa emocijom, imaju oni dosta tih... Dobro, ja sad ih ja ga jako dugo nisam koristi, ne znam koji verzi sam ga video poslednji put. Nešto su mi se...
Dragan:Nemirišem ih nešto više. Iako sam ih baš gotivio ranije. Ali... Dobro, možda ćemo se sretiti nekog primera da... Baš tako te dve neke strane...
Dragan:U svojim imamo ovde napisano... Gledam sada. Imamo I napisano nešto. Da. Ja sam opet ovde u beleške stavio onaj path meni, pošto sam bumerčina I sećam se toga.
Dragan:Ali to je, recimo meni je to ostalo jako u usetjenju, kao I en moment gde sam video određenu interakciju koja je u meni naprevela to uduševljenje, taj delight, odnosno taj vrh piramide. I kao čoveče, znaš, kao ovo je... Znaš, ja se sećam tog proizvoda dan-danas, ono mislim, on nikad nije napravio nikakav velik uspeh, niti bilo šta, ali su, eto, bili vrlo, ovaj, Ostali su upečatljivi zbog toga. Proozim sad kroz ove stvari koje sam zapisao Govala. Ila znaš li da oni ponovu radaju na tom?
Arsenije:Je, vidio sam, da.
Dragan:I to totalno super izgleda, onako ima I
Arsenije:uvijek maludila. Evo, za ljude koji možda ne znaju koji su mlađi, Govala je bio konkurent 4Square, tako da. Znači, bila je tada sad u jednom trenutku najedza da kada su mobilni telefoni, to jest, pametni mobilni telefoni sa internetom bili kao ono hip stvar. Hip, znaš, to su ti izrazi. Boomerzki...
Dragan:To su ti.
Arsenije:Kao, hajde da budemo hip. Ja, Ovaj... I onda su ljudi koji nisu mareli za svoju privatnost, išli od lokala do lokala I check-in-ovali se kao je jasno tu. I onda njihovi drugari su videli I tako, samo vidim. Mislim, vratko...
Arsenije:To je celo da je bilo da neko kao dođete I se pridružite da se tu nešto kao desi.
Dragan:Da, da. Ali, zapravo, samo da dopunim, nije to kad su samo mobilni telefoni sa internetom došli, nego mobilni telefoni sa internetom, pametni telefoni, koji su odjednom otključali su taj location API. I aplikacija je zapravo mogla da zna gdje si u svetu, ono GPS koordinate. I samim tim su mogli da pogađaju u komsi, recimo, lokalu ili šta ja znam I to je stvorilo čitavu novu granu, ono, softwera. Da, I
Arsenije:Guvala je Bila aplikacija koja je imala Sjajan design, baš I onako skozi se je bilo Onako razigrano, playfull, da I kao imali su I neke Taj moment na gamifikaciji je bio dosta jak, kao Dobio si neke stikere, odključavalo si neka nova mesta I to sve. Dok, Forsquer je konstantno kaskao, jel' tako, za svim time, nekad kojim je bio, dizajn im je bio dosta utilitaran. Ali vidiš kako se to na kraju ispostavilo, Forsquer da li postoji, oni su razvili neki biznis oko toga. Sad da li preživljavaju ili ne preživljavaju, to je sad upitno, ali znam da oni prodaju te podatke vezne za lokaciju I imaju ono svoj biznis. A Govala je prodana Instagramu.
Arsenije:Aha,
Dragan:to nisam ni znao.
Arsenije:Da, da, da. Instagram ih je kupio I onda ta ekipa, mislim, oni su bili prva akvizicija, ja mislim, Instagrama, pre nego što se Instagram prodao Facebooku. To je... Jer su se, Oni su kupili Govalu, prodali se Facebooku, ili obronu zaočini mi se da su se... Da, kupili su Govalu pred akviziciju Facebooka da bi podjegli verodno svu evaluaciju.
Arsenije:Mislim da je to bilo, ali morao bih da pogledam. I da, I onda, mislim, ta ekipa je razlađivala. Oni prvi Instagram koji je bio iole, iole onako imao neke detalje, dok nije postao skroz sve, nekako, ne znam, vema, vema, vema sredeno, onako.
Dragan:Da, da, da, da. Okrutno. Okrutno, bravo. Da, ali meni je ta, recimo, Govala, jako mi je drago kad sam sad znao da oni ponovno to pravi. Sad je tu ključen I neki AR, I neka ludila, ono.
Dragan:Ali oni su zapravo jako puno inovacije su uveli. Ali meni što je najbitnije, je da što su... Viža, daapravo, to je dobar primer gde Govala ima dušu, a Foursquare nije imao dušu. I bez obzir na to što Govala nije uspela, to je već sad stvar biznisa. Ali, ako posmatremo sam proizvod, Govala je tipičan dizajnerski proizvod.
Dragan:Vidi se da su ga praveli dizajneri koji imaju, hajde da kažem, naklonost kao lepim stvarima. I mi stalno pričamo o tome kako je dizajn digitalnih proizvoda nije dizajn u klasičnom shvatanju reči dizajn, kao znaš, nema tu umetnosti, nema tu kreative, to je sve u sistemima, u... Znaš, naravno ima, ali uvek se jako akcentuje taj inžinjerski deo dizajna.
Arsenije:To mi
Dragan:je sada omiljena stvar, radimo nešto uvezano za design sisteme onotr Super 8-a I je jedan kolega iz firme koji nije u UX-u vopšte, radi motion, ali ga jako zanimaju te stvari I kao on, I radimo, ja s njim objašniamom šta mi radimo I šta je to I šta je znamenimo, neki radni sastanak I on kao aha, znači ovo je zapravo inžinjerski deo design. I ja kao pff, da brat, to je to, znaš. Kao, bokolo si me slušao pet sekundi I Objasnio si nešto bolje nego što bih ja mogao. Tako da ja, znaš kao, sad koristim to.
Arsenije:Ja, mislim da postoji jedna kontraargument, jedan koji mi je pala napomjete. To je da... Mislim, nije ni kontraargument, samo možda nije konta, samo drugi ugav.
Dragan:Druga strana medalje.
Arsenije:Druga strana, sa drugi strane jasluka.
Dragan:Bolje.
Arsenije:A to je da, Ja mislim da je jako teško da se sprovedu takve odluke. Spomeniš si Govalu gde si rekao da velika većina njih je... To je mali team I velika većina njih su dizajneri. Ali mislim da u nekim organizacijama gde želiš da imaš takav dizajn u produkciji I takvu konsistentnost dizajna. Mi sad ne pričamo samo u jednom detalju ili o dva detalja što ćeš ti da staviš foricu neku, nego jednostavno u neki cel brand, cijela filozofija svega toga.
Dragan:Da ti to bude usrži?
Arsenije:Jeste. Takak pristup? Da se razume vrijednost toga. Mislim da to ima biznis vrijednost. Mislim mi je sad ono kao ok možda to sada zuci prenaduvanu, ali ja zaista veram da to ima biznis vrijednost, jer to na kraju dana će da se reflektuje na tvoj marketing I na brand u totalu.
Arsenije:Kad kažem brand ne samo vizional identitet nego brand kao branding firme.
Dragan:Kako si percepiran?
Arsenije:Tako je, što će biti inkorporirano u svaku... I prožeto, inkorporirano je ružna reći. Prožeto, u svaku interakciju. Da li je to bila osoba koja je kao prodavac, ili neko ko se bavi društvenim medijima, ili neko ko će pisati lupan dokumentaciju. Gli će na svakom tom koraku, na svakom tom touch pointu biti neki detalj koji će biti konsistentan, mislim da je to užasno izvizovano da se sprovede.
Arsenije:Da li je to deo, pošto mi sada ovdje govorimo o product designu, da li je to deo product designera, tj. To je odgovornost product designera, mislim da jeste do te mere da treba da bude taj kao glasnik toga I taj koji će da zagovara ili tko je ti koji će da zagovaraju ideju.
Dragan:Ja, oposlnje vreme koristim reč šampion.
Arsenije:Šampion, šampion.
Dragan:Koja Jako čudno zvuči na našem jeziku, jako mi je čudno bio da izgovaram prvih, ne znam koliko puta, ali da, tebi treba neko ko će da bude vlasnik tog, te inicijative.
Arsenije:Da, što je potpuno okej da to bude I izvršni direktor ili osoba zadužena za marketing skroz je kul, jer njako mora da se brine o tom, kako se te zove, voice and tone, jel da? Da. I mislim da to se prožima I na proizvodu, jada, jada, jada, tako nas ima kao što sam spomenao. Ali da, eto, mislim da je to dosta težak
Dragan:izazov. Jesi, absolutno. Sve što je naravno, mislim, mnogo lakše fokusirati se na čistu, onosno, stati na toj upotrebljivosti. Znaš kao, okej, naš proizvod je lako koristiti, naš proizvod ne štrči ni na koji način, mi ne udaljavamo ni jedan tip korisnika, jer smo potpuno neuvredljivi. I onda dobiješ te kao bljah, korporativne aplikacije.
Dragan:Tako prepoznejše enterprise software. Tako što je sve ni za koga.
Arsenije:I sad se vraćemo na taj moment da li je to nešto što ti zahteva stav ili ne. Zato što ljudi često nisu komotni sa time kao da imaš stav I da kažeš Pa ne, mi ovako radimo. Što ne ide uz laku sa svim, ono, sa celim kanonom, to jest, ne ide uz kanon industrije ili čega god, pa kada se
Dragan:naviše. Pa to je, to je ta glupava, ovaj, ono, biznis se žvaka, znaš. Ljudi koji su u biznisu, koji su poslovni, pre svega. Prave odluke je tako što odmare rizike. I sad, Znaš kao, zašto dizajneri gube uveko ovu bitku?
Dragan:Zato što ti dođeš I kažeš Ja bih da ovo bude ovako ili onako Ja sam te ovako zamislio zato što bi to Oduševilo neke ljude, ali neki ljudi će isto reći Evo mi je totalno glupo Aha, znači to pali lampicu Neko mi kaže ne, ne, ne, ne, ne. Idemo sa ovom bezbednijom variantom. Znaš? Jer je to manji rizik. Tako, biznismen donosi odloki.
Dragan:Znaš?
Arsenije:To je to kao, jesi video da je neko to tako uradio? Jesi video? Pa kao nisam. Ali to ne znači da je nešto loše.
Dragan:E, I takvu razmišljenje sprečava inovaciju. Jel tako? Da. Dakle, nema šanse da se stvori nova vrednost ili da se desi nešto novo I uzbudljivo ako smo stalno u nekim okvirima, ogradama I nema pojma šta, iako igramo na bezbedno.
Arsenije:Znaš kaj koji pravo je... Kaj mi kaže?
Dragan:Ne, htioe sam samo još da kažem da... Ako hoćeš da nam priješ nešto veliko, moraš da imaš stav.
Arsenije:Pa, do... Da, sad ok, veliko ili mislim da ne bih uzio to što znači sad...
Dragan:Nisi se možda dobro izrazio. Ako hoćeš da stvoriš vrednost.
Arsenije:To, to, to, to, to, razumite? Makar to bila ono pet korisnika, pet korisnika, ako hoćeš da napriviš nešto što je... Da. A jedna metrika koja se ja negdje rukovodim u poslednjem vreme jesti da li je meni to dosadno. Mislim, da li ja dok to pravim, da li meni je to zanimljivo I ono što sebe hvatam jesti da napravim da meni lično bude dosta zabavno dok to pravim I kao te ike momente pošto sada...
Arsenije:Šta se je dešao?
Dragan:Bug je zaleo. Poče dolajo poslije vreme.
Arsenije:Mi sam čuo video sa samo tebe da si nešto mrdoči rekao šta se zbil. Pošto da, to nema to nema na projektu koji omogućeva, ima prostor za takve stvari I meni je sa im tim zabavnije nekako da radimo o tome. Tako da, eto, mislim...
Dragan:Vidiš, to je isto... Sad što si rekao, to je onako... Kao neki signal, odnosno znak zrelosti. Znaš kao... Pa da...
Dragan:Treba malo I za sebe da radimo.
Arsenije:Pa upravo to, znaš kao, ko je meni tu, ali vidiš, što ne znači da... Da će sve te... Sve, sva ta idejna rešenja ući u produkciju, otako. I opet, mi svi negde učestujemo u tomu I neko će da da neku kontra ideju I reći E, vidi, možda je za nekoga tu uvredljivo iz iz ovih razloga ili je, možda je to smisla, možda je previše otrcano, to je cheesy, jel' tako, znaš? Mislim, I neke tako, ovaj, Ali jedan primjer koji mi onako baš uvijek se vraća na njih I to mi je super je koji su videli zapravo vrijednost toga je MailChimp.
Arsenije:Ne znam da si koristio...
Dragan:Uf, jesam. Ne imam Ništa lepo da kažem o njima.
Arsenije:Nemoš ništa lepo da kažeš o njima? A ovaj moment kao, design sa dušama I to, ne?
Dragan:Pa, Mailchimp je... Ja od uvek koristim Mailchimp, stvarno. Ovaj, baš godinama, godinama unazad koristim Mailchimp. Uvijek sam koristio Mailchimp za sve, ono, potrebe newslettera I čegogod. Šta sve oni rade na kraju.
Dragan:Ali... Oni su mi tipičan primer teama firme gde vidim da postoji inicijativa koja nije doterana do kraja. Oni su mi tipičan antiprimjer u poslednjoj iteraciji Melchimpa priča.
Arsenije:U poslednja, da, poslednja katastrofa. Ja govorim ovo...
Dragan:Znaš kao, aj nastavimo ovu foru da smo mi kao cool proizvod I ima tu onih kao... I neko im je isporučio fenomenalne vizuale I vizualna identitet im je strava. Ali je onda to uzeo neko I na tako nakaradan način implementirao. Da se mi ja rekao e, evo, posle 10 godina ja više neću vas koristiti.
Arsenije:Slažim se. Mislim da je ova posljedna verzija, ali govorim o verziji pre toga, ona koja je bila dosta...
Dragan:E, to da.
Arsenije:Da, da,
Dragan:da. Tam
Arsenije:je u glavi. Ovo šada je dosta izgledala.
Dragan:Kad su Maja I Munčića ono imali još I... Da, Maje Munčić
Arsenije:sa pasticijom, da,
Dragan:da, da.
Arsenije:On je što opitljiv.
Dragan:To je baš bio top fazon, ono ba... Dobre, dobre, dobre, ovaj stvari su imali.
Arsenije:Tu je lik koji je hodio, Design se zove Aaron Walter. Aaron ili Aron, ne znam kako se izgovara. I to je lik koji je napiso... Da. Koji je napiso designing for emotions knjigu.
Arsenije:Kde je... Da je dao gomelo primera ne samo iz Mailo Chimpa, nego gomelo drugih primera. I tačno se vidi da, jedan tako... Jeden tako...
Dragan:Tako mi mir, izvini.
Arsenije:Nisto, nisto. Ovo je zapravo... Može tako nešto. Može da napri utice I na tim. I može tako nešto da stvori.
Arsenije:I mislim da su oni u tom trenutku Vozili se na tom, iskorišćavali su to U svrhu svega ostog jer ti kada priđeš takom proizvodu Znaš, ti kad vidiš da je to tako playful, Retko ko će da uzme ideja da čita kao Transom Service I te stvari, znaš, da vidi, A kad ti dizajnu onako malo, Kako bih to reko, sumnjičav, jela shady, Ono da si ti ofazirala...
Dragan:Ila ko da ga je advokat pripremljiv.
Arsenije:Pa nisam ja baš siguran, znaš, da li je ovo neka ekipa, ono, da li ovo prave neki Srbi ili prave neki, ono, Bugari ili Amerikanci, znaš, tako da, ono, nisam siguran da ću da im ostavim svoj email I svoje podatke. Tako da, da, eto, to je...
Dragan:Jeste, jeste. E, ovaj... Ja bih da spomenem još jedan pozitivan primer.
Arsenije:Ajde.
Dragan:I jako bih da spomenem dva negativna primera.
Arsenije:E, možemo, imam ja par pozitivnih. Ajmo prvo pozitivne.
Dragan:Ajde. Ja ne znam da li je ovo Slack prvi implementiraj, da li su oni tu izmislili. Ali ona fora da se loguješ bez login, da uradiš bez lozingi. Nego kao ajde o te email, pošalje mi link I ja kliknem taj link I ujedjem. To je fenomenalno.
Arsenije:Magic link.
Dragan:Valjda, nemoj pojma. Ja sam to kod njih videa prvo.
Arsenije:To se zove magic link. Tako je mehanizm za tako zove. Ja mislim da to oni nisu smislili, mislim da nisu. A koliko znam, sada će moj kolega koji se bavi cyberbezbednosti da me grdi ako ovaj kada čuje. Ali ja mislim da je to zapravo bezbedniji način nego šifra I da je to nastavio iz te potvrge.
Dragan:Jer ljudi koriste jednostavne lozinke.
Arsenije:Tako je. A ovde se ti oslanjaš na nečiji mail, imaš predprostak u da je već ulogao na mail I da mail client ima neku šifru. Tako da u suštini tebi to nije. A deluje magično, jesti. Uprvo to jesti kako magija.
Arsenije:Samo se uloguješ ovaj gde kasnije zahtevaju kao to šifru I tako da.
Dragan:Da, da. Me nije to ono vrhunac. Ajde, ovaj, kaži ti tvoje pozitivne, primere.
Arsenije:E, pa... Dok se mi razmišljivo ove epizodi, pokušao sam da se setim prvog svog susreta sa softwareom koji je sa emocijama. Pazi sad, zašto software? Ima tu, ajde ovako jedna malo digresija, može, prenegošto. Ono što mene Buni I ono što je moja pretpostavka Jeste da ljudi nikada neće moći da vole software kao što vole hardware.
Dragan:I da
Arsenije:se mi što pokušamo da uradimo jeste samo po sebi, kako se to kaže, skeumorfizam, oponašanje onoga što je u fizičkom storu, ili oponašanje nečega. I uzimanje tih osobina I aplaciranje tih osobina. E, zašto je sad to okej, ono, kao, nekako se vežeš sa nekim fizičkim ono, predmetom, koji ti neko pokloni I ti to nešto koristiš, a I pored togo što koristiš, to toko vremena menja oblike, jo? Tako? Nešto će da dobije patinu, nešto će da se...
Arsenije:Nešto će da si izguli, nešto će da poprimi, ne znam, ako pričam u neznamu.
Dragan:A zato si ti napisao patina.
Arsenije:Tako je, napisao.
Dragan:Nisam mogao da provalim zašto je to baš me zanimalo, šta ćeš da kažeš.
Arsenije:Znaš, ako je kaiš, ako je cipela, oblikovo će se po tvojoj nozi I nekako će ti biti ugodnija vremena.
Dragan:Softer nema to.
Arsenije:Softer je hladan, softer ne može da bude nikad tako blizu našeg srce, fizički blizu nas.
Dragan:Jel misliš da je to razlog zašto je toliko teško raditi dugo na software-u? Zato ti... Ajde sad da ostane mu temi kao... Zato ti isisava dušu. Znaš kao ljudi koji rade u ITU, nakon 10 godina oni kod da imaju 30 godina radnog staža.
Arsenije:Šta oću da kazvš?
Dragan:Pa, oću da kažem da je jako nama, ljudima koji očekujemo patinu, očekujemo da se stvari menjaju korišćenjem. Kada stalno koristimo jednu te isto stvar koja se nikad ne menja, mi to koncipiramo kao pogrešno I kao teško. I se tako sodražava na nas.
Arsenije:Da, I problem je upravo taj protok vremena. Pošto ti kada koristiš nešto fizički, protok vremena ti je bolji, a kada koristiš nešto digitalno, ti nemaš te trenutke, stavno se nešto promeni. Kao, a, sada ćemo zamenimo boje ili sada ćemo zameni u interface. I kao, to je to, nestalo je. Jednostno, priroda toga je da ne bude fiksno.
Dragan:Te bra, prva ekipa koja napravi aplikaciju koja se huba da da, pobeđuje, brane.
Arsenije:Ali koja se huba za tog korisnika.
Dragan:Da, da, da, naravno. To je od
Arsenije:trenutka kada ti kreniš da koristiš, za tebe tako rad. Znaš, kao
Dragan:tweet dugume koje ono... Popuca, znaš, kao izliže se ikonica, fazan.
Arsenije:Mislim da ima tu neče. E, sad.
Dragan:E, dobar si, brate.
Arsenije:Jel si vidio kako dobacujem? Jebote... Recimo, brate, s kimo praviš ovo I fotkar, snijeti smo s njima. S kim pričaš brate, alo. Alo detko, znaš da s kim pričaš?
Dragan:Hit, jebote.
Arsenije:To je bila neka anegdota, bio je lik na intervju prepar gojina I Nekoga je nešto pitao I on kaže Pa šta ti misliš nisam ti ovdje neki obječni šljakir? Da mi se te ego trip? To je ego trip Nekoga te pita I niti mi je nešto tikao pa nisi ti ja obječni šljakir šta ti misliš da se...
Dragan:Kamalo bre s kim pričiš
Arsenije:To, to, to Zato se vratim na temu, Znači prvi moj kontakt čini mi se sa nekim softwareom koji ima emociju je bio Tamagoci. 1 male konzolice gde kao ti imaš tu neku... Bila moja neka mala patka. I kao čovječe... Znaš kao...
Arsenije:To je, ja mislim, bio display koji imao ono... Ma ne znam. 12 piksela sa 6 piksela. Znači
Dragan:ono buvatura.
Arsenije:Kao Favicon. Favicon ima više piksela nego to. I ti kao hraniš tu životinjicu, ona nešto kmeči,
Dragan:budi te u pola noći.
Arsenije:Ti brineš u njoj, ona se izla... I ono kao nešto I... Moraš da je pojiš, moraš da je ona raste, moraš da si igraš s njom I tako dalje. I meni je to bilo totalno... Pazi, ja tada to nisam razumio.
Arsenije:Tada mi je čak bilo iritirajući, jer kao budilo mi u pola noći I da ja tu nešto klikćem, jer stavamo pišti, nešto bla bla bla. Nisam ni znao kako se koristi, bio sam maz, možda se imao 6-7 godina. Ali sada mi je to neverovatno. Zapravo koliko je koliko je užasno to kreativno. Kreativno bilo tada I kreativno je zapravo I sada, gde imaš mnogo veću tehnologiju I dalje nemaš taj nivo involviranosti.
Arsenije:Ok, to je neka igrice, jel' tako? I mislim da zapravo igrice I Nintendo je na primjer mnogo veliki proboj napravio u celom tom polju. Ne samo u gamifikaciji, ali tog osjeća je da ti nešto što koristiš može da ima te momente, da tebe nasmeje, da bude razigran I tako dalje. Da bude malo... Kaj bi to reč bila?
Arsenije:Da je to reč malo tako kao isčašeno, kao quirky, da bi bilo da ima taj neki moment da te onako žacne, da te malo dotakne u nekim tamo gde voliš. Ima jedan super trend da te di... Iremo. Na Twitteru stavljuju link gde je jedan lik uradio analizu neke stare Nintendo igrice ja ne znam, to je neka obskurna igrica koja
Dragan:u kojoj kao ne znam Metroid mislim da je o pitanju Ne Kad je typesetovao dokumentaciju ručno.
Arsenije:Nije to, to me zanimuje, ali nije.
Dragan:A ja, završenje.
Arsenije:Ne, ovo je neka igvica bila gdje kao ti imaš nešto, možeš da sviraš klavir, možeš da crtaš itd. Ali taj editor za crtanje, Koji je po funkcionalnostima isti kao paint na Windows o tej TVD sosmici Ali načina koji on to predstavlja ta intermesina Koji te uči šta trebaš da radiš Gde se ti na Windows dođeš I kao imaš prazno polje
Dragan:Prazno papir I kao cepak
Arsenije:Tako da to je meni negde onako dosta što se tiče hardwarea I te hardwareke kompanije. Prima ovi šveđani čuo si za njih teenage engineering.
Dragan:Samo čuo, ali nema pojma o čem sređa.
Arsenije:Oni proizvode neke male rita mašine I sintisizere. To bukano izgleda kao digitron. Znači, taj moj fono factor, tako izgleda, takav moj oblik. Ima mali miniatuni display, Ali pošto imaju sad par različitih komada, svaki od njih ima mali, drugači interfejs I ti kako nešto klikćeš po tome, nešto se čikica, nešto drugačije radi. Ako ne znam, je bubanje, onda će on ručicama I nožicama nešto drugačije.
Arsenije:Potpune, potpune zavrnoće.
Dragan:Bude on
Arsenije:samo da gledaš I da klikneš da vidiš šta će da se desi. Da vidiš
Dragan:šta će da se desi.
Arsenije:Šta će da se desi, da. Tako da,
Dragan:eto to... Ovo što sam tegao da ti gresi, na šta sam ja mislio da ti misliš. Kogod je pisao, ja mislim da je Metroid igra, kogod je pisao dokumentaciju za igrecu, je Mono Space Fontom ručno uradio da bude tekstualno poravnanje sa obe strane. Dakle, tako je... To nema veze s ovim što mi pričamo.
Dragan:Ono što je kao ta... Ta količina vremena koja ti ode na tako neku stvar, Da bi to jednostavno bilo tako, Nije soluda.
Arsenije:Da, ali vidi, neko je... To je ono što... E, ono što smo krenuli na početku, kao... Gdje si rekao, postoji sada ta šablonizacija svega. Neko je u tom trenutku sedeo negde, to su...
Arsenije:90-te recimo. I nije znao, možda nije znao kako to da se uradi I pala mu je napravio da je ovo najbolji način I rekao je, ok, meni treba sad brate, mesi zana da ja napišem ovu stranicu ili šta god ja ću to tako dođešni zato što mislim da treba. To je posvećenost, znaš?
Dragan:E, šta misliš? Zašto najviše tih momenta oduševljenja, odnosno zašto ta duša uvek, ne uvek, nego najviše ih ima u gamingu u igricama, a da sve manje ga ima u potrošačkom softwareu, a da ne pričamo o business to business software'u.
Arsenije:Mislim da je to osnovni gradeni blok. Jer ti kada, mislim, šta... Koje to reče? Evocirati. Da, šta evociraju igrice?
Arsenije:Znači neki moment razigranosti I nečega da mi bude...
Dragan:Emocija zapravo mnogo bitnija. Tako je. U takvim iskustvima.
Arsenije:Da se rastere, da mi bude zabavno, da se udubim u to, da nekako ćemo...
Dragan:Da mogu što više da...
Arsenije:Da, da, da.
Dragan:Zato što u aplikativnom software-u ti nećeš nekad da... Ne uroniš u to, ti hoćeš samo da uradiš nešto
Arsenije:I... Nikun neće dođi da kaže, e, ok, sad ću u narednjeg sad vremena da koristim emailu.
Dragan:Ma dajma da pocepam I banking danas.
Arsenije:Da, da, da.
Dragan:Da,
Arsenije:da, da. Znaš, dakle, to je... To je ovaj nešto što je... Mislim, ne znam, možda to tako I treba. Nikol ne voli da koristi business software.
Arsenije:Mislim, ja zaista verujem da nikol ne voli da koristi business software. I software u globalu.
Dragan:Pa To je ono kao nužno zlo.
Arsenije:Ono što sada možemo, evo, sada vidim sam u tvojim naucima, I sad malo kradem, Mislim što treba da samo razlučimo I neka tema o kojoj možemo pričati kasnije, jeste to kako software zavodi korisnike na pogrešen način. Ti tamni paterni I to što su... Upravo što smo sad govorili, niku ne voli da koristi software, ali opet si blenuju svoje telefone. To nije zato što vole da koriste software I što vide emociju u software-u, nego zato što su ih algoritmi ih obmanjuju, jel da? Tako da mislim da to je
Dragan:nešto što... I ne samo algoritmi, nego postoje tehnike u dizajnu takvog softwarea koji stvaraju određene navike, I zazivaju određene hemijske reakcije u mozgu, da utiču na takvo ponašanje.
Arsenije:Algoritmi kao vlaška magija.
Dragan:Da. To
Arsenije:je jedno z sljedećih epizodica.
Dragan:Da. E, zamisli da si Azar Asken. Ja mislim da je to čovek koji se najviše pokaja na svetu. On je za ko... Ako neko ne zna, ako sluša.
Dragan:Čovek koji je praktično izmislio endless scroll, mislim, za potrebe Tumblr. Nek' je... Piteboga, koje godine. I koji je sada jedan od najglasnijih, najvokalnijih ličnosti u toj nekoj priči etičkog softwarea I odgovornosti koje kompanije moraju da preuzmu u smislu toga kako prave, kakve korisničke doživlje proizvode I primenjuju na njihovim proizvodima. Najprej, naravno pri to, misle na društvene medije, prvenstveno Facebook, odnosno Instagram, Sion Team, Twitter I ostala banda.
Arsenije:Ja mislim, paz, je ovo sad tema koja je onako meni, koja me nejako interesuje I volo bih posjetiti mu jednu...
Dragan:Sa tečačno, a?
Arsenije:Da, da, da. Baš si, baš si ono, release the cracker. Release the cracker. Nekako vidim da je tu velika opasnost I kao ako branimo, ako deci branimo, ono, cigare, alkohol I drogu, ne vidim zašto ne bih su branili software. A pod jedan I pod dva, verujem negde da ćemo za 50 govina da se osvrnemo I ljudi će biti fudonu, E, sećaš se kad je ono...
Arsenije:Drušljene medije bile, bila su slobodni, svi si ih koristili. Da, da, da. Sećaš to gledaj. Znaš, kao što je sad, gledaš neku seriju iz 70-ih, kao ovo svi ste tvoje unutri puše, kao brate...
Dragan:Pušalo se u interjerima, da.
Arsenije:Ku I džavo, da. Znaš, tako da ove to je... No, aj se vratimo na dobre I negativne primjeri.
Dragan:Ajde, ti imaš još dobrih, ja mislim.
Arsenije:Imam, imam još koliko hoćeš. I en dobar primjer...
Dragan:Ti si usmren pozitivno.
Arsenije:I en dobar primjer, koji saj ću reći zbog čega mi je sjajan jeste Srpska IKEA, tj. Ovaj site IKEA za naše tržište. Sad ne znam, za naše tržište govorim za srpski site. A neverovatan je zato što Svaki kopi, tj. Svaki tekst koji se nalazi tu I koji komunicira sa onim koji gleda sajt je neverovatno napisano.
Arsenije:Ja bukvalo nekad imam osjećenje kao da kao da je to neka osoba koja se meni obreća. To što zapravo je, jeste sjajna vežba I to je sada ono kao jedan savet da probate da tretirate vaš software, to jest interface kao osobu I da vodite dialog sa njom.
Dragan:Baci ću ti se, ja mislim da je ovo bukvalno najbolji primjer ovoga o čemu pričamo. Znaš zašto? Zato što Si ti predstavnik grupe koja kaže mene odoševljava potpuno, ja se osećam kao da pričem sa osobom, a pričem sa komputirom. A sa druge strane spektra imaš ljude koji potpuno polude I idu na društvene medije I pišu odnosno žale se kako im Ikea ne persira, nego im govori ti. I to, znaš kao, nije da sam vidio jedan tweet.
Arsenije:Razumem.
Dragan:Nego, brate, svaku malo se pojavi neki čovek koji dođi I poludi zato što mu mašina ne persira.
Arsenije:To je zato što kao IKEA nije srpski biznis, IKEA je švedski biznis I u Švedskoj ne postoji koncert persiranja.
Dragan:Ja mislim čak nini do toga. Mislim da ne mora čak ni da bude zbog toga, ali ono što mi je bitno, što sam hteo da istaknem, je da polarizuje ovakav naš pristup, polarizuje ljudi.
Arsenije:Ali, okej, ali evo, ja mislim da jeste, ne slažemo se, zato što imao si telenor koji lupam, telener ili kogod, koju god stranu firmu, koja dođe I koja se prilagudi tržišću I vidi da si se svi obraćaju sa veliko V VAM I onda kao u svojim ono glupajim reklama I obrađanjeva pišu V VAM. Mislim, ko u realnosti se bilo kome obratio sa veliko V? Jesi ti nekad napisao neki email I reko Obračam vam se sa veliko V?
Dragan:Pa ja sam.
Arsenije:Ja si? Da. Brate, ja bukva ne znam nikoga. Ja ne znam ni ljudi koji pišu ono... Koji koriste kapitele prave, ono, tu je sve lič neka ono druga.
Dragan:Pa mi bumeri tako je bilo. Ne, bukvalno sam danas napisal.
Arsenije:Ok, ali to je možda sad, nije bilo...
Dragan:Ne, ono što sam htioo da kažem, Ikea je... Nisam htioo Da ulazimo razlog je zašto IKEA ima taj stav? Daš, da li je to nepostojanje persiranja u švedskom jeziku ili je to... Jednostavno, to je naš voice and tone. Ono, ne...
Dragan:Mi ovako komuniciramo. Ako ti se ne sviđe, pali.
Arsenije:E, to sam sad tehovao upravo. Da li je to onda sada pitanje tog stava? Kao... E, ovo je naš stav?
Dragan:Da. Moj odgovor bi bio da. Jednostavno mi, mi mnogo više ljudi oduševljavamo nego što teramo sa ovakvim pristupom. I to je to. To očigladno radi za njih.
Arsenije:Ja mislim su ti ljudi koji dođu na Twitteri, koji to kao kukaju I što hvatim screenshotove da su samo ono, nemaju pametnije posle da radi u životu. Ne vidim lepe stvari u detaljima. No, dobro. Druga dva primjera koja sam imao su neke male obskurne aplikacije, savjetu, ono, ako neko želi da ih čekira, da ih overi. Glitch.com, sve ćemo staviti u opisima gde možemo.
Arsenije:Glitch.com.
Dragan:Kako sam ja hteo da koristim glitch.com?
Arsenije:Ja koristim za svoj development, različitih.
Dragan:Ja ne znam ništa samo da napravim, baš mi žao.
Arsenije:Glitch.com I neki kinopio.club .club To su neki dve aplikacice koje jako liče poslovu nekom stilu interfisa A interfis je takav da bukvalno ideš I kliknеш sve unaokolo samo da vidiš šta će da se desi. Znači, ovdje ne pričamo o tome da će da postoji negdje neki emoji ili stvrgo, nego da će da bude neka mala ilustracija, da li će nešto da iskoči, da li će da nestane, da li će nešto preko celog ekrana da se desi ili ne. Da li će da bude neka isčašena pozadina tipa, ono, fluorescentno, roze, koja... Vidiš da je tu I nije mesto, znači, vidi se iz avionada I tu nije mesto, ali neko je svestno naprije tu odluku I rekao, baš hoću ovo da bude random, nasumnično, da bi onajko gleda se zapitao zašto je ovako. I mislim da je to, to je jedan onako jako, jako bitan faktor.
Arsenije:To je kao faktor inedženja I faktor kao što su ovako uradili. I da li postoji šablon po kome prave nešto, međutim ne. I sve dele, da je ono poši nekako sa dosta zrezanja dizanjera.
Dragan:Ja sam uvek, Saka kad si govorio to, ja sam uvek na isti način posmatrao onaj pokret brutalizma koji je nedavno ušao u grafički dizajn, hajde da kažemo. Znaš kao namerno ružno. Taj fotak, kao, znaš, nećemo gridove, nećemo pravila, nećemo ništa. Ovaj tekst će biti poravnat ovako I stoj na nekom ludačkom mestu I pribijenje u zivicu I pite boga šta. I ovaj, zapravo...
Dragan:Dugo nisam mogao da skapiram zašto mi je to zanimljivo. Kad je vrlo očigledno ružno, znaš. Ali onda skapiraš tako neki stvari da zapravo takve namerne odluke čine stvari zanimljivim zato što te tereju da razmišljaš. Jesno. Ti kad vidiš nešto savršeno složeno, kao, aha, ok, top, ovo je dobro.
Dragan:A ovako, onako, treja ti moment da malo se udubiš u to I da misliš o tome. I zato je super. Znaš, tako da, da, viš kako dobro, ovim, podudras.
Arsenije:Dobro sinergija. Dobro sučelje. Sučelje.
Dragan:Hoćemo na negativne primere. Ajde daj ti neke pozitivne.
Arsenije:Kad smo u koni pozitivnih.
Dragan:Pa ja sam dao tu već pare nekih. Ne mogu sad razmišljati. Dobro, ajmo uko negativno. Ajmo uko negativno. Najnegativnija stvar koju sam ja ikad iskusio na internetu je 2 factor autentikacije.
Dragan:Osoba koja je izmislila to faktora autentikacije, ta programerčina, mrizi ljude. Znači to, ja mislim da je to izašlo iz neke, iz neke Najkorporativnije okruženja, iz banke neke izašlo, naš? Taj neki fazon. To je bukva najgore korističko iskustvo koje sam ja ikad imao. Kad god mi servis traži tu faktora autentikacije.
Dragan:Ne, ne, ne, ništa lepo kažem o to.
Arsenije:Mislim, ja se nesležim s tom, ali kao, okej, ono... Razumem zašto, ali benefiting toga su, ono... Mnogo veći. Ja ne bih rekao... Ja bih rekao...
Arsenije:Osoba koja je idmisila da to mrze ljude, nego osoba koja je idmisila da to mrze ljude koji mrze ljude.
Dragan:Ja bukvalno mislim da ta osoba... To mi je tipičan primer tehnologije koja dolazi iz... Sveta... Koji ne poznaje... Koji je jako uz covid.
Dragan:Znaš kao tipa, da postoji tehnologija koja je toliko široko primenjena kao 2 factor autenticacija. Znaš kao, sad ti svi traže 2-factor autentikaciju. Apple, Google. Za sve ti treba. Razni, mnogo manje bitni servisi su u fazu onog kopa, mi jo ćemo budemo najsigurniji I mogući, mi ćemo da implementiramo 2-factor autentikaciju, podrazumevaju da ljudi imaju svoje stalne, lične komputere I još jedan uređaj svoj stalni ličan Znaš kako...
Dragan:Eto... Bukvalno... Ja sad ne znam tačnu brojku, ali mislim da neka komična brojka ljudi ima uopšte pristup internetu.
Arsenije:To si potom upravoj. Mislim da to je već pitanje nekih inkluzivnih dajma.
Dragan:Kako bezobrazan feature.
Arsenije:Gde, naprimjero ono... Kako se to... Kako je to reč? Na dolazeći talas novih korisnika interneta, emerging, ali to bi bio nešto to... Rastući talas dolaze iz afričkih država, iz afričog kontinenta, gde u velikoj većini, ja li pričam o ono, u velikoj većini korisnika zapravo koriste samo mobili I da je...
Dragan:Nema drugi uređe. Tako je,
Arsenije:I to je ono gde sada dolazi. Mislim da je jedan od razloga zašto je Magic Link zapravo I nastao I upravo taj. Da ne moraš imati dva uređe, nego da se oslanjaš se na ono što već imaš, a oslanjaš se na providera, tj. Na email clientele, da?
Dragan:Da, da, da.
Arsenije:I na servis koji ti pruža, koji ti je moguće oto, tako da...
Dragan:Da, tako da, meni je to totalna kontra. I sad Nedavno je bio onaj slučaj, mislim da je u Ukrajini. Nijaki start-up razvili su male robotiče koji idu po gradu I rade dostavu. Pao je sneg I robotiče su stali. Zato što su tehnologiju razvijali verovatno likovi u zalivu gde nikad nije pal sneg I nisu naši nek'o kontroli pa nije pada sneg.
Dragan:Šta je sneg?
Arsenije:Da, ima, ima, znači, ima Tona, ima čak jedan super film. Pokuša ću da se setim... Govori o inkluziji... Govori o inkluziji... I diverizitetu...
Arsenije:U dizajnu... Algoritama I E.I. I tako. Pokuša ću da se setim kako se zove... Mislim da sam gledao na Netflixu, I na YouTubeu, linkova ću ako...
Arsenije:Naći ću ga. Ne znam sad napomniti.
Dragan:Bila je, da, upravo o čemu pričaš, samo primenjeno na AI, gde daš lošu fotografiju obane AI-u da uradi, da je izretušira I ona pribelca od Obama. Pribelca od Obama.
Arsenije:Da. Ima je gomela. Bila je tipa kao... Kako se to zove? To je...
Arsenije:Oni uređi u kojoj staviš, recimo, kao... Salvete ili papir, I kao u VC-u, kada opriješ uki, ti staneš ispred tog uređa I kao, makneš I onda ti izbaci papir. I kao ako se tamnoput, jednostavno, ne izbaciti. Ima to na tih negativnih, ono, uzasnih...
Dragan:Kako se prevodi bajas? Prisrasnost?
Arsenije:Prisrasnost, da.
Dragan:Ona fora, to je dawno bilo, IBM ovaj, AI, kojeg su pustili da uči kroz Twitter, kroz interakciju sa ljudima.
Arsenije:Watson.
Dragan:Watson, je se Watson zvao. Koliko im je trebalo da naprave da bude...
Arsenije:Par sati nešto tako. Da. Probećemo I taj link. Šta se desilo? Znači, desilo se da su stvorili kao Twitter korisnika.
Arsenije:Tako, to je bilo ideja, da je ideja bila da pustimo AI
Dragan:Da se hrani interakcijom
Arsenije:na Twitteru I da odgovara ljudima
Dragan:Put predpostavkom izvini naravno da će ljudi da pitaju neke normalne stvari ili da se ponašaju?
Arsenije:Da, ali sad je pitao... Ja ne znam da li on uzeo I išao kroz Twitter ili samo čekao da ima interakciju. Nešto je kada...
Dragan:Ja mislim da je interakcija samo bila.
Arsenije:I uglavnom morali su duga se projekt nakon par sati zato što je AI poludo I postavu užasno negativan. Ali da, dobro, to su ljudi, to je ljudskoprivoda.
Dragan:A, da, trollovi...
Arsenije:Ha, izvin.
Dragan:Rekla, otkriva je trollove. Da.
Arsenije:Moj negativan primer je zapravo sličan tvoj, s tim što za mene je dvofaktorska patentifikacija nešto što je generalno pozitivna stvar. Ja sam na svojoj koži skoro iskusio jednu Mislim Ne, loše sam se osjećao, a to je da me Twitter izbacio izlogovome I nisam mogu da se ulogujem I onda mi je rekao kao izašla je poruka kako se dešavaju kao unusual activity, znači ne svakih idešnjih aktivnosti na mojim nalogom I kao nisam siguran šta se dešava I kao to je to. Ono što se dešava I što je krenula sve češće I češće da se dešava jeste da neko pokuša da mi preotme nalog. I sva sreća, pošto Aja sad ovako nije Jedna od nezgodnih stvari kad imaš kratak, kratak user name, jeste da ti se često dešao da ljudi hoće da ga preotmu... Ili da ga kupi.
Arsenije:Tako da To je isto ponude koje dobijem su presmešne. Možeš da mi daš tu username ako ga ne koristiš I tako. Nebitno.
Dragan:Ja to ju imam na Instagramu.
Arsenije:Ja lepo kažem 50.000 dolara I početne cene, pa možda priču. Mislim, iako ilegalno možemo završiti bit kojenu ili nečemu I kao šta god. Nebitno. Šalim se ili ne šalim se. Da, U trenutku koja sam ja ostao zaključan van svog naloga, jednostavno ne postoji uputstvo, zato što ne može da se napiše uputstvo, zato što ne znaju, oni ne znaju da li sam ja ili je neko drugi I samim tim Veoma, veoma, veoma bezdušno.
Arsenije:Znači, Šta god da googlaš, šta god da pokušaš da pročitaš na dokumentaciji ništa ti ne daje Odgovore I ti u tom dinutku ne možeš sebe da zokažeš. I kao jedini način jeste da ostaneš pribran, mislim da ostaneš pribran I da sačekaš ne znam, par sati da kao te aktivnosti prestanu I da onda opet pokušaš da se autentifikuješ, da se uloguješ itd. Ali ono gde se stvar komplikuje jeste što ti u tom tri nutku nisi siguran Da li njihova web aplikacija ne radi, ulogovan si na mobilnom, Na webu ne možeš da se uloguješ, onda se izloguješ iz... Onda te izloguju iz mobilnog, a ne znaš da li je tvoj nalog već otišao ili nije... Ništa ne znaš.
Dragan:A upravo si opisao isto način vraćanja u svoj nalog kada ne možeš da prođeš tu faktor autentikacije. Ti uvek daš kao neki sekundarni email ili nešto. Iako izgubiš to ili nekad se čak daje I neka osoba od poverenja.
Arsenije:Jesno.
Dragan:Ne da je Bože da se desi nešto s tomo osobom ili sa email nalogom te osobe, ti, bukvalno, može samo da obriši nalog. Odnosno oni da ti ga obrišu.
Arsenije:Ali da, to je sad, vidiš, to je na primer zanimljivoj nekoj tema za tu neku rezilijentnost software-a I tako neče u čemu bi mogli da govorimo u nekoj... Možda čak I da pozovemo neke... Možda neki ekspert iz tih ono... Nenužno dizajnere, tako da je to.
Dragan:Da, Da. E, I ovaj, ja bih samo završio sa još jednom ovaj poslednja stvar koju imam. Pre neki dan, 5 dana, recimo, sam roditeljima kupio Ono, jedno od onih, znaš ono zvono za kuću. Pa ima kao kameru I može se zvoni I onda to zvoni na tu telefonu I... Šta ja znamo?
Dragan:Pošto nemaju zvono. A imaju kapiju ispred koja se zatvara. I sad ja... Uzad sam od jedne firme koja je vrlo poznata I pravi vrlo kvalitetne proizvode.
Arsenije:Ali nećemo da ih reklamiramo dok nam ne daju parice neke za reklamirane.
Dragan:Tako je, da čujem kako šuška. Uglavnom, ja nešto sam uzav dječačka I mi se rekao daj to da podesim, obično to bude vrlo lako. Scanira se neki QR kod pošto to zvono, ima kameru, na telefonu izađe QR kod I telefono odradi sve. Ne, ne moraš praktično ništa više da uradiš. Međutim, ovaj servis, ovaj proizvođač je zahtevao da ti otvriš nalog na njihovom online servisu.
Dragan:Toliko stvari je krenulo loše. Pošto ja to radim sa Ćalet ovog telefona. Ćale ima zoomiran interface. Njihova aplikacija je skršena sa zoomiranim interfaceom. Ne mogu pola stvari da uradim.
Dragan:Drugo, Lozinke I roditelji ne rade. Znaš kao moj čale ne zna ni jednu svoju lozinku, nema šanse. Ja rek'o, a super, Google mi nudi da, odnosno Android mi nudi da mi napravi I sačuva lozinku u njegovom Google nalogu. Rek'o jo, strava, sad ću ovo da iskoristim. On izgeneriša neku lozinku, stavi.
Dragan:Ovi traže neki toliko specifičan kombo karaktera I koji smeju I koji ne smeju, I koje moraš I koje ne moraš. Ja sam bukvalno potrošio 20 minuta otvarjajući ja, znaš kao, koji znam da koristim tehnologiju. Moj član nema šanse da bi to uspio. On bi morao da zove nekog ili da ne znam, da ga baci u džubre. Tako da, to je iskustvo, odnosno taj doživlje I podešavanje tog zvona koji je zapravo stvarno fenomenalan proizvod, jednom kad ga nateraš da radi.
Dragan:Ali to kako su oni, to je možda velo zanimljivo, jer su oni hardwareska kompanija koja je odlučila da im treba software. Mislim da možda postoji tu neka... Ajde da kažem... Neću da kažem korelacija, nego... Postoji možda neki pattern koji možeš da uočiš gde...
Dragan:Kompanije koje proizvode fizičke proizvode nisu nužno... Kvalitetne fizičke proizvode nisu nužno toliko dobri u egzekuciji digitalnih proizvoda. I oni su definitivno primer toga jer ovo je bilo užasno. A pri tom su morali da znaju I da uzmu u obzir to da njihove korisnike, da njihove proizvodene koriste ono, mladih, tehnološki obrazovanih ljudi. Nego koriste ljudi od 70 godina kojima treba zvonat.
Dragan:Znaš. Tako da, eto. To je to. Lekcija za danas. Da li hoćiš da sumiramo ovo, a?
Arsenije:Uuh, pa već su malo na cajtu. Znaš, šta
Dragan:bi ja samo još rekao za kraj? Evo, da, malo smo ga odužili, ali pazi sad ovo, ovaj, ja mislim da ja sam, Ja sam definitivno zagovornik toga da... Nije samo... Nije nice to have da proizvod ima taj... Digitalni proizvod ima te momente ili da oduševljenje bude utkano u njega.
Dragan:Ja bih otišao bih korak dalje. Ali nedobodno daleko kažem, ja bih samo takve stvari da pravim, ali sam ogromni zagovornik takvog pristupa I u smislu, ako si dizajner, iskoristi svaku priliku da vrlo odmereno uneseš takve momente u stvari koje radiš. Druga stvar, mislim da će uloga emocija u digitalnim projezvodima I doživljajima, dok se koriste digitalnih projezvodima, uloga emocija će postaviti sve bitnija I bitnija. Pandemija nam je pokazala da su se, da su, ajde da kažem, kao neki ponovno rođenje I kao neka reinkarnacija onih special apps I eksperimentisanje sa nekim stvarima za kojima nismo imali potrebe ranije. Pričam najpreo o recimo onim kolaborativnim prostorima digitalnim gde kad ne znam su dva avatara blizu jedan drugih oni se čuju kad su daleko ono kao da su dve različite sobe I ne čuju se I na taj način omogućavaju vrlo zanimljive interakcije.
Dragan:Za takve stvari je jako bitno uzeti u obzir emotivno stanje korisnika. I sad, ja bih možda čak rekao I nešto, u to bi uvrstio I nešto gde ja mislim da će dosta stvari da ode I nešto što ja ne razumem ne potpuno nego vrlo slabo razumem to je onaj što go nazivaju metaverse odnosno web 3 ono što razumem, ne imam pozitivno mišljenje o tome, ali hajde li ih nazovemo za sada onako kako su bile znane do sada, a to su tako virtuelne realnosti I VR doživljaj. Gde ti potpuno nisi nužno u igrici, iako je dosta tih stvari u donenu igrica, već ti radiš neke stvari u nekom virtualnom svetu I samim tim moraš da uzmeš u obzir emocije I da dizajniraš situacije koje će uticati emotivno na korisnika. Tako da, ovo je definitivnešto našta mislim da dizajniri Treba da obrate pažnje. Tako da, eto, ostavljam tebi da, ako hoćeš, dodoši još nešto.
Arsenije:Jedna jedina stvar, kako bih ja možda od svega što smo govorili I dvoje, nekada kao, dosta važno, jeste to kao, bavite se tekstom, bavite se... Ufne. Šta to piše, kako poruk unosi, u kom trenutku je ta poruka, da li je prikladna, da li nije, da li je to nešto što je jasno ili ne, kako je taj tekst formatiran, šta je bolj, šta nije bolj, I tako dalje, jer Kako se skanira tekst, kako se čita tekst, to je isto jako važno. Tako da, eto, to je jedina... Kada govorimo o emocijama, svođi se nekako na to, jela, priču sa interfisom.
Arsenije:I ako govorimo o pričanju sa interfisom, tu negde prva linija, prva linija, prenebo što odemo u neke animacije I transicije I koje kako čudesa, tu je tekst. Tako da ako tekst zadovoljimo, sve ostavu će negdje Lakše da nam padne, tako da to je I moj jedini
Dragan:Brava matre A, reci E, ljudi to je to Malo smo ga odužili Nadam se da nije problem Ali, ovaj Uzimaoći obzir da se nadamo isto I da vam ovo sve ima smisla, malo je bila drugačija teima od predješnjih, malo smo se digresirali. A upravo zbog toga bih htio da iskoristim priliku ponovu da vas iscimam baš da nas pitate, pošeljate bilo kakve povratne informacije koje možete da imate u vezi ove, a I bilo koje druge teme. Mi smo uvek dostupni što preko sajta, da možete vam pošeljati email. Glavni kontakt je I dalje Twitter, pošto smo I Arsenije I ja jedino na Twitteru ako se ne varam. Arsenije je na et r2k, a ja sam et dragonbabic.
Dragan:Tako da slobodno pišite I nadam se da se čujemo. To je to?
Arsenije:To je to. Pozdrav, čao! Čao!
Listen to Zalet using one of many popular podcasting apps or directories.
