S1E14
· 01:10:51
Kako tabova imaš, brate... 3, 2, 1, paf! Bam! Dobar dan! Zalet podcast posle Polske pozdje Od mesa zdana.
Speaker 1:Mesac možda malo jarače od mesa zdana. Vratila su se ova dva lika Sa dva nova mikrofona Jednim kačketom Jednom crnomajcom Bogami Месец можда
Speaker 2:малу јарче
Speaker 1:од месец дана. Вратила су се ова два лика
Speaker 2:са два нова микрофона. Једним качкетом, једном черномайцом, богами. Једномайцом са напис. И овом причицом. Мало буст
Speaker 1:да буде у среде эпизодице. И у суштине то је то. Крећемо поново са стандарним програмом. Мало смо
Speaker 2:се само одморили. Malo boost da bude u sred epizodice I u suštini to je
Speaker 1:to krećemo ponovno sa standardnim programom dakle malo smo se samo odmorili malo smo uradili neke nove stvari malo smo napravili neke nove planove to ćete tek da vidite ali planiramo nešto zanimljivo u narednih nekoliko epizoda.
Speaker 2:A malo da začinimo.
Speaker 1:Malo začina će da bude, da. I ovaj, dakle, od danas sve ide kao I ranije po planu, epizoda na dve nedelje, brdo, strava, razgovora o designu digitalih proizvoda I ostalim srodnim temama. Tako da to je to.
Speaker 2:Da, ja bih samo prenego što krenamo da se zahvalimo. Ivoni Petrović koja vodi podcast Design Priče, koja nas je pozvala... Prikako imaš? Kaj je to bilo? To je bilo početkom aprila.
Speaker 1:Pa da.
Speaker 2:Tako nešto. Ja više ne znam koje vreme ovaj. Bila nas je pozvala na jedno iskustvo koje onako snimanje potkasta u živoštu je bilo zajedno sa sve publikom. U
Speaker 1:Novo iskri.
Speaker 2:A u Novo iskri bili smo zajedno sa našim kolegom Nikolom Vukasinovićem tako da to je bilo pozdravi za njega tako da to je bilo jedno Novo I poprilično specijično iskustvo jer Ne znam, u jednom trenutku I onako
Speaker 1:Publika je bila dosta vokalna
Speaker 2:Da, da, da, krvi uzavrila I onda Meni
Speaker 1:je to strava zato što obično očekuješ da Da Neće biti interakcije I dialoga na takvim... Da, da. Znaš kao, ja uvek tođem sa strahom, ja, ovo će biti predavanje, ovo će se pretvoriti u predavanje.
Speaker 2:Da, I najgore je kad je sve onako flat line-i kao... Flat line.
Speaker 1:A ustvari je su...
Speaker 2:Ravne linije, da. Bilo je, bilo je, nevoruatno, ovaj... Tako da, hvala, I onda smo se malo razmazili, I kao bili smo, pošto tamo bila neka sjajna oprema, onda smo bili u fazonu kao, ok, moramo nabavimo.
Speaker 1:Da, ne možemo više
Speaker 2:s nešto. Ne možemo više s nešto.
Speaker 1:Kaša imamo, brate,
Speaker 2:da radimo. Sa polu opremom, da, da, da radimo I kao, eto, sad da će, ja se nadam, zvuk biti trebalo bih da bude dosta kvalitetni a izgledamo brate profi malo smo bojicu nebacili mišiće
Speaker 1:malo se vozi, bajs brate
Speaker 2:toto, evo takođe bih želio da se zahvalimo I našem ekstremnom saradniku, Predragu Grujiću, koji je... Pokidao. Pokidao je YouTube shorts, tako da, ako nasamo slušate niste imali priliku da nas vidite čekirajte naš YouTube kanal I imamo gomilu malih zanimljivih kako je to da zovem smešni klipovi
Speaker 1:da, da, da
Speaker 2:ovaj koji su meni bili prezabavni jer onda te kao kad vidiš šta mi tu svoju usputni sput kažemo I kakve face pravimo, kakve situacije te kad neko sa strane gleda nekim drugim orčima I kad napravi kompilaciju to je...
Speaker 1:Meni je to izuzetno zanimljivo pošto ja ne mogu da gledam podcast, ne mogu li ja naslušam sramota me jako I onda, a mogu taj minut da pogledam? To mi je podnošljivo I, a jako je dobro, baš sam udušiljen kako
Speaker 2:to je I tolo tako da pozdrav za Pedju to je to, su imali još neku, još neku kako se to kaže, informaciju od djavnog značaja?
Speaker 1:Pa ne znam, to je to za sada. Ako nešto se setimo mi ćemo da kažemo. Dobro,
Speaker 2:o čemu govorimo u ovaj epizodici?
Speaker 1:E, danas pričamo o meni lično vrlo zanimljivoj temi. Odnosno, tema je konkretno design digitalnih proizvoda u in-house, odnosno, unutar kompanije, kad je team, odnosno, design digitalnih proizvoda se kao proces provodi unutar kompanije I design digitalnih proizvoda kroz agenciju. E sada to su u teori bi trebalo da bude isto, jeli? Jedan proces, samo zavisi koga izvršava, međutim u realnosti je itekako različito. Bukvom je sve različito.
Speaker 1:Ne može se taj proces provesti na, kroz istu metodologiju, kroz te dve kombinacije. Tako da, u suštini, jako dobro se poklopilo, jer ti, Arsenija, imaš iskustvo in house, pre svega, a ja imam agencijsko iskustvo. Tako da pokušat ćemo tako malo da kao pričamo o tome, da vidimo koje su razlike I da vidimo koji su specifični izazovi za svaku od tih stvari. Jer ja verujem da nas slušaju I ljudi koji rade, koji su in-house u design teamovima, kao I ljudi koji su možda freelanceri ili uslužno pružaju kao deo teama usluge, designa, tako da mislim da će biti zanimljivo zanimljiva diskusija.
Speaker 2:Da, mislim da prošle epizoda gde smo imali sličan koncept, da to je nazovio dvoboj, gde je jedan priča u jednoj strani, drugi priča u drugoj strani, gde smo pričali o platama I povišicama I kako se izboriti. I ono što sam ja vidio od analitike jest da YouTube analitika predvsega, pošto je ona nekakvu najbolja podcast, analitiki su I dalje vema rudimentarne, dosti dobro prošlo. To nam je bila negdje inspiracija da I sada zauzvimo tako neka dva stava. Nominova ćemo teme I onda ćemo pričati jednostavno o tim tema, šta je jedan ugol, šta je drugi ugol. Dobro, ajde, Imaš čas da otvoriš.
Speaker 1:Ja bih onda krenim od te najočiglednije razlike u toj situaciji in house naspram agencije. Koristit ću izraz in house, nema pojma kako to da preverim. U kući.
Speaker 2:Interni tim. Pa, delo tima, ne znam, start up. In house. Ja bih se ograničio na start upe, pošto ja, ne znam, nisam radio nekim ogromnim organizacijama, pa sad ne znam koja je tu dinamika I da li tu uopšte nešta.
Speaker 1:Pa da, ali to isto je jedna od razlika. I to je razlika koja utiče na obe variante. Drugačije je kada radis kao agencija za start-up, drugačije je kada radiš kao mali team I drugačije je kada radiš kao agencija za veću organizaciju I drugačije je kad si zaposlen u većoj organizaciji kao deo većeg teama koji je deo organizacije. Tako da tu, mislim, okej, ti I ti kažeš, mislim, da vučeš iskustvo iz start-upa, mislim, tvoj jedan start-up je prerastao prilično galiko firma.
Speaker 2:Da, dobro, sad mislim, kao start-up bude prve dve gojine I onda više prestane da bude start-up. Ti kad imaš nebitno neki novac, da li je to investicija, za radlje, ali šta god, ja iskreno prestane da vevram da je to start-up. I sad trenutno firma
Speaker 1:o kojoj...
Speaker 2:Firma o kojoj trenutno radim već postoji 2, 5 godine I kao veliko je pitanje da li sa 20 ljudi ti zaista možeš da kažeš kao to je start up. Naravno ti sad imaš taj vibe, imaš taj osjeći da radiš u nekom malom dinamičnom timu, ali...
Speaker 1:Digresija...
Speaker 2:Da, tehnički, sada potpuno je drugačija perspektiva kada ti nemaš ništa, imaš bukvalno dva-trilika I tri laptopa. Da, da.
Speaker 1:Da li možemo kažemo da prestaviš da bujiš start-up kad si našao taj neki product market fit I možda si čak I održivili profitabilan?
Speaker 2:Pa ja mislim, ja, pomoje, pomoje, nekoj, ono, da, definicija. To je to.
Speaker 1:Dakle, ne lutate više, ne radite iz garaže pod znacima naoda, nego ste firma.
Speaker 2:Znaš, stana se sve zove start-up, ono firma ima deset gojene I kao bi dalje to start-up I start-up kultura I ne znam. Ok brate, mislim sve to ako hoćemo da se ono lažudskamo, može. To je
Speaker 1:ta romantizacija tog lifestyle-a I uopšte te cele priče. Ali od toga nema ništa. Ok, da se vratimo na temu. Znači, po meni, najveća razlika u implementaciji, odnosno sprovođenju procesa dizajna digitalnih proizvoda kod agencije I inhouse teama je činjenica da kad si ti agencija ti si third party, ti si outsider ti Nisi deo matične organizacije I praktično ako bi ta firma zaposlila inhouse team, oformila inhouse team, taj team bi bio na nuli. Kretao bi od nula jer je on deo te organizacije.
Speaker 1:Ti kao agencija krećeš iz minusa jer nisi deao fizički, nisi deao te organizacije, nisi deao kulture, ne poznaješ njihovu kulturu, ne poznaješ njihov stil menažmenta, ne poznaješ ljude, jednostavno imaš taj jedan dodatni prepreku I dodatni posao koji moraš da uradiš da bi se ti što bolje integrisao u njihove procese I sve ovo ostalo što sam pomenuo. I to je nešto gde ja vidim da... Agencije to ufulaju, ok, zato što su I suvješe fokusirane na produkciju, na deliverables, da isporučuju. Jer kao, jeli nas su zaposlili da mi nešto napravimo. Za poslijelu, da mi nešto napravimo.
Speaker 1:A zapravo se onda taj proces kreacije svede na to da se stvori čitav džumbus I užasno komplikovan na sredina za funkcionisanje zato što niko nije obratio pažnju kako mi radimo dakle na taj work about work posao o poslu ima tu stvari koje moraju da se dogovore u najgodem slučaju tipa ko donosi odluke šta je čiji domen I tako da. Dosta tih stvari mora da se sredi I u in-house, naravno. Ali ovde ste stranci I ne poznajete se I morate prvo da se upoznate I onda da pričate o tim stvarima. Ja imam, uvek sam imao osjećaj da mi imamo taj jedan dodatni korak kao da moramo da se dokažemo prvo da znamo što radimo, drugo da znamo da radimo sa njima. I to je kao, po mene, neki, kao vrlo očigledna razlika.
Speaker 1:I najveće. Pa, da,
Speaker 2:ja sam igran slučaj, Pošto sada gledam u ekrani, sa leve strane su draganove beleške, sa desne su moje I spontano su prva tema. I isto to, Ja sam to nazval kao definicija posle I očekivanja koja neko ima od tebe kao dizajnera. Mislim da... Ja bih rekao da veliko većini ne postoje jasno očekivanja. To je možda ono što je možda drugačije, ne znam, bar u mojoj glavi možda drugačije od agencije I versuska je neko u timu.
Speaker 2:Mislim da to kao dosta zavisi od zrelosti organizacije I tako dalje. Šta je pozitivno? Pozitivno je to što ako neko, ako ne postoje jasna definicija, jasno učekivanje, ti tu imaš prostor, u veliko vičinih slučava, da izdefinišeš neki stvari. Znači da to ne vidiš kao nedostatak, nego da vidiš kao nešto što je, ono, sa druge strane, pozitivno I kao aha, prostor za da se nešto uradi.
Speaker 1:To se kaže imaš agency, da se ne zbuni sa agencijom kao entitetom
Speaker 2:odnosno
Speaker 1:pravnim oblik... Ne pravnim oblikom.
Speaker 2:Kako biste šta je to?
Speaker 1:Ne znam, agency je inicijativa ili da samo dozvola... Ne, nema, tako nešto...
Speaker 2:Samoupravljanje, to je bilo u komunizmu. Da, da, da.
Speaker 1:Agency je zapravo tvoja sposobnost da sprovodiš nešto.
Speaker 2:Da. I volja. E, a sad sa... Znači, kažem to je sad pozitivne strane, a sa negativne strane jeste što ako nemaš jasno udefinisano I jasno udefinisana kao ako ti ne zagovaraš za design, ne uključuješ okruženje da radi Samo to okruženje tebe neće jednostavno da izaziva. Niko neće da ti kaže da ti gura naprije da ti daje neki izazove I onda se dešava da ti po neku inerciji upadneš u tu neku melancholiju.
Speaker 2:Da jednostavno izgubiš oštricu. Ideš, okej,
Speaker 1:Linija manjeg otpora.
Speaker 2:Tako, linija manjeg otpora, radim otprilike kako si I mi radimo. I, znaš, kao, to je, to je tako mi, tako smo mi navekli da radimo I to je, to je to.
Speaker 1:Kod nas je to tako rad.
Speaker 2:I postoji, da kažem ono što je pozitivno I negativno, postoji jedna potpuno druga dimenzija, a to je isto šta se deša. Mislim, bar po meni je to potpuno suprotan ekstrem, a to je imamo očekivanje da ćeš ti kao product designer slashe designerka, product designeri, da mi samo praviš da bude super lepo. Ja vidim kako Apple radi, kako Stripe radi, ja imam učekivanje u tebe da će ti sada da tu dođeš I da sve to napraviš da mi bude lepo I to je po meni pojednako možda čak I toksičnije nego da ne pustoje neka jasna očekivanja. Te se da prostor da ti setuješ očekivanje. Mislim da je to ono...
Speaker 2:Da, ne znam da li je to slavno druga strana... Pazi, to je
Speaker 1:manje više, mislim da je to možda čak izraženije kod agencija. Jer agenciji, uglavnom, ajda kažem agencija, bilo kom eksternom timu, naziva on sebe agencijam ili ne, ali koristimo termin agencija. Agenciji pristupaju kao resursu kojeg će u jednom momentu da se otaras. I od starta je interakcija sa tobom takva. Znaš kao, našem odnosu će doći kraj u jednom momentu, na našoj vezi.
Speaker 1:I onda, ja mislim, iz moj perspektive sam ja uvek mislio da agencija se mnogo češće slučava sa tim egzaktnim plitkim očekivanjima napravi da bude kao stripe ili sviđe nam se ovo nemojte da napravite nešto mnogo drugačije od toga. Zato što smo mi unajmljeni da uradimo jednu specifičnu stvaru. Oni to tako vide. I mnogih agencije tako rade.
Speaker 2:E, to sam taj da pitam, da li agencije zapravo iskorišćavaju tu učinjenju? U smislu, znaš kao, iskorišćavam, e, ja ću to tu uzem, da je zavodem da odradimo, samo da bi odradili kao terenacija.
Speaker 1:Zato što je taj posao lak. Tako da. Taj posao je lak. Neko ti je rekao da uradiš nešto na određeni način I ti onuješ samo egzekuciju. I to je bez veze.
Speaker 1:To nije product design. To ti si uradio nešto što ti je neko reko da uradiš. Ti si plaćenik. I to je to. Nema dubine u tom.
Speaker 1:Nisi ti nikom ništa realno pomogao, nisi doprineo nikako. E, a kao agencija treće lice, uves ti, ti si spomenuo širi kontekst organizacije, ti kao agencija nemaš agency da utičeš na način na koji organizacija funkcioniše I nemaš način da utičeš na njihovu kulturu. Nego to ti je što ti je. Ako imaš toksičnog menadžera ili product developera ili product menadžera, ono, radi s tim. Moraš da imaš metode da radiš oko tih prepreka, zato što niko neće zameniti nekog svog, zato što si ti rekao svoje mišljenje da Nije odgovarajuća osoba, ovakva je onakva.
Speaker 1:To se neće desati. Nego ti moraš da imaš određene soft skillove, odnosno, moraš da budeš dobar u retorici komunikaciji generalno, da zaobilaziš te prepreke I isporučuješ ono što treba da isporučeš. Jer bottom line, I in-house teamovima, I agencijama, treba da bude prioritet da isporuče dobru stvar I da se izbore za dobru stvar Ja mislim da je to razlog jedini postojanja bilokoog design teama Da se bori za najbolje rešenje Ne kao što si ti rekao, kod nas se tako radi, nimo ovakvog developera, onakvog menažera, onakvog design leada I kao, nemao mi tu prostora. Ne, tvoj posao je da napraviš prostor.
Speaker 2:To sam baš sad tvoj da kažem da, zapravo situacija, ono, čisto samo da neko, ko sluša, ne pomisli da sad kao, ako si ti zaposleni u timu, da će da cveti u ruže identična situacija. Znači, dođeš u tim, imaš neku product osobu ili nekoga koji je uticaen, nebitno koja je pozicija. Или некога које утицаје, небитно која је позићаје, то је јако чудно како неке особи могут да будут утицани, чак и ако не мају неко формално звање у некой хирархи и у организацији.
Speaker 1:Али су алфе?
Speaker 2:Али су алфи, з неког разлога. И једноставно, тај неко је, то, постојита нека стигма u nekoj hirarhi I organizaciji. Ali su alfe. Ali su alfe iz nekog razloga I jednostavno taj neko je, to postoji ta neka stigma ili dogma kakogod već da se to šta gode da je prikladan izraz I kao ne mi tako radimo I ti nemožeš, nemaš tu prostor I to se dešavalo, mislim I ono, I meni I nekim, mojim kolegama sa kojima sam radio I šta se dešava, ti jednostavno ideš I onako kao loptica skočica, udariš pa se odbiješ, pa udariš, pa se obliješ, pa udariš, pa se odbiješ. Tu I opet, znaš, ja...
Speaker 2:Kroz meditaciju sam učio da je stvar samo pristupa situaciji. Nije toliko važno kakva je situacija u činječnom stanju, nego kako ti tome pristupaš tako će ti biti. Tako da ti kao te nedostatak podrške razumevanja možeš da svatiš kao nešto što je vema tragicno.
Speaker 1:Što je problem. Da, kao
Speaker 2:to je problem I ja ne mogu I ne znam, fali mi, mene nikog ne razume I tako tako dalje. Ili da jednostavno kreniš da ukapiraš šta zapravo I zbog čega ta osoba se tako ponaša I šta je razlog I da li nešto može da se promeni. I sad ja ne zagovaram u taj nezagovaram, taj neki ono psihološki rat I neko laktanje I nadmetanje, ja sam pametniji u tebe I tako dalje.
Speaker 1:Razlozi su razni, zašto neko se tako ponaša?
Speaker 2:Tako je, ali ono što sam primetio I mislim zbog čega na kraju dana I vodim ovaj podcast I pričamo sve ovo. Jesteštu, designer ima imao malo taj stav kao E, ja sam došao, rekoo Evo Stripe joj radio tako, Apple joj radio tako, ovaj je najbolji pattern Ti nećeš to, ne razumeš I kao je ništa. I naravno, niti zagovaram sad suprutno stranu gde ti trebaš konstantno se krviš nekih koje sam viš reko'o, ali da se nađe neki balance I neko zajednečko razumevanje. Samo opet ponavljam ta činjenica što ti nemaš podršku I što tebi niko nije rekao I dalo ti neku strukturu I rekao ti da, ok, sada ćemo... Mislim da I to kao fake podrška je ponijeljeno toksična.
Speaker 2:Kao, ha, mi ćemo sve, znaš, ludilo, sada ćemo uva, kao, kad treba da se pravi nešto I kad onda udarimo u neki zid, onda kuku majkuo svako na svoju stranu Tu
Speaker 1:se dosta radi o zrelosti organizacije sa kojom imaš interakciju u smislu, zrelosti I kao organizacije same naravno, ali zrelosti u razumevanju dizajna I činjice kako se dizajn uklapa u ono što oni rade I gde ga vide I koliko im je biten. Inhouse timovima koji su deo nezrele organizacije I organizacije koje ne razume design je užasno težko. In-house teamova koji rade u organizaciji, koji su deo organizacije koja smisleno, razumno I otvorenih očiju I srca koristi I implementira design za svoje poslone potrebe. Tako je. Isto tako...
Speaker 2:Čak I delimično. Da. Znači čak I ako je to delimično, mislim da je ono nevjerovatno bolje, eksponencialno bolje nego ako...
Speaker 1:Jer ako ta zrelost je izostala, dakle, imaš posla sa organizacijom koja ne kapira dizajna, ajde tako da kažem, mi u superosmuse bukvalno specializujemo za takve organizacije, bukvalno prvih nekoliko meseci tvog angažmana ti radiš svoj posao, ali radiš istovremeno I konstantnu edukaciju svog klienta, odnosno svojih stakeholdera, o tome kako donosiš odluke, zašto si donio određene design odluke, zašto ti im treba da izgleda ovako ili onako, zašto ti je potrebna ova osoba ili ona osoba, zašto je potrebno uraditi nešto sada, zašto sve živo što ti radiš, nije dovoljno samo da radiš to, nego je dovoljno I da, nego moraš I da malo pravdaš te izbore. Zato što U njihovoj glavi oni hoće ishod. Jesno. Oni samo hoće ishod I fokusirani su na ishod. Proces ih ne interesuje.
Speaker 1:Ali, u suštini, ne sme proces da ih ne interesuje. Zato što je to nešto s čim... Znaš... Proces dizajna digitalnih projezvoda ne može da se desi u vakumu negde drugde. To nije nešto što možeš da outsorsuješ I da kažeš evo što treba da se uradi, kažite mi cenu I vreme.
Speaker 1:I da se ti posle mesec 2, 5, 6, 12 vratiš I da kažeš izvolite ovo stvar koju ste tražili I to je to. Taj proces je mnogo... Zahteva mnogo interakcije između ljudi iz organizacije I design teama ili agencije.
Speaker 2:E, I mislim da je jako slično I kada radis, kada si deo teama, a to je da jednostavno, znaš, svi su u zaovovnu kao kolaboracija, kolaboracija, a zapravo ta kolaboracija zahteva dosta upravo takvih napora, znaš, jer ti ćeš imati često situaciju da ovaj, recimo, ne znam, ako si ono mali tim I uglavnom je... Znači, ako si mali tim I imaš CEO, to je izvršenog direktora, onaj koji je osmisljivu... Uglavnom onaj koji je osmisljivu tu ideju, ako je osnivač, ili oni koji polači sve konce, oni će imati te nekje da kažem, uglavnom će biti oni vlasnici proizvoda, ultimativni vlasnici proizvoda koji ti daju strategiju I tako dalje I razno razne ideje za feature. I sad u njihovoj glavi to na jedan način funkcioniše I kao ja hoću to I to, I ti, znaš, meni se dašavao do x puta da, kao, uzmem I napravim ono pet pogrešnih rešenja, ne da bi ja nekoga obmanuo, da bi sad rekao, e, vidiš da ti to ne radi, ne da bi bukvalno sprovao osobu I rekao, e evo zašto to... I da znaš, ne kao da ja sad pokušam da navedam vodu na svoju udajnicu I da kažem, e nećemo to draži.
Speaker 2:E, ono, znaš, ali nije kao, e evo zašto ne radi, Ali nije bilo očigledno kada se nja reko Eee to neće da radi. Ta osoba nije razumela. Nego je on bio u fazonu Aha ti se, ono, suprostiš moje ideje I zašto moje ideje. Šta god da je razmišljeno. Ono, ne kažem da je toksično bilo.
Speaker 2:Ili jako trip, nego jednostavno kao ne razume zašto ta ideja neće. Kad je toliko očigledno. I leko ti moraš da dokažeš čak I naočiglednije stvari, I mislim da je to... A kako da kažem, opšte nije... Meni je često frustirajuće.
Speaker 2:Meni je često frustrirajuće. Kako znaš, brate radimo dve godine I ako ti kažem... To je to, to je to. Znaš, ako ti kažem da ne radim, veruj mi, brate. Šisto kako što ti I meni, ako kažeš, e, sada ćemo pravimo ne znam, potpuno novu vertikalu proizvu, da ja ne prespitujem previše.
Speaker 2:Ja kažem, okej, recimo gde treba da idem, ja ću ti reći kako ćemo dođemo tu. Tako da sve to dvosporne ulica I mislim da ono, često se puta ljudi kao, aha, pa mi se super kapiramo. Pa nije sve samo u super kapiranju. Super kapiranje je 20% po meni. 80% je rad, ono kao, brate, moramo da dođemo do tle da se mi super kapiramo.
Speaker 1:Ja bih samo da napravim...
Speaker 2:I mislim da je super. Zašto je super? Super je Zato što ćeš ti uvek imati nekoga ko drugačije razmišljaju ko će da stalno dovodi u... Ne stalno u negativnost, mislim da je ovo pitanje.
Speaker 1:Da čelanžuje stvari.
Speaker 2:Ali uvek da te malo izaziva I uvek da te malo baca na neku razmišljenje Ti ćeš ti nakon nekog gremna da kažeš Da, pa vidi njegov razmišljenje bolje, evo zašto? Da. Znaš, mislim da je to ono...
Speaker 1:Ja samo hoću se osvrnem na jednu, nije to ni navika, to je želja ili težnja dizajnera najpre, to ide iz ono agencijskog sveta, ja mislim, iz advertizinga najprej, I marketinga gde dizajner dođe I zadivi sa idejom, rašenjem, nešto tako. I ta toksična praksa se... Ja je vidjem I dan danas. To kad god imate... Vidite da neko dođe I kaže Ja predstavljam samo jedno rešenje.
Speaker 1:To je taj način razmišljanja.
Speaker 2:I
Speaker 1:to je najgore što možeš... Zato dizajneri mrze kliente. Zato što dođu... Prođu 100% kreativnog puta koji je bio potreban da se pređe da bi se proizvelo rešenje I oni znaju zašto je to rešenje dobro. I onda pokažu to klientu I očekuju da I oni znaju zašto je to dobro rešeno.
Speaker 1:Da, da, da. A nisu uradili ono što si ti malo prerekao, da dođu I da kažu, ok, evo, sada ću vam pokazati šta ja mislim, da, da, kako treba ovo da se uradi. Ali, dajte 10, 15 minuta, pola sata da vam pokažem šta sam sve radio da bih došao do ovoga I šta sam sve odbacio I zašto. I onda, tako se kupuje, to je buy-in, tako se dobija buy-in. I tad ti klijent postaje saveznik, a ne neko protiv koga radiš I kojoj odobrava I ima ego tripove I, znaš, ako moraš naći, ovo je najlakšen način da nateraš nekog da ti veruje.
Speaker 2:E, tako je. I sad nekako prirodo smo došli do sledeće tačke već smo tu dosta I rekli, a to je da taj proces u paru start-upima je upravo takav. Znači ti kao, nemaš proces. Znači, ono, ako hoćeš da imaš neki... Već smo spominjili par epizoda.
Speaker 2:Ako hoćeš da imaš da pratiš neku metodologiju I jedno I drugo, ja verujem da možeš odmah da se oprostiš od toga. Što je možda u agencijama možda drugačije to bih volio da čujem sa tvoje strani. Ne znam, skoro smo sedeli na UX Meetup, pozdrav za Miku koji to organizuje I pozdrav za ekipu koja se skuplja svakog drugog utorka ako ste u Beogradu. To je doročaj? To je, da, doročaj kako ste u Beogradu.
Speaker 2:Ovo je checkireteamana.meetup.com Praktical UX mislim se zove. Isedili smo I tu je bio naš dobar kolega Trkulja, pozdrav za njega Stefke Pozdrav za njega 150. Put I bili su tu neke mlađe kolegi I sada kao, bilo je pitanje pa kao ajde nam decite kao ko je proces Pošto Stefan isto radi u nekom start upu, onako dosta sve brazo I ludo. I Stefan kao, pa brate, kao, naš, screenshot I malo nešto izveni mi, kao, to je to. I on kao, kakav kao, kakvu screenshot, znaš kao?
Speaker 2:Kao design sistem. Ali
Speaker 1:mora da postoji single source of truth a
Speaker 2:fake mi kao. Da, da, znaš kao gomeno... Ja kao ne brate bukvalno je samo peglanje. I sad šta je opet, šta je dobro dobro ko toga? Znači Dobro ko toga je što ti imaš tu mantru koja kaže da bolje da nešto uradiš, nego da bude perfekno.
Speaker 2:I dobro je što te tera da ti stalno ideš I terišiš. Moji dani se svojde na to da ja napravim tonu iteracija, ne znam, evo sad tako ovako pričamo u nekom procesu, ja ću ugovoriti kakav je moj proces, koristimo figmu, iz razloga što, ne kao tool koji ti nudi mogućnosti, nego najbolje stvar je što svako može da dođi da gleda dok ti radiš. I to je vema strašno I vema dobro, zato što ti na taj način, ono,
Speaker 1:svoje slobode... Kada se oslobodiš tog straha.
Speaker 2:Tako je, kad vidim 1 gore, kad vidim 1 gore avatarčiće, znači, naježim se, razumeš, ali I dalje se naježim, jer imamo mi, ne znam, investitore u bacujemo figmu, I neke ljude sa kojima kolaboriramo, van firme, itd. I to je dosta, I klijente ubacujemo filmu, I sve žive ubacujemo filmu, I to je dosta strašno, ali šta je zahvalno? Zahvalno je da ljudi to cene, mislim, cene, vremenom nauče da rade I ako ti pokažeš, ako ti nekako isturiš svoje slabe tačke, ljudi će biti ufoto ono, ha, okej, ovo je normalno. I nema ja sad, I tona komentara bude, I opet se novi ljudi koji se zapoštiavaju da daju neke komentare koji možda su van mesta I nisu razumili sve I tako dalje. Ali šta se znači?
Speaker 2:Figma se iscepa, prave se neki, prave se uvek rešenje koje su ono, plus I minus. Uvek se pravi plus I minus. I onda nakon toga snimimo, ne znam, onaj neki video tipa Loom koristimo, ali ima tonet, vi koristite neku kako se zvala
Speaker 1:Tela Tela bravo Pozdra za Telu Pozdra za Telu tela.tv top aplikacija Loom nećemo
Speaker 2:da reklamiramo zato što su VC money, imaju previše para
Speaker 1:I predstacinjima.
Speaker 2:Naša reklam. To je to. Uglavnom I onda kao uzmeš I snimeš sve to I objasniš kontekst, objasniš pocest razmišljanja I tako svaki dan. I onda ljudi daju feedback I ti opet svaki dan. I opet, I opet, I opet.
Speaker 2:I u jednom trenutku ti kažeš, okej, to je to, evo, ono, svi su, znaš kao... Svi su dali feedback, ko je trebao da da feedback I dao feedback, tu zatvaramo... III... Ja mogu
Speaker 1:samo ti se ubacit.
Speaker 2:Saš, saš.
Speaker 1:Znači, najgori način da prezentujete svoj rad je da pošaljate pengeve. Onda sledeći loš, manje loš je da pošalješ te mokape u figmi. Onda malo bolje je da pošelješ mokape u figmi koji su malo dokumentovani. Obosno imaš malo teksta uz to koje objašnjavaju neke tvoje dizajno odluke. Još bolje je ako sedneš sa stejkholderima ili timom I prođeš, napraviš prezentaciju toga I obrazložiš svoje odluke u živo, sincronno.
Speaker 1:I po meni najbolja stvar je snimati videa kako ti pričaš I pokazuješ stvari. Ljudi to mogu da pogledaju kad god hoće, nije potrebno zakazivati sastanak. Svi su zaozeti, svima je previše sastanaka nego što bi voleli. Snimiš video, pošalješ I ljudi sad komentarisu na to ili ti odgovore na email ili kakogod se to radi već Apsolutno je game changer
Speaker 2:E sad postoji jedna druga krajinost gde sam vidio neki ljudi odlaze To je da žele maksimo da iscrpe feedback od svakoga I to je sad možda možemo jednu ček epizodu da posvetimo tome ono od koga koga pitaš za feedback, kada, zašto, koga ne pitaš za feedback, kada staviš tačku itd.
Speaker 1:I smo radili design reviews kao tema? Nismo.
Speaker 2:To možda bude deo te. Da, imamo zahtev za tako nešto. I ono što je također, jeste pozitivno, ja bih rekao što pored toga što ti imaš taj proces da kažem kucanja I čukanja I rada stvaranja nečeg što je opipljivo. Stavno su u to modu market research, user research, intervjuj sa stakeholderim, intervjuj sa korisnicim, intervjuj sa potencijalnim korisnicima I tako dalje. To je vema zastrašujuće.
Speaker 2:Zastrašujuće je zato što ti, znaš koliko ti proezut šupadj I tek nakon razgovora sa nekim, tek onda ukapeleš за страшуюче, за страшуюче е зато што ти, знаш колку ти производ шупад, и тек након разговора са неким тек вонду капиреш колко још мораш да радиš. Не ћу да кажем да није то преплавјући, није то нека негативна ствар, Neću da kažem da nije to preplavioći, nije to neka negativna stvar, ali recimo da na svakih 5 nekih razguora, 4 ili 3 će biti, fali nam nešto, 2 će biti ok, smo 1 će možda biti tu I tamo, sve smo super prošli, znaš, tako da ovaj, to je to I sad znaš, ono što ti učiš kroz to, pogotovo nama kao dizajnerima, meni kao da recimo, dizajneru, jeste što se ti, znaš, taj mod koji u narodu se zove sečem uši, krapim dupe, znaš? Stalno si u tom, ti nikad nisi... Nikad nemaš nešto što kažeš ha, ovo mi je sad strava I sada ću ja ovo da citskam I da lickam I da nadograđujem I imam zapravo prostor za dakvo nešto, znači stalno ono ideš, ideš, ideš, ideš, ideš Negativna strana toga je što moraš da se, mislim negativna I pozitiva, zavisi kako pristupaš, ali frustirajući uglavnom jeste što stalno moraš da se nosiš sa tim odricanjem.
Speaker 2:Ja znam kako taj dizajn treba da bude I znam šta ja mogu tu da stvorim. Ako bih imao tri nedelje da se pozabavim, da isprotipiziram, da eksperimentišem, da ne znam šta, ali ja se odlučujem za ono optimalno rešenje, ne najbolje, optimalno rešenje
Speaker 1:Dovoljno dobro.
Speaker 2:Da izbacimo za dva dana, koje će nekome da reši pola problema, neće ni ceo, ali će biti bolje nego što bilo pred dva dana. E,
Speaker 1:jer u suštini ti si kao product designer ili kao product design team, ti si konstantno rastrzan između, znaš kao, sales hoće nove feature, marketing hoće asete, development hoće da se otarasi svog tehničkog duga ili I hoće da optimizuje neke stvari, stakeholderi šta god hoće, business odnosno traži neke svoje stvari, analitike, nema pojma šta. Znači, bukolo se svi čerupaju za tvoje vreme. A ti kao u svom tom ludilu, ti hoćeš da budeš, da izbaciš najbolji mogući proizvod. Da izbacis najbolji mogući proizvod I ja mislim stvarno da sve što ti vidiš I doživljavaš kao dobar proizvod je plafon 60% sposobnosti tog product design teama. Dakle, to nije 100% Ti ljudi znaju da naprave 5 puta bolje stvari.
Speaker 1:Ali jednostavno, jako je težko izbaciti kompletan proizvod koji je toliko... I zato je potpuno zadivljujuće da šta rade timovi poput Stripe'a, poput Figme, poput Notion'a I tako dalje. To su toliko jezivo funkcionalni timovi na ogromnim skalama da je to neverovatno.
Speaker 2:I to su ogromni napori. Ja zaista mislim su to napori koje redko ko... Nisam, ne znam, nikad nisam radio tako u nekoj firmi. Meni to ne zamisli. Postoji gomela kompanija koji imaju sjajan proizvod do jednog trenutka I onda kada vidiš da firma poraste, idu u enterprise ili imaju neku novu taktiku, kreće da se te gradira, što je opet normalno I opet ok.
Speaker 2:Zašto? Zato što, verovatno, ni ti ni ja nismo kupci koji njima daju hiljade, stotine, milijada I milijone za neke ugovore. I ko zna kakve ono, izazove imaju I kakve, neznam, neke budževine prave da bi to rešili. Što je okej, mislim na kraju da ona Mi smo...
Speaker 1:I to na kraju zavisi od toga šta je glavni pokretač nutarog organizacija. Ako je pokretač prodaja, to će biti najvrljotnije neki feature factory. Ako je pokretač product, onda će to verovatno da bude proizvod koji mnogo teže nalazi product market fit, ali će da ono izgleda I funkcionisa će to malo što radi, će funkcionistiti kako treba, ali je veliko pitanje da li to treba da radi. Tako da I tu ima mnogo razlike u funkcionisanju samih timova u zavisnost toga u kakoj organizaciji radi I šta je prioritet te organizacije, odnosno to buznis.
Speaker 2:Jesli, također samo bih tu vidio što se to superno podjetio, vol bi da napomenem da ljudi koji se priključuju u nekoj, a sad ja mogu da kažem za organizacije, je važno da razumete upravo to u kojoj fazi organizacija, šta se tremotno traži, kako, zašto, zbog čega. Recimo drugarica imala ponud od jedne svecki pozvate kompanije koja pravi neki kolaborativni alat I uglavnom su bili do tog trenutka u da kažem, konzjumer prostoru ali kako su se pojavili drugi slični alati koji imaju možda čak I bolje funkcionalnosti, bolji UX itd. Ova firma je odlučila da krenem da cepa, tj. Da gađa Enterprise. I dostavim dobro vidjeti, Enterprise sales, I oni su, kada su njoj ponodili ugvor, oni su rekli kao ja vidi, mi sada menjamo potpuno mindset koji je istutno.
Speaker 2:Ti možda
Speaker 1:misliš da se zapošljivaš u jednoj firme ali mi postajemo nekad druga.
Speaker 2:Ti sada koristiš taj alat, ti voliš taj alat Ali taj alat sada I za godinu dana treba da... Evo roadmap, evo šta su feature-i, kaže feature-i koji opšte nisu kao toliko user experience više su, neki integracije. Sad, nebitno šta je. I kao, jasno ti daju do znanja da kompanije menje svoj pravac.
Speaker 1:Ali to je jako fair od njih?
Speaker 2:To je fair, oni su rekli, da nama da bismo obstali, da bismo se izborili, da bismo šta god postigli, mi sada menimo pravac. I važno je da, ne možeš ti da dođeš ili u neki start-up po deset ljudi da očekuješ strukturu, proces, da te vole, da te se razumuje I tako dalje. Isto kao što ne možeš da očekuješ da dođeš u ne znam kompaniju od 1000 ljudi da budeš ja ću biti generalista, ja ću radit šta hoću da prototypiziram. Ne, brate, kao tamo imaš proces, tamo verodit imaš neku strukturu, zna se kako se šta radi Neću da kažem nemaš ti prostor za, ne znam, nisam radio Neću da kažem da nemaš prostor za neku širinu I generalizovanje ovaj, ali verujem da je mnogo teža, znaš. Tako da je to sam sam za teba da pridodam.
Speaker 1:Ja mislim da sam ti je ostao dužan, ti si ispričao deo tvoj procesa unutar in-house teama. Proces za agencije ja mislim, ono, Rakrana. Mnogé agencije prodaju te neke generičke floskule kad se radi o procesu, znaš, kao double diamond I nema pojma šta, znaš, kao, zaustavaju se na tom nekom vrlo plitkom I naivnom nivou zato što se ne bave procesom. Preokupirane su produkcijam, prave pare na produkciji I svi znamo kakav, kakvu reputaciju imaju agencije od strane svojih zaposlenih, odnosno ljudi koji su radili ili žele da rade ili rade trenutno u agencijama. A to je da se Radi puno, da je velik pritisak, da su rokove uvek problemi, sve ono što Smatramo kad napišu dinamično radno okuženje.
Speaker 1:Međutim, kad sam Ja konačno, opet kako je Arsenija koristio svoj primer, ja ću da dam svoj, iz svoj Google zapravo. Kad sam konačno dobio priliki da se malo ozbiljnije pozabavim, da dizajniram naš design proces, da dizajniram naš dizajn proces. Ja sam uvideo da zapravo postoje dve sfere rada koje ti treba da organizuješ. Jedan je kreativni rad, jedna je organizacija tog rada, u našem slučaju kao agencije, client management. Designeri su uglavnom odlični u ovoj kreativnej sferi I uglavnom jako loši u ovoj client management sferi?
Speaker 2:Ja, I sada te pitan samo... Pazi na čemu si, ali zanimam me pošto ono što vidim sada kao po internetu I znam ček neki ljude, to je taj negde medjukorak kao zovu se ne znam, business designer ili org designer ili tako našto, a zašto misliš da je to da je to tako što kažeš, da su, ne snalaze se baš dobro u organizacijenoj sferi?
Speaker 1:Designeri? Da. Pa mislim da, zato što misle da im je posao dizajniranje. Oni misle da je za njihov posao, većina dizajnera misli da oni treba da dizajniraju. Da, ti treba da dizajniraš, ali treba I da prezentuješ, da prodaš to rešenje, da se izboriš za to rešenje, da gradiš kulturu svog tima, da širiš I evanđelišaš dizajnu unter svoje organizacije, organizacije tvoj klienta.
Speaker 1:Tvoje delovanje je mnogo šire od toga, ako ti želiš da tvoj posao bude smislen I da uživaš u njemu, kao poziv. Ali ako ti misliš da je tvoj posao da samo proizvodiš kreativna rešenja, ti onda nažalost moraš da se pomiriš da ne možeš da utičeš na sve toko tebe, na stakeholdera, na organizaciju, na bilošta. Ti si onda to gde jesi I ti si fokusiran isključivo na svoj zanat I to je to. Ili fokusirana. I moraš da se pomiriš sa tom činjenjicama.
Speaker 1:Onda nema kukanja, ja ova je ovakav, ova je ne razume I ne znam šta. Tako je kako jer ne želiš da uneseš napor da nešto promeniš. Tako da, ono, to je to, jasno znaš. Dakle, kad smo razdvojili kreativu od client managementa, ja sam ubrzo shvatio da, zapravo sam shvatio, ne ubrzo, da nema potrebe menadžovati kreativni proces. Treba pustiti dizajnere da rade kako god žele da rade.
Speaker 1:Dakle, sva ona priča kako mi organizujemo figma file-ove, kako organizujemo Google Drive, kako radimo ovo, kako radimo ono, To pusti ljudi da rade kako god hoće. I kako god su konforni sa tim, nekrade to kako hoće. A strukturu u celom procesu izgradi kroz interakciju sa stakeholderima, kroz... Pa bukvalno, kroz pravljenje strukture I građanje očekivanja. Recimo, mi imamo tu neku...
Speaker 1:Mi to zovemo kadence naših interakcija. Ponele, koje planiramo posao tokom nedelje ili barem sredom se sastajemo da pričamo o negotovim rešenjima I ciljamo da svakog petka pokažemo nešto gotovo. Jasno. Ili barem najviše gotovo što može da bude. I to je nešto što se pokazalo kao jako dobro, jer otklanja svete, Znaš kao, nikad ne prođe više od dva dana da se mi ne čujemo I ne pričamo o nečemu.
Speaker 1:I to dosta smiri situaciju.
Speaker 2:Zvuči dosta organski, mislim, zvuči dosta naliko onome što... Da. Što neku ko radi u timu, u start-upu, proprizivljuju...
Speaker 1:A u suštini, da. A to je jako strano u agencijama. U agencijama to je jako strano, nego se sve završava... Možda smo mi malo specifični jer do nedavno mi nismo imali menadžment. Kod nas su designeri, lead designeri je
Speaker 2:bi otpoboran
Speaker 1:da menadžuje projekt I klienta zapravo. Nemamo account menadžere, nemamo projekt menadžere, ništa to nismo radili. Jako dugo smo se protivili tom srednjem sloju menažmenta. I to je, ajde kažem, nosi svoje probleme. Znači, tera dizajnera da izlazi iz svoje osnovne role I da radi nekih drugih stvari, ali u agencijama je organizacija posla, ja mislim, problem, problematična.
Speaker 1:Ako imaš menadžere, oni unesu organizaciju, ali to zavisi strukturu I organizaciju, od toga kakaj je menadžer. Većina menadžera u agencijama koje ja znam menadžuju kroz intensitet. Mikro menadžer, klasični. Znači, idu I vijaju ljude I na taj način pokušavaju da usmere napore u kazavršetku posla.
Speaker 2:To je, izvini što te prekidem, ali to je neki moment, busy working, kao, Fokusiramo se na busy working odnosno na vrednost koju isporučujemo.
Speaker 1:I zato kreativci, dizajnari I programerici, god stvara stvari, mrze menadžere jer idu I stalnih vuku za rukav, kad će ovo, jesi počeo na ovome, daj procenu, daj ovo, daj ono. Ali, onog momenta kad ja verujem da kad ti implementiraš I usvojiš proces koji obrazloži zašto su bitne sve te stvari I počneš da koristiš te stvari, e onda menadžer postaje ena iblrtimova, a ne cimač za rukav. I odjednom ti menadžer nesmeta, nemaš ništa protiv njega ili nje, zato što on radi za tebe.
Speaker 2:I isto je, iste je situacija, mislim I u start-upima gde u nekom trenutku kao krenes da se baviš, mislim, ono, Svi su bili, svi su bili žetve tog ponašljenja I ti krenes iz ko zna ko je situacija I ko zna kog razloga. Da li si zablokiran, da li nešto čekas na nekoga, da li nemaš informaciju, da li se jednostavno previše zaigraš. I onda kao kreniš da se baviš tih nekim cepitlačenjem I tih nekim ono ja, ovoj, da sad ćemo neznam da naprimu dokument I sad će taj dokument da udržamo I sad ćemo neznam, tih nekim ono busy work stvarima koji zapravo na krajog dana nemaju nikakvu vrednost, ništa nisi isporučio što je trebalo I zbog čega si ti tu, znaš, kao... Ne govorimo da ti fizički moraš da guhnaš nešto u produkciju I da daš korisnicima neku vrednost, ali bar da si Pogledao neki intervju koji je snimljen ili uradio neki, znaš da si došao do nekog zaključka Koji zaista ima neki impact I neku vrednost A ne da se baviš tima što misliš kao ha imam ček listu I trebam da uradim I kao u radio sam ček listu I osjećam se produktivnim A zapravo impact rava 0.
Speaker 2:Znaš I to je stalno je taj balans između toga
Speaker 1:Aha, procesa I produkcije, odnosno ishoda Da I mislim da
Speaker 2:je podjednako izazovno, čak I ako ideš iz teama I ako ideš iz agencije, možda iz agencije još I teže, kao da to dokaze šta će da ima najveći impact, I šta ima najveću vrijednost. Jer neko ko je tebe tu postavio I dao ti neki zadatak, on misli da, ili ona, ili oni misle da imaju najveću, najveću ovaj, da znaju šta je najveća vrijednost oko svega toga. Beži bugi. Da, pasna mi ovde malo nasada obstrujira. I ovdje malo nasada obstrujira.
Speaker 1:Ja bi samo da, još da dodam na to, kao agencija koja trenutno prolazi kroz jednu takvu transformaciju, odnosno implementaciju procesa. Staciju procesa. Ovo nije komentar koji bi trebao da kao, nabaci krivicu, ali mislim da je to jednostavno tako. Kreativci se protive strukturi. To im je ono u DNK.
Speaker 1:Oni, Kreativac hoće da radi kako hoće da radi. Ali tim u jednom timu ne može svako da radi kako hoće da radi. Mora da postoji struktura. Što preprihvatiš strukturu funkcionisat ćeš bolje, bitiš poželjniji od strane svojih kolegah, da će li ljudi da radite sa tobom, biti super sve. Ali naravno neke organizacije pretereju sa strukturom I onda tu se dešava to.
Speaker 2:Da, I dovedu se Ljudi koji to koriste, koji samo to I znaju da rade, ljudi koji ne isporučuju ništa što je vrednosti, nego samo se bave ono tim da prate da budu yes men I
Speaker 1:tako dalje. To su džire, to su izvešta I
Speaker 2:to je najbitnije. I reto su kao izvešta I to je toj najbitnije. Što je god, to je proces I isto I designeri. Aha, ja ću da pratim taj I taj proces pa makar crko. Ne, brate, ako ti neko kaže nešto, treba mi sad Skrljaj bukvalno za pola sata, ali takođe trebaš da ako vidiš da će nešto da ti sruši tamo pola nekih planova ili postojicih stvari, takođe trebaš da uzmeš ono 7 dana I da se pozabaviš jako dobrni istraživanje I da kažeš, e, evo, zašto mislim da to nije dobra ideja.
Speaker 2:Znaš, jer ja, ne znam, prošle naredje sam imao baš jednu... Kako bi se to nazvalo? Odkrovenje jedno. A to je da sam radio bukvalno neka dva projektića koja sam zapročao I koja nisam uradio. Svesno sam rekao, ej pa da, ovo možemo da uradimo, ali bolje jako ni uradimo.
Speaker 2:I evo zašto. I šta je, pojnete, pojnete je da mislim da vrednost može da bude u tome da ti kažeš, ej nećemo nešto da uradimo I da na taj način nekome sačuvas' freme, sačuvas' fokus, sačuvas' energiju, kapaciteti jednostavno. Tako da mislim da je to super. Da je to, da je to, da je to super.
Speaker 1:Da. Imam još jednu stvar koja je, ajde kažem, bitna kao razlika u procesu koji zahteva agencija nasprom in house teama. Imaju jedni, jedna I druga strana imaju potrebe za teame, ali kod nas kao agencije, kao spolnog saradnika koji Ta veza saradnja ima kraj, end of life ima. Pošto postoji taj kraj saradnje, uvijek postoji bojazan od strane klienta, da će svo to domensko, nedomensko, akumulirano znanje ostati tamo negde izvan organizacije. I to tako bude.
Speaker 1:To je poluga koju agencije mnogje koriste kao razlog da obnove ugovor ili da ugovor traje duže ili tako dalje. Po meni je to prilično nesportsko ponašanje. Mi recimo imamo čitav proces koji se sprovodio recimo poslednjem mesecu naše intenzivne saradnje gde mi radimo transfer znanja, odnosno taj finalni hand-off, ali od starta se pripremamo za to. Znaš, kada dokumentujemo design I sve to. Tako da to bude što bezbolnije I da taj transfer sa nas na novi interni tim prođe što lakše.
Speaker 1:Mi kasnije možemo da ostanemo kao konsultanti neko vreme ili, znaš, kada dostupni njihovom internom timu za konsultacije. Ali, u suštini, retko se dešava da jedan interni tim predaje drugom internom timu toliko telo materijala. Barem ja mislim da je tako. Ne znam koliko je često. Ali se dešava da se unutar teama dešavaju izmene I da jedan dizajner mora da prenesi znanje drugom novom dizajneru ili se zamenila osoba I onda postoje te potrebe.
Speaker 1:I onda postoje
Speaker 2:te potrebe. Ali ima ljudi koji... Ima slična jedna jako čudna dinamika, to je da počinjem da verujem da ljudi koji su u neku strukturi da... Možda će se zvuciti negativno, ali da imaju svest da neko ko dođe u organizaciju, recimo start-up, ima određen rok trajanja. U smislu, neko ko dođe, znate da će, postavio se da će imati drive, kako bih to nazao, nagun, da rad I da ima veliki output prvih dvije-trih godine I onda nakon toga se odprilike negde I vidi da ta osoba posustaje, kompanija je možda porasla različite stvari se sada tu različite namik I ta osoba kreće da malo luta I da ima neki drugače interesovanje, da se baje možda nečem drugim I tako dalje I često vidim da kao, u nekim slučajima te osobe postavimo potpuno beskorisne.
Speaker 2:Ali kao, e, pa da, tu je, ne znam, dugo, ima veliko znanje, bla, bla, bla. I kao, ajde, znaš, može da pomogne novima, može da pomogne novima. Mislim da se tu, ali Mislim da se tu ne čini dobro ni jednom ni drugoj strane. A sa druge strane ima I ljudi koji su svesni da imaju to veliko znanje I namrno neće da dokumentuju, neće sebe da zamene. Ja mislim da je, ali zaista verujem da je ono ultimativni cilj svakog profesionalca da bude zamenio.
Speaker 2:I kada odlaziš iz firme I ako odlaziš na neku novu poziciju. Znači ako si ti sebe zamenio I nekoga si novog postavio tu I ako neko može da radi To znači, da si ti ono dobro radio I za tu osobu I za tu poziciju, za tu disciplinu I tako da Mislim da je to jedna jako uvrnuta dinamika ili konstrukt, sprega koja se javlja I ta neka društvena kontrakt I društno razmišljanje. Ha, ti si tu sad, znamo da će dražiš tri godine, kako si približao tri godine, ok, možda ćeš I da odeš, možda ćeš I šta god. Pa ćemo da vidimo.
Speaker 1:Smena se dešava,
Speaker 2:pa kao da ti sad
Speaker 1:karte svoje spremaš. Ali da, meni je to red flag. Kad vidiš da čovek odbija da dokumentuje stvari I mnogo više se oslanja na taj tribal knowledge. E to je... Ja to
Speaker 2:zovem hodnički prič,
Speaker 1:prič iz hodnika.
Speaker 2:E to je to, to je
Speaker 1:to, priča iz hodnika. I niko ne zna to da uradi osim Mike.
Speaker 2:Da, da, da, uu, to, to. Moras miku
Speaker 1:uzvati za to, kao realno. To mora da se rešava. To baš je problem kad se dese takve stvari. Pogotovo ako ti ljudi nisu u nekoj vlastničkoj strukturi I li...
Speaker 2:Ja, baš, pepe, ove nevjede koleginica mi je pričala, kao ne znam, ona je radila bedwina u firmi, kao... Razvijela neki algoritam, nebitno je, ovaj, I... Ona je sve vrijeme radila, Čak I ako je ona menjala pozicije, ona je to održavala I tako dalje. I otišla I svirma, I ne znam, prođe 6 meseci, I kao nju neku zove kao E, pa mi kao, pazi, prošli toliko... I kao, e, pa znaš, pa mi kao, ne znamo kao...
Speaker 2:I ona kao, Ne znamo šta da radimo s tim, ne znamo kako da poprimo, nešto se pokvarilo. Pa da, ja sam, ali bukano sam to I pokušavala I da kažem I da dokumentam I tako dalje. Šta se stavno ozirite? A bukano što očekuješ? Šta sad ja treba?
Speaker 2:Ko mi sam vidjela taj kod, ne znam, ono, šest meseci ili gojno dan, ili kako god. I kad imaš namjer u sebe da smeniš, znači kad nisi...
Speaker 1:Nekada ti ne dejaju.
Speaker 2:Opet, opet imaš Okruženje koje neće da prihvati do tebe, da će
Speaker 1:biti polihuvo da uče,
Speaker 2:polihuvo da prihvati handoff itd.
Speaker 1:Ponos ili kratkovidost ili šta god. Ali, da, ima svega.
Speaker 2:Si imao još neku tačkicu?
Speaker 1:Ne imam, to je to ja. Mislim smo dobro bale.
Speaker 2:Ja sam imao još gledajde, brzinski ću samo da prođemo. Mislim da su start-upi sjajno, sjajan prostor za učenje I za eksperimentisanje. Kao što sam rekao, pointa jeste da ti kad nemaš strukturu, nemaš jasnu viziju, ti našta se oslanjaš, oslanjaš se na gomilu tih malih eksperimentata. Da vidiš šta radiš, šta ne radiš, šta će se zapati, šta neće. To je sjajno zato što ti možeš buh ono da učiš nove stvari.
Speaker 2:Da vidiš ne znam I izložensi, ne znam I prode I biznisu, marketingu, I tehnologiji, I strategiji. Svim tim stvarima ti jednostav možeš da imaš upliv I kao nikada ne znaš koje svo to znanje možeš, to je znanje iz kojegod oblasti može da iskoristiš, da postaneš bolji, bolje, da postaneš bolje I da praviš jednostavno bolje proezvode. Ono što je flipside toga jesti da ako se previše zaneseš možeš da odiš u neku stran puti, kao jednostavno ne budeš toliko koristan na krajve dana I ono što mislim da je negde kao trebalo bi da bude očigledno iz ove priče ba sa moje strane jeste da ovoj vreme je jedini adut koji ti imaš. Znači, ne da ne kažem vreme, nego kao brzina je jedini adut koji ti imaš I često će se stvari gledati samo kroz vreme. I to je to.
Speaker 2:Ti, ja ono sad kao, sam I zapisao da je često puta vreme skupljeno nego novac. Da. Ovaj, jer Neki put ćeš ti praviti takve odlukije I kao aha, sada ovo ne mogu da rešim, ali mogu da kupim tool koji ću ja platim, nije bitno, 1000 dolara što je kao skupo, ali će da me oblokira sada. Otušit će me da radim nešto drugo. Tako je, ja sada ovo mogu da izbacim za nedelju dana, a taj tool nije idealan I znamo da će nas upuca u nogu za 6 meseci, ali nema veze.
Speaker 1:Ali ako planiramo dovoljno dobro da nam posluži sada kao štaka, a ne da postane tehnološki dug ili kakav god dug, ako uradimo to kako treba, stvarno ćemo kupiti vreme. Pa,
Speaker 2:da, I donosi se to na takvih odluka, na buklovom dnevnom, nedivnom nivou, gde ti, aha kao pa da, ali ono nas košta, košta nas uparamo nešto, da, ali ćemo da uradimo x I ta x će nam doneti mnogo više para u para čega god. Zašto koja god metrika da se optimizo, korisnika, podataka, manji frustracija, manji tiketa, manji load na support, nebitno je.
Speaker 1:Ja bih čak rekao da je trend uzimanja možda čak I previše takvih prečica. Znaš kao, mikroservisi za sve stvari, tipa korisnički analogija ćemo da offloadujemo na integraciju sa društvenim mrežama. Ne znam koju funkcionalnost ćemo da uzmemo od ne znam kog servisa. I na kraju krajeva, ako tvoj proizvod nema neko parče tehnologije koje su svojstveno I vredno kao takvo, Ti si samo tu neki napravio lepak između nekih mikroservisa I nazivaš to kompletnim projezvodom, ali zapravo to možda prođu u najboljom slučaju kao neki MVP ili tako našta.
Speaker 2:Da, hodno ću da kažem, isto je na primjeri sa spoljašnim saradnicima. Znaš, recimo, treba da napravimo novi website, pa hajde da univimo agenciju koja će da uradi to brže I bolje.
Speaker 1:I da nas, nama omogući da se bavimo proizvodom.
Speaker 2:Ali košta će nas u parama, mnogo više, nego
Speaker 1:da smo ga sami napravili.
Speaker 2:Ali ako ja gledam šta ja za to vrijeme mogu dore... Ovo što si reko, da se pozavljujem nekim drugim stvarima, onda mi tu iznivelešamo, razumljujemo.
Speaker 1:EEI ja bih samo nadovezao na to. Cepit ćemo. Jedna specifičnost agencija koje su agencije za dizajn digitalnih proizvoda, dakle ne marketinske agencije. Jer zašto bi neko unajmio agenciju koja se bavi dizajnom digitalnih proizvoda? Pod 1.
Speaker 1:Da bi otpušio svoje resorse, odnosno oslobodio svoje resorse. Pod 2. Zato što ne može da zaposli ljude da rade. Da li ima malo product designera, da li njihova organizacija, u njihovoj organizaciji neće da rade product designeri, dakle, nije naklonjena ka designu, odnosno ekspertiza. Dakle, ja ne mogu dovoljno brzo da zaposlim pet product designera, ali ova agencija ima pet product designera.
Speaker 1:Ja mogu za 30 dana da ih imam da rade na moje stvari. Koliko to vredi? Znaš? Znači ili ću da se vučem godinu dana dok ne napravim funkcionalan team I na kraju krajeva će I to da košta Bogavac, jer neko mora da se bavi tim timom, neko mora da zapošljava te ljude, neko mora da se bavi njima dok rade, da ih menedžuje. A agencija ti to da u paketu instant.
Speaker 1:Ako je dobra agencija, uklopit će se u tvoju organizaciju vrlo efikasno, sa minimumom tih nekih ono štucanja I zezanja, ali to je to, znaš kao... Agencije je jedan alat da ti otpuši tvoje resurse I da ti je moguće da se baviš nekim drugim stvarima. U mnogo slučaje. To je odličan insight, zapravo.
Speaker 2:To mi
Speaker 1:se sviđa.
Speaker 2:Jel smo sve pokrili?
Speaker 1:Ja mislim je to to.
Speaker 2:Dobro, šta smo imali za odđebitcu? Nismo najavljivali da ćemo da snijemo, tako da se niko nini nijavio za rubriku Ko zapošljava? Evo, ako ovo slušate, ako ste došli do ovog trenutka, pred svega hvala Što ste došli, što ste nam posvetili ovoj pažnji. Nadamo se da ste nešto novo naučili da mi je ovo korisno. Ukoliko zapošljavate, bilo da radite u nekoj organizaciji ili ste vlasnici ovoj organizacije, javite nam se.
Speaker 2:Ukoliko se nama taj vaš oglas dopadi, или сте власници овой организации, јавите нам се. Уколико се нама тај ваш оглас допади, ако мислимо да сте океј и да сте ускладо с овим што ми овде пропагирамо, а ми ћемо радо и безплатно објавити. А то наше мало гласило није је управо то наше и мало гласило. Тако да верамо да људи који нас слушаю би били отличан match за вас. Objaviti, a to naše malo glasilo nije...
Speaker 2:I opravdu to malo naše I malo glasilo, tako da verujemo da ljudi koji nas lušaju bi bili odličan match za vas.
Speaker 1:Tako da to je to. Jesi dalje
Speaker 2:neprisute na neštoj mediji? Malo sam počeo da gledam, kada sam malo bio na putovanju, tada fizička distanca me...
Speaker 1:Malo se skrolovalo, a?
Speaker 2:Malo sam, ovaj, da, imao sam previše vremena, pa sam malo baci palčići u akciju. Razgnebavanje saliba. To, to, to, to. Tako da, ali doziram, doziram I dalje. Ukoliko tražite posao, to je isto, isto dobro, ovaj, javite nam se.
Speaker 2:Možete nas naći na sajtu kao I uvek zale.fun, tamo imamo formu, imamo email. Vrlo rad
Speaker 1:da bi smo vas stavili pred, na nišan, na vidik ljudima koji traže ljude. Možda ne traže eksplicitno, ne naš... Možda njih ne znaju da im treba neko, odnosno nerazmišljaju aktivno o tome, ali ako vas vide, vide možda dobar portfolio koji mi možemo prikažemo, to bi bilo više nego drago bi nam bilo da spojimo takve ljude.
Speaker 2:Da, ono što mislim činjenica jeste da I Dragan I ja smo dosta dobro povezani. Uvek, ja je bukvalno imao ono nedelje kad sam kao protračni boder. Znači ima nedelja kad mi se po troje četvrljudi javlja kao je kao, ja znaš nekoga za X. Što je dosta onako izazovno jer kao obično ne znam nikoga a posle ima previše. Tako da ono što sam primetio da zapravo ljudi koji tek ulaze u posao, bilo da su tekstujanti ili su se bavili nečem pre toga, Najviše im zapravo fali ta povezanost I taj moment da je čuju I da znaju da neko zapošljava I taj početni korak.
Speaker 2:Tako da, eto, mi ako možemo ćemo se potrujiti da pomognemo malo koliko možemo I da vas zaletimo. Tako da, eto, to je to.
Speaker 1:To je to. Zaletatka fan, cepajte tamo, dajete predloge ili Twitter et draganbabic et r2k. Oba kanala su potpuno ok. Imamo tamo I email na sajtu, možete da šaljete, da glasate za teme. Tako da vidimo se vrlo uskoro ponovo u stara I dobra kadenci sa malim novinama koje se nadam da će da budu pun pogledak I da će vam se dopasti taj novi formatić koji smo spremili
Speaker 2:Da, to je to, ništa do sledećeg slušanja I vidjenja Budite dobri, budite dobro
Speaker 1:Budite vredni.
Speaker 2:To je to. Čao! Čao!
Listen to Zalet using one of many popular podcasting apps or directories.
